Vuk Draskovic..crveno u crnom

vozi misko kroz istorijuuu

Ali da se vratimo na šezdesete...

Svršeni student Vuk, tada već član SKJ je novinarsku karijeru počeo u Tanjugu posle revolucionarne 1968. godine, posle kozaračkog kola na Terazijama, završio je u dopisništvu u Zimbabveu. Iz ove afričke zemlje Drašković se vratio sa knjigom "Moj prijatelj Robert Mugabe" , posle čega se zaposlio u kabinetu Mike Špiljaka,visokog komunističkog funkcionera. sm007.gif

Ko je bio mladi Vuk Drašković, najbolje svedoči tekst objavljen u nedeljniku NIN 26.11.1972. godine, koji je Drašković napisao kao dvadesetpetogodišnji novinar, na početku karijere. Kako se iz teksta pod naslovom "Politika na verski način" može zaključiti, Drašković je potpuno bio na liniji tadašnje vladajuće socijalističko-samoupravne ideologije. sm007.gif

Braneći temelje i Ustav samoupravnog socijalizma, Drašković je u tekstu objavljenom na nepune dve strane ukazivao na to da "Srpska pravoslavna crkva, ali i ostale verske organizacije veoma često izlaze izvan okvira i nadležnosti propisanih Ustavom".

U svom tekstu on govori na ovaj način..."Pravoslavni misionari", očigledno žaleći za nekakvom "velikom Srbijom", nostalgično zaključuju: "Neće nam pomoći ni ova uska Srbija u kojoj smo sada omeđeni i gde samo izgleda da smo jedinstveni, pa time sebe uzalud zavaravamo". Na drugom mestu se kaže: "Sveti Sava je simbol narodnog jedinstva svih Srba" ....citirao je Drašković i odmah izvukao zaključak da... "Srpska pravoslavna crkva na taj način najdirektnije napada osnovne postulate samoupravnog socijalizma".

Dakle, Vuku tada smeta Velika Srbija, dok 1990. peva drugu pesmu pa sa Tribine Kluba književnika u Francuskoj br. 7 poručuje...
"PORUČUJEM ODAVDE NEKA ZAPAMTE, VIŠE NEĆE BITI GRANICA NA DRINI...bla, bla, bla, bla, bla, bla...JESAM I UVEK ĆU BITI ZA VELIKU SRBIJU."

Da ironija bude veća, tu Srbiju upravo omeđuje objektima SPC rečima da su srpske zemlje gde su naše crkve i manastiri??? ..Naravno, posle je organizovao i sopstvenu paravojnu formaciju i slao dobrovoljce na razna ratišta da se bore za Veliku Srbiju, koje se on gadio te davne 1972. godine... sm034.gif

No, da se mi vratimo na Vukov odnos prema religiji kao "opijumu za narod"...U svom tekstu dalje, Drašković ne samo da pokušava da Titovu Jugoslaviju odbrani od uplitanja SPC već u svom stilu primećuje i sa žaljenjem konstatuje da je "poražavajuće veliki procenat religioznih" sm042.gif Da bi to potkrepio, izneo je podatke istraživanja odnosa građana prema religiji iz 1964. godine.
"Istraživači su tada došli do poražavajućeg podatka da je 70,3 odsto anketiranih odgovorilo da je religiozno, dok je broj ateista jedva iznosio 29, 3 procenta. ... konstatovao je Drašković, a u nastavku teksta utešno objasnio da ove cifre "ublažava pokazatelj da je izuzetno visoka stopa religioznosti pre rezultirala iz neukosti i neškolovanosti anketiranih nego iz njihovih ubeđenja". (Naš Monarhista sm007.gif )

Dalje se Drašković bavi i budžetom centralne kase SPC, ukazajući na to kako se u nju sliva veliki novac, sa sve iznosima, nabrajajući na koji način i kakvim aktivnostima verske organizacije zarađuju novac, a završni udarac im zadaje konstatacijom da je "najpre ilegalno, a zatim i potpuno javno crkva razvila svestranu aktivnost vrbovanja i dovlačenja dece na časove veronauke."
Reči vrbovanje i dovlačenje govore same za sebe o Vukovoj religioznosti... sm013.gif

No, naš monarhista se ne ograničava na tome, već nastavlja dalje u još žešćem stilu pa kaže ... Sve bogomolje u opštini Zvezdara odjedanput mogu da prime 10.000 građana ili duplo više nego sve prostorije društveno-političkih organizacija. Verske organizacije utrošile su prošle godine 190 miliona starih dinara za obavljanje svojih aktivnosti, a društveno-političke organizacije opet duplo manje.

Zbog takvog stanja, on je na kraju teksta poručio da je neophodna akcija.

Eto, tako izgleda politika na "verski način", koja očigledno postaje sve aktivnija, pa joj se većom aktivnošću mora i suprotstaviti!

Novinar Drašković u tekstu se pozvao i na govor Stipe Šuvara na otvaranju seminara "Religioznost, klerikalizam, omladina i zadaci SK", održanom u Zagrebu. Kako je citirao, Šuvar je tom prilikom rekao da "pažljiva analiza pisanja novina i časopisa koje izdaju verske organizacije i institucije, propovedi, poslanica i nadgrobnih govora pojedinih crkvenih velikodostojnika omogućuje zaključak o jačanju klerikalističkih ambicija".

Drašković na sve to još dodaje da je to posebno prisutno "u okrilju katoličke i pravoslavne crkve, koje izraženo, u pojačanom obimu, ispoljavaju dužebrižništvo nad nacijom, nad demokratijom i slobodom, tradicijom i nacionalnom kulturom".
pošalji odgovor

U Velikoj oktobarskoj socijalističkoj revoluciji i Ruskom građanskom ratu učestvovalo je oko 30.000 Jugoslovena. Bas nas briga..za neke chiche,cherchile, ruzvelte...ogroman deo zadatka smo izvrsili..bivsi muzici, kmetovi,bezemljasi, sirotinje, proletarijat..milijarda ljudi uz muke, krv, rat u obracunu sa kolonijalnim nacistima, fasistima, cetnicima ustasama belom i cnom gardo...visestruko bolje zivi nekada, i kako i sami vididte, aktivnu ucestvuju ma medjunaronoj politickoj sceni, *nevodaj rajo opanke* bila bi Vama poruka !!!

GOSPODINE GRBICANIN

U obracanju Vidanovicima kao sto se vidi nista novo. I dalje tonete u sopstveno blato. Umesto da pokazete svoju inteligenciju da demantujete ono sto je upuceno na Vasu adresu, sto Vas vredja,sto Vas boli, kao neistina, sve to precutkujete. Idete dalje kao da se to na Vas ne odnosi. Svet prati Vas i Vasu mudrost, inteligenciju sposobnost ophodjenja i postovanja licnosti. Veoma su Vam zahvalni sto se tako cesto javljate i u svojoj filozofiji imate sve manje uspeha. Kao sto vidite Vidanovici su sve masovniji . Sta je sa Grbicima? Zar ne vidite da ste jedini strelac koji stalno puca u prazno. Sta je po sredi? Da li pucate sagnute glave ili ste
zaista tako los borac. Zar Vas je Vas Nedic tako lose obucio, da cak i neznate u koga pucate.

Za Vas patrioti tipa Vidanovica su uvek postojali, ali ih zbog Vaseg laznog patriotizma i opsednutosti vasom praznom filozofijom niste primecivali. Ziveli stei sada zivite u samoizgonstvu u drustvu Vasih Apostola i Svetaca od kojih , zbog onog putera na glavi , jos uvek trazite pokajanje. Ne pratite promene oko sebe. Vreme Vas je davno pregazilo. Pokusavate da zivite od uspomena i proslosti. Srpska dijaspora je posle 55. godine, nakon otvaranja granica Jugoslavije naglo porasla. Dosle su nove snage, inteligencija, koja nije nasela ratnim gubitasima, koji su u toj novoj emigraciji gledali osvezenje i popunjavanje vasih proredjenih borackih redova Onda ste Vi" srpski rodoljubi i lazni patriote" poceli da nas nazivate pasosarima, komunistima, Titovim agentima i
najzad najnovijom Vasom kovanicom "Komunisticki moljci".

Nova emigracija nikada nije prihvatila Vase ideje, niti je stupila u Vase redove, da se kiti laznim patriotizmom, prihvativsi Vase revansisticke ideje, koje ste hteli da iskoristite za pohod na oslobadjnje Beograda od postojeceg rezima.Taj Vas kako kazete " vesto maskirani zloupotrebljavajuci patriotizam, veru i rodoljublje, koje ste nudili novoj emigraciji bio je na samom pocetku odbacen, kao stetno po srpsku naciju. Nova emigracija je bila ta koja Vam je prva pruzila ruku pomirenja i zatrazila nacionalno pomirenje , koje je vama bilo prihvatljivo samo pod kapom ozloglasenih nacionalnih orgganizacija. Znaci da se nastavi sa starom ideologijom svezim snagama i mozgovima.U tome Vi vidite istinsku saradnju svih Srba.

