Diktatura Dragoljuba Micunovica..

CENZURA: POSLE NAPADA DRAGOLJUBA MIĆUNOVIĆA, UKINUT „ATLANTIS“, KULTNA EMISIJA RADIO BEOGRADA 2
subota, 26 mart 2011 12:07
Za sada je nejasno kako je, posle jučerašnje kritike na Programskom odboru RTS, došlo do munjevitog "skidanja" emisije Atlantis sa Drugog programa Radio Beograda i ko je to učinio

micun_copyKultna emisija na Drugom programu Radio Beograda – Atlantis - juče je nezvanično ukinuta.

Na veb prezentaciji Radio Beograda Atlantisa više nema u redovnom terminu nedeljom od 17.00. Kako smo saznali, na jučerašnjoj sednici (petak 25. mart) Programskog odbora RTS diskutovano je o "neprimerenosti tema" u ovoj emisiji, kao i "jednostranom pogledu sagovornika" na teme o kojima se razgovara.

Prema rečima Branimira Đokića, člana Programskog odbora, na sednici je tu temu otvorio Dragoljub Mićunović koji je kao dokaz doneo diskove sa snimljenim emisijama.

„Većina nas nije znala o čemu se uopšte govori. Mićunović je rekao kako se emisija bavi temama jednostrano i da autorka dovodi sagovornike koji zastupaju neprimerene stavove. Na sednici, što se toga tiče, nije doneta nikakva odluka ili zaključak. Inače, Programski odbor nema pravo da bilo šta ukida, već da daje svoje mišljenje o programu, kritikuje ga ili ukazuje na načine da se poboljša“, kaže Đokić. (Član odbora Zoran Šami izjavio je da nije prisustvovao sednici i da nije obavešten o čemu se raspravljalo, pa ni da je ova emisija ukinuta. Ostale članove odbora nismo uspeli da pronađemo.)

Đorđe Malavrazić, glavni i odgovorni urednik Drugog programa Radio Beograda je novinaru Balkanmagazina rekao da se povodom toga obratimo sekretarici Programskog odbora, pre nego što je prekinuo vezu i više nije odgovarao na pozive.

S druge strane, Dušan Radulović, direktor Radio Beograda rekao je da je juče obavešten da je emisija ukinuta, ali da se za razloge i objašnjenje obratimo glavnom i odgovornom uredniku, ali je ovaj to uporno izbegavao čitav dan.

„Glavni i odgovorni urednik potpisuje program i on je odgovoran za sve“, izjavio je Radulović.

Tako je, za sada, nejasno kako je došlo do munjevitog "skidanja" emisije Atlantis sa programa Radio Beograda "2" i ko je to učinio.

"Programski odbor zastupa interese gledalaca i slušalaca u celini. Programski odbor razmatra ostvarivanje programske koncepcije Radiodifuzne ustanove Srbije i, u vezi sa tim, upućuje preporuke i sugestije generalnom direktoru i Upravnom odboru piše u prezentaciji RTS-a. Prema tome, za "skidanje emisija" trebalo bi da su nadležni Upravni odbor i generalni direktor RTS-a. Ovako izgleda da se ne zna ko je ukinuo Atlantis, da li je Programski odbor to uopšte i tražio ali – ukidanje emisije se desilo.

U nedelju 27. marta 2011. od 17.00 časova umesto emisije Atlantis emituje se dokumentarno-dramski program.
Atlantisa nema više u programu, ali za one koji nisu slušali ovu emisiju podsećamo na sadržaj iz prethodnih nedelja.

Nedelja, 20. mar 2011, 17.00: U emisiji Atlantis govorimo o novim dokazima u kontekstu dešavanja u Srebrenici u julu 1995. godine.

Nedelja, 13. mar 2011, 17.00: Mercedes Martinez Valdes, ambasadorka Kube u Srbiji, govori za Atlantis o situaciji u Libiji, koja je po mišljenju legende kubanske revolucije i dugogodišnjeg predsednika…

Nedelja, 20. feb 2011, 17.00: U emisiji Atlantis predstavljamo najnoviju studiju profesora Edvarda Hermana i Dejvida Petersona: Politika genocida, koja se nedavno pojavila u prevodu na srpski jezik u…

Nedelja, 13. feb 2011, 17.00: Pukotina između retorike i akcija u Tunisu i Egiptu pokazuje da je tendencija kretanja u svetu: stanje polukontrolisanog haosa i nastavak destabilizacionih procesa

Nedelja, 23. jan 2011, 17.00: Gost emisije Atlantis je Noam Čomski, profesor lingvistike na Masačusetskom institutu za tehnologiju...

Иако је рат трајао само око три године, политичка ситуација је већ била насилна у претходних неколико година. Број жртава је споран; процене најчешће говоре од бројци између 500.000 и 1.000.000 мртвих. Многе од ових жртава, међутим, нису биле резултат борбених дејстава, већ последица бруталних масовних погубљења која су чиниле обе стране. Рат је почео војним устанцима широм Шпаније и њених колонија, који су били праћени републиканским репресалијама против оних који су сматрани савезницима побуњеника: Цркве. Чињени су масакри над католичким свештенством, самостани и манастири су спаљивани. Дванаест бискупа, 283 калуђерица, 2.365 калуђера и 4.184 свештеника је убијено. [2] У освиту рата, франков режим је иницирао темељно чишћење шпанског друштва од свега „црвеног“ или повезаног са Другом републиком, укључујући трговачке синдикате и политичке партије. Архиве су заплењене, извођени су претреси кућа, а непожељни појединци су често затварани, протеривани у егзил, или убијани.

Након рата, шпанској економији су биле потребне деценије да се опорави (види шпанско чудо). Политичке последице рата су одзвањале и ван граница Шпаније и подгревале су страсти у међународним интелектуалним и политичким круговима. Симпатизери републиканаца су овај рат прогласили борбом између „тираније и демократије“, или „фашизма и слободе“, и много младих идеалиста 1930-их је ступило у Интернационалне бригаде сматрајући да је спасавање Шпанске републике идеалистички циљ те ере. Франкови поборници, међутим, видели су рат као битку између „црвених хорди“ (комунизма и анархизма) и „хришћанске цивилизације“. Али ова два супротстављена става су неизбежно била превелика поједностављења: обе стране су имале различите, и често конфликтне идеологије у својим редовима.
.............................................................................................................................................................................................................................................
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/globus/story/162057/Povratak+u+%2768..html

*Dragi Ron*, zver u ljudskom liku, odazivao se i na Regan, je izjavio..* mi moramo da ih naucimo da misle kao mi*..ocigledno, jos tada je amerima pocelo da skripi, imperijalni i trzisno zavisni problemi su delovali,prodor na istok, veliko trziste.Usledio je let u Peking..* na noge gospodinu kupcu*.
…………………………………………………………………………………………………………………..
Ali pamtim, ovih godina poruku Kineza..*neka Amerika gleda svoja posla, Kina je zemlja cija je kultura stara 5.000. godina*…,
stvari su postale *abarotnoe*, Dragi Ron,*prodavac pameti, upakovane u najlon kesice*, je odigrao igru, po pravilima Lenjina, *izlapeli*, Mao Cetandza, mu je prodao *uze kojim ce ga posle obesiti*. Upravo gledam TV, neizbezni B92,..*Berlinom se sve cesce vide gradjani kako voze bicikle*, asocijacija, federacija biciklista se orijentisala na *sklopljive bicikle*, valjda kad se umore od *pedalisanja* mogu da udju u GSP..?. Hm,hmm.. opet secanje, kada smo se mi i svabe, amerikanci, smejali *bednim konezima* kako *voze bicikle, a mi ficu*, a oni, *milom ili silom*, stedeli devize za uvoz nafte i vozili bicikle…sada je red da *potrosacko drustvo, iz najlon kesice*, *dragog Rona*, predje na inace zdrav *sport* i voze bicikle,Kinezi uvoze naftu, ulog ako treba da bude bice i Gadafijeva, i ko zna cija jos glava..jer, Mao Cetandza je odavno porucio,..mi smo izmislili taj *vic*..*gde god se okrenes dupe je iza tebe*, lici malo na *sezdesetosmase*..a, danas Srbija je *jednorodna*..nezna gde joj je dupe a gde glava…pomenuti, gen dir Zecevic i *danas omrazeni crveni drugovi jesu znali*..Srbija je, narocito od 2000.godine, uz poruku..*svi smo mi po malo socijalisti*, stedela devize, i sama sebi ostrikala *uze kojim ce se sama obesiti*, jer u novom svetskom poretku zna se *ko kosi profit, a ko vodu nosi*. Berlinski zid je pao,Detroit je pao,a Kinezi, nevoze bicikle…? Srbi, jedva da imaju svoje *tradicionalne taljige*..XXII. veka, uci ce sigurno, ali ovog puta sigurno u EU..u tom mozaiku, imace *vise regiona*, Sbiju, Sumadiju,Rasku, Vojvodinu,Kosovo, Hilandar, Metohiju…a, na Guci svirace bendzo,..Rusi, bratja Rusi, su takodje porucili..*doslo je vreme, da Amerika zivi od svog rada*..nije ! radice Srbi i sestre SrBkinje za njih !

