NOVA KOMUNISTICKA PARTIJA JUGOSLAVIJE

Da, odgovor je *tocan*, Titoisticki treba da *bidne*..*SLOBODA,NEZAVISNOST,NESVRSTANOST,SUVERENITET,TERITORIJALNI INTEGRITET*, bila je to *realnost*, do dolaska *vas*..hm,hmm necu da *Va(j)s* .. etiketiram..
....................................................................................................................................................
Ni autoritet Staljina,coveka koji je sa ruskim narodom pobedio fasizam, ni zajednicka borba protiv fasista u kojoj se ginulo sa staljinovim imenom za slobodu, nije ih mogla naterati da se odreknu prava da u svojoj drzavi sami odlucuju. Ako im nije bio blizak *krst casni*, sloboda im je svakako bila zlatna.Kremlj,Bukurest, nisu im nikako mogli zameniti Beograd.A. Budimpesta, nije mogla da placa nekakve NVO-NATO organizacije,nisu mogle da vrckaju zene u crnom, otporasi ni u snu. Cena slobode je bila skupa,samostalnost je srpski narod platio skupo Golim otokom, ali..*sloboda i nezavisnost nemaju alternativu*.

Maršal Georgij Konstantinovič Žukov

Legenda Drugog svjetskog rata, maršal
Žukov napravio je plan masivnog padobranskog desanta na bosanski plato
čime bi se, znajući za jugoslavenski plan obrane u dinarskom planinskom
masivu, prišlo jugoslavenskoj obrani s leđa u cilju njenog razbijanja.
Posebno je zanimljiv
događaj koji se dogodio u doba korejske krize. Jugoslavenski graničari
su na Đerdapu primjetili kako sovjetska ratna flotila ulazi u
jugoslavenske vode Dunava. Po sporazumu iz 1948. ratne flotile svih
podunavskih zemalja imaju pravo neškodljivog prolaska Dunavom kao
međunarodnom rijekom. Na očiglednu provokaciju vojska nije odgovarala
jer je sovjetska flotila imala legalno pravo prolaska kroz jugoslavenske
vode. Flotila je bez incidenta prošla kroz Jugoslaviju i uplovila u
mađarske vode Dunava poslije Batine, tj. Bezdana.

Nakon Staljinove smrti
i dolaska Nikite Hruščova na vlast u SSSR-u, stabiliziraju se odnosi
SFRJ i SSSR-a čime se uvelike smanjuje opasnost od sovjetske invazije na
Jugoslaviju do Titove smrti.
U vremenu kada se Tito
teško razbolio, na zapadu postoji bojazan da će Varšavski pakt vojno
intervenirati nakon njegove smrti, znajući da će njegova smrt
destabilizirati državu. Admiral JRM Branko Mamula u svojoj knjizi Smrt Jugoslavije iznosi slijedeće:
Zapadne
obavještajne službe, zainteresirane da li Varšavski ugovor nešto
priprema kako bi promijenio položaj Jugoslavije, pratile su ove pokrete
mnogo lakše nego mi i potvrđivale su, da se u Mađarskoj grupišu snage.
Prema njihovim procjenama, iz SSSR–a su na putu dvije svježe divizije. U
Mađarskoj se već nalazila sovjetska grupacija od četiri divizije, od
čega dvije oklopne, uz šest mađarskih divizija i značajne vazduhoplovne
grupacije za podršku. Uočen je i pojačan trajektni saobraćaj između
Odese i Varne s ukrcanom vojnom tehnikom i opremom. Bugarska je u to
vrijeme imala tri armije kopnene vojske koje su bile orijentirane prema
Turskoj, Grčkoj i Jugoslaviji. Stizala je tehnika i oprema i za
formiranje četvrte armije, pa bi prema Makedoniji i Albaniji bile
ešalonirane dvije armije. Zapravo se ni tada ni kasnije nije uspjelo s
dovoljno vjerojatnoće utvrditi, da li je tehnika i oprema bila
namijenjena za četvrtu bugarsku armiju ili bi se bila formirala posebna
sovjetska armija za slučaj odluke da se izbija na južni Jadran i
Sredozemlje. U Bugarskoj su se, nedaleko od naše granice, izvodile
zimske vježbe većih razmjera nego prethodnih godina, i mi smo ih mogli
pratiti.

Umro Branko Kitanović, sekretar Nove komunističke partije Jugoslavije
Beta | 20. 12. 2011. - 11:12h | Komentara: 3

Beograd - Generalni sekretar Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) Branislav Branko Kitanović iznenada je preminuo u 76. godini, saopštila je danas ta stranka.
Na čelu NKPJ bio je od 30. juna 1990.
Kitanović je bio profesor međunarodnog prava, član Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Srbije.
Komemoracija će biti održana danas u 18.00 u prostorijima NKPJ (Ustanička 17), a sahrana sutra u 13.30 na groblju na Voždovcu.

Re:(tvrdnja) LUNE USTASA ,PROVERENO

ma, opet ti je *netko* , druk Istok, podmetnuo *skripta* od ratka Dmitrovica en company...hm,hmm ajde, citaj pa se javi...*kao strucnjak za ustase*.
..................................................................................................................................................................................................
Касније ће многи од злочинаца, уместо да буду стрељани, ући у власт (као људи угледни у свом крају, способни да обезбеде гласове на изборима) и у нову југословенску војску, и то са чином више у односу на претходни, а многи ће понети и највиша српска ратна одликовања – попут Славка Кватерника који је лично из руку краља Александра примио орден Белог орла (видети Васа Казимеровић Србија и Југославија 1914–1945, прва књига, стр. 203–204).

А да се не помисли да је ипак за све крива идеја југословенства, и наша болећивост према словенској „браћи“, поменимо ненормално и противправедно понашање Србијанаца према арнаутлуку. Наиме, размере, као и свирепост вишевековних арнаутских злочина према Србима из Старе Србије постали су застрашујући управо тих првих година 20.века, о чему је и србијанска влада, пре свега преко својих конзула, прибавила велику документацију. Уз то, Арнаути су учинили онај део турске војске који се најжилавије супротставио српском продору на Косово. И уместо да после победе уследи исправљање вековима гомилане неправде, те да се нарушена правда успостави макар колико – на српској страни, мук. Спорадичне освете извршиће тек понеки српски четници, и то махом Срби пореклом из других крајева који су ту четовали пре рата и знали прилике (српски народ Старе Србије, толико гажен од арнаутских зулумћара, понеће се попут будиста у стању нирване, не показујући никакву жељу за осветом коју – да су је хтели – нико не би могао да спречи). Ови четнички „испади“ изазваће велико узнемирење србијанске владе, а поготово њеног министра полиције (кога другог до Стојана Протића), као и хистеричне повике аустријске штампе (чији су тон преузели остали западни листови) о „злочинима четника“, праћене званичним захтевима за распуштањем и укидањем ове формације српске војске (да није било Аписа и његових сабораца, то би се и догодило – овако, четници су преименовани у „добровољачке одреде“, да би се под тим називом борили у Првом светском рату).