Naravno skolovani, pametniji, ponudili su domacinima svoje znanje, uklopili se u sredinu koju su odabrali i kada su se osetili kao kod kuce, poceli su da se vise vezuju za otadzbinu, rodbinu i da im shodno svojim mogucnostima i pomazu. To su ljudi koji su dosli otvorenih vrata, koja se za njima nisu zatvorila. Vi ste dosli drugim putemsa drugom ideologijom i ubedjenjima..
Vasa su vrata ostala za uvek zatvorena., pa se trudite da i nasa zatvorite.

"Dakle ti moljci plasirani na svim strateskim mestima u dijaspori su ne samo onemogucavali cvrsce povezivanje srpske dijaspore, nego su sustinski cak i rusili i ono malo jedinstva koje se povremeno ostvarivalo" Vasa solidarnost sa srpskim neprijateljima i poziv na kolaboraciju, petokolonastvo, na rusenje vlasti u Jugoslaviji, poziv na uvodjenje ostrijih sankcija Jugoslaviji, soljenje pameti Srbima koga da biraju, to su razlozi koji kidaju jedinstvo Srba u zemlji i korak dalje jedinstvu dijaspore. Zamolio bih Vas da nas u daljim obracanjima ne nazivate komunistima, kao najgorom po vas kategorijom ljudi . Mi to nismo, a da jesmo mi bi bili negde na drugom mestu, a ne ovde. U poredjenju sa Vama su ipak komunisti uspeli da obeleze jedan period u Jugoslaviji, koji ce se po mnogome pamtiti, izmedju ostalog da je Jugoslavija dostigla najveci ekonomski standar u svojoj istoriji za kojim i danas mnogi uzdisu, kao u ostalom u celom istocnom bloku. Rusi, Cesi Slovaci ,Madjari Rumuni i ostali. Prakticno komunizam nigde u svetu nije uspeo da zazivi, pogotovo u Jugoslaviji, koja se u mnogome razlikovala od ostalih. Kina je bila najbliza komunizmu ali je
i ona davno krenula u trzisnu proizvodnju. Ideologija kapitalizma je komunizam prozvala crnim djavolom i ako hoces danas da nekoga nazoves najpogrdnijim imenom neprijatelja nazivas ga komunistom. To je ta zapadna americka popularna terminologija neprijateljstva.

Da li ste se zapitali zasto se o Kini na zapadu ne govori, ni jedan novinar ne pise o Kini o njenom najvecem ekonomskom porastu, koja decenijama drzi rekord od oko 15%, za razliku od zapadne civilizacije ,koja skoro cetvrt veka razvija svoju industriju., a jedva dostize ekonomski porast od 4%. Odgovor je jednostavan, lezi u imenu komunisticka zemlja ,koja po predvidjanjima svetskih ekonomista 2036. godine treba da premasi standar Amerike.Cutanje je najprihvatljiviji odgovor za americki narod .

Sto se tice Vaseg pitanja izvinjenja, cudi me da iz dosadasnjih obracanja citalaca niste shvatili da ste na pogresnom putu, da i dalje podrzavate Artemija, osudjujute druge i mislite da ste jos uvek u pravu. Zar Vasoj zabludi nisu dovoljna svakodnevna ubistva Srba i nemoc Vaseg Artemija da to spreci. Sta kazete na najnoviji potez Kusnera, koji je oduzeo imovinu Visokim Decanama i predao je Arnautima? Da li Gracanicko Vece ima i dalje razloga da ostane u Vecu Kosmeta, da i dalje aminuje takve odluke, suprotne srpskim interesima. Artemije je zagazio u duboke gresne vode i kao sto vidite nema nista od njegove misije mira po svetu. Nece valjda da i sada optuzi Beograd za gubitak imovine Visokih Decana. 97godine,.konfiskovana imovina u posleratnom periodu je odlukom vlade Srbije vracena crkvi Radi sto boljeg upoznavanja sa "rodoljubljem i patriotizmom" Artemija, otvorite sajd Boba Djurdjevica, http://www. truthinmedia.org pa cete imati prilike da bolje upoznate vuka u jagnjecoj kozi , kako rece Djurdjevic.

Vidanovici su pravi Srbi,rodoljubi, patriote ,a ne sljam, kako Vi kazete, koji dobro znaju sta je dostojanstvo i sta znaci rec cast To su do sada vise puta pokazali. Nikada nisu bili izdajnici svoga roda, uvek su mislili svojom glavom. Odbojni su prema CNN i zapadnoj propagandi i kolaborantima. Sta cete ne popravljivi su i ne trosite uzalud vreme i svoje prazno filozofiranje da ih preobratite u istomisljenike.

Dragi Vidanovici; slozimo se i mnozimo se i dalje. Hvala Vam na podrsci i recima odanosti i ohrabrenja. SaljiteiI dalje svoje zahteve za r a s c i n j e n j e. Ne propustite priliku da procitate moj komentar KOME SLUZI STUDIO B na uobicajenom sajtu Mike Antica. Brzo ce Vam biti dostupan clanak SRPSKO PROKLETSTVO, objavljen u nasoj stampi. Posebno u Nezavisnim Novinama Toronta izazvao velike polemike, pozitivne reakcije citalaca, naravno i jedinim pristrasnim komentarom clana Narodne Odbrane u Torontu, kova" filozova" Bobana Grbicanina.

Puno pozdrava sadasnjim i buducim Vidanovicima{istomisljenicima}.

Sava Vidanovic
29. maj 2000.

Kada je juče, na Dan pobede nad fašizmom, na Dan Evrope, predsednik Boris Tadić polagao venac na Spomenik neznanom junaku, deo političkog establišmenta, deo javnosti koji je zaboravio istoriju, deo medija koji kao da ne znaju gde žive - taj, mogu slobodno da kažem, retrogradni deo Srbije, bio je u teškoj žalosti što naša država, ovih dana, nije proglasila lično đenerala Dražu Mihailovića za istog tog neznanog junaka, pa da se onda sam predsednik pokloni njegovim senima!

Ali, na njihovu žalost, neće moći! Iz bar dva razloga:

Prvi, đeneral Draža nije neznan, zna se sve o njegovim “podvizima”, o kolaboraciji sa okupatorima, o klanju ideoloških protivnika i pripadnika drugih nacija, na kraju, i o mladićevsko-binladenovskom skrivanju, kada je izgubio.

Zna se i o suđenju, pa je tako, posle svega, samo njegov grob neznan, a ne on.

Drugi je, za Dražine obožavaoce, za njegov fan klub, još više poražavajući. Dan Evrope, Dan pobede nad fašizmom, na neki način je i poslednja, najjača prepreka pokušajima oživljavanja ovog zloduha Drugog svetskog rata.

Bio je, naime, na pogrešnoj strani u tih šest godina. I ko god da je ovih dana to zaboravljao, danas mora da se seti. Tog 9. maja, na ovim prostorima je pobeđen ne samo fašistički okupator nego su istu sudbinu doživeli i njegovi domaći saveznici. Među njima, i đeneral.

Krenuo je, tog dana, putem kojim su krenuli i svi ostali saveznici Nemaca u porobljenoj Evropi. U poraz, i u zaborav. I kada je samo pet godina kasnije Robert Šuman pozvao evropske zemlje da udruže svoje industrije uglja i čelika, nikoga od tih fašističkih pajtaša više nije bilo. Ni u sećanju.

Zaboravljeni su, zbog budućnosti i ujedinjene Evrope.
I nikada niko, u toj Evropi, nije ni pokušao da ih povampiri. Osim u Srbiji, pred Evropom.

I zato će, jedno od nepostavljenih a važnih pitanja, pre nego u Evropu uđe, za Srbiju biti i to - da li zna ko je bio njen neznani junak.

Ti si, Vuče, stalno bio dvoličan. Govorio si da se mora prekinuti sa ratom, jer će biti krvi do kolena, a sa druge strane, formirao si Srpsku gardu i slao je na front.

Tuđe pare i naša krv

Tvoja paravojna formacija je finansirana iz inostranstva, međutim, postavljam ti otvoreno pitanje: Da li su, i u kolikoj meri, sredstva stizala do boraca kojima su i bila namenjena? Samo jedna pomoć iz Švajcarske, i to prva, od 20.000 švajcarskih franaka. Zatim druga, od 30.000 franaka u lekovima. A treća po vrednosti, najveća, gde završi ona? O tome svedoče Jovica Mihailović, Goran Bjelić i Dragan Teofanović.

Tvoja ratnohuškačka demagogija privukla je i ljude iz inostranstva, konkretno Srbina Xerija Spasića iz Kanade, koji slavno pogibe u Laslovu.

Ginuli su borci Srpske garde časno, za srpstvo i sebe, a ti, ti si profitirao. To znači da si ratni profiter, ratni huškač, osnivač paravojne formacije, izazivač nacionalne mržnje i netrpeljivosti, podstrekivač i potpirač građanskog sukoba na prostorima bivše Jugoslavije.