Pred ocima, korumpiranog SB UN, okupacije u nizu se nastavljaju. Hitlerove *doktrine*, presle su na dodatno usavrsavanje u SAD pacovskim kanalima.

https://www.youtube.com/watch?v=wHdFItibhOo

Prvo nije ubio oca nego ocuha , a drugo , nije ubio brata za nista ,nego zbog silovanja , sto se tad kaznjavalo smrcu .

Ne razumem , dokle ce ovde komunisti da barataju lazima u svrhu propagande , a da im niko nista ne kaze .

Ti si jedini koji priznaje javno , da je izvršio dvostruko porodično ubistvo ;
inače , komunisti su grčevito negirali ova njegova ubistva ( skoro me
kustos iz njegovog muzeja , nije izbacio napolje kad sam mu postavio
ova pitanja , da nebeše nekih ljudi koji su hteli da znaju isto -- a to je
bilo krajem 80. tih ) - i on je njihov istorijski velikan i uzor .
Naročito su cenili pravni sistem kojim su se proslavili karađorđevići
na balkanu .
No , nezavisno od toga , manimo priču o njegovim ubistvima ( branio ga ti -
napadao ja / ćutao , on je : ubica , istorijskui i sudski dokazano ; secikesa ;
izdajnik - pobegulja ; krvavih ruku do lakata od svoje i narodne krvi ..... ),
vratimo se tvom obećanju da ćeš svakom potanko da obrazložiš sve dileme
i nerazumevanja monarhije , stoga nije lepo mene da diskriminišeš .
Naime , nije lepo da ostanem diskriminisan i usput omalovažavan , a obećao
si prosvetlenje ; a u oba moja javljanja pitao sam dali misliš na monarhiju tipa
karađorđevića i pobrojao ( taksativno ) njene karakteristike i osobenosti koje
joj određuju tipizaciju , vezanu za te istorijske ništarije koje čak i nemaju dovoljno
slovenske krvi ( od rodonačelnika do danas ) da bi stekli elementarnih prava
na srpstvo ( stoga su vezani za srpštinu ) .

Ako ne možeš da negiraš pobrojane činjenice , onda nemoj da braniš lik i
ne dela karađorđevića , omalovažavanjem i vređanjem sagovornika ; naročito
ne priznavanjem činjenice a uvredama i populističkim insinuacijama na račun
donosioca činjenica ( uzgred da znaš , tu tehnologiju u dijalozima koristile
su komunjare zadojene karađorđevićskom metodologijom vladavine pukom ,
zadojenim sektaštvom i kriminalom ) .

Dakle , probaj da pružiš odgovore na predhodna pitanja:

I grupa :
Dali misliš sa onim karađorđrevićima , čiji rodonačelnik zavadi narod sa turskom iperijom , a kad je zagustilo uze ustaničku blagajnu i bež u dijasporu ; sa onima što istrebiše sve što se prezivalo Obrenović i ličilo nanjih - [što ih pobiše , već i imanja uzešei ozakoniše da ubice nasleđuju ubuijene ( evo ceo vek toga ne možemo
da se otresemo ) ; sa onima što narod uvuku u ratove i narodnu banku
dignu pa je izgube usput ( kao deda ustaničku kasu ) - tako nekoliko
puta ; sa onima što dođoše kao arnauti ( prekrsti Klimenta , pa opet ,
nekoliko puta ) , a pretvoriše se u veliko srbe ( a u venama i im teče
svakakva krv - nemačka , grčka , bugarska , rumunska - azijatska ) i
čuvare srpštine ; ili sa ovim prestolonaslednikom što ne plaća struju ,
vodu i jelo za rođendan ( što ga otac testamentom ražalovao ) ? Sa kim časnim da
pravimo monarhiju ( čitaj : drpardiju ) ?/COLOR]
II grupa :
[COLOR="Red"]( Petar I, najvoljeniji srpski kralj) ; zar on,
koji je legao u još vruć krevet pobijenih , čovek koji je skupštinu naterao
da ozakoni pravo ubicama da naslede ubijene - evropski bankrot , oficir
legionarske jedinice koja je poznata po istrebljivačkim akcijama ( danas
se to zovu radnje protiv čovečnosti ) --- zaista preterao si .

Dakle , konkretizovao sam osobenost poslednje monarhije na našim
prostorima ( mogu još argumenata da navedem u njenu korist ) , i
pitao dali takvu monrhiju treba da uspostavimo ? Zašto to pitam ?
Zato što je monarhija danas nasledna ; a nasledne su i karakterna
svojstva monarha ( čoveka ) . Onda je to opasno za grđanstvo te države - naročito ako nema iz generacije u generaciju kvalitativnih promena unutar te porodice
( po vertikali ) -- to je sociološko/psihološki neprihvatljiva situacija .

Ako si u opštem smislu mislio da pravimo monarhiju ; recimo Švedskog tipa --
-- onda sledi pitanje otkud na monarh tako dobro vaspitan , sa
takvim naslednim karekternim svojstvima; gde da ga nađemo ( valjda ti je
poznato da su oni jednom svrgli kralja i doveli francusku porodicu na
vlast - baš zbog njenih pretpostavljenih karakternih svojstava i osobina ) .

Dakle igumane , pucaj ; sučim si mislio pred vernike -- sa karađorđevićima
ili pak sa nekim dobrim ljudima ?:rtfm::rtfm::rtfm::dash:

Konuzin ljutito o Kosovu

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin kritikovao je danas, u neuobičajeno oštrom tonu, učesnike prvog Beogradskog bezbednosnog foruma iz Srbije da ne brane interese svoje zemlje u vezi sa Kosovom

"Zar u ovoj dvorani nema Srba", uzviknuo je u nekoliko navrata Konuzin, govoreći emotivno i povišenim tonom na panelu posvećenom globalnim bezbednosnim promenama.
Ruski ambasador je optužio NATO i Kfor da u ovom trenutku krše Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN jer hoće da dovedu na granicu sa Srbijom kosovske carinike i vojnike, a da to niko od učenika Foruma ne pominje.
Konuzin je rekao da će u Savetu bezbednosti UN, na današnjoj specijalnoj sednici o Kosovu, interese Srbije braniti Rusija i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, a da "ovde u dvorani nema nikog ko brani interese Srbije".
On je još rekao da u Srbiji postoje ljudi koji su spremni da prodaju privredna postrojenja bilo kome, a ne Rusima, iako su svesni da će tako postrojenja propasti.
Ruski ambasador je nakon 15-minutnog, vrlo glasnog, govora ljutito napustio dvoranu u Domu Vojske Srbije u kojoj se održava Bezbednosni forum na kojem učestvuju ministri spoljnih poslova više evropskih država, stručnjaci za spoljnu politiku i bezbednost, novinari.
Forum, koji je jutros otvorio predsednik Srbije Boris Tadić, organizovali su Fond za političku izuzetnost i Evropski pokret u Srbiji.

http://www.standard.rs/images/stories/2011/dino-i-raja.jpg

(stoji) - Dino Merlin, četvrti (u čvrstom Dinovom zagrljaju) - Ramiz
Delalić Ćelo, i peti - Jusuf Juka Prazina.

Svi su ratni zločinci i "rahmetlije" (poubijali su se između sebe)
izuzev NN-a i Dine Merlina, a da ni jednom nikad nije suđeno za
ubijanje srpskih civila u Sarajevu, niti ih je stigla ruka pravde.
Ubila ih je "prijateljska vatra".

Nagradno pitanje: sa kime će se Dino Merlin ovako grliti i pjevati u Beogradu?

nije morao toliko da uci, i *izvali rsenje*, kako ce Beograd da bude skup grad, i ko nemoze da zivi, neka se vrati na selo odakle je dosao..hm,hmm srusio im je ZMAjIMT i ostale *industrijske sadrzaje*...to, je mogao, ili jeste prepisao iz *prirucnika monarhije*..

*..Osim u poljoprivredi, kriza hiperprodukcije se osjetila i u industriji. U proizvodnji dolazi do zastoja i radnici dobivaju otkaze. U Kraljevini Jugoslaviji nije bilo nikakvih mjera za suzbijanje krize. Režim se brinuo samo da ne bude demonstracija u gradovima. Kralj je donio odluku da se svi ljudi koji su ostali bez posla moraju vratiti u mjesta gdje su rođeni....*

Nije imućna, ali ima fin ukus



Miodrag Milojević

Če?kog bankara Bohuslava Boukala, vlasnika vile u U?ičkoj 40, nije stigla ruka revolucionarne pravde. Bankar je sa porodicom na zavr?etku Drugog svetskog rata, ulica se jo? zvala Rumunska, umakao pred oslobodicima ne čekajući da mu sudi Narodni sud. Sada su se, posle ?est decenija, pojavili nekakvi naslednici, unuci Boukala, da isele Ru?icu Đinđić, kojoj je Vlada Srbije dodelila vilu če?kog bankara.

Če?ki unuci su se, tek posle pisanja srpskih medija, setili da su posedovali vilu u Beogradu. Mogli su da se sete i ranije, a mogli su i kasnije - ni?ta im ne bi vredelo. Da su se pojavili ranije svet bi im se smejao jer diraju u tekovine NOB-a, krvave epopeje, ?to, kao neprijatelji, ponovo di?u glave.