Прилично је јасно, да ту нема говора о идеолошкој заслепљености ни о наопаким наредбама државних власти. Проблем је у нечему у нашој природи што, у крајњој линији, код наших људи омогућава и идеолошку заслепљеност која доводи до самозаборава и самонегирања – али и доношења и спровођења нихилистичких, сулудих и национално погубних мера „наших“ државних власти, на какве би се и окупатор тешко одлучио.

u Nemanjinj 34, i to je ljudsko pravo..

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5a/Titova_sahrana.jpg

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B8%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82

Primera ima dosta. Za vreme madjarske krize 1956. godine kada se Imre Nadji s clanovima vlade sklonio u jugoslovensku ambasadu u Budimpesti, KGB je dobio zadatak da ga po svaku cenu izvede i uhapsi. U celu igru je bio umesan i Jurij Andropov, tadasnji sovjetski ambasador u Madjarskoj. On je predstavnicima jugoslovenske ambasade garantovao potpunu sigurnost za Nadja i clanove vlade ako napuste ambasadu. Medjutim, nekoliko blokova dalje autobus sa clanovima vlade je zaustavljen, sluzbenik jugoslovenske ambasade, koji ih je pratio, fizicki napadnut, a Nadji i drugovi odvedeni i kasnije streljani nakon montiranog procesa.

KGB je, nedvosmisleno je utvrdjeno, davao znatnu podrsku informbiroovskoj emigraciji u Sovjetskom Savezu i Evropi. Jedna od pomoci bilo je i organizovanje tzv. Barskog kongresa KPJ. Pocetkom sedamdesetih grupa informbirovaca odrzala je Osnivacki kongres KPJ, koja je po svom programu trebalo da bude vrlo bliska sovjetskoj partiji. Do otkrica ovog kongresa i njegovih ucesnika doslo se, slucajno. Naime, jedan od clanova sovjetske ambasade u Jugoslaviji je imao automobilsku nesrecu, a policija je u slupanom automobilu otkrila dokumente koji su upucivali na ucesnika Barskog kongresa. Izbila je afera, a odnosi izmedju dve zemlje i partije naglo su zahladneli...

Tek kada je na zahtev Josipa Broza Tita, tadasnji sekretar Izvrsnog biroa CK SKJ Stane Dolanc otisao u Moskvu i u razgovoru sa Andropovim i Breznjevom zapretio da ce Jugoslavija izneti u javnost umesanost sovjetske sluzbe bezbednosti u organizovanje Barskog kongresa, sovjetska strana je rekla da vise nece pomagati informbiroovsku emigraciju.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f1/Lenin.gif

http://www.27mart.com/images/Image/1thumb_puc%281%29.jpg

Crveni orkestar... CK KPJ zaključio da je Mustafa imao zadatak
da sa Staljinom ubije Tita i za vođu pokreta
postavi Dražu Mihailovića

je, zla partija, partija primitivaca,koja je dala podrsku razbijanju SFRJ, preko svoje INFORM BIROVSKE MREZE..po Staljinovom receptu. "revolucionari".."te politicke opcije", su prisustvovali i paljenju zdanja nekada Savezne skupstine Jugoslavije, inace i sama zgrada je spomenik kulture.
...............................................................................................................................................................................................................................................
Tokom svih godina postojanja Jugoslavije od zvaničnog proglašenja 29.11.1945. do raspada koji je počeo 26. 6. 1991.zemlja je išla put prosperiteta osim poslednjih deset godina nakon Titove smrti. Zemlja je bila porušena, mnogi gradovi bombardovani, naročito Beograd koga su saveznici tj. Amerikanci nemilosrdno bombardovali na pravoslavni Uskrs 1944. godine, pod izgovorom da bombarduju nemačke okupacione snage. Narod je bio izgladneo a zemlja opustošena. Organiziaciju života u zemlji je preuzelo komunističko rukovodstvo koje je vladalo zemljom sledećih 46 godina.

Život u Jugoslaviji je smatran najbezbednijim u svetu, komunistička ideologija nije dozvoljavala stavljanje akcenta na materijalne već na duhovne vrednosti, kompletna zdravstvena zaštita je bila besplatna, školovanje takođe, uključujući i fakultet, postdiplomske studije, specijalizacije, a jugoslovenski kadrovi, tj. svršeni studenti su smatrani za najveće stručnjake u svetu. Lekari, naučnici, građeviniari su bili visoko cenenjeni u svetu i posebno je građevinska industrija bila veoma razvijena i jugoslovenski građevinari su izvodili radove od Južne Amerike do Bliskog istoka i Afrike, izgradili su gotovo ceo Irak, Libiju, Tunis, Alžir i učestvovali u najvećim građevinskim poduhvatima. Sve industrijske grane su se ubrzano razvijale. Turizam je takođe bio grana privrede koja je bila u velikom procvatu. Sve republike su učestvovale u finansiranju letovališta i hotela duž Jadranske obale a mnoga velika preduzeća su imala svoja letovališta za svoje radnike. Svakog leta stotine hiljada turista što domaćih i stranih je dolazilo u Dalmaciju.Narod je hrlio na more, Beograđani su posebno imali afinitet prema Istri, Rovinju, Dubrovniku, Makarskoj rivijeri.

1941. godine kada je Hitler osvajao svijet, KPJ je casno ispunila svoje obaveze pred svojim narodom i medjunarodnim radnickim pokretom. U vrijreme kad se cula samo sovjetska partija KPJ je pocela da okuplja sve one koji su voljeli svoju zemlju. Ona je izvrsi najznacajniji istorijski akt da sprovede revoluciju i postavi temelje socijalistickog drustva.