Ti si odgovoran za ratne zločine na prostorima Hrvatske, koje su počinili pripadnici Srpske garde. Komandant garde Zvonko Osmajlić je ucenjen na 270.000 DEM od strane Tuđmanove vlade.

Po tzv. komandnoj odgovornosti, ti si, kao osnivač, ideolog i vrhovni komandant, odgovoran, i kao takav, sada, da bi spasio sebe od te odgovornosti, šalješ druge (neodgovorne) u Hag. To je, Vuče, mizerno i kukavički. Oduvek si bio kukavica i licemer.

Posebno si odgovoran za smrt boraca, članova Srpske garde. Odgovoran si za bezbroj ranjenih boraca i veliki broj invalida. Brineš li sada o njima, da li ih obilaziš ti i “komesar kadrovik” Danica Drašković?

Ne, svih njih ste se odrekli! Sada se njih stidite, a zaveli ste ih i poslali na klanicu! To je krivično delo! To je izdaja!

Odveo si ih, svojim obmanama, svojim borbeno-huškačkim govorima, na bojište, u rat, za koji sada trubiš da je bio besmislen.

Ondašnji režim je tvrdio da Srbija nije u ratu. Ti si tvrdio da to nije tačno. U pravu si bio, ti si Srbiju uvodio u rat, svojom privatnom partijskom vojskom.

Tvoje stranačno glasilo “Srpska reč”, ili, tačnije rečeno “Antisrpska reč”, bilo je puno nacionalnih usklika, borbenih pokliča, poziva na obračun sa drugim narodima u bivšoj SFRJ.

Ti si, Vuče, tada bio “Srbin”, veliki Srbin. Sada si ministar spoljnih poslova državne zajednice. Neko je davno rekao: “Svako vreme ima svoje idiote i svaki idiot ima svoje vreme.” Tvoje vreme najzad je došlo. Možeš sada svim Srbima da j... majku, kako ti gazde kažu. Možeš da pljuneš na sve i svakoga, pljunuo si na svoje komandante, pljunuo si na svoju vojsku, pljunuo si i na sebe, na svoju posvetu od srca napisanu na svom romanu, koji pokloni generalu Pavkoviću “nacionalnom junaku za uspešnu odbranu srpstva...”. Tako onda napisa. A sada?

Svi, svi, svi u HAG

Vuče, tebi je mesto, pre svih, pred svim sudovima ovoga naroda, pa onda i tzv. međunarodnim tribunalom u Hagu. Ti, koji, kao “veliki Srbin” dobro misliš i želiš Srbima, ne dozvoli da Srbija bude tvoj talac. Idi tamo i objasni tim srpskim inkvizitorima da srpske patriote ne bi prešle Drinu, da nije bilo tvojih ratnohuškačkih govora, tvog ubeđivanja da je srpstvo u opasnosti od povampirenog ustaštva, od novih Jasenovaca, Prebilovca, Golubnjače..., i time skini ljagu sa srpskog imena. Neka “svet” shvati da je Vuk kriv, a ne njegovi komandanti, koji više nisu živi. Zašto? Bili bi oni danas dobri svedoci protiv tebe, jer su od tebe primali direktna naređenja.

Ti si ih, iz samo tebi poznatih razloga, poveo u rat protiv Hrvata i muslimana.

Generali to nisu, njih je u rat oterala službena obaveza, njih je u taj krvavi posao poslala vrhovna komanda, a pozvali su ih teroristi, secesionisti i neprijatelji srpstva, koji su hteli nasilno otimanje srpskih teritorija, nasilno proterivanje Srba sa svojih ognjišta, odvajanje od svoje vere, svoje crkve i svojih crkvišta.

Generale je na posao odbrane oterala vlast u kojoj si bio ti i tvoja stranka – pokret.

Oni su komandovali državnim oružanim snagama, a ti paravojnim. Oni iz narodnog računa i za državni interes, a ti iz ličnog računa i za stranački interes.

Pa, gde je tu i čija odgovornost? Da li je ti vidiš? Vidiš je, Vuče, ali ne smeš da je vidiš, gazda ti je to zabranio, i da ne bi pogrešio, napisao ti je: “generali su krivi i moraju u Hag... Generali u Hag, svi, svi, svi ... povlačimo tužbu protiv NATO, odmah, odmah, odmah...”

Ja sam, Vuče, 16.6.1991. godine, formirao Srpski komitski pokret i sa svojim borcima otišao na front kod Gospića 8.9.1991. godine. Tamo je već bila Srpska garda.

Moj Komitski pokret nije bio stranačka vojska. Tražio si više puta, preko Zvonka Osmajlića, da se ujedinimo. Ja na to nisam pristajao, jer to je bilo nespojivo i to iz više razloga.

Za razliku od tvojih, moji konandanti jedinica – četa su svi živi. Tvoji komandanti su svi mrtvi, a ti, kao vrhovni komandant, poput druga Tita, ostade jedini živ – i tu mi nešto smrdi. Njihova smrt mnogo skriva, drugačije bi ti sada govorio da je bar neko od njih živ.

Мало пажљивије ишчитавање саопштења о резултатима посете председника Лонодну (колико год била филована спиновањем), затим поруке француског министра спољних послова Алана Жипеа и резимеа дебате на америчком конгресу открива да су коначно све карте на столу. Захтева се отворено пуна сарадња са Приштином. Дакле, признање државе Косово. У првој фази, до избора (чији је резултат већ пројектован), неформално, али ипак суштинско.

Управо је то затражила дружина „Преокерет“, окупљена око лидера СПО који је као најпогоднији тест српске изджљивости у гутању непринципијелности гурнут пред јавност у улози пробног балона. Тадић је кобајаги одбацио њихове предлоге на вратима, да би их прихватио кроз прозор. Брже боље похитао је на ТВ Прву српску да припреми терен за дефинитивну капитулацију. Не само Србије већ и своје досадашње званичне политике и Европа и Косово. И ником ништа. Каравани пролазе, чак се ни пси не чују. Скиче и цвиле, долазе смутна времена.

Овај дефинитивни суноврат српске спољне политике наступио је у интерпретацији оперетских ликова, на брзину прекомандованих у лидере, политчки амбициозних а у том послу и неискусних и недораслих, професора, писаца. И сумњивог дара и сумњивих намера, вечних асистената, татиних синова. Било је ту на двору прегршт новинара и иних новопечених амбасадора и разних других „манекена“.

О њиховом успону бринули су посебни сегменти служби које су, уосталом, и вршиле одабир, гарантовале „подобност“. Невероватна је то подударност и са избором ликова за садашње преговоре о Косову. Посланик Радикалне странке у ТВ дуелу са неистмишљеником из СПО јавно је изнео тврдњу да је наш представник „прошао курсеве за спиновања у Израелу и САД“. Је л’ то гарант Србима да Београд штити њихове интересе на Косову?

Или се о томе брине представник Русије у НАТО Дмитриј Рогозин који,ваљда инспирисан Црњанским, предлаже Србима са Косова, који траже двоструко држављанство (а број расте на десетине хиљада), колективно пресељење у Русију. Где ће радо и топло бити дочекани да поправе демографску слику земље“. Да ли је то можда пилот пројекат и за све нас током пута у ЕУ без алтернативе? За сада су, према медијима, у опцији две локације, Сибир и Урал.

А све зарад сигурнијег уласка у европску фатаморгану која се топи пред очима целог света, почело је у парламенту, склоњено од очију јавности, преиспитивање трговинског споразума са Русијом. Па не може се у две царинске зоне. Мада, до оне европске, за сада, пут је дуг деценију. А дотле ће ваљда бити формиран и трећи круг провинција немачке империје у налету. За то времем Дражин двојник, управо саопштавају медији, „на мети је некакве Црне руке из дијаспоре“. Да то није још један од покушаја да се пригуше критичари његове контраверзне улоге још од времена када је „одсецао руке са муслиманским барјаком“.

Кад је у питању краљ тргова, сви сценарији и преокрети су могући. Историја сведочи. Али ако већ нико не брине о промрзлим Србима на балванима барикадама и онима које готово свакодневно убијају као глинене голубове, неко прекрива те мрачне слике угроженом безбедношћу човека који их јавно исмејава. Упућује све то на неке закључке. Није ли управо својевремено прегласно изјашњавање новочетника на челу са Дражом II дало алиби бујању реваншизма у никад докрајченом грађанском рату и изласку на светло дана „зелених беретки“ (било их је на десетине хиљада у конспирацији већ 1990.)? А величање костимираних брадоња, пресликаних из филмова Вељка Булајића, обезбедило равнотежу за појаву истинских усташа у обнови Ендехазије. Као да је то неко и планирао.

Тај неславни салдо буке без покрића, од Равне горе до београдских тргова, кулминирао је 9. марта 1991., када је Србија у неописивом хаосу демобилисана да се брани од наступајуће агресије НАТО и својих старих „познаника“ из I и II светско рата. Никаква успешна мобилизација после тог свесно темпираног покушаја државног удара, и то усред урушавања СРЈ, није била могућа, као ни спречавање етничког чишћења Срба са простора бивше Југославије. Томе је нарвно асистирао и план Бадентера.