Da su se pojavili ranije prebacili bi im ?to je bankar Boukal, ako je čist, pobegao iz zemlje, za?to nije ostao da gradi srećnu budućnost u zemlji radnika i seljaka. Pobegao je, sa glavom na ramenima, umesto da se suoči sa istinom i stane pred streljački stroj. Vila bankara Boukala je oduzeta, nacionalizovana, čim su se oslobodici u?etali na Dedinje i počeli deobu ratnog plena.

Danas su se u Demokratskoj stranci osetili prozvanima i pogođenima, mada se njima niko nije obratio. Če?ki unuci tra?e svoju imovinu, Nina Fibiger, unuka Boukala, če?kim novinama je izjavila da je predala zahtev za povraćaj imovine.

Za Demokratsku stranku, koja jako mnogo dr?i do kulta ličnosti, čiji je slogan jednom bio ''Po?teno'', ovo je vrlo osetljivo tlo. Nije samo imovinsko pitanje.

Tim povodom se oglasio Đorđe Todorović, portparol demokrata, koji umesto da odgovori ''vilu nam je na?a borba dala'', i da se pozove, na tekovine socijalističke revolucije i tekovine 5. oktobra, tvrdi ne?to ?to je istorijski nekorektno. Nije nekorektno koliko je priglupo. Todorovićeva izjava je toliko budalasta, da zvuči naučnofantastično - da je če?kom bankaru vila isplaćena i to u čvrstoj valuti. U dolarima. Mogao je da ka?e i - u evrima.

Kome je Josip Broz, poznati demokrata, ostao du?an? Koju vilu komunisti, u revolucionarnom zanosu nisu isplatili, kad su razvla?ćivali bur?oaziju? Kad hoće da isplate - oni se uhvate za d?ep i ma?e revolvera! Ako je tako, onda je Čeh, Bohumil Boukal, jedini kapitalista na svetu koga su komunisti obe?tetili.

Moguće je da je Fond za otvoreno dru?tvo, Soro?evim dolarima, isplatio vilu u U?ičkoj 40? Ovo bi se verovatno i dogodilo da je vila Boukalu oduzeta 1995. godine. Ali nije 1995. - već 1945. Todorović je drzak koliko i neuk, da tvrdi da je Boukal obmanuo porodicu, da je prokockao i proćerdao svoje bogatstvo.

- ?ta mislite, za?to pokojni Boukal nije za ?ivota tra?io svoju vilu, za?to nije za nju rekao svojoj porodici? Pa, zato ?to je od dr?ave 1945. godine uzeo pare za nju. I to velike pare - tvrdi Todorović.

Nema sumnje da bi udba?i, koji su se u vilu uselili, umeli da ugoste banakara iz Če?ke da im je, svojevremeno, sa papirima, pokucao na vrata. Njihova gostoljubivost je poznata van granica zemlje. Nije isključeno da su ga po Če?koj tra?ili radi isplate.

A za?to naslednici iz Srbije do devedesetih godina nisu pominjali povraćaj imovine? Povraćaj fabrika, hotela, trgovinskih radnji, čitavih stambenih kvartova, ulica i trgova, stotine hektara zemlje. Za?to SPC nije tra?ila otetu imovinu?

Zato ?to su svi bili zadovoljni.

''Naslednici Boukala nemaju pravo na povrćaj imovine. Oni mogu da se ?ale samo na visinu sume i da tra?e neku razliku. Ne znam stvarno, ?ta hoće oni sada?''

Ovako je izjavio Todorović.

Da li je moguće da su dana?nji Srbi toliko nepismeni da poveruju da je moguće da komunisti, u vreme ''crvenog terora", nekoga isplate? Da oni, koji su ubijali, pa preko le?eva, đipali u ritmu Kozaračkog kola, begunca daruju ta?nom s dolarima?

U komunističkim programima pi?e samo kako će se obračunati sa klasnim neprijateljem, govori se isključivo o gvozdenoj metli, čeličnoj pesnici, isukanom maču revolucije.

Nere?eno stanarsko pravo nije problem samo Ru?ice Đinđić. U emisiji nacionalne televizije ''Kao sav normalan svet'' gostovala je Vesna Pe?ić. Ona je marksista-idealista. Toliko je siroma?na da je bez krova nad glavom. Ona, sa cinizmom, ka?e da je ''produ?eni podstanar''. ?ta li mu pa to znači? Ona je druga generacija koja ?ivi u tuđoj kući, bez kajanja, bez gri?e savesti. Njeni su se uselili u tuđu kuću. Vlasnici su ili izumrli ili su se sapleli, natrčali na mač revolucije. I dok se vlasnici stanarskog prava odmaraju na groblju, mo?da im se ni grob ne zna - Vesna Pe?ić je njihov podstanar. Produ?eni.

Komunisti idealisti su se rado ponosili svojim siroma?tvom. Ali se Vesna za čas prebaci, ne mo?e da se ne pohvali bogatstvom koje nema ''normalan svet'' - Evo, ovo je slika Petra Dobrovića, pa ovo je Leonida ?ejke...

Slika ima za dve-tri galerije. Ali ona je, u su?tini, skromna. Nije, kao tajkuni, da se razmeće bogatstvom. Prema scenariju nije trebalo da slike poka?u kako je Vesna imućna - već kako ima ukusa.

Bila je narodni poslanik, bila je ambasador. Nije to kao danas. Kad je ona bila poslanik, kad je bila ambasador, to se nije plaćalo. Ambasador je bila gotovo do juče. Ona kao ambasador ni?ta nije uzimala, dok su ovi, dana?nji, nezaja?ljivi.

Mo?da je serija ''Sti?u dolari'' inspirisala portparola da izjavi da su če?kom bankaru stigli dolari. Mrski, kapitalistički dolari. Za?to Dragoljub Mićunović nije rekao portparolu stranke da je ''imperijalizam najveći stadij kapitalizma''. Koliko su komunisti onog vremena prezirali prljave komunističke pare...i ?ta bi to, ovi danas, imali da doplate.

Lenjin će 1905-u godinu nazvati „generalnom probom” ruske revolucije. Bez toga, događaji iz 1917. ne bi bili razumljivi.

Zašto je sve počelo u Rusiji?

Pisac Ilja Erenburg je odgovorio: „Možda zato što smo imali najviše srca a najmanje hleba".

A Lenjin: „Upravo zato što je bila na granici između razvijenog Zapada i potlačenog i zaostalog Istoka”.

U Rusiji je došlo do razvoja kapitalizma u drugoj polovini XIX veka, pri čemu je strani kapital imao znatnog udela u ruskoj privredi.

Iako je reformama iz 1861. zvanično ukinuto kmetstvo, ostaci feudalizma su bili snažni. Jedna polovina najbolje zemlje je i dalje bila u rukama veleposednika, dok je seljaštvo živelo u bedi. Među seljaštvom postepeno dolazi do raslojavanja i raspada starih seoskih zajednica, što dovodi do zaoštravanja klasnih odnosa na selu. Ostaci feudalne privrede, ogromne dažbine i otkupnine spahijama (koje su često premašivale prihod seljačkog gazdinastva) izazivali su propadanje, osiromašivanje seljačkih masa, terale seljake da odlaze iz sela da traže zaradu. Oni su odlazili u fabrike i zavode. Fabrike su dobijale jeftinu radnu snagu.

Radništvo je bilo potpuno obespravljeno. Radni dan je trajao 12-14 časova. Radnici su radili za sramno nisku nadnicu i bili su smešteni u kolektivne spavaonice i barake.

Nad radnicima i seljacima stajala je čitava vojska sreskih načelnika, policijskih pisara, žandarma, policajaca, koji su štitili cara, kapitaliste i spahije od eksploatisanih. Radnici i seljaci nisu imali nikakvih političkih prava.

U toj mešavini feudalnih i kapitalističkih odnosa car je i dalje bio samodržac, apsolutni monarh, iz dinastije Romanovih — Nikolaj II. Centralnu vlast je držala u svojim rukama birokratija plemićkog porekla, dok je u unutrašnjosti, po gubernijama, vlast pripadala gubernatorima. Nije bilo nikakvih sloboda. Reč ustav je bila buntovnička. Od parlamenta nije bilo ni traga. Ekonomsku krizu vlada bi rešavala povećanjem izdataka za vojsku i pothranjivanjem osvajačkih težnji ruskog imperijalizma.

Da bi prevladala ekonomsku krizu Rusija je 1904. ušla u rat s Japanom u kome je pretrpela katastrofalan poraz, čime je otkrivena sva društvena i politička kriza carstva.

Poraz u ratu izaziva lančanu reakciju pobuna i otpora. Liberalna buržoazija se zalagala za uvođenje ustava. Radnici stupaju u masovne štrajkove, dok studenti organizuju demonstracije. Ministra unutrašnjih poslova Plevea raznosi bombom student Sazanov, što ponovo oživljava individualni teror.