Prvo zasjedanje AVNOJ-a imalo je dejstvo razgaranja revolucionarne borbe. Ubrzo poslije zasjedanja AVNOJ-a pocela je nova IV neprijateljska ofanziva. U borbi protiv partizana pored Italijana i nijemaca ucestvovali su i domaci izdajnici cetnici i ustase. 31.01.1943. u jeku najvece borbe Tito je pitao Staljina:

„ Ja moram ponovo da vas pitam: zar vam nikako nije moguce da nam pruzite makar kakvu pomoc? Stotini hiljada izbjeglica prijeti glad i smrt. Zar poslije 20 mjeseci herojski gotovo nadcovjecanske borbe nije moguce naci nacin da nam se pomogne.“



Dok je Tito mislio o protiv udaru i spasavanje ranjenika stigla je telegram iz Moskve. Kad je procitao telegram na licu mu se pojavio zabrinuti izraz. Telegra, je dao saradnicima. On je glasio:

„ ...bratski pozdrav vama i svim drugovima najljepse zelje u toj herojskoj borbi protiv prokletog neprijatelja.“

Tito i Staljin prvi put su se sreli septembra 1944. godine u Moskvi, gdje je sa pstrva Visa doletio avionom. Prvi zvanicni susret u Kremlju bio je hladan. Staljin nije mogao Titu da oprosti telegram s pocetka rata.kada mu je savjetovao da se ne zamjera Englezima zbog kralja. Proslavljeni gerilac Evrope ovako je odgovorio:

„kad nam pomoc ne mozete ukazati , onda nam bar nemojte ni smetati“

Staljin se ljutio zbog odluka II zasdjedanja AVNOJ-a donesenih u Jajcu 1943. Reagovao je ljuto i ostro. U telegramu Titu rekao je da su im jugoslovenski komunisti zabili noz u ledja, na sta mu je Tito odgovorio da to nije zabijanje noza u ledja i da jugoslovenski komunisti bolje poznaju situaciju u svojoj zemlji, te da je do tih odluka moralo doci ako zele da borba koju krvavo vode urodi uspjehom. Na tom sastanku doslo je do zategnutih situacija. Tito nuje bio osoba koja samo klima glavom on se protivrjecio.

U jednom momentu staljin je primjetio:

Valter pazite burzoazija u Srbiji je vrlo jaka

Druze Staljin ne slazem se s vasim gledistem. Burzoazija u Srbiji je vrlo slaba.

Staljin se namrstio a onda je htio Tita uvjeriti u nesto drugo

Trebalo bi da vratite kralja Petra na prijestolje.

To je ne moguce. Narod bi se pobunio jer je kralj u Jugoslaviji olicenje izdaje. Pobjegao je i ostavio narod kad je bilo najgore

Ne morate da ga vratite za sva vremena. Privremeno pa mu u zgodnom trenutku udarite noz u ledja.

Dalje Staljin je pitao

Valter sta biste uradili kad bi se Englezi silom iskrcali u Jugoislaviji?

Dali bi im najodlucniji otpor

Staljin vise nije spominjao Engleze.

Rusija je svojim izlaskom iz Prvog svetskog rata, tokom revolucije, zauvek napustila ideju podrške Srbiji i tretirala je tu novu tvorevinu ’’tamnicom naroda’’. Komunistička Rusija uvek je bila protiv postojanja Jugoslavije, jer je to remetilo ruske državne interese, koji su uvek mnogo stariji od ideologije. Jugoslavija je bila stvorena da zaustavi nemački i ruski prodor na jug i na istok, i zbog toga je rekonstruisana posle Drugog svetskog rata. Sa istim ciljem. I razbijena devedesetih, da bi se rahabilitovali ti stari ciljevi, i nemački i ruski.

AMERIČKO NAMETANJE „DEMOKRATIJE“

Zvaničnici SAD se formalno zalažu za demokratiju. O kakvoj je zaista demokratiji reč najbolje smo na svojoj sopstvenoj koži osetili 1999. godine, a posledice ratnog „humanizma“ osećamo i dalje. Da ne pominjemo rasnu segregaciju u SAD koja je trajala legalno do 60tih godina prošlog veka, surovi intervencionizam u Koreji 1950-53. godine pa do Iraka i Libije danas.

Imperijalistički krugovi SAD i njihovih saveznika kao i uvek, najsurovije guše svako mišljenje koje nije istovetno sa njihovim na svakom mogućem koraku.

Američki imperijalisti su na okupiranom delu naše zemlje - Kosovu i Metohiji uhapsili, ispitivali i vršili pretres mladića čiji je jedini greh bio što je na sebi imao majicu sa zastavom Demokratske narodne republike Koreje.

Američki ratni psi optužili su kosovskog mladića za terorizam jer podržava komunističku ideologiju. Prilikom pretresa mladića oni nisu pronašli nikakvo oružje, posebno ne oružje za masovno uništavanje, ali su svoje gangsterske metode premetačine i maltretiranja opravdali ciničnom pričom da su to uradili samo zbog sigurnosti ljudi u mestu gde se on nalazi i gde živi u svom neslavnom pokušaju da se predstave kao heroji koji štite narod. U to može da poveruje samo onaj koji ne poznaje brutalnost američkog imperijalizma na delu.

Ovi događaji ni malo nas ne iznenađuju. U vojnoj vežbi Južne Koreje i SAD demonstrirana je izuzetno ozbiljna vojna akcija i politički motivisana provokacija, uz ispaljivanje bojevih metaka i raketa na zastavu jedne suverene države Demokratske narodne republike Koreje, bez objave rata.

Istovremeno se na Kosovu i Metohiji gde stanovnici svakodnevno osećaju „demokratski raj“ SAD-a skriva se istina o optužbama Unmikovih i Euleksovih istražnih organa za pronevere u Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji i Aerodromu Priština. Reč je o proneveri tri milijarde evra namenjenih obnovi Kosova i Metohije (koje je razoreno upravo od strane SAD i NATO-a), ali za četiri godine Euleks istrage, nema nikakvih rezultata o čemu ćute kako UN, tako i EU.

Ništa neće uplašiti komuniste Kosova i Metohije da stanu u borbi očuvanja marksizma-lenjinizma i konačnu pobedu ideje komunizma.

Crvena zastava SKOJ-a uvek će se vijoriti i biti zastava pobede!


Savez komunističke omladine Jugoslavije
Beograd, 30. jun 2012. godine

DANI: Ante?