А територијалне одбране одједном гласних (ново)усташа, балија и качака прерасле су преко ноћи у ослободилачке војске и потом регуларне армије. У међувремену, обавештајна и медијска машина запада производила је доказе о наводној српској геноцидности, упркос чињеници да су се у Србију уливале реке протераних несретника. Свој посао за то време, у име самозваних „српских патриота“, обављали су на ратиштима бивши ликвидатори са легитимацијама Станета Доланца. И управо зато што о томе Србија још не може да проговори до краја, усвојена је срамна резолуција о наводном геноциду у Сребреници, која ће нас на крају коштатати државе. Јер тако је и замишљено.

Не треба да забораве то ни они што су здимили из некада ратоборног СПО. Али и преостало чланство у партији која, гле, држи оваква каква је минорма и са трагичним билансом конвертитства, ресоре дијаспоре и вера. Управо се припрема обрачун са министром на челу та два ресора, који би да побегне у ДС. А и радикали се нешто ускопистили, али несупешно, да те дарове ДСа СПОу ставе под упитник.

Сада се враћају ваљда сећања како и колико је плаћала наивна дијаспора у којој су се лажне патриоте шепуриле као српски хероји. Било је ту и имитатора кумова који су „првобитну акумулацију капитала“ такође обавили после запаљивих родољубивих предавања. О тој превари су швајцарски Срби причали са дубоким гнушањем током мог дописичког мандата у Палати нација у Женеви 1994. и 1995.

Ти чеситити и великодушни људи, и изварани и опорезовани аконто родољубља, нису на крају хтели да чују за слање помоћи у ратом угрожена подручја. Осим да прате конвоје камиона до лица места. Али ни то није помагало да се дарови страдалницима сачувају од патироитских „шакала“. У сваком случају, та виртуелна творевина „бранилаца отаџбине“, вештих и елоквентних гребатора, проширила се муњевито на добар део самопрокламоване интелигеције, како пре тако и после октобра 2000. Новинаре, хумористе, колумнисте, самопроглашене дисиденте титоизма, свих дабоме на даљинском управљачу.

Задатак тих заступника био је да јачају имиџ, прво српског ината у слобократији, а потом да део најсналажљивијих у невероватном салту после 5. октобра велича снагу НАТО окупације. Што је данас омиљена партитура и лидера СПО. Запад је тек по овако обављеном послу поновног делења Срба, добро осмишљеног у МИ6 и ЦИА, решио да уз помоћ заведених и неинформисаних маса, сведених на кулисе, „револуцијом“ оконча ту травестију некаквог беспартијског плурализма.

Уводна секвенца била је својевремена мисија „вукомобила“ током „шетњи“. Сећате се оног возила које је вукло тројац демократских „мојсија“ кроз београдске авеније политичке голготе. По цичи зичи и уз хор пиштаљски и лупање шерпи. Али, како видмо, ту партитура демократске какафоније улази у крешендо неумитне пропасти и потпуне девастације Србије. У којој је део масе, размажен својевремено самоуправљањем и даровима несврставања, а напаљен некаквом обећаном демократијом, учествовао и радо и полетно. Све у нади да је на видику нови концепт спонзорисаног система, какав је био и Брозов.
Врага. Лова је била резервисана само за оркестар „демократора“ који редовно одонда увећавају пазар у својим џеповима. То је једино што интересује ове револуционарне уличаре. Показало се, у међувремену, док је „краљ тргова“ просипао монархистичку маглу, да је омрзнут ЈУЛ успешно метастазирао у свим политичким правцима, а да су његови кадрови употребљиви у свим странкама које деле провизије и синекуре.

Ако погледамо уназад од деведесетих па до данашњих дана, сусрећемо се са једним добро осмишљеним пројектом идеолошке и пропагандне травестије коју карактерише стално присуство квази демократа у новчанику нације. Како су само очас подељене стотине станова и распродати тротоари за ћевабџинице одмах поштио је ДЕПОС узео власт у Београду. А наивни су каскали за „вукомобилом“, не слутећи, осим чопора карнивора, предводинка, у шта ће се та тромесечма шетња претворити. Еволуирала је та досократија, видимо, у галоп тројанских коња испод чијих копита остају остаци дражаве, нације и економије. И неће се то зауставити на Косову.

И управо то политичко џепарање, уз подршку наивних шетача, довело је на свет готово комплетну демо празилук елиту, како финансијску тако и политичку, медијску. У српском миљеу, захваљујући и њима, остало је до краја отворено питање бесконачности урушавања свих етичких, моралних и других вредности. Демократска бајка, писана протекле деценије на овим просторима од стране лажних патриота и правих издајника, данас трага за својим ауторима, за признањима у часу када се богу поверава истина.

Без сазнања зашто, како нам се све догодило, нећемо одмаћи са места на коме се сада налазимо, изложени новом таласу мешетарских обећња, вулгарних претњи и уцена, а сврстани у ред за лоботомију. Како се никада не би сазанало да смо сви сви сви неодговорно до празноглавости изгубили државу, достојанство и можда право на опстанак,верујући „пророцима“. Уверавали су нас да ће нас спасти, они који нису спасли ни себе од себе.

То је много важније сазнање од улепшаних биографија личности наше нушићевске елите, поготово оне квази демократске која би цела могла да се смести у позоришне представе „Краљ Иби“ и „Радован III“.

За оне који су ипод Зорановог гега наоко спрдачине умели да препознају сву трагику долазећег, пре свега због неодговорности према себи , Радмиловић је све рекао на време. Можда би се данас, да је жив, шеретски нашалио да је вук са чопором прогутао не само Црвенкапину бабу, већ покушава и целу Србију. А да је Србија наивно и брзоплето, дечије поводљиво, хтела да буде у тој бајци, јесте. Вероватно зато што јој нису дозволили да одрасте у претходној, оној Брозовој, у којој је боравила пола века. И из које су измилели незасити вукови и вукодлаци.

(крај)

Обратите пажњу на ова три раздвојена прста које подиже Вук, истим таквим поздравом поздрављале су се и усташе. То је симбол раздељеног тројства, и није ни мало случајно што га Вук протура Србима. Ако гледате старе фотографије приметићете да се наши Солунци поздрављају такође са три прста, али спојена.
Вуков отац је био комуниста, колониста их Херцеговине, а Вук је "лала" и нема никакве везе са завичајем свога оца, одрођен је од обичаја и традиције Срба горштака који тамо живе. Речју, "Нож" није написао он, него један други локални Србин обдарен пером. За ту се књигу тада ишло у затвор, па је потписао Вук због веза са комунистима и пакленог плана скретања националне енергије у погрешном правцу и смеру.
Ми смо у историји имали још једног кобног провокатора Вука, Вука Караџића. Јернеј Копитар је урадио реформу, читај сакаћење, српског језика и писма, а несрећни Вук потписао "да се Власи не досете". Вук није успео ни да се упише у Карловачку гимназију, а камо ли да уради реформу која је Србе одвојила од Руса и Русије. Овакви пројекти не могу без новца. Нашег "оца писмености" цело време је финансирао Беч, и сигурно не за српско добро. О каквом се лакрдијашу радило говори и збирка "Црвен бан" и мноштво "скупљене" епске поезије коју је кривотворио. Стара верзија Косовске битке горови о слави Срба и звонима на Нотр-Дам у част велике хришћанске победе. После Ватикан преко својих језуита мисионара чак и у епски стих протура издају Бранковића, Обилићево убиство Мурата на превару и потпуни слом српске војске.
Да сам му којим случајем био савременик, пребио би му и ону другу, а о овог олињалог не вреди руке прљати.

R. Mislite da nije vreme da govorite istinu o Vuku Draškoviću?

Niste me razumeli, mislim da nije u redu da u isti koš trpamo Srećkovića i slične sa Vukom Draškovićem, iako smatram da dobar deo krivice snosi sam Vuk jer je dozvolio da se ovakvi kao Srećković, Trpković, Jugović ili kao što su bili Dimitrijević i Senić uvuku u stranku.

R. Nas više interesuje odnos Ministrastva za dijasporu prema dijaspori, nego unutrašnji problemi SPO.

Problemi koji postoje u SPO su slika i prilika Srbije, a takodje slika i prilika odnosa izmedju Ministarstva za dijaasporu i dijaspore.

R. Kako?

Jednostavno, kakav odnos „mladi lavovi“ u SPO imaju prema nama „provoborcima“ SPO-a u dijaspori, takav i Ministarstvo za dijaspori ima prema dijaspori. Odnos je nikakav, ne postojimo. Na internet prezentaciji SPO nema pomena o odborima u dijaspori. Mi koji smo milione franaka, nemačkih maraka, a kasnije i evra doneli u Srbiju ne postojimo niko nas ne pominje.