Trećeg januara 1905. radnici Putilovljevih zavoda su stupili u štrajk. Policija je još ranije stvorila svoje sindikate sa svojim parolama. Tako je mladi sveštenik Gapon (agent Ohrane, tajne policije) organizovao radnička udruženja i poveo povorku s peticijom pred carsku palatu. U peticiji se tražilo, između ostalog, kraj rata, demokratske slobode i Ustavotvorna skupština. Na čelo povorke su nošene ikone i careve slike. Na začelju je bila i poneka crvena zastava. Bilo je preko 140.000 učesnika. Vojska je otvorila vatru na povorku pri čemu je ubijeno 1.000 a ranjeno preko 5.000 učesnika. To je bio početak Prve ruske revolucije. Događaji krvave nedelje od 9. januara su otvorilli oči masama.

Četvrtog februara je bombom ubijen carev stric, ali individualni teror više nije bio opasnost za režim, već je to bila sila narodnih masa.

Posle kratkog primirja protesti su u proleće još masovniji.

Dvanaestog maja 30.000 radnika velikog tekstilnog centra Ivanovo stupa u štrajk. Stvara se prvi sovjet od predstavnika radnika. To je bilo zajedničko telo koje je na sebe preuzelo ne samo da upravlja štrajkom, već i samu vlast.

Vest, koja se ispočetka krila od strane carske vlasti, da su Japanci uništili rusku flotu je dolila ulje na vatru. Dolazi do spontane pobune mornara na krstarici Potemkin. Slavni Ejzenštajn, u istoimenom filmu, verno je prikazao događaje na oklopnjači: (Crvljivo meso dato posadi za jelo izaziva burne proteste mornara kao i ubistvo mornara-boljševika Vakulenčuka od strane jednog oficira. Pobunjeni mornari bacaju oficira u more i preuzimaju vlast na brodu. Brod dolazi u Odesu gde već traje generalni štrajk. Međutim, ne uspostavlja se zajedničko vođstvo radnika i mornara. Ostali brodovi odbijaju naređenje da pucaju na Potemkin. Na kraju, poseda Potemkina uplovljava u rumunsku luku Konstancu, gde se predala rumunskim vlastima).

U junu se pobunio proletarijat u poljskom gradu Lođu. Oružana akcija se slila s generalnim štrajkom. Kozačke jedinice su jurišem na pobunjenika napravili pravi maskr. Lenjin je ovu borbu smatrao prvom oružanom akcijom radnika u Rusiji.

U svim štrajkovima i nemirima ekonomski zahtevi su varnica koja pokreće mase. Zahteva se osmočasovni radni dan, zbacivanje samovlašća, Ustavotvorna skupština, sloboda reči i okupljanja.

Rusija je u avgustu sklopila mir s Japanom. Iz ovih političkih događaja izdvojila su se tri tabora — carsko samovlašće, buržoazija i revolucionarna demokratija čija je najdoslednija snaga bila socijaldemokratija.

U nedavnom razgovoru za "The Wall Street Journal" (video gore desno) potvrdio je tezu koja s produbljenjem krize postaje sve glasnija - Karl Marx bio je u pravu.
U svom izlaganju naveo je kako ja aktualna kriza zapravo "druga runda" velike depresije s prve polovice prošlog stoljeća. Citirajući Karl Marxa naveo je kako postoji izuzetan rizik da se kapitalizam zaista uruši sam od sebe.

Iz predstavljanja Dr. Nouriel Roubini-a i brojnih drugih autora postaje jasno kako monumentalno djelo njemačkog filozofa Karl Marxa "Das Kapital" ponovno postaje jedna od najvažnijih analiza aktualnog političko-ekonomskog sustava. Nakon podužeg perioda neo-liberalne indoktrinacije sve veći broj ekonomskih stručnjaka ponovno "otkriva" Marxa i pridaje važnost njegovim teorijama.

Karl Marx je bez sumnje stvorio temelj za nastanak revolucionarne socijalističke misle, ipak prečesto se fokus stavlja na politički segment njegovog rada, zaboravljajući pritom njegovu opširnu ekonomsku analizu kapitalističkog sustava.

Prema Marxu kapitalizam egzistira od jedne do druge krize.
Iz današnje perspektive sa sigurnošću možemo potvrditi kako je njegova teorija o oscilaciji ekonomskih kriza bila itekako točna. Samo u periodu od velike ekonomske depresije prve polovine 20. stoljeća do danas, imali smo niz "manjih" kriza koje su sve uredno zabilježene od strane međunarodnih financijskih institucija.

Ipak, nakon svake krize kapitalizam se nekim "čudom" oporavio i ponovno je stasalo vrijeme prividnog prosperiteta.
U stvarnosti nije se radilo o nikakvom "čudu" već o jako jednostavnom rješenju - da bi se kapitalizam oporavio od krize pred njim je bio imperativ pokoravanja novih tržišta, vječita surova ekspanzija koja se u brojnim slučajevima provodila "ognjem i mačem".
Taj "čudesan oporavak" uvijek je bio stvoren na sirovom ugnjetavanju sve većeg broja ljudi, u novije vrijeme ponajviše u zemljama trećeg svijeta.
Marx je još prije 150 godina zapisao da kapitalizam, ako se želi održati, mora ući u svaki kutak planete i podrediti je svojem načinu operiranja.
Kada u konačnici kapitalizam zavlada svim tržištima (tj. postane globalan), ponestat će mu prostora za ekspanziju i tada slijedi njegov konačan kolaps.

Marx je svoju analizu predstavio u 3 velika toma koji su izdani 1867, 1885 i 1894. (zadnja 2 su izdana nakon njegove smrti. Urednik i glavni suradnik koji osigurao da djela budu dovršena i izdana bio je Friedrich Engels).
Danas je 2011. i možemo konstatirati kako je kapitalizam dosegnuo svoj vrhunac, gotovo cijeli svijet operira isključivo prema kapitalističkom načinu proizvodnje (uključujući i nominalno socijalističku NR Kinu).

Da bi spoznali u kolikoj je mjeri Karl Marx zaista bio u pravu nećemo morati još dugo čekati.

http://vukajlija.com/var/products/posters/201104/95641/ceda-devedesetih.jpg

http://www.dodaj.rs/f/30/8v/44qHxGvr/64.jpg

BRANKO MAMULA: TITO JE ODBIO PONUDU DA JUGOSLAVIJA UĐE U NATO

http://www.lupiga.com/vijesti/slike/20060315045718slobodan_milosevic_citulja_osmrtnica_smrtovnica.jpg

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Odbijen-zahtev-za-rehabilitaciju-osnivaca-FAP-a.lt.html

Završili pod točkovima "pekinške patke"



Kako je moguće da se direktor odrekne duga cele kompanije, koja nije njegova



N.V.



Fabrika automobila Priboj je do raspada Jugoslavije poslovala u okviru združenog preduzeća FFB - Beograd u koje su bili uključeni FAP iz Priboja, FAMOS iz Sarajeva, FAS iz Skopja, kao i TAZ iz Zagreba.

Da je ondašnja jugoslovenska industrija bila moćna i konkurentna na inostranom tržištu, govori i podatak da je još 1987. godine ugovoren i realizovan izvoz kamiona i autobusa u Siriju u vrednosti od 20 miliona dolara.

FAP-u iz Priboja je od tog izvoza trebalo da pripadne 65 odsto od ugovorene cene. Tada je primljen samo avans od 20 odsto i ništa više. U međuvremenu je FFB devedesetih godina prošlog veka pokrenuo tužbu pred međunarodnim sudom u Cirihu i proces je završen u korist FFB-a odnosno FAP-a i drugih članica. Presuda međunarodnog suda je bila izvršna 1997, ali se tada zbog sankcija nije mogla izvršiti i čekalo se na ukidanje sankcija da bi došlo do naplate celog iznosa sa kamatom, što bi iznosilo između 12 i 13 miliona dolara u korist FAP-a.

Šta se, međutim, desilo 2002. i 2003. godine, u vreme kada je konačno ovaj dugogodišnji problem mogao da bude rešen?

Direktor FAP-a Mirko Stojović u probranom društvu odlazi u Siriju i tamo se odriče (!) svih potraživanja do 40 odsto od glavnice duga!

Tako je FAP primio samo oko tri miliona i 300.000 dolara zaostalog duga, a razlika do 12 odnosno 13 miliona dolara, negde je, pod neobičnim okolnostima, jednostavno nestala!

Zašto je Stojović, i uz čiju saglasnost ostavio dužniku ili nekom drugom toliki novac, i pored ukinutih sankcija i važeće presude međunarodnog suda u korist fabrike?

Kako je to izveo bez odluke Upravnog odbora i bez saglasnosti Agencije za privatizaciju?

Na ta pitanja postoje brojni odgovori. Jedan od njih morao bi da zna tadašnji predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević, koji je, vidi čuda, nekako istovremeno bio i predsednik Upravnog odbora FAP-a!

Da bi nekako "ispeglao" taj slučaj, Stojović je, prema svedočenju izvora u Priboju, uspeo da progura neku Odluku UO, kojom je pokušao da opravda i prikrije put kojim su nestali FAP-ovi milioni dolara.

Sasvim je moguće, tvrdi se i u jednom pismu upućenom MUP-u Srbije još za vreme vlade Vojislava Koštunice, da je Stojović takvu odluku sa predsednikom i sekretarom UO napisao, otkucao i arhivirao, da je takvu, lažnu, pokaže kome treba, ako bi je slučajno zatražili. Postoje izgledi, piše u tom pismu, da se lažan sadržaj odluke nalazi u lažnom zapisniku br. 27/ 2003 od 15. decembra 2003, pa taj zapisnik treba potražiti.