DEDIJER: Da. Ja sam Vladi Dapcevicu pisao o Ciligi, ovo je pismo vazno da vidis. Sta ja, Ciliga i Vlado Dapcevic imamo zajednicko? Ciliga je izvanredan po velikosrpskom pitanju. Pisao sam Djilasu: odakle ideja Srbima da su oni superiorni nad svima drugima? On kaze: to je tursko. Sta je srpska burzoazija naucila kad se oslobadjala od Turaka? Budi gazda i natjeraj sve druge da budu samo raja, da se imaju poturciti, posrbiti. To je bila osnovna ideja velike Srbije. Djida kaze da imam potpuno pravo. Odatle je ta ideja. Toga mora da se rijese, kao sto su se Nijemci znacajno rijesili, kao i Japanci, i Srbi moraju da znaju: nema osvajanja drugih naroda. Kako se zove ova banjalucka kurva...

DANI: Biljana Plavsic...

DEDIJER: ...sto je ljubila Arkana? Sta ce sada da kaze? Napisao sam clanak, sad ce izaci u Vecernjem listu. Ja to zovem umni virus - ti imas neke misli koje su potpuno stetne tebi, a ti to ne shvacas i guras ih. Ti intelektualci u Srbiji, to su sve govna. Ja sam zagovarao bombardovanje, imam ovoliki clanak u svedskim novinama, u julu '95: salji hiljade aviona da se bombarduje Srbija. Drugog nacina nema, unisti rezim, kao Hitlerov. Znas li jadnog Milomira Marica?

DANI: Djeca komunizma, Duga...

DEDIJER: Njega je Arkan premlatio. On je mene 1993. pitao sta mislim o srpskoj pobjedi? Rekoh: jesi li lud, ludost je misliti da ste vi pobijedili.

DANI: On je bio uvjeren da su pobijedili?

DEDIJER: Arkan ga premlatio, poslao dvojicu da ga premlate u "Mazestiku". Vilicu mu slomili. Poslije se sastao sa Arkanom u Klubu knjizevnika i kaze meni da on nije los covjek, da nije ratni zlocinac. Preveli ga. Za Srbe nema nade dok im se ta ideja ne izbije iz glave. Vesna Pesic, Seselj, Draskovic, svi napadaju Amerikance za bombardovanje. Kako to? Vi ste kao ona svedska majka koja gleda vojsku kako prolazi i kaze: sva vojska ne ide ukorak, osim moga sina. To su objavili u NIN-u. Mozes li da razumijes da sav svijet ode u socijalizam, ali ne pomocu komunizma, nego pomocu kapitalizma? Sad... meni se javio Vlado Dapcevic. Vladu znam kao osornog partizanskog pukovnika koji je htio da tuce nekoga na igralistu "Partizana" jer je psovao "Partizan". I Peku sam odlicno poznavao. Vlado se meni javi i dodje. Kazem: Vlado, znas sta si ti za mene? Ti si od djetinjstva shvatio ideju komunizma, da su svi ljudi braca i da treba da nema sirotinje. Bio je tri godine u kraljevskom zatvoru zbog toga, pa je bio cetiri gadne godine u partizanima, pa ga je Tito poslao u zatvor na 20 godina zbog te ideje. I ja sam imao komunisticku vjeru - to je vjera. On je dosao ovdje, izljubili smo se, razgovarali. Kaze mi u hotelu "Excelsior" da mora da promijeni belgijski pasos jer ima rak na plucima, a ne moze da ide na avion: ima pistolj pun metaka. Dopisujemo se i danas. Ja sam mu procitao ovu knjigu, izvanredna je, evo da ti procitam sta sam rekao Vladi: smatram da je ova stranica dalekovidno svjetlo sta se dogodilo od '39. do '45. i od '88. do '99. Jer, on ovdje daje '78. sta ce biti u Jugoslaviji: bit ce Srbija nezavisna, Hrvatska nezavisna, Slovenija nezavisna, Makedonija nezavisna, Bosna nezavisna i Vojvodina nezavisna. To je jedino rjesenje, inace je propast. A on to pise '78. On ovdje pise o svemu, samo ne pise od cega je zivio i putovao. To mi daje sumnju da je mozda bio agent engleskog, ili francuskog, ili necijeg servisa, ali to nije ni vazno. Po mom misljenju, i on, kao i ja, kao i ti, smo u mladosti postali komunisti, prihvatili komunisticku vjeru. Moja uciteljica Ljubica, u osnovnoj skoli u Beogradu, 1920. kaze: ko je danas sljedbenik Isusa? Komunisti, jer se oni hrabro bore, kao Isus, za sirotinju i pravdu. Toga se ti i ja, pa i Ciliga, kako se jasno vidi iz ove knjige, nikad nismo odrekli. I do kraja zivota, on je umro sa 90 godina, bio je vodjen tom mislju. Ja sam vodjen tom mislju. Proucavam svijet - u Kini, Rusiji, Americi, Evropi, Indiji, svi idu u istom pravcu.

DANI: Recite mi jos samo o BiH: bosanski Srbi, Hrvati, Bosnjaci…

DEDIJER: Dayton kad je usvojen, ja sam isti dan napisao clanak: to je ludilo. Vi ste nagradili ratnog kriminalca kao da je Hitleru data Poljska. Dali ste mu Bosnu. Tu su najgori zlocini pocinjeni. Vodio sam zenu i djecu kroz Focu, pa sam vidio koliko je to muslimansko. Tamo su najgore zlocine pravili i vi im date to. Kakvo je to ludilo? Imam tu clanak ovog Bildta, ja se ne bih iznenadio da se sutra otkrije da ga placa Milosevic, da javno izadje da zastupa Milosevica. Procitao sam njegovu knjigu i vidim da ga ovaj kupuje, misli mu kupuje. Glupo. Svedjanin koji smatra da se sve moze rijesiti mirom?! Cim je Milosevic, ne mozes mirom. Jadni Franjo Tudjman, on je dva cuda napravio, odbranio drzavu i stvorio Hrvatsku, ali kao stari komunista on je gledao kapitalizam kakav je bio '29. Nije shvatio da svijet ode. Kapitalizam je onaj kakav se danas razvija - to je privatna inicijativa i drustvena dimenzija, to je Evropa, to je Amerika. Danas prvi put u istoriji 60 posto ljudi zivi u demokratijama, 40 posto u diktaturama, a bit ce uskoro 90 posto u demokratijama. Medju demokratijama ratovi su vrlo teski.

DANI: Vjerujete li da Bosna danas ima potrebnu supstancu da prezivi kao nezavisna drzava?