Na saboru u Lincu 2003 godine smo izabrali novo rukovodstvo sabora i ja sam kao bivši predsednik za Evropu bio predložen za člana predsedništva u Beogradu. Dvadeset i osmog januara, Vuk lično mi šalje čestitku u kojoj mi čestita sto sam postao kandidat za člana predsedništva. Znači mi smo po njihovoj želji birali člana predsedništva, a on ili neko ko je na njega uticao je rekao; ne, neka Jovica bude kandidat za člana predsedništva ali ne i član predsedništva. Od tad pa na ovamo svi članovi SPO iz Evrope koji su bili nešto u Beogradu su izbrisani sa svih funkcija u stranci. Tad je podpredsednik stranke bio Vlajko Senić, a direktor stranke Srdjan Srećković. Senić je otišao, a Srecković je sad podpredsednik, a podparol mu je Aleksandra, ljudi pričaju…. Na sceni su mladi koji su sa beogradskog asfalta veoma ambiciozni i bezskrupla. Povezani su kao svinjska creva i uz veštački osmeh na licu, koji više liči na režanje, uništavaju sve one koji im se suprostave. Ja sam im napisao jedno pismo za koje ne znam da li su dali Vuku, ali evo daću ga Vama pa radite sa njim šta hoćete.

Ovih dana je naš predsednik Vuk Drašković objavio novu knjigu pod nazivom Meta. Pokušao je da nadje odgovore na mnoga pitanja u ovoj knjizi, na kojoj mu od srca cestitam. Medjutim predsednikova analiza je dobra kada je u pitanju odnos SPO-a i drugih. Ali njegovo vidjenje situacije u SPO-u za ovu ne malo vremensko razdoblje je nerealno da ne kažem katastrofalno. Veliki deo odgovornosti za rad i nerad stranke i za uspeh ili neuspeh snose ljudi iz njegove najbliže okoline. Tako da smo u stranci imali podpredsednika Vlajka Senića koji je na jednim lokalnim izborima dobio celih 13 glasova. Nekoliko puta za redom šef izbornog staba je bio Andjelko Trpković iako je katastrofalno te izbore izgubio. Bivši direktor stranke, a sad aktuelni podpredsednik Srećković je postao poznat po tome dok je bio direktor SPO njegovi podčinjeni su samo u toku jedne kampanje ukrali iz stranke 10 kompjutera. Ministarstvo spoljnih poslova je otvorilo srpski kulturni centar u Makedoniji iako tamo živi veoma malo Srba. Dok na molbe da se centri otvore u Austriji, Nemačkoj ili Švajcarskoj gde žive stotine hiljada Srba nismo dobili ni odgovor. Kad je SPO ulazio u vlast tu je bilo mesta samo za odabrane od kojih su kasnije mnogi iz stranke odlazili. Verujem da bi smo bolje prolazili da je stranka imala svoje organe koji bi njome upravljali. Tu pre svega mislim na kadrovsku komisiju koja nepostoji. Zato je kod nas moguce da poslanik postane neko za koga se založi vladika Lavrentije ili djakon Ljuba. Disciplina, rad, red i odgovornost su kod nas u stranci na veoma niskom nivou. Ne mogu, a da ne pitam zašto je moje imenovanje za člana predsedništva ispred evropskog sabora bilo preimenovano u kandidata za člana predsednistva? Zašto su izbrisani skoro svi članovi iu Evrope sa svih funkcija u stranci, znači li to da stranka na nas više ne računa ili da joj više nismo potrebni? Na Ravnoj gori nema spomen ploče sa imenima ktitora i darodavaca, zbog toga je stranku napustilo dosta vrednih ljudi kao Doca Simić iz Nemačke. Za koju godinu taj kompleks na Ravnoj gori biće da je gradila mesna zajednica Koštunići jer je ona počela da naplaćuje ulaz na Ravnu goru. Tako da će veoma brzo pasti u zaborav ko je i koliko dao maraka za gradnju crkve na Ravnoj gori. Naše ideale da gradimo lepšu i uredjeniju Srbiju morali smo poćeti sa gradnjom lepo uredjene stranke, pa bi onda i naši rezultati u političkoj utakmici u Srbiji sigurno bili bolji.To je samo mali deo pitanja koji vape za odgovorom, ali kao i mnoga druga ostaće bez odgovora, a onaj koje se usudio da pita to jeste ja Jovica Mihailovic ostaće bez clanstva u SPO-u. Samo zato što sam se usudio da pitam: je li družina oko Srećkovića krdo svetih krava u koje ne sme da se dira.

R. Da li ste ovo pismo poslali pre ili posle oduzimanja nagrade.

Poslao sam pre oduzimanje nagrade, kao što sma poslao mnoštvo pisama Vuku u kojima sam ga upozoravao na opasnosti, kao u ostalom i ono pismo sa tekstom iz švajcarskih novina koji sam već pomenuo, na žalost odgovore nisam dobio, kao da ta pisma i nisu stizala do njega.

Znači Vi verujete da se ministar Srećković odnosi prema dijaspori onako kako se u stranci SPO odnosi prema članstvu iz dijaspore.

Uopšte uzev Ministarstvo za dijasporu do sada ništa nije uradilo i neko manje uzdržan od mene ga je nazvao „Ministarstvom za gubljenje vremena i trošenje novca“. Ako se uzme u obzir da je ovo treći saziv ministarstva, a da oni još nemaju nikakve rezultate biće vam jasno o čemu govorim. Prvi saziv sa Vojislavom Vukčevićem na čelu ostaće upamćen po tome da su putovali, putovali, putovali i na kraju jedni drugima podelili odlikovanja s’ tim da su odlikovali neke komunističke doušnike, mislim na one koji su nas decenijama cinkarili službi državne bezbednosti. Iz tih razloga im je Nikola Janić iz Švedske vratio odlikovanje. Druga postava sa ministarkom Čubrilo je upamćena po tome što je ona preko dva srpska kluba u Kanadi uplatila 40 000 dolara svom ljubaniku, kao i po tome da je više od pola novca namenjenog društvima u dijaspori isplaćeno nevladinim organizacijama u Srbiji izmedju ostalog dali su 5000 evra pargalajterima. Ova postava će ostati upamćena po ministru lažovu, a i po tome što će njegovim padom biti uzdrmana vlada.

R. Mislite da će ministar Srećković biti smenjen? Verujte da bi to moglo uticati na stabilnost vlade?

Da li će biti smenjen ili će se sam povući ne znam, znam da bi mu bilo pametnije da se sam povuče. Što se tiče stabilnosti vlade i njegovog polažaja ništa ne tvrdim ja, to su mi rekli službenici ministarstva za dijasporu kad su me nagovarali da prestanem da iznosim istinu na videlo. Rekao sam im, „Ako je vlada tako slaba da padne zbog jednog Srećkovića, onda nek padne, znači da nije ni valjala.

R. Vi kao stari SPO-ovac bacate drvlje i kamenje na SPO, nije li to osveta što su vas zapostavili?

Opet grešite, ne bacam ja dravlje i kamenje na SPO, u SPO sam ugradio osamnaest godina svog života, već iznosim istinu o onima koji su taj SPO obrukali i dalje ga brukaju. Pretprošle godine na sajmu knjiga jedan privrednik mi se žalio da plaća reket SPO. Umalo da se fizički obračunam sa njim pomislivši da je provokator, da bi na kraju zaćutao shvativši da je čovek dobio posao na sajmu, odnosno da radi za sajam, ali da plaća velike sume stranci iz koje je direktor sajma. Na žalost direktor sajma je Andjelko Trpković podpresednik SPO kao i Srećković. To se dragi moji drugim rečima zove reket. Na žalost to je slika i prilika Srbije danas. Pomenuti Trpković nikad nije odgovarao za prošlogodišnje mućke sa sajamskim prostorom iako su se izdavači žalili, ali ničija nije do zore gorela…

Utah savezna drzava polu pustinja.

Jedan od takvih slučajeva je onaj Mark-a Millera iz Salt Lake City-ja u Utah-u. On je skupljao kisnicu bez valjane dozvole (koja se skupo plaća, op. Ur), zato je uznemirilo vladu Utah-a jer je Miller očigledno „grubo“ krsio zakon.

„Utah je druga najsuąnija drzava SAD-a. Nasa vlada to očigledno uporno ne shvaća,“ rekao je Miller, za tragi-komičan zakon zabrane skupljanja kisnice drzave Utah.

Vlasti Salt Lake City-ja su pokusali doći do kompromisa s Miller-om tako ąto su mu dozvolili da skuplja „njihovu vodu“ koja padne na Miller-ov posjed, no ovaj zakon postaje očigledan indikator koliko malo sloboda ostaje na snazi u SAD-u, prikupljanje i koriątenje kiąnice koja padne na nečiji posjed bi sasvim očigledno bio jedno takvo osnovno pravo građana, zar ne?

Zabrana prikupljanja kisnice i drugim saveznim drzavama

Colorado i Washington također imaju zabranu skupljanja kisnice, no njihove zabrane variraju od regije do regije i postoje neke zakonske olakąice da se kiąnica ipak moľe sakupljati.