Autor pisma skreće pažnju na termine tog zapisnika i vreme kada je već počeo da pristiže deo duga iz Sirije, a uzgred podseća na to da su osim Milosavljevića članovi tadašnjeg UO FAP-a bili: Miroslav Matović, Mirko Stojović, Marko Ječmenica, Miomir Dujović, Vojo Ječmenica, Čedo Ćirović, Savo Popović i Ljubiša Radović.

Nije poznato da je bilo kog od njih od onda do danas pozvao neki državni organ da objasni gde je nestao deo milionskog duga iz Sirije. Nikoga to očito i ne zanima, osim opljačkanih i rasteranih radnika.

Tokom Stojovićeve vladavine FAP-om na plasirane su bajke o velikim poslovima u Švajcarskoj i Alžiru, te čuvenom "proizvodu" koji je u Kini trebalo da bude izložbeni eksponat na sajmu. Čaršija ga je ekpresno nazvala "pekinška patka" kako bi sumornu stvarnost na trenutak učinila veselijom. U pitanju je neviđeni prototip vozila nepoznatog gabarita i namene, koji se drži u strogoj tajnosti, daleko čak i od očiju predsednika Tadića!

http://www.trojka.rs/vasar-tastine/22900-u-andjelininom-filmu-srbi-silovali-sve-redom.html

prebijanje direktora RTS, pocinioci vidljivi i *poznati* bez procesuiranja

http://www.dkub.net/prebijanje/Prebijanje-Dragoljuba-Milanovi%C4%87aIDYUpCzGi7jMMEg.html

Na koje sve načine je nakon 5. oktobra 2000, za vreme predsedničkog mandata prof. dr Dragoljuba Mićunovića (predsednik Veća građana Savezne skupštine oktobra 2000, predsednik Skupštine SCG od marta 2003. do marta 2004, republički poslanik ispred DS-a od decembra 2003. do danas, aktuelni predsednik Političkog saveta DS-a, član Predsedništva i GO DS-a) izdvajan i trošen novac za renoviranje zgrade tadašnje Skupštine SRJ, kasnije Skupštine SCG, a danas Doma Narodne skupštine Republike Srbije, nije nimalo lako utvrditi. Nadležni organi nisu istraživali kako je Mićunović raspolagao novcem građana Srbije sve do juna 2004, kada je prof. dr Zoran Šami (DSS) preuzeo funkciju predsednika Skupštine SCG. Tada je inicirana prva kontrola materijalno-finansijskog poslovanja, namenskog i zakonitog korišćenja sredstava budžeta u Saveznoj skupštini, koja je trajala od 4. juna do 14. septembra 2004. Budžetski inspektori Ministarstva finansija Nada Metikoš i Bojana Svilar su dana 14. septembra 2004. sačinile zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00-900/2004-09-4. Ovaj dokument na najbolji mogući način svedoči o tome kako i koliko su čelnici DOS-a bili razbojnički nastrojeni prema državnim institucijama koje su prethodno spaljivanjem i pljačkanjem osvojili.

Naime, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, kao odgovorna lica za kontrolisani period označeni su Dragoljub Mićunović, tadašnji predsednik Veća građana, Milan Lučić, tadašnji generalni sekretar Parlamenta i kadar Demokratske stranke (njega je u maju 2008. Oliver Dulić, DS, promovisao u kandidata za funkciju generalnog sekretara Skupštine Srbije, ali mu je fotelju neočekivano "izmakla" Tamara Stojčević, takođe iz DS-a), kao i pojedini "spoljni saradnici".

I, šta su budžetski inspektori ustanovili u postupku kontrole poslovanja Savezne skupštine za vreme Mićunovićevog mandata?

Za finansiranje rada Savezne skupštine SRJ, kasnije SCG, u periodu od januara 2002. do maja 2004. bila su obezbeđena novčana sredstva u visini od 987,6 miliona dinara. Dakle, skoro milijarda dinara ili nešto više od 10 miliona evra. U ovu sumu ulaze sredstva obezbeđena iz saveznog i republičkog budžeta u iznosu od 861,4 miliona dinara, sredstva koja su 2002. doznačena od Dunav osiguranja a.d. iz Beograda u iznosu od 91,2 miliona dinara, ali i sredstva od Fonda za obnovu zgrade Savezne skupštine u iznosu od 35 miliona dinara. Ukoliko se napravi gruba analiza strukture rashoda koji su u naznačenom periodu predstavljali pomenuti utrošak, proizilazi da je za kapitalno održavanje zgrade Skupštine i administrativno opremanje utrošeno 450,9 miliona, na plate zaposlenih, naknade i otpremnine je utrošeno 293 miliona, dok je na troškove službenih putovanja u zemlji i inostranstvu utrošeno 127,6 miliona dinara. Dakle, ovakva struktura skupštinskih rashoda za vreme trajanja mandata Dragoljuba Mićunovića bila je predmet interesovanja budžetske inspekcije, a šta je tim povodom otkriveno zaslužuje posebnu pažnju.



Cena spaljivanja - 95 miliona



Troškovi rekonstrukcije i adaptacije zgrade Skupštine nastali su kao direktna posledica njenog spaljivanja i pljačkanja, posle čuvene DOS-ove "buldožer revolucije" od 5. oktobra 2000, a sve je plaćeno novcem građana i države Srbije. A kako?

Prema sudskom poravnanju između Kompanije Dunav osiguranje a.d. iz Beograda i Savezne direkcije za imovinu, odnosno Savezne skupštine SRJ, koje je 14. marta 2002. postalo pravosnažno, stranke u postupku (tuženi i tužilac) sporazumele su se da Dunav isplati Skupštini SRJ iznos od 95.001.088 dinara povodom "štetnog događaja koji je nastupio 5. oktobra 2000. na objektu Savezne skupštine". Računajući 3,8 miliona, koliko je isplatio ranije, pre sudskog poravnanja, do decembra 2002. Dunav je sukcesivno Saveznoj skupštini isplatio celokupnu dogovorenu nadoknadu štete koja je proizilazila iz sudskog poravnanja. Dakle, spaljivanje zgrade Savezne skupštine koštalo je direktno građane i državu više od milion evra, a što je naplaćeno preko državne kompanije Dunav. Osiguranici kod Dunava bile su skoro sve državne firme i ustanove, pa je samim tim ova kompanija deo svog prihoda morala da izdvoji za plaćanje štete "buldožer revolucije", čime je podjednako stavljena ruka u džep i građanima i državi.

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Zakonom o Saveznom budžetu za 2002, za rad Savezne skupštine SRJ bila su odobrena budžetska sredstva u iznosu od 381 milion dinara, dok su ukupni godišnji rashodi realizovani u prikazanom iznosu od 403,1 milion dinara. Kako budžetski inspektori navode, ovo "probijanje" između planiranih i realizovanih troškova, stvorili su troškovi otpremnina i posebnih plata za zaposlene koji su naknadno odobreni u visini od 17 miliona dinara. Međutim, i pored toga budžet Savezne skupštine je neplanirano pretrpeo rashod od pet miliona, koliko je više utrošeno od dozvoljenog za službena putovanja. Detaljnom kontrolom poslovnih knjiga inspektori su došli do saznanja da ukupan budžet Savezne skupštine zapravo nije iznosio 381 milion, kako je to bilo prikazano. Budžet Skupštine je zapravo iznosio 496,1 milion dinara, a razlika između prikazanih i stvarnih sredstava ostvarena je od Dunav osiguranja i od tenderskih prihoda. Posebno je zanimljivo otkriće budžetskih inspektora da iznos od 10,6 miliona neutrošenih i neopredeljenih sredstava koji se našao na skupštinskom računu na dan 31. decembar 2002. uopšte nije vraćen u savezni budžet kao što je to nalagao član 33. Zakona o finansiranju SRJ. Za ovu nepravilnost je kao odgovorno lice označen Milan Lučić, tadašnji sekretar Savezne skupštine.

Kontrolom pojedinačnih rashoda u 2002. inspektori su utvrdili da je, na osnovu rešenja generalnog sekretara Milana Lučića, Savezna skupština otpisala opremu u vrednosti od čak 64,6 miliona dinara. U otpisanu opremu spadaju računari, ofset štamparska mašina, mašina za umnožavanje, fotoslagajući aparat, knjigovezački nož, 15 aparata za fotokopiranje, mobilni telefoni i sl. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ne postoji nikakav dokaz o izvršenom popisu i izveštaj o otpisu navedene opreme, čime su prekršeni propisi. Takvom radnjom je prekršena odredba člana 25. stava 3. tadašnjeg Zakona o računovodstvu i odredba člana 13. pravilnika koji bliže uređuje način i rokove popisa. Dakle, postavlja se pitanje gde je zaista završila "otpisana" oprema u vrednosti od 64,6 miliona dinara, jer da je propisno (komisijski) uništena, onda bi o tome postojao bar neki pisani trag?! Međutim, nikakvog traga - nema.



Spiskali pa preknjižili 55,6 miliona



Kada je reč o nabavci nove administrativne opreme u 2002. godini, budžetski inspektori su utvrdili da je Savezna skupština u tu svrhu utrošila 46,8 miliona dinara više od predviđenog, a da je razlika "pokrivena" preknjižavanjem sredstava iz drugih namena. To je učinjeno tako što je izvršeno preknjižavanje sredstava namenjenih za: kapitalno održavanje - 20,8 miliona; troškove putovanja u inostranstvo - 11,4 miliona; troškove putovanja u zemlji - 5,3 miliona; medicinsku i laboratorijsku opremu - 3,1 milion; opremu za saobraćaj - 1,7 miliona; reprezentaciju - 1,2 miliona; usluge komunikacije - 1,2 miliona, i naknade - 1,8 miliona. Ovakvim mešetarenjem su prekršene odredbe Zakona o Saveznom budžetu za 2002. i odredbe Zakona o finansiranju SRJ. Međutim, ovde je bila sasvim očigledna namera mešetara da na teret drugih budžetskih pozicija, ravnomerno rasporede sredstva koja su nenamenski utrošena za nabavku nove administrativne opreme i da time na prvi pogled prikriju "probijanje" budžeta na pravoj budžetskoj poziciji. Takođe, u budžetskoj kontroli tromesečnog perioda januar-mart 2003. inspektori su otkrili da su nadležni u parlamentu, u okviru budžetskih pozicija izvršili nezakonito preknjižavanje sredstava u visini od 8,8 miliona dinara. Prethodno je izvršeno nenamensko trošenje budžeta za službena putovanja u zemlji u iznosu od 6.022.283 dinara, što je preknjižavanjem prebačeno na druge budžetske pozicije, čime je prekršen zakon i uredba o prevremenom finansiranju. Službenik koji je ovo mešetarenje "korigovao", u izjavi datoj budžetskoj inspekciji naveo je da je to učinio po nalogu Milana Lučića, sekretara parlamenta, i Ratka Matovića, šefa odseka za finansijske poslove.



Kako Mićun kaže



U periodu januar-mart 2003, kada je još uvek vršeno finansiranje iz Saveznog budžeta, za tromesečni rad Skupštine SRJ uredbom o prevremenom finansiranju bilo je izdvojeno 95,2 miliona dinara. Međutim, parlament je u naznačenom periodu realizovao ukupne prihode od 132,4 miliona i rashode od 127,6 miliona dinara. Tako je planirani rashod od 25 miliona za kapitalno održavanje zgrade uvećan na čak 47,1 miliona, o čemu inspektorima u toku kontrole na uvid nije stavljen nikakav predračun za ovu razliku, iako je prema Zakonu o finansiranju SRJ organ bio dužan da uskladi svoje rashode sa sredstvima utvrđenim budžetom.

Ipak, ovu mućku je raskrinkala inspekcija koja je utvrdila da je 19. februara 2003. u skupštinski budžet od strane Fonda za obnovu zgrade Savezne skupštine (osnivač: Dragoljub Mićunović!?) izvršen prenos sredstava od 35 miliona dinara. Ova sredstva su preneta u cilju delimičnog pokrivanja troškova prema fakturi od 50,3 miliona dinara, za izvedene radove na renoviranju i opremanju kabineta predsednika Veća građana i Veća Republika Savezne skupštine. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, faktura za izvedene radove uopšte nije proknjižena u poslovnim knjigama Savezne skupštine, pa samim nije ni iskazana razlika dugovanja od 15,3 miliona dinara, što je bilo nezakonito. Osim toga, međusobni odnosi Savezne skupštine i Fonda za obnovu zgrade Savezne skupštine nisu bili definisani nikakvim ugovorom, pa inspektori nisu mogli da utvrde osnovanost fakturisanja radova na ovako polovičan način. Prema izjavama odgovornih lica, Milana Lučića, sekretara, i Ratka Matovića, koji je po ugovoru bio angažovan kao šef odseka za finansijske poslove, sve je urađeno "u skladu sa usmenim dogovorom sa predsednikom Skupštine SRJ (Mićunovićem)".



Još 6,3 miliona dinara



Za razliku od dotadašnje Skupštine SRJ, od 1. aprila 2003. rad Skupštine SCG je finansiran sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Tako je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2003, za rad Parlamenta SCG bio opredeljen iznos od 203,8 miliona dinara. Osim ovog iznosa, po zahtevima stručne službe Skupštine SCG Savet ministara je iz tekuće budžetske rezerve odobrio prenos sredstava u visini od 7,2 miliona, pa je tako parlament tokom 2003. raspolagao sa ukupno 211.034.000 miliona dinara. Kontrolom troškova rashoda budžetski inspektori su utvrdili da je parlament u 2003. potrošio 6,3 miliona dinara za investicione radove i opremanje zgrade i to na teret sredstava koja su bila namenjena za troškove "putovanja" i troškove "usluga po ugovoru". Kako ovakav vid nenamenskog trošenja novca nije bio u saglasnosti sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2003, a imajući u vidu da je reč o novcu iz fepubličkog budžeta, inspekcija je nadležnima u Skupštini SCG naložila odgovarajuću meru. Tom merom Skupština SCG je bila u obavezi da u roku od 30 dana u republički budžet izvrši povraćaj 6,3 miliona dinara koliko je nenamenski, odnosno nezakonito utrošeno.

Ono što su budžetski inspektori u svom nalazu konstatovali, a odnosi se na celokupni period koji je prekontrolisan, jeste činjenica da su knjiženja (nakon toga i plaćanja) vršena bez verodostojne dokumentacije, što je bilo u suprotnosti sa važećim propisima. Primera radi, u delu koji se odnosi na 2003, inspekcija je utvrdila da je u poslovnim knjigama Skupštine SCG zatvoreno potraživanje za dati avans dobavljaču "Cores" iz Beograda. To je učinjeno bez verodostojne dokumentacije iz koje bi moglo da se utvrdi da li su dati avansi zaista i opravdani, čime je izvršeno grubo kršenje propisa koji uređuju budžetsko računovodstvo i budžetski sistem Republike Srbije. Još jedna konstatacija inspektora koja se generalno odnosi na mandat Dragoljuba Mićunovića jeste i to da u toku budžetske kontrole Skupština SCG inspektorima nije pružila nikakav dokaz iz koga bi se moglo videti da je vršeno usaglašavanje plasmana, potraživanja i obaveza. Isto tako, nije pružen dokaz o izvršenom popisu osnovnih sredstava u pripremi, van upotrebe i imovine koja se nalazi kod drugih pravnih lica. Koliko je sve ovo proizvelo ozbiljan kriminal, to je posebna priča koja svakako zaslužuje posebnu analizu.



Uzeo otpremninu, sačuvao fotelju



Za sporazumni prestanak radnog odnosa 2002. u Saveznoj skupštini opredelilo se 19 zaposlenih, za šta je po osnovu otpremnine i skupštinske kase isplaćeno 13,1 milion dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, među tim radnicima se našao i Ratko Matović, koji je 27. decembra 2002. primio otpremninu u visini od 804.801 dinara. Međutim, Matović je nakon toga nastavio i dalje da radi kao rukovodilac Odseka za imovinsko-pravne, finansijske i materijalne poslove i to po ugovoru o delu. Po tom osnovu Ratku Matoviću je do juna 2004. isplaćeno čak 557.017 dinara neto, ali je njegov rad skupštinski budžet ukupno koštao 1,3 miliona dinara bruto. Postavlja se elementarno pitanje: da li je ovakav vid funkcionisanja Mićunovićevog parlamenta zaista imao smisla? Da li je Ratko Matović bio toliko "stručan" da je nakon prijema otpremnine, morao da nastavi sa radom na istom radnom mestu? Matović ne samo da je nastavio i dalje da šefuje, on je svoj doprinos dao i u mešetarenju, jer je kontrola u više navrata pokazala njegovu odgovornost za mnogobrojne nezakonitosti u finansijskom segmentu rada parlamenta.



Sanacija i adaptacija "zgarišta demokratije"



Dok se na čelu Savezne skupštine SRJ nalazio Dragoljub Mićunović iz Demokratske stranke svi poslovi su pod krajnje čudnim okolnostima ili na nezakonit način poveravani preduzeću "Omni Stock" iz Beograda, koje je, za razliku od drugih firmi, najviše fakturisalo i naplatilo "demokratsko" spaljivanje, rekonstrukciju i modernizaciju zgrade parlamenta nakon 5. oktobra 2000. Vrednost ugovorenih poslova između ove firme i parlamenta kroz osnovne ugovore, anekse i dopunske ponude u periodu od 2000. do 2004. iznosila je čitavih 528,5 miliona dinara, od čega je do maja 2004. fakturisano 341,2 miliona dinara. Budžetski inspektori su utvrdili da je preduzeću "Omni Stock" uglavnom vršeno avansno plaćanje bez obzira na vrednost i količinu ugovorenih radova. Tako je ova firma samo na ime avansa iz budžeta dobila 157,4 miliona dinara, od čega čak 38,9 miliona dinara do kraja maja 2004. uopšte nije bilo opravdano. U novembru 2001. nadležni u Saveznoj skupštini su preduzeću "Omni Stock" nezakonito "namontirali" posao nabavke i montaže elektronskog sistema za glasanje u vrednosti od 93 miliona dinara. Mešetarenje, bezakonje i pljačku u Saveznoj skupštini je istražio i UBPOK koji je svoj izveštaj na dalje postupanje i procesuiranje odgovornih prosledio Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, koje od javnosti krije informacije u vezi sa ovim slučajem.



Kako su "braća" naplatila 5. oktobar...



Prema nalazu budžetskih inspektora Ministarstva finansija, sumnjivi i nezakoniti poslovi na renoviranju, adaptaciji i opremanju zgrade Savezne skupštine, započeti su odmah nakon 5. oktobra 2000, odnosno nakon izbora Dragoljuba Mićunovića na funkciju predsednika Veća građana. Tako je već 20. decembra 2000. između Savezne skupštine i preduzeća "Omni Stock" iz Beograda zaključen ugovor o sanaciji i opremanju dela zgrade Savezne skupštine. Međutim, budžetska inspekcija u toku kontrole na uvid nije dobila mišljenje Saveznog javnog pravobranilaštva, koje je bilo neophodno pribaviti pre zaključenja ugovora u skladu sa odredbom člana 43. tadašnjeg Zakona o imovini SRJ. Ovim ugovorom čija je vrednost iznosila 42,3 miliona dinara, ugovoreno je izvođenje: građevinsko-zanatskih radova na delu zgrade; elektro-instalaterskih i mašinskih radova u celoj zgradi i zanatskih radova u određenim prostorijama zgrade. Ugovoreni rokovi za završetak radova bili su 45 dana od dana uplate avansa, a "avans" je podrazumevao uplatu ukupno ugovorene cene i to u roku od tri dana od dana potpisivanja ugovora.

Inspektori su utvrdili da je Savezna skupština u periodu od 20.12. do 31.12.2000. preduzeću "Omni Stock" iz Beograda na osnovu predračuna isplatila ukupno 30,2 miliona dinara. Da kriminal bude još veći, utvrđeno je da je u poslovnim knjigama za 2000. ova uplata knjižena kao "izmirenje obaveza prema ovom dobavljaču", iako je zapravo reč od uplati "avansa po predračunima". Mnogo gore od ovoga jeste činjenica da je ceo posao namontiran preduzeću "Omni Stock", tako što je Savezna skupština zaključila ugovor bez prethodno sprovedenog postupka javnog nadmetanja. Time je prekršen Zakon o imovini SRJ, a kao formalno odgovorno lice za ovaj prekršaj, identifikovan je Milan Lučić, generalni sekretar tadašnjeg parlamenta.

Iako je posao između Savezne skupštine i preduzeća "Omni Stock" prvobitno bio ugovoren u vrednosti od 42,3 miliona dinara, konačna situacija je uvećana čak dva i po puta. Prema konačnom obračunu radova iz osnovnog ugovora, aneksa osnovnog ugovora i dopunskih ponuda, iskazana je vrednost ukupno ugovorenih radova u iznosu od 112,7 miliona, ukupno izvedenih radova u iznosu od 90,4 miliona i ukupno plaćenih radova u iznosu od 93 miliona dinara. Budžetska inspekcija nije mogla da prekontroliše naknadno ugovoreni kriminal, jer u postupku kontrole inspektorima na uvid nisu dati aneksi ugovora i dopunske ponude koje su znatno uticale na krajnju, astronomsku cenu radova.



68,7 miliona "bakšiša"



Kada je reč o godišnjim troškovima održavanja zgrade Savezne skupštine ukupno iskazani rashod po tom osnovu na kraju 2002. iznosio je 91,3 miliona dinara. Inspekcija je prekontrolisala pojedine rashode koji su vršeni na teret budžeta Savezne skupštine i tom prilikom je, naravno, utvrđeno mešetarenje i bezakonje. Naime, po "prvoj privremenoj situaciji" koja je ispostavljena od preduzeća "Montaža" a.d. izvršeno je plaćanje iznosa od 9,4 miliona, dok je vrednost celokupnih radova iz ugovora definisana na iznos od 26,6 miliona dinara. Takođe, po "prvoj privremenoj situaciji" izvršeno je plaćanje 3,1 milion dinara preduzeću "Omni Stock" i to za izvedene fasaderske radove na zgradi Savezne skupštine koji su ugovorom definisani na iznos od 12,5 miliona dinara. U oba slučaja nije utvrđeno da li su prethodno ispoštovane zakonske obaveze u smislu sprovođenja javnog nadmetanja, što propisuje Zakon o imovini SRJ. Preduzeću "Cores" je po "četvrtoj privremenoj situaciji" plaćeno 1,3 miliona dinara, a u skladu sa ugovorom o isporuci, montaži i puštanju u rad opreme informacionog sistema, računarsko-komunikacione i sistemske osnove u zgradi Savezne skupštine. U novembru 2002. Savezna skupština je u poslovnim knjigama proknjižila ulaz računarske opreme od preduzeća "Cores" u vrednosti od 6,8 miliona dinara. Budžetska inspekcija je kontrolom dokumentacije utvrdila da je nabavka računarske opreme na teret sredstava za kapitalno održavanje Savezne skupštine, realizovana sredstvima koja nisu bila predviđena i odobrena za tu namenu, čime je izvršeno nenamensko raspolaganje budžetom.

Utvrđeno je da troškovi održavanja zgrade Savezne skupštine, koji su u 2002. iskazani u iznosu od 91,3 miliona, sadrže i isplaćene avanse koji nisu opravdani na dan izrade godišnjeg, završnog računa (nakon 31.12.2002), a iznose čak 68,7 miliona dinara. Dakle, kasa parlamenta je olakšana za 68,7 miliona koje niko od dobavljača (izvođača radova) nije opravdao na kraju 2002. Prethodno stanje datih avansa, na dan 31. decembar 2002. iznosilo je 100,2 miliona dinara, a najznačajniji finansijski iznosi avansa su se odnosili na sledeće dobavljače: 1) "Omni Stock" iz Beograda - 38 miliona; 2) "Cores" iz Beograda - 19,2 miliona; 3) "Union inženjering" iz Beograda - 12,8 miliona i 4) "Nameštaj Živković" iz Kragujevca - 7,3 miliona dinara.



Probijali rokove, a "na mufte" zgrtali milione



Budžetski inspektori su u postupku kontrole utvrdili da su pojedine firme, u periodu januar-mart 2004. ispostavljale Skupštini na plaćanje "privremene situacije" za čije radove su rokovi iz ugovora odavno bili istekli. Tako je u navedenom periodu 2004. vršeno delimično plaćanje sumnjivih poslova koji su prethodno bili dodeljeni favorizovanim firmama. Plaćanje je vršeno delom iz budžeta, a delom donatorskim sredstvima preko "Fonda za obnovu zgrade Savezne skupštine", čiji je osnivač bio Dragoljub Mićunović, a donatori strane vlasti i ambasade. Fond je dobavljačima izvršio plaćanje tri miliona dinara, a od Savezne skupštine je na sebe preuzeo i dug od 19 miliona dinara, koji je nastao pri renoviranju predsedničkog kabineta u Saveznoj skupštini. Budžetska inspekcija je utvrdila da u poslovnim knjigama Savezne skupštine uopšte nije evidentirana pojedina dokumentacija, pa su samim tim i obaveze prema dobavljačima iskazane u manjim ili većim iznosima od stvarnih potraživanja i dugovanja.

Preko Fonda je izvršena uplata iznosa od milion dinara za tri "privremene situacije" koje su ispostavljene u 2004. od strane preduzeća "Montaža" a.d. Pri tom, ove "privremene situacije" uopšte nisu evidentirane u poslovnim knjigama Savezne skupštine, dok je ukupna vrednost radova iznosila 32,4 miliona dinara. Najskandaloznije u svemu tome jeste navod iz inspekcijskog nalaza da je rok za završetak radova protekao još u 2002. godini. Potpuno isti slučaj je bio i sa preduzećem "Energoprojekt - Energodata" a.d. iz Beograda, kome je preko Fonda u 2004. uplaćeno "milionče", a čime je zatvorena finansijska konstrukcija od 5,5 miliona dinara. Međutim, ugovor o izvođenju radova je potpisan 2002, dok su radovi trebalo da budu okončani još tokom 2003. Između preduzeća "Kompani - Nameštaj Živković" d.o.o. i Savezne skupštine 15. maja 2002. potpisan je ugovor o izradi, transportu, ugradnji i lakiranju klasičnog i hrastovog parketa. Vrednost posla je ugovorena na iznos od 15,5 miliona dinara, rok za završetak radova je definisan na 90 dana od dana uplate avansa, a avans je uplaćen 22. maja 2002. U ovom slučaju finansijska konstrukcija nije bila zatvorena sve do 2004, kada je Fond svojim sredstvima "intervenisao".

U svom nalazu budžetski inspektori su konstatovali da u toku kontrole na uvid nisu stavljene saglasnosti saveznog javnog pravobranioca za zaključenje ugovora sa tri prethodno naglašene firme. Nepostojanjem mišljenja (saglasnosti) pravobranioca, ne samo da su pogažene odredbe Zakona o imovini SRJ već se ostavlja prostor i za pitanje da li je uopšte sproveden postupak javnog nadmetanja, a ukoliko jeste postavlja se pitanje na koji način je to učinjeno.



Firmi "Omni Stock" poslovi od 528,5 miliona



Posebno je uočeno da je sa preduzećem "Omni Stock" iz Beograda "od oktobra 2000. pojedinačno ugovarano najviše poslova i to kroz osnovne ugovore, anekse i dopunske ponude". Ova firma se pokazala kao "devojka za sve", a povereni su joj poslovi: izrade projektne dokumentacije, sanacije i opremanja dela zgrade Savezne skupštine, arhitektonsko-građevinski radovi, fasaderski radovi, protivpožarne instalacije, mašinske instalacije, tt-instalacije, klimatizacija, ventilacija, grejanje, adaptacija diplomatskog salona, isporuka i ugradnja "konferencijskog sistema", centralno-tehnička režija, kao i video-TV nadzor. Kontrolom dva osnovna ugovora koja je Savezna skupština sa preduzećem "Omni Stock" zaključila, i to prvi 20. decembra 2000. i drugi 27. decembra 2001, utvrđeno je da je ugovorena obaveza plaćanja avansa u rasponu od 50 odsto do 100 odsto. S obzirom na ovakav vid ugovorenih obaveza avansnog plaćanja, kao i to da su pojedini radovi kroz anekse naknadno ugovarani, inspekcija u svom nalazu konstatuje da je "značajan iznos sredstva zadržan u stanju datih avansa", a da su radovi još uvek u toku (jun 2004).

Preduzeće "Omni Stock" je, kako budžetski inspektori kažu, "prisutno u celom kontrolisanom periodu i predstavlja najznačajnijeg dobavljača u finansijskom iznosu". Zbog toga je bilo neophodno sagledati ukupne vrednosti ugovorenih i realizovanih poslova, pa su u postupku kontrole sačinjeni pregledi obaveza dobavljača "Omni Stocka", odnosno pregledi ugovorenih, fakturisanih i realizovanih poslova prema vrsti, obimu i ceni. Dakle, bilo je neophodno sistematizovati i analizirati čudan i obiman poslovni odnos Skupštine i preduzeća koje je nakon 5. oktobra 2000. postalo glavni "servis" spaljenog i opustošenog parlamenta. Tako se iz sačinjenog "pregleda" poslovnog odnosa Skupštine i preduzeća "Omni Stock" može uočiti da je ukupna vrednost ugovornih poslova sa ovom firmom u periodu od 2000. do 2004. iznosila čak 528,5 miliona dinara. Od toga je u istom periodu avansno plaćeno čak 157,4 miliona dinara. U naznačenom periodu preduzeće "Omni Stock" je Skupštini fakturisalo iznos od 341,2 miliona dinara, što je plaćeno pravdanjem avansa u iznosu od 118,5 miliona i po ispostavljenim situacijama 210,8 miliona dinara. Na kraju maja 2004. dug Skupštine prema preduzeću "Omni Stock" je iznosio 11,7 miliona, dok je dug te firme prema Skupštini u vidu neopravdanih avansa iznosio čak 38,9 miliona dinara. Dakle, mutno da mutnije ne može biti.

http://www.zastavainfo.com/index.php?option=com_content&task=view&id=186&Itemid=56

http://bokisingl.wordpress.com/2010/04/05/kad-zaigra-mecka-sedmi-deo-rezime/

*sada ce mo mi ti sve lepo da prodamo*, prva izjava *globalnog igraca moravca*, u foajeu Skupstine po dobijanju *puca*. Ali, morace da nosi sa sobom odgovornost, kod *prethodnog valsnika* i kod *sadasnjeg vlasnika*, jer..*sve ce doci na svoje mesto*..(Goli otok jovo nanovo)..zbog..

http://www.paundurlic.com/f_resenje.jpg

Kakvi su to ljudi? Borba sa stihijom otkrila i tamnu stranu Srbije
Deca nisu htela da prime u kuću promrzle roditelje

Borba sa snežnom stihijom u Vranju otkrila je i tamnu stranu Srbije - gotovo svi stariji ljudi koje su vatrogasci spasavali iz zavejanih sela oko Vranja rekli su da imaju decu i unuke koji ih nisu posetili od kada je pao sneg, svedoče pripadnici vatrogasne službe
- Kada se probijemo do tih sela nema ko ni da nas dočeka, ni da spremi te starije ljude. Mi ih spremamo za bolnicu. Kada ih pitamo da li imaju nekog od porodice i zašto neko nije došao da im pomogne, bake i deke odgovaraju da imaju decu i unuke, ali da ih niko ne obilazi jer imaju svojih obaveza - kaže komandant Vatrogasnog bataljona za Pčinjski okrug Vedran Tašković.

Prvi čovek vatrogasne službe u Vranju rekao je da se događalo čak da deca koja žive u tom gradu nisu htela da prime stare roditelje u kuću ni posle završene intervencije u Hitnoj pomoći, nego su ih vatrogasci vraćali nazad u zavejana sela.

Sociolog Dragan Koković kaže da su se ovakve stvari uvek dešavale, ali da su eskalirale u poslednjih desetak godina, u razdoblju takozvanog zjapećeg vremena, odnosno vremena praznine.

- Odnos između roditelja i dece strašno se promenio jer živimo u nekom egoističkom dobu. Više ne vrede ti porodični tradicionalni obrasci, koji su bili deo kohezije, integracije između roditelja i dece. Sve se pretvorilo u trku za novcem. To što su takve stvari eskalirale govori da smo postali nekvalitetni ljudi - smatra Koković.

Vedran Tašković naveo je da je vatrogascima u Pčinjskom okrugu od prošle subote malo olakšan pristup zavejanim selima i transport uglavnom starijih pacijenata jer su od Sektora za vanredne situacije dobili motorne sanke.
Neće raditi samo 67 škola

Od 1.796 škola u Srbiji, u ponedeljak zbog snega neće raditi 64 škole, a zbog prokišnjavanja samo tri škole biće zatvorene, rekao je načelnik Prosvetne inspekcije Velimir Tmušić. On je dodao da će sve škole u Beogradu u ponedeljak raditi.
Smrzla se starica

Žena stara 82 godine preminula je juče u kragujevačkom Kliničkom centru od posledica smrzavanja, dva dana pošto je primljena u bolnicu. U teškom stanju je još jedna žena, stara oko 70 godina, koja je u KC primljena 14. februara zbog teških promrzlina. M. R.
Naš sagovornik kaže da su njegovi ljudi bez prestanka i sna spasavali stare i obolele u zavejanim selima. Kako lekari kažu, da nije bilo njih, mnogi ne bi preživeli, jer je Vedran sa ekipom često dolazio i bukvalno u pet do dvanaest.

- Najstrašniji prizor bio je u selu Lepčinjce. Zatekli smo deku i baku, oboje stariji od 80 godina. Deka nosi kateter, amputirana mu je noga, na kontrolu je trebalo da ode još pre mesec dana. Baka tri dana ništa nije mogla da pojede zbog problema sa stomakom. Sve što unese u organizam, povrati. Imaju dve ćerke i sina, imaju unuke, a niko da ih pogleda. Mesec i po dana se muče sami, niko da im pruži čašu vode - vidno uzbuđen govori Tašković.

Srbi moraju svojoj deci da objasne da je bombardovanje 1999. bilo ispravno, kako ona u budućnosti ne bi mrzela Atlantsku alijansu, izjavio je nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas na konferenciji o NATO koja je održana u Beogradu

“Moram da kritikujem vlasti u Srbiji što i same još uvek koriste termine poput “NATO bombardovanja”. Zamislite da šetate ulicom Kneza Miloša i da vas vaše dete upita: “Tata, ko je ovo uradio?”. Vi ćete mu odgovoriti: “NATO”. I šta onda očekujete od tog deteta da misli o NATO? Za razliku od toga, ja sam kao mladić u Nemačkoj gledao ruševine u mom gradu, ali ja nisam mrzeo onog ko je to učinio jer je bilo onih koji su mogli da mi kažu zašto je to učinio”, izjavio je Mas.

On je istakao da je, i pored toga, “ova zemlja mnogo drugačija nego pre tri godine, kada su huligani napali moju ambasadu”.

“Bilo mi je toplo oko srca kada sam video DS, SNS, SPS, G17 i LDP na sastanku sa Gvidom Vesterveleom kako složno izjavljuju da im je integracija u Evropsku uniju prioritet broj jedan. To je fantastičan napredak u odnosu na pre tri godine”, istakao je Mas.


On je insistirao na tome da su pitanja EU i NATO povezana.

“U slučaju Srbije, logično je da prvo postane članica EU, pa tek onda na srednje i duže staze postane članica NATO. Logično je da jedna članica EU posle određenog vremena postane članica NATO. Pitanje članstva Srbije u NATO nije “da li” nego “kada”, ocenio je nemački ambasador.

Mas je učestvovao na konferenciji “Srbija, Zapadni Balkan i NATO – ka 2020. godini” održanoj 26. oktobra u Beogradu, koja je okupila vodeće pro-NATO snage u Srbiji, ambasadore SAD i Nemačke i šefa delegacije EU u Srbiji Vensana Dežera.



https://www.youtube.com/watch?v=iJov4nARLJA&feature=related

moci ce da prevode *Habermasov i Sorosev kapital*...?

http://dzonson.files.wordpress.com/2011/12/kp-zabela-jul-2012.jpg