DEDIJER: Nema vise nezavisnih drzava. U Danskoj 60 posto je na evropskim zakonima. Bosanski zakoni ce biti evropski. Znas koja je najpametnija drzava u istoriji covjecanstva? Dubrovacka republika - jer su stvorili drustvo, vladala je aristokratija, demokratija, sve se glasanjem odlucivalo. Ima da ides u Carigrad, tako smo odlucili, a to je najtezi posao bio, odnijeti harac i potplatiti sve one sluzbenike. Oni su potplatili prevodioca sultanovog, sve su potplacivali. Vlast, moc, to je prvo koliko stanovnika imas. Uporedi Francusku, Spaniju, Veneciju sa njima, sve ce ti biti jasno. Vojsku nisu imali. A sta su imali? Izvanrednu obavjestajnu sluzbu. Sve su znali sta se dogadja i na racun toga su trgovali. Ja sam nasao stotine dokumenata gdje javljaju sultanu: hriscanska flota plovi s toliko brodova da te napadne. Hriscanima jave: turska flota plovi tu i tu. I stalno - sedam zastava. To je jos lord Palmerston rekao: Engleska nema ni prijatelja ni neprijatelja, samo svoje interese. Danas svaki narod ima svoje interese. I prva je naucila da zivi sa drugim narodima. To Bosna mora da nauci. Ja imam bivsu snaju iz Tuzle, Anisa Hadziefendic. Ta mene hoce da uci o nacionalnom pitanju i stalno gura bosnjacku liniju. Rekoh: slusaj, Tito je stvorio pojam Bosnjaka, i vi kao Makedonci postajete nacija i to ima da bude srpska, hrvatska, muslimanska nacija da zivi zajedno. Moras se naviknuti na tu misiju, i nemoj da me ucis da ja nisam dovoljno promuslimanski. Mene je majka o tome ucila. To je rjesenje za bosanske Srbe: da isciste, da potpuno promijene misljenje. Prosto da iscupaju ove blesave velikosprske misli, mi Srbi, mi Srbi, mi Srbi... Saka jada. Nema drugog rjesenja. Ovi izbori ovdje su ogroman korak u tom pravcu.

DANI: Koliko jos prognozirate Milosevicu?

DEDIJER: Mene je iznenadilo da je Arkan dozvolio da ga ubiju. To ga je Milosevic ubio. E, sad, ko ce Milosevica? Jedini nacin i jeste da ga se ubije, kao psa, kao Ceausescua.

Jelica Kurjak, ambasadorka Srbije u Moskvi, primala je u zvanične posete lidere ruske opozicije, zbog čega je zvanična Moskva prekinula svaki kontakt sa njom.
Zvanična Moskva veoma je ljuta na srpsku ambasadorku jer je njena ćerka učestvovala u protestima protiv predsednika Vladimira Putina. Da stvar bude gora, sama ambasadorka Jelica Kurjak tokom predizborne kampanje u januaru 2012. primala je u zvaničnu posetu sve lidere ruske opozicije. Zbog toga skoro niko više od predstavnika ruskih vlasti ne želi da je primi – kaže izvor iz Ministarstva spoljnih poslova.
On dodaje da je svoje simpatije prema Putinovim protivnicima Kurjakova često iznosila i na diplomatskim skupovima, što je u suprotnosti sa zvaničnom spoljnom politikom Vlade.
Kurjakova će zbog ovog diplomatskog skandala, na koji je novog ministra upozorio i Sindikat MSP, najverovatnije uskoro biti povučena.

Za sovjetsku vlast je 1919. bila najteža, ali su vojnički tukli jednog po jednog protivnika. Frunze je na Istoku potukao Kolčaka osvojivši Ufu. Zatim je nastupila opasnost od Denjikina s juga, koji se približavao Moskvi kada i Judenič Petrogradu, ali je on u oktobru bio odbačen. Tada je Buđoni krenuo na Denjikina i potukao ga. Beli generali i vojska su počeli žurno da se pripremaju za emigraciju. Kolčak je bio uhapšen od strane naroda u Irkutsku i streljan. Krim je postalo poslednje uporište belih po odlasku Denjikina, koji je predao vlast Vrangelu. Celu godinu dana se Vrangel održao zbog ofanzive Crvene armije u Poljskoj. Poljski general Pisludski zajedno s Petljurom poveo je rat u Ukrajini. Zauzet je Kijev, a zatim su ih crvenoarmejci gonili do Varšave, ali nisu imali snage da zauzmu i sam grad. U 1920. samo pojedini delovi zemlje su bili pod vlašću belih. Na dalekom istoku Japanci su ostali do 1922. kada su morali da napuste Vladivostok. Crvena armija je na kraju građanskog rata brojala 5 milona vojnika. Njena pobeda nad belima nije imala samo vojni, već prvenstveno politički značaj. Građanski rat je uvek ogorčena i najkrvavija forma klasne borbe. Značajnu pomoć Crvenoj armiji tokom građanskog rata su pružili partizanski ustanci u pozadini belih. Belogardejci su kao sredstvo koristili teror, a pritom nisu bili politički jedinstveni. Na početku su imali, pored kulaka, i srednje seljaštvo za sobom. Međutim, veleposednici su preuzimajući ponovo vlast vršili krvave osvete, tako da je i to doprinelo udaljavanju srednjeg seljaštva od njih. Nova vlast je bila prinuđena da pređe na ratni komunizam kao odgovor na ekonomsku katastrofu i građanski rat. Sovjetska Rusija je iz grđanskog rata izašla poptuno iscrpljena i bila je vraćena 50 godina unazad u ekonomskom pogledu. Moralo se zatim preći na NEP — novu ekonomsku politiku, kako bi se pokrenula privreda. U martu 1919. u Moskvi je osnovana Treća internacionala — Kominterna, uz prisustvo delegata iz tridesetak zemalja.

Među dokumentacijom pronađen je i delimičan spisak zaplenjenih automobila koji su davani firmama ili pojedincima. Neki tvrde na poklon, dok drugi da je to samo na revers, pa da vrate ako traži carina. Poverovao bi samo onaj ko je mnogo naivan. Spisak je delimičan jer naš izvor iz SUC-a tvrdi da je znatno više vozila otišlo na razne strane i da će se teško utvrditi kome sve.