U Colorado-u dva nova zakona dozvoljavaju skupljanje određenih manjih količina kiąnice, jedini razlog zaąto se skupljanje kiąnice nije u potpunosti zabranilo je zato ąto su se građani pobunili nakon ąto im je pukao film.

Takve rigorozne zabrane jasno daju do znanja koliko je ozbiljan problem građanskih prava u Americi i kako se smanjuju građanske slobode, a povećava sveopća kontrola vlade.

Danas je većina ljudi u SAD-u programirana na takva način da smatra kako treba od vlade dobiti dopuątenje za osnovna građanska prava, umjesto da shvate kako im je vlada obavezna omogućiti ta ista osnovna građanska prava. Američka republika je stvorena s namjerom da sluľi ljudima i da ątiti njihove slobode i prava kroz rad vlade. Umjesto toga svjedoci smo kako vlada SAD-a uniątava sveopća prava građana koja trenutačno graniće s ludoąću i ludilom, kao na primjer zabrana fundamentalnih prava na skupljanja kiąnice ili kupovine svjeľeg nepakiranog mlijeka od farmera.

Danas građani SAD-a zive pod strahovladom koja polako brise slobode i samo povremeno dozvoljava limitirane „slobode“ kako bi se pravila da je blagonaklona i milostiva prema svojim vlastitim građanima.

Borite se protiv porobljavanja

Sve dok ljudi misle da su im građanska prava omogućena od strane njihovih vlada (a ne obrnuto) ljudi će biti porobljeni i robovi. Prava na vodu kiąnicu je jedno od osnovnih prava građana koje je erodirano birokracijom koja traľi svaki mogući način da poveća kontrolu nad ljudima.

Ako mislite da ovo nije iznimno vaľno pravo, morate shvatiti da je slijedeći logičan korak represije naplata i pravo vlasniątva nad zrakom koji diąemo. Nakon svega bi vlade mogle izmisliti da je zrak u stvari vlasniątvo nekoga drugoga, to jest vlasniątvo vlada, i mogli bi uvesti takse i porez na zrak, vi biste naravno morali plaćati tako neąto jer je zrak potreban svima da bi ľivjeli.

opstinski odbor SPO, pozvao Vuka Draskovica da podnese ostavku zbog krsenja statuta stranke. Nije lose, da Vuk Draskovic bude razresen suznosti i kojekakvih *imuniteta*, kako bi bio dostupan pravdi.

Veljko Miladinović je u italijanskom gradiću Arecu pronašao princa Amedea od Savoje, sina Tomislava Drugog, kojeg je Ante Pavelić proglasio za hrvatskog kralja tokom NDH mada se ovaj nikada nije pojavio u Zagrebu. Princ Amedeo, inače veliki prijatelj srpske dinastije Karađorđević, za Nedeljnik govori o svom ocu, Zagrebu, Srbiji, Kosovu, Drugom svetskom ratu, Berluskoniju, krizi u EU...

Funkcionerka Srpske radikalne stranke (SRS) Vjerica Radeta izjavila je danas da su pojedini političari za promenu Ustava Srbije kako bi se time izbrisala preambula koja garantuje da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

"Suština je da promenom Ustava hoće iz njega da izbrišu preambulu koja garantuje da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Neki navodno zbog velikog broja poslanika, neki, kako navode, zato što...se država Srbija stabilizovala", rekla je Radeta na stranačkoj konferenciji u Beogradu.
Kako je navela, Tadićev režim ne krije da su "apsolutno spremni da se aktivno uključe i da učestvuju u priznanju takozvane države Kosovo".
"Očigledno se približavaju izbori i potrebna im je podrška Zapada i više ne mogu da skrivaju ono o čemu mi pričamo već duže vreme", ocenila je Radeta.
Funkcionerka SRS je kazala da je njena stranka saznala od predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović da se u vladajućoj koaliciji "ozbiljno razgovaralo o promeni Ustava".
"Mi is SRS se nadamo da ni posle izbora (vladajuća koalicija) neće imati većinu za tako otvoreno rasparčavanje Srbije i zato mi svoj maksimalistički stav o rezultatima narednih izbora iznosimo kao težnju da osvojimo vlast kako bi sprečili promenu Ustavu Srbije", kazala je Radeta.
Radeta je rekla da postoji još jedna stranka koja je spremnija "od Tadića i njegove koalicije da zanemari Kosovo i Metohiju i da stavi Evropsku uniju u prvi plan - to su Vučićevi i Nikolićevi naprednjaci".
"Onaj kome je EU prioritet jasno stavlja do znanja da ga ne interesuje Kosovo i Metohija, jer s druge strane imamo pritiske EU da moramo da se odreknemo Rezolucije 1244 i da na taj način Srbija mora da prizna lažnu državu Kosovo", kazala je Radeta.
Radeta je navela da se lider radikala Vojislav Šešelj ne oseća loše, ali da je njegovo zdravstveno stanje "veoma ozbiljno".

Slavko Kvaternik Pavelicev *doglavnik*, postaje ovlasceni *doglavnik* i *junak belih orlova*.
.......................................................................................................................................
"Касније ће многи од злочинаца, уместо да буду стрељани, ући у власт (као људи угледни у свом крају, способни да обезбеде гласове на изборима) и у нову југословенску војску, и то са чином више у односу на претходни, а многи ће понети и највиша српска ратна одликовања – попут Славка Кватерника који је лично из руку краља Александра примио орден Белог орла (видети Васа Казимеровић Србија и Југославија 1914–1945, прва књига, стр. 203–204). "
.............................................................................................................................................................
Ali, kada sam se vec dotakao *orlova*...
"Kralj Aleksandar Karađorđević imao je imao preko grudi istetoviranog velikog krunisanog orla, kao sa pruskih plemićkih grbova.
Kralj Aleksandar Karađorđević i grb sa pruskim orlom
Ono o čemu se do sada samo spekulisalo otkrio je đakon Nenad Jovanović prikupljajući materijal za knjigu “Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije”, u kojoj je prvi put i objavljena fotografija kraljeve tetovaže.
“Malo je poznato da je viteški kralj ujedinitelj imao prilično veliku tetovažu izrađenu preko čitavih grudi”, kaže đakon Jovanović.
Prikazivala je jednoglavog orla široko raširenih krila, s mačem u jednoj i šarom u drugoj kandži. Orao je krunisan heraldičkom krunom, nalik na krunu Svetog rimskog carstva nemačke nacije. Naša heraldička nauka se ovim pitanjem nije bavila i verujem da će naredna istraživanja dati verodostojan odgovor.
Jovanović kaže da je upotreba ovakvog heraldičkog znaka bez presedana kod jednog srpskog vladara.
“Posebno ako imamo u vidu da su upravo Karađorđevići vodili slavan i pobedonosni rat koji je značio i kraj nemačkog carstva i silazak doma Hoencolerna sa nemačkog prestola”, objašnjava Jovanović.
Moguće objašnjenje ove tetovaže pojedini heraldičari vide u rodbinskim odnosima pruske vladarske kuće sa Karađorđevićima.
“Supruga kralja Aleksandra, naša kraljica Marija, bila je rumunska princeza iz doma Hoencolern-Zigmaringena”, kaže Jovanović.
Sekretar Društva srpskih grbonosaca “Miloš Obilić” Marko Dražić podseća da drevne korene ovog simbola.
“U drevnoj grčkom politeizmu, još od sedmog veka pre Hrista, vrhovni bog je bio Zevs. Vladao je na prestolu na vrhu Olimpa sa svežnjem munja u levoj, i skiptrom, na kome je stajao orao, u desnoj ruci. I njegov rimski pandan, Jupiter, imao je vernog saveznika u jednoglavom orlu, koji je postao simbol rimske države i elitnih legija”, podseća Dražić.

Nato zločin nad nevinim reporteri „VESTI“ na mestu pogibije trogodišnje devojčice iz Batajnice. Za Rakiće je vreme stalo, bol ne jenjava ni posle decenije od tragične smrti njihove kćerke Milice:

+++

još su u istom stanu i svakodnevno gledaju na zidu rupe od gelera

Milica Rakić je imala samo tri godine, tri meseca i osam dana kada je postala simbol srpskih stradanja te 1999. godine. Tri dečje, nevine godine. U smrt je otišla kada je geler od rasprskavajuće NATO bombe uleteo u kupatilo, gde je devojčica sedela na noši. NJene slike i njena sudbina su obišli svet. Operacija „Milosrdni anđeo“ i NATO bezumnici su prekratili njeno srećno detinjstvo. Zavili u crno oca Žarka i majku Dušicu, zanavek bez sestre ostavili devetogodišnjeg Aleksu.

A u domu Rakića, gde su se 17. aprila kazaljke na satu zaustavile u 21.45, gde vreme ne leči rane, gde se ponovo rodila devojčica po imenu Anđela, reči i danas, deset godina kasnije, nedostaju. Na fasadi stambene zgrade u Batajnici još su vidljiva oštećenja od gelera. Rakići ih nisu popravili, kažu, neka podsećaju na strašan zločin.

Rakići iz ulice Dimitrija Raše Lazareva ne vole mesec mart, nerado podižu telefonsku slušalicu. Strepe od svih koji ih se sete samo uoči obeležavanja otpočinjanja NATO agresije na Srbiju. I njihove Milice, jedne od 78 poginule dece među 2.500 civila. Ali, vrata svoga doma otvorili su, baš kao i pre jedne decenije, novinarima „Vesti“ koji su za ovo vreme postali njihovi iskreni prijatelji, a ne samo puki izveštači, nesreća ih je zbližila te kobne aprilske noći…

ColorTV
Utorak, 27. 12. 2011. 19:43h
neregistrovan korisnik
Odlično znam kako izgleda Južnoafrička Republika sada. Preporučio bih ti više dokumenatarnih filmova na tu temu. npr BBC-jev dokumentarac: Louis Theroux - Law and Disorder in Johannesburg gde prikazuje kako se lokalne bande vode oružane borbe kako bi osvojili stambene zgrade i onda ih izdavali siromašnim crncima.

https://2img.net/r/ihimizer/img194/8326/78103656.jpg

uveli su i zajednicki pozdrav, bez obzira na "podrijetlo", bili su komsije..u Ercegovini

http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRn9xrE2Q2B-FjlKTz-wxEp065SWdhzBNCqlqCBR5faQ6-jOkff0dKUnpS1

https://encrypted-tbn1.google.com/images?q=tbn:ANd9GcSKYnqTcsf_PN6uRWKtv9djaqNVnGFOys2obczo6sB-XFATErzY

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Neva_2.jpg/800px-Neva_2.jpg

Malo skuplja "sekundarna sirovina", bakar je prevazidjen..

Обарање F-117 код Буђановаца је догађај током НАТО бомбардовања СРЈ који представља први и једини потврђени губитак авиона НАТО алијансе израђеног у стелт технологији. Авион америчког ратног ваздухопловства Локид F-117A Ноћни јастреб са ознакама AF 82 806 HO (база Холоман, Нови Мексико) је оборен 27. марта 1999. године, четвртог дана НАТО бомбардовања, а оборио га је 3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде Војске Југославије, којим је командовао пуковник Золтан Дани поготком из модификованог руског ракетног система С-125 Нева. Онеспособљен за даљи лет, авион се срушио у атару сремског села Буђановци код Руме.

Пилот потпуковник Дејл Зелко спасен 6 сати након обарања.

Neverovatna kradja stambenog i poslovnog prostora od strane SPO

Kao samopostavljeni lider SPO-a Vuk ce, po nalogu svoje supruge Danice, koja je vukla konce iz senke i raspolagala stranackom kasom, prvo pozivati 9. marta na opsti ustanak. Kada se kasnije, nakon pogibije jednog policajca ispred Savezne skupstine, opet nasao sa svojom suprugom u visenedeljnom zatvoru, Vuk ce iz celije pisati unizna pisma diktatoru Milosevicu, moleci ga da pusti Danu iz corke, obecavajuci da se vise nikada nece baviti politikom. Na obecanje je zaboravio cim je presao zatvorski prag.

Ali, njegova pohlepna zena Danica, kada je SPO osvojio gradsku vlast, podrzan Milosevicevim SPS-om, pocece da hara Beogradom.

Opustosice fondove, razgrabiti hiljade stanova, stotine hiljada poslovnog prostora, poseci parkove i sagraditi vile. Glavni bandit za otimanje para bio je Danin brat Veselin Boskovic, direktor Poslovnog prostora grada Beograda.

Stotine Daninih rodaka, sve setre, braca, sestricine, bratanice, zetovi i njene skutonose, dobili su po nelkoliko stanova, lokala, kupili po nekoliko preduzeca, dobili najskupocenije automobile...Kada je otisao na kanabe Milosevicu, Vuk je dobio nekoliko miliona maraka da snimi film "Noz", najvece smece ikada snimljeno na filmskoj traci.
Padom Milosevica sa vlasti, i SPO je izgubio izbore. U Beogradu nije imao nijednog odbornika, kao ni u Skupstini Srbije.

Ali, ne da se Vuk. On ce ostati dozivotno na celu SPO-a.
Partija, to je moj Vuk - porucuje Dana. Vuk jos arlauce.

Istrazni sudija Okruznog suda Nebojsa Zivkovic sporvodi istragu protiv troje funkcionera SPO-a, koji su dan uoci predaje vlasti, nakon 5. oktobra 2000. godine, podelili nekoliko stotina stanova iz fonda Skupstine grada Beograda. Takva pljacka nije zapamcena u istoriji Beograda. Pred krivicnim vecem nece se pojaviti mozak ove pljacke Danica Draskovic, dok je SPO bio na vlasti u BG, imala je svoj kabinet, u kome su donosene sve odluke o pljackanju budzeta, fondova, poslovnog prostora

i u narodnim pesmama..

http://kasetomanija.files.wordpress.com/2010/01/bogvaskleo-prednja.jpg

Natalija Jovanović
Milica Grabe?
Po januarskom mrazu, na početku poslednje decenije jednog te?kog srpskog veka, u? zadimljenoj prostoriji nadomak Beograda, u Novoj Pazovi, na promociji grupe građana pod imenom "Sava", promovisan je nacionalni program, te utvrđene smernice u tom smislu. Najgrlatiji među okupljenima, Vuk Dra?ković, u to vreme već poznat po zapu?tenom izgledu i verbalnim ispadima u kojima je slao preteće poruke "inovercima" svih boja, podignutom rukom je nabrajao: "...Srpski Knin, srpska Lika, srpska Dalmacija, srpska Slavonija, srpska Bosna, srpska Hercegovina, srpski Dubrovnik...", i sve srpsko do Beča čega je mogao da se seti. Par godina potom zatutnjala je artiljerija biv?e narodne armije, ba? po etničkoj mapi ovog kućnog odbora.

Promukli tribun, do tada je imao zavidnu karijeru u Savezu komunista Jugoslavije, bio je ?ef kabineta vodećih ljudi te partije, Mirana Potrča i Mike ?piljka, bio novinar TANJUG-a i dopisnik ove, nekada moćne agencije iz nekih afričkih zemalja. Do tog kafanskog manifesta iz Pazove, napisao je i jednu knjigu koje danas nigde nema i koje ni on sam ne ?eli da se seti. Taj naslov "Ja malograđanin", bila je levičarska knjiga i nikako ne bi bila zgodna u sabranim delima među knjigama poput "No?a", koji je potpalio mnoge vatre.

Jo? ranije, Dra?ković je kao cenzor zabranjenog filma "Plastični Isus" autora Lazara Stojanovića, dao svoje mi?ljenje o filmu ( "...film nisam gledao ali sam ga najo?trije osuđivao" ), a proslavio se i najavom građanskog rata u jednoj afričkoj zemlji, mada se taj rat nikada nije dogodio.

U poznatoj biografiji budućeg vođe i osnivača SPO moglo se naći puno protivrečnosti, jer je i on sam često poricao samog sebe, obja?njavao neobja?njivo i javno se kajao zbog brzih i o?trih reči.

Osnivanje SPO praćeno je haotičnim stanjem u zemlji, ?to je dobro do?lo re?imu Slobodanu Milo?eviću kome je upravo ovakva opozicija i trebala. Naime, potpuno organizaciono ludilo i nedostatak bilo kakve ideje ?ta će sa tolikim narodom, stvoriće pokret u koji nije u?ao jedino ko se nije setio.

?Prva pristupnica SPO ?tampana je u nedeljniku "Pogledi" iz Kragujevca, čije simpatije je Dra?ković u to vreme u?ivao. Tira? novine u tom trenutku nije bio manji od 200.000. Ovaj besplatni marketing praćen adekvatnom kreacijom ( "...Kako ja pomogao ujedinjenju srpstva tako meni Bog pomogao" ) potpuno je raspalio mase i odbori SPO počeli su sami od sebe da ?ive. Ni sam Dra?ković nije znao ?ta ga je sna?lo. Samo u Kragujevcu, gradski odbor je brojao 3.000 članova! Ali, u znak zahvalnosti, sa suprugom Danicom dolazi u Kragujevac i odmah predla?e da pomenuta novina dobije ime "Srpski pogledi" te da ona postane stranačko glasilo. Po?to je predlog glatko odbijen, Dra?ković pokazuje svoje sujetno lice i osniva svoj nedeljnik pod imenom "Srpska reč", a prva dva broja uređuju upravo novinari kragujevačkih "Pogleda". Odmah nakon prvog uspeha sa svojim nedeljnikom, Dra?ković zaboravlja ovu epizodu, kao i mnoge druge koje mu nisu bile po volji.

Mnogo ranije, kao novinar "Omladinskih novina", promovisaće bratstvo i jedinstvo,? u tragikomičnom kockastom odelu, a tek pu?tenu bradu primetio je i Josip Broz na redovnom godi?njem brifingu sa predstavnicima omladinskih medija. Po Dra?kovićevom svedočenju, Tito je tra?io da ba? on istupi napred, dok su mu noge klecale a bele?nica ispadala iz ruke.

Kad je postao osvedočeni srboljub, izgovoriće na mitingu? u Novom Pazaru rečenicu koju mu pamte :"... Ko podigne turski barjak, bilo čiji barjak osim srpskog, ostaće i bez barjaka i bez ruke!". Neku godinu nakon toga događaja, u saobraćajnom udesu, Dra?kovića i njegovog Sanču Pansa, Milana Komnenića, te suprugu Danicu, iz slupanih kola izvlači i u bolnicu vodi jedan lokalni musliman iz okoline Bijelog Polja. Kad je shvatio o kome se radi, gorko je konstatovao "...Vuče Dra?koviću, je li ovo Bog naredio danas da te ja spa?avam". Je li ovo bila dovoljna opomena ili ne, tek Dra?ković započinje jednu politiku u kojoj je sve bilo moguće. I po?tovanje prava manjina i po?tovanje srpskih prava, i partizanske penzije, i četničke penzije, nacionalno pomirenje i građanski rat bez pucanja, koalicija sa omra?enim Slobodanom Milo?evićem i orobljavanje gradskih vlada po konceptu iz 1945.

Kao samopostavljeni lider SPO-a Vuk će, po nalogu svoje supruge Danice, koja je vukla konce iz senke i raspolagala stranačkom kasom, prvo pozivati 9. marta na op?ti ustanak. Kada se kasnije, nakon pogibije jednog policajca ispred Savezne skup?tine, opet na?ao sa svojom suprugom u vi?enedeljnom zatvoru, Vuk će iz ćelije pisati unizna pisma diktatoru Milo?eviću, moleći ga da pusti Danu iz ćorke, obećavajući da se vi?e nikada neće baviti politikom. Na obećanje je zaboravio čim je pre?ao zatvorski prag.

Ali, njegova pohlepna ?ena Danica, kada je SPO osvojio gradsku vlast, podr?an Milo?evićevim SPS-om, počeće da hara Beogradom. Opusto?iće fondove, razgrabiti hiljade stanova, stotine hiljada poslovnog prostora, poseći parkove i sagraditi vile. Glavni bandit za otimanje para bio je Danin brat Veselin Bo?ković, direktor Poslovnog prostora grada Beograda.

Stotine Daninih rođaka, sve setre, braća, sestričine, bratanice, zetovi i njene skutomo?e, dobili su po nelkoliko stanova, lokala, kupili po nekoliko preduzeća, dobili najskupocenije automobile...Kada je oti?ao na kanabe Milo?eviću, Vuk je dobio nekoliko miliona maraka da snimi film "No?", najveće smeće ikada snimljeno na filmskoj traci.

Padom Milo?evića sa vlasti, i SPO je izgubio izbore. U Beogradu nije imao nijednog odbornika, kao ni u Skup?tini Srbije. Ali, ne da se Vuk. On će ostati do?ivotno na čelu SPO-a.

Partija, to je moj Vuk - poručuje Dana. Vuk jo? arlauče.
Istraga
Ovih dana istra?ni sudija Okru?nog suda u Beogradu Neboj?a ?ivković sporvodi istragu protiv troje funkcionera SPO-a, koji su dan uoči predaje vlasti, nakon 5. oktobra 2000. godine, podelili nekoliko stotina stanova iz fonda Skup?tine grada Beograda. Takva pljačka nije zapamćena u istoriji Beograda. Pred krivičnim većem neće se pojaviti mozak ove pljačke Danica Dra?ković, koja je u Skup?tini grada Beograda, dok je SPO bio na vlasti, imala svoj kabinet, u kome su dono?ene sve odluke o pljačkanju bud?eta, fondova, poslovnog prostora...
Privatna i crkva
Gospođa Danica Dra?ković, koja je i formalni vlasnik ove stranke, bila je siroma?na građanka, sve dok nisu počeli da se, uz podr?ku ?efa tajne policije Jovice Stani?ića bave politikom. Ona je odradila najprljavije poslove za stranku. Tajno se sastajala sa Mirom Marković, sa Stani?ićem, sa Legijom, sa Radmilom Bogdanovićem. Nju je interesovao samo novac. Predpostavlja se da je u poslednjih 15 godina, zahvaljujući uče?ću? SPO-a u vlasti, opljačkala preko 300 miliona evra. Njen pokojni brat Veselin, koji je likvidiran u atentatu na Ibarskoj magistrali, rekatirao je svakog vlasnika kioska, prodavnice, pumpe, kontrolisao je i legalizovao bespravnu gradnju i rasprodao hiljade stanova i stotine hiljada poslovnog prostora. Kada je postao načelnik op?tinske slu?be u SO Savski venac, nije imao ni pristojno odelo. Za samo nekoliko godina postao je najbogatiji Srbin u zemlji. Na veliku sramostu srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve, od opljačkanog novca podigao je crkvu, u koju su potom preneti njegovi posmrtni ostaci, suprotno kanonu SPC-a.
Rođaci
Kada je postao ministar spoljnih poslova, priučene Danine rođake, prijatelji i uvlakači odjednom su postale diplomate od karijere, i poslati da Srbiju zastupaju po belom svetu. Takve primitivce sigurno u svojoj diplomatskoj slu?bi nema ni najnerazvijenija afrička dr?ava. O tome pi?emo u sledećem broju. Dra?ković je srpsku diplomatiju sveo na najni?e grane.
Zatezanja
Gospođa Danica Dra?ković simbol je pokondirene Srbije. Svojim ljubavnicima, sa kojima je javno koketirala, davala je stanove, automobile, hiljade maraka i evra za njihove usluge u "u?ivanju i uveseljavanju''. Na plastične operacije i doterivanja i skidanja učinka starosti, potro?ila je vi?e od milion evra. Operisali su je najugledniji plastičari u Rimu, a mnogi su dolazili i u Beograd da rade na njenom utezanju.

Gospođa Dra?ković je prijateljica sa modnom kreatorkom Vericom Rakočević. Njoj je dala pet stanova iz stambenog fonda Skup?tine grada Beograda. Dama iz Bijelog Polja danas se zabavlja sa mladićem od 25 godina i plaća ga petsto evra po satu! Dakle, Beograd je bio bogat grad.
?ef BIA
Gospođa Danica ljubi i ubija. Svi osnivači stranke vi?e nisu u njenoj milosti. Progla?avala ih je za ?pijune, izdajice, lopove i terala iz stranke, Vuk nije smeo da joj protivureči. Kada se u Narodnoj skup?tini Srbije poslanička grupa odvojila od stranke, na čelu sa Vojom Mihajilovićem, tra?ila je od Vukove garde da ih pobije. To ba? nije i?lo lako, i gospođa se nudila da postane ?ef BIA. Ova ocvala bjelopoljska frajla na sva usta je klela mrtvog Slobodana Milo?evića, optu?ujući ga za zločine. Svoja nedela nikada nije pominjala. Kada su u Crnoj Gori 21. maja izglasali nezavisnost, gospođa Dra?ković je u svojoj knji?ari - kafeu u Zmaj Jovinoj sve ča?ćavala, psujući srpsku majku. Igrala je i prkosila kako su njeni Crnogorci uterali k... smrdljivim Srbima.

Srbi, izgleda i jesu takvi, kakvim ih gospođa Danica predstavlja, kada ona neka?njeno pljačka Beograd punih 15 godina. A da nije bilo smirenog Ramba, i da je pokojni Veselin ostao u ?ivotu, Beograd bi se danas zvao Malo Bjelo Polje. Ali, svaka ptica svoga kobca ima.

nedaj te se prevariti, ista je to sorta, samo rasporedjena u "stranke" da daju privid vuse stranacja..gomila lopina, koja zabavlja javnost prosloscu, arhivom DB, a pljacka Srbiju i njene gradjane..uporno, sistematski, nemilosrdno i sadisticki !!
.......................................................................................................................................................................................................

A gde je Mirko Jović?..."novi bolonjac "

Kada su u pitanju glupe ideje na srpskoj političkoj sceni, situacija je suviše često u skladu sa ovim nad-naslovom: "DS ĆUTI, SPS PROTIV, G17 PODRŽAVA IDEJU"

Aleksandar Jugović, poslanik SPO, partije koja traži uklanjanje bista heroja antifašističke borbe iz Skupštine Srbije, izjavio je: "Ličnosti koje predstavljaju komunističku dikataturu i teror ne mogu krasiti demokratsku instituciju"

Upoznajte teroristu Mošu... :

Moša Pijade

... a onda i dva ozloglašena sina koje je terorista Dr. Ivan Ribar izgubio tokom Narodno-oslobodilačke borbe:

Ivo Lola Ribar

Jurica Ribar

Winston Churchill, avgust 1944.: „Razlog zašto smo prestali pomagati Dražu Mihailovića i njegove četnike je jednostavan. On se nije borio protiv Hitlera. Odlučno smo na strani Tita, zbog njegove velike i hrabre borbe protiv nemačke armije… Partizani su sada gospodari situacije i predstavljaju smrtnu opasnost za Nemce …”