Vuk Draskovic..crveno u crnom

Prve demostracije u Beogradu, poznatije kao Martovske, održane su 09.03.1991. godine. EU priznaje BiH 07.04.1992. godine. U vreme stalnih demostracija, početkom marta 1992., a u jeku rata u Bosni, Miloševićev automobil, izbegavajući isceniran sudar, udario je u zid. Vozač i lični čuvar, Senta Milenković, opet je napravio čudo – izbegao je najgore.
Slobo ne menjaj vozača”, pisalo je na transparentu koji su istakli Slobini politički protivnici na Terazijama. Zbog povreda, Slobo je završio na VMA, a put u Brisel je odgođen. Tada, preko Drine, mogli su se čuti vapaji: “Šta bi bilo sa nama Srbima, da su ubili Slobu. Vuk bi nas izdao”. Sve tamniji i tamniji oblaci se nadvijaju nad srpskim narodom.

„Borba za interpretaciju prošlosti ponovo će biti ključni faktor u anticipaciji budućnosti. U budućim bitkama za politiku sećanja neće biti reči o istoriji, jer kako je rekao Džordž Orvel: „Ko kontroliše prošlost kontroliše sadašnjost, ko kontroliše sadašnjost kontroliše budućnost.““
…………………………………………………………………………………..
Povampireni gubitnici, cetnicki, ustaski i informbirovski-NKPJ proliv se aktivirao, ali njihova pripadnost kanlizciji je neosporna !!

    

Поента је следећа:
Вишевековни покушаји да се уништи Српско национално биће нису уродили плодом, јер је Српски народ у Балканским ратовима и у првом светском рату показао да је непокорив. Потребно је било уништити га изнутра. Прво су то покушали уклањем Ђорђа Карађорђевића, који је био изузетно анти-аустријски настројен и довођењем масона и енглеског шпијуна Алексадра I Карађорђевића на власт. Када ни то нису успели, за вођу партизанског покрета Енглези су поставили свог човека - Јосипа Броза Тита. Убрзо су наравно Руси ослободили Југославију и план је могао да се реализује.
Југословенским комунистима није дуго требало да покажу своје право лице, те су се већ 1948. године отворено окренули против Совјетског савеза, а убрзо је СФРЈ чак неформално постала члан НАТО пакта (за више информација прочитајте Балкански савез). И у политичком и економском уређењу се видела велика разлика (као што је Вемавук напоменуо) између СФРЈ и СССР.
27. јуна 1950. године донет је закон о предаји привредних предузећа на управу радничким колективима. Државна својина над средствима за производњу прелази у друштвену. Управљање се спроводило преко радничких савета.
Самоуправни социјалистички систем, у савременој терминологији познатији као тржишни социјализам, који подразумева друштвено власништво над средствима за производњу у тржишној економији, је био јако специфичан и доста различит у односу на Совјетски систем, који је подразумевао централно-планску економију и државно власништво над средствима за производњу. Самим тим је домаћи систем по карактеру био много ближи економијама у западним државама.
СФРЈ је била једина социјалистичка земља која је могла да добије кредит са запада. Доста касније је могао и Чаушеску, али то су биле неке потпуне другачије околности у питању. Црвени пасош је био један од највреднијих у свету и грађани Југославије су за разлику од грађана из земаља Варшавског пакта могли без проблема да путује у земље западне Европе.
Наравно, иза државе благостања, што је у суштини Југославија и била, крило се заправо растурање Српског националног бића и припрема за крвави рат који би одрођене и у југословенском изобиљу добро уљуљкане Србе, свео на Београдски пашалук.
Том економском и социјалном систему се мало шта може замерити. За разлику од совјетског система, наш је био много хуманији. Власници средстава за производњу су били радници, а не отиђени чиновници и технократе. Далеко од тога да је домаћи самоуправни социјализам био савршен, али чињенице су јасне и свако ко каже да се тада није радило и да су људи живели од страних кредита је обичан лажов.
СФРЈ није била високозадужена земља!

Tokom 2005. godine zabeležen je značajan napredak u povratu imovine izbeglicama, naročito na prostoru od «posebne državne skrbi».

Izveštaji relevantnih međunardonih organizacija takođe govore da je ovaj proces pri kraju. Tako u izveštaju Misije OEBS-a u Hrvatskoj stoji da je za povrat ostalo oko 55 objekata i da se može zaključiti da bi ti problemi mogli biti vrlo brzo okončani. Podaci ukazuju i na to da je oko 19.500 stambenih objekata bilo dato na korišćenje mimo volje njihovih vlasnika.[16]

Problem sa utvrđivanjem pravog stanja stvari zapravo počiva u metodologiji merenja ovog procesa. Naime, broj objekata koji nisu vraćeni vlasnicima utvrđivao se u odnosu na broj podnetih zahteva za povrat imovine. Dakle, imovina se nije automatski vraćala vlasnicima, već je to rađeno po zahtevu.

S druge strane, vraćanje objekta, stana, kuće ili poslovnog prostora samo po sebi ne predstavlja rešenje ukupnoga problema: ti objekti su često devastirani, oštećeni namerno ili nebrigom korisnika, te je u njih potrebno uložiti značajna sredstva kako bi se oni ponovo priveli nameni.

Takav odnos korisnika doveo je do toga da su potrebna velika sredstva da bi se tako korišćena imovina dovela u funkcionalno stanje, naročito na prostoru od «posebne državne skrbi». Stepen oštećenja utvrđivale su županijske komisije, ali još nisu počele isplate po tome osnovu, tako da je veći broj objekata koji je vraćen vlasnicima – izbeglicama-povratnicima u nefunkcionalnom stanju.

Isto se dogodilo i sa naknadama za korišćenje koje je utvrdio nadležni organ hrvatske vlade, a koji se odnosi na period od 2002. godine do dana kada je objekat predat vlasnicima. Iako su to bili manje više simbolični iznosi mesečne naknade, utvrđeni na nivou 1 euro za kvadratni metar mesečno, njihova isplata nije još izvršena.

U toku 2005. godine zabeležen je zabrinjavajući događaj koji bi, ukoliko postane pravilo, mogao biti veoma opstruirajući faktor pri povratku izbeglica. To je slučaj Steve Zabrdca iz Daruvara, čiju kuću su hrvatski organi vlasti dali na korišćenje privremenom korisniku.

Kad se privremeni korisnik iselio iz kuće, podneo je tužbu sudu i tražio odštetu i nadoknadu za neka ulaganja koje je izvršio na kući. Sud je presudio da je Stevo Zabrdac dužan da nadoknadi privremenom korisniku oko 7.000 evra za navodna ulaganja. Pošto on ta sredstva nema, preti opasnost da mu kuća bude prodata na licitaciji.

Iz Srbije, je "odpelao" eurokrem, a iz Hrvtaske...

http://www.ekapija.com/website/bih/page/727242/Mesna-industrija-Gavrilovi%C4%87-seli-dio-proizvodnje-u-Br%C4%8Dko

       

pozajmljen komentar,
Ninoslav Ninoslavic [neregistrovani] (22. 09. 2013, 17:18:19)
Nista nepoznato,,
Ovi Srbi su vec nekoliko puta prikazivani na istorijskom kanalu u USA. Medju njima i nekoliko njih,u ulozi zivih svedoka, poput Srbina iz Hercegovine Rista Milosevica,
Pa cak i iz rata u IRAKU, vojnik USA armije Popadic, poreklom Hercegovacki Srbin, koji rusi spomenik Sadama Huseina,I sam je svedocio uzivo na ovom kanalu.