- Kao "bingo", Kertes je delio svojim partijskim drugovima vozila kao od šale. A to ne da je protivzakonito nego je čisti kriminal - kaže naš sagovornik. - Carina je, ako oduzme, neregularno vozilo, dužna da organizuje licitaciju, sama ili preko komisionara, da proda vozila i novac uplati u saveznu kasu. Od kada je Kertes na čelu, pet godina, zaplenjeni novac je ostajao u carini, usmeno se davao za razne tajne potrebe, finansiranja političkih aktivnosti, ali i pojedincima na reč. Procenjuje se da je građanima oduzeto samo novca oko milijardu maraka. Tu nije ušla roba, a bog sveti zna koliko ona vredi. Otišla je, takođe, pojedincima i privilegovanima, na poklon ili kobajagi je plaćena, ali smešnim sumama. Javna je tajna da Kertesova ćerka u Bačkoj Palanci ima nekoliko butika i prodaje garderobu koju kupuje na carinskoj licitaciji. Kad joj se isprazne police, Sanja javi tati, a on naredi da se oduzme kamion sa garderobom i pravac Bačka Palanka.

Nekako su se novinari dočepali spiska poklonjenih automobila i obelodanili ga. Kapetan Dragan potvrđuje da je autentičan jer je bio u sobi kada su ga otvorili i čitali, čudeći se. A na spisku Gorica Gajević ("pežo 306"), Vladan Kutlešić ("pežo 306"), pa Toma Nikolić i Goran Matić (obojici po "pežo 406"), Brana Crnčević ("audi A4"), Dragoljub Milanović ("mercedes c180"), Jovan Striković ("mercedes 320"), pa nekakva Sanja ("micubiši pajero"), Kresoje (džip "čiroki"). Ovaj poslednji je, tvrde, načelnik SUP-a Novi Sad, a Sanja je ćerka Kertesova... Ukupno 149 vozila za tri poslednje godine. Tu se pominje i nekakav Đinđić, ali nije Zoran nego nam tvrde da je to bivši direktor BIP-a, pa onda Branko Kitanović, predsednik Komunističke partije Jugoslavije, zatim dekan Milorad Babović, Jovan Krkobabić, predsednik Saveza penzionera, Dragan Radević, glavni urednik "Dnevnika"...

Posle teške i kratke bolesti večeras je preminuo poznati crnogorski general Jovo Kapičić.

Jovan Kapičić – "Jovo Kapa" (1919), je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik i ambasador SFRJ i narodni heroj Jugoslavije. Kao zamenik ministra unutrašnjih poslova Jugoslavije, obavljao je komandne dužnosti vezane za Goli otok.

Rođen je 2. septembra 1919. godine u gradu Gaeti, u Italija, gde je tada bila velika baza izbegle crnogorske kraljevske vojske nakon Božićne pobune 1919. godine, protiv dinastije Karađorđević. Jovov otac Milo diplomirao je teologiju i bio je profesor bogoslovije, a 1918. crnogorski komita i član Crnogorske federalističke stranke. Pored Jova imao je još dvojicu sinova - Pavla i Vlada i kćerku Anku.

Jovo je odrastao na Cetinju gde je završio osnovnu školu i pet razreda gimnazije. U šestom razredu gimnazije bio je isključen iz škole zbog učešća u štrajku gimnazijalaca. Pošto je isključen bez prava na redovno školovanje u srednjim školama, morao je privatno da se priprema. Šesti, sedmi i osmi razred gimnazije i maturu položio je u kotorskoj gimnaziji.

Интервју: Јошка Броз, председник Комунистичке партије
Уместо Тита - Јошка
"Немамо шта да тражимо на западу јер немамо производ, немамо технологију за запад. Морамо да се окренемо истоку, где можемо нешто да урадимо."
"У Србији је било 14 комунистичких партија, које нису могле да се уједине, зато што су њихове водје били апсолутисти, који су само желели да имају и 50 уместо 10.000 чланова, да би били водје. Због тога сам, на предлог старих комуниста, одлучио да направим партију, сличну некадашњој, како бисмо објединили све леве снаге и кренули у борбу за бољи живот народа у Србији и свих, који живе на просторима бивше Југославије ", објашњава Јошка Броз, унук Јосипа Броза Тита, за Корене, своје разлоге што је недавно регистровао нову, Комунистичку партију.
-Кажете да сте одлучили да окупите све леве снаге. Зар највећи део владајуће коалиције не спада у левицу?
Све странке на нашој политичкој сцени су леве странке, само што причају разне приче и заваравају народ. Али све су то њихови политички договори. Ако је СПС преузео имовину КПЈ а оставио комунистима идеале, онда се зна о чему се ради.
- А о чему?
Ништа нисмо наследили од деде
Рекосте малочас да сте сви ви у КП сами зарадили то што имате. Јесте ли нешто наследили и од деде?
Ништа, осим оног винограда у Кумровцу, за који се судим са државом Хрватском последњих тридесет година.Нико ништа из породице није наследио. Имамо слике на којима смо се сликали са дедом, али ништа материјално, и то је први пут у историји човечанства да породица није могла ништа да наследи. Касније нисмо ништа ни тражили. Мој отац је једино тражио за нас четворо, по једну свечану униформу са копијом ленти, па нисмо ни то добили.
- Посећујете ли Јованку Броз?
Не, она је прекинула односе са свима из породице. То је њена одлука и ми то поштујемо. Али, рекао сам, шта год јој буде било потребно, ми смо ту и бићемо увек ту да јој помогнемо.
О имовини. Они су у оно време донели одлуку, мимо закона, и преузели имовину СКПЈ. Понашају се исто као и комунисти у раније време, можда чак и горе. А ми ћемо своју имовину потражити у складу са законом. Они су прихватили само грешке СКПЈ. Раније се говорило да можеш да будеш директор предузећа, само ако си члан Савеза комуниста, сада више не можеш да будеш ни чистачица, ако ниси члан неке од водећих партија.
-А како ћете се ви понашати?
За нас неће бити важна партијска књижица, него ће бити важан индекс. Сви они који су квалитетни, који умеју да раде, треба да раде, а ако не буду радили, можемо их сменити, за разлику од ових, који све те, које су поставили на та места, не могу да смене, јер то је део њихове гласачке машине.
-Колико чланова имате?
Имамо око 50.000 чланова. Толико смо приступница поделили и попунили. Медјутим, многи из унутрашњости, због процедуре око овере бирачког права нису имали времена и снаге да се са том процедуром носе и заврше са учлањењем.
- Није ли мало ризично звати партију Комунистичком, када претходна није била омиљена?
А зашто би се звала другачије, када смо то били и остали? Комунистичку партију је разбио страни капитал и капиталисти зато што им је она била претња. Сада су схватили да је то, ипак, права ствар. Видите да и Америка полако прелази на социјалиситчке приступ у економским мерама. Савез комуниста Југославије је свој програм градио на комунистичком манифесту, који је настао на Светом писму. Све партије у свету имају такав исти програм, а то је програм социјалне правде, права жена, деце, породице. После су додавали неке своје идеолошке разлике. Али основни програм свих партија у свету настао је на комунистичком манифесту.
- Ко су ваши чланови данас, каква вам је структура чланства?
Сви, од младих до пензионера. За веома кратко време имаћемо у нашим редовима веома квалитетне љиуди из свих структура.
Наведите нам неко име!
Не бих о именима. Када додје време, ми ћемо то објавити. Има и познатих имена из свих области живота.
- Како ћете се финансирати?
До сада смо се финансирали нашим средствима. Ни од кога нисмо ништа узели тако да никоме нисмо ништа ни дужни. Тако ћемо и наставити. Кренули смо с неким послом на извозу воћа и поврћа за Русију, како бисмо помогли домаћој привреди и један део тога ћемо користити за финансирање партије. Имамо фирму која је наша чланица, а извози пољопривредне производе. Тај посао објединили смо у систем задруга, у три региона. Ту смо направили добру инфраструктуру, тако да је сада кренуо такозвани "свежи програм", (извоз свежег воћа и поврћа, прим.аут.), Потом креће "сушени програм", а након тога почиње извоз конзерви и прерадјевина.
- А где вам се налазе ти региони?
За југ Србије је централни регион Лесковац, затим је ту Шумадија са Београдом, и Војводина.
- Очекујете ли идеолошку подршку од КП Русије и КП Кине?
Седиште странке на дедињу
Седиште Комунистичке партије је на Дедињу у улици Милоја Дјака 1б, то је кућа. У приземљу куће је ресторан, који носи име Тито. У згради је и фирма за извоз хране, а ту су и партијске просторије.
Ми ни од кога не тражимо паре да не бисмо сутра морали да враћамо кроз разне услуге. Идеолошку подршку свакако очекујемо од КП Русије, као и КП Кине, јер су то исте идеологије као и наша. Ширићемо се свуда где буде било интересовања, у контакту смо са свим председницима комунистичких партија на територији бивше Југославије, изузев Хрватске, где таква партија не постоји, пошто је уставом забрањена. Имамо позиве за сарадњу и са комунистичким партијама Француске, Италије, Аустрије, Грчке, Чешке.
- Хоћете ли, можда, правити јединствену комунистичку партију за цео простор бивше СФРЈ?
Сарађиваћемо са свима њима, али и са целим светом. Што се тиче комунистичких партија на тлу бивше Југославије, уколико све оне буду на једном курсу, бићемо јединствени. Али нема потребе да се и формално уједињујемо. Довољно је да заступамо исте интересе.
- Да ли намеравате да учествујете на следећим изборима?
Како да не. Данас већ почињемо да се припремамо за следеће изборе. Не радимо кампању, већ спремамо инфраструктуру тамо где је нема. Основни задатак нам је формирање нових одбора по Србији.
- Верујете ли да ће бити превремених избора?
Више нам одговара да буду редовни избори, како бисмо добили на времену, али ми ћемо бити спремни за веома кратко време, јер коалиција на власти пропада, народ све лошије живи, а држава је банкротирала.
- На чију подршку рачунате на изборима?
На милион и шест стотина хиљада пензионера као и на веома велики број младих који се свакога дана пријављују и све су заинтересованији за нас јер желе нешто ново. Кажу нам отворено - желимо с вама, да видимо колико ћете нам ви пружити, јер ови су обећавали а нико нам ништа није пружио. Видите и сами.
- Да ли у придобијању гласача рачунате и на Титову ранију популарност и народно сећање на њега?
Нормално је да ће да гласају за нас, јер ми немамо никавих мрља, поштени смо, све што имамо стекли смо својим радом, нико од нас није ништа украо или зарадио непоштено. Све радимо са ентузијазмом.Остали смо верни ономе што смо били и нећемо се мењати. Нико сутра неће моћи да нас купи, неће моћи на нас у Парламенту да утиче како да гласамо, као што данас имамо случајеве да неке странке најпре одбијају да гласају за законе, па се у последњем тренутку предомисле. Ми то нећемо дозволити. Гласаће за било који предлог за који сматрамо да је добар за народ, без обзира ко га је предложио. Боље да падне влада и четири пута за четири године, него да трпимо четири године као што смо у последње време трпели.
-Пред Србијом је мноштво питања, од статуса Косова, преко чланства у ЕУ. Како ви на то гледате?
Косово се не решава таквим мерама, како решава садашња власт. Она само заоштрава односе. Косовски народ је незадовољан, као и народ у Србији. Само Комунистичка партија може лепим и правим договором да опет успостави добре односе, не само са Косовом, него и са бившим републикама. Што се тиче ЕУ, ми смо само за оне делове њеног програма, који су добри за наш народ.
- Ако додјете на власт, како бисте одговорили на захтев за хапшење Ратка Младића?
Не бисмо дозволили да се њему суди у иностранству, нити иједном градјанину наше земље. Постоје домаћи судови, па нека суде. Ови судови, попут Хашког трибунала, су пристрасни. Ако неко у Хагу одговара за командну одговорност и за то добије 20 година робије, док други за кога је доказано да је клао, убијао и скидао кожу с ледја буде ослободјен, па какав је то суд?
- Али, ако ипак траже изручење?
То што они траже је њихов проблем, али ова држава мора да има достојанство, да каже - станите, ово не може јер то није у складу са потребама нашег народа. А овај народ мора да схвати да не треба да сарадјујемо са онима који нам не помажу. Молим вас лепо, шта нам сада помажу? Дају нам кредите. Па те кредите нам неће опростити, него морамо да их враћамо са огромном каматом.
Да ли је за Вашу партију Косово независна држава?
Не, ми то никада нећемо и не можемо да прихватимо, јер је само одлуком десет људи направљена држава, као што је и Југославија разбијена. Ми то не признајемо, јер је то противправни акт.
- Хоћете ли ви успоставити контакт са новоизабраним руководством привремених институција на Косову?
Ми ћемо успоставити контакт са сваким ко жели добро свом и нашем народу. Ићи ћу на Косово, тренутно су дозволе потребне, али ако додјемо до власти, можда можемо да се договоримо да се то промени, да можемо сви да путујемо свуда као некада. Желим да сарадјујемо по свим економским и другим питањима важним за народ. Па ето, и Европа настоји да уједини неке делове економије бивших југословенских република, јер ми једни без других не можемо. Немамо шта да тражимо на западу, јер немамо производ, немамо технологију за запад. Морамо да се окренемо истоку, где можемо нешто да урадимо. Када смо заједно увек можемо више учинити, него када смо сами.
- Када сте последњи пут били у Хрватској?
За 23. мај, то је прослава 25. маја у Кумровцу. Тамо немам више живе родбине, једино ме виноград, који сам наследио од деде, веже за Кумровец. Деда је преко мог оца, пред смрт откупио тај виноград, пренео га на оца и ево ја га преносим на себе, већ 30 година.
- Да ли сте као дечак летовали на Брионима, код деде?
Ми смо одрасли код деде. Сестра Златица, Миша и ја смо одрасли код деде, тако да смо сваке године и лети и зими били тамо.
- Да ли сте поносни на деду, зато што носите његово име и презиме, и личите на њега?
Нормално да сам поносан на наше презиме. Осим тога, ја сам цео свој радни век провео поред њега, много шта сам видео, стекао многа искуства из његовог понашања и искустава из политике, тако да нема разлога да не будем поносан. Према свим анкетама, он је један од првих људи у свету. Само код нас га девалвирају.
- Шта сте то радили, када кажете да сте цео радни век провели уз њега?
Прво радно место ми је било у ловном газиднству "Јелен" у Бељу, где је он одлазио у лов. После сам био у војним ловиштима а касније у савезном МУП-у. Био сам ту поред њега, радио све послове из области ловства, а касније безбедности.
Љиљана Миленковић

Dajte ljudi jel stvarno verujete u to? Pa Goli otok je kao zatvor za politicke zatvorenike funkcionisao od 1948 do 1951. Kasnije su na njemu robijali zatvorenici za najteža krivična dela. Jel stvarno mislite da je kroz to malo ostrvo i te kapacitete za 3 godine moglo da prodje 16.000 ljudi?! Radi poredjenja trenutno se u svim zatvorima u Srbiji nalazi oko 10.200 ljudi a kao na Golom otoku je bilo preko 16.000. Ko moze da poveruje u to?

             

Osnivački kongres Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) održan je 30. juna 1990. godine u Beogradu. Kongres (Osnivačka skupština) je održan u sali Saveza inžinjera i tehničara Srbije, uz učešće 265 delegata iz svih republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Prisutni delegati su doneli odluka da Partija dobije ime Novi komunistički pokret Jugoslavije (NKPJ). To ime je bilo aktuelno sve do 1995. godine, kada je promenjeno u današnje, Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ).

Na Prvom kongresu odlučeno je da najviši organ NKPJ bude Viši politički savet, a njegov izvršni organ Sekretarijat. Na Kongresu, i nešto kasnije, izabrani su i kooptirani u Sekretarijat: Branislav - Branko Kitanović, Aleksandar Jovanović, Dragutin Vukićević, Radonja Vešović, Živan - Džina Radovanović, ..............Vaso Ivanović......................, Mihajlo Renovčević, Milan Nikolić, Veselin Popović, Petar Šušnjar, Vladimir Ivanović, Adem Omerkić, Milivoje Stefanović - Dolinski, Milojko Lukić, Božo Delibašić, Radomir Mrdaković, Radoica Tautović, Nada Krajger, Vladimir Andrejević, Mirčeta Sertalić, i po još jedan član iz Hrvatske i Makedonije. Kasnije je u Sekretarijat koptiran Vlastimir Jovanović. Za generalnog sekretara NKPJ izabran je Branko Kitanović a za predsednika Radonja Vešović.

Najviši zvaničnici Severne Koreje čestitali su predsedniku i premijeru Srbije Tomislavu Nikoliću i Ivici Dačiću Dan državnosti, javila je severnokorejska državna novinska agencija KCNA.

Predsednik Vrhovne narodne skupštine Severne Koreje Kim Jong Nam je u čestitki Nikoliću izrazio uverenje da će se prijateljstvo i saradnja dve zemlje nastaviti i poželeo prijateljskom narodu Srbije stabilan razvoj i napredak.

Premijer Demokratske Narodne Republike Koreje Pak Pong Džu je u čestitki Dačiću izrazio uverenje da će odnosi Srbije i Severne Koreje jačati u interesu dva naroda.

Pak Pong Džu je Dačiću poželeo još veći uspeh u njegovom delovanju na nezavisnom razvoju i prosperitetu Srbije.

"Ministar spoljnih poslova Severne Koreje Pak Ui Čun poslao je sličnu poruku svom srpskom kolegi Ivanu Mrkiću", objavljeno je na sajtu www.kcna.kp

U Srbiji se 15. februar slavi kao sećanje na 1804. godinu kada je u Orašcu počela borba za oslobođenje od Turaka, i kada je na isti dan 1835. godine Skupština u Kragujevcu proglasila prvi Ustav Srbije, koji je označio i početak savremene srpske državnosti.

„Osim što smatraju da su jednog roda, odnosno da imaju zajedničkog pretka, …. savremenika Karađorđevog, stoji da je Karađorđe rođen u Kraljima (godina rođenja …. njegove pogibije podigao spomenik, ali je Njegošev naslednik, knjaz Danilo, … U bratstvu Mujovića, posebno potomaka Jevrema Muletinog Mujovića iz sela …“
………………………………………………………………………………….
Мјештани села Краље у црногорској опћини Андријевица понудили су Русији своја имања за формирање руске војне базе, пренијела је Телевизија Црне Горе.

Представници Краља међутим нису баш сасвим сигурни да ли би своју земљу Русима дали због безграничне љубави према Русији, Путину и руском народу, па алтернативно размишљају како би могли имања и продати званичној Москви. Цијену још нису нису договорили.

Један од мјештана је рекао да понуда није званично упућена, али да вјерује да је руски предсједник Владимир Путин “свакако чуо” за “великодушну” понуду сељака из Краља.

Краљани објашњавају свој потез тиме да је њима Русија ближа од Украјине, те да они подржавају припајање Крима Русији.

Није ово први пут да мјештани са подручја “Васојевића”, гдје, како кажу познаватељи ситуације, нема Црногораца, већ тако живе црногорски Срби имају занимљиве идеје. Једна је лансирана послије Референдума о независности Црне Горе.

Политички противници обнове државности Црне Горе у једном селу тада су најавили “колективно исељење” у Србију. До дан данас нико се није ни помјерио са свог прага.

Слична ситуација догодит ће се и овај пут. На крају у Краљама неће бити нити Руса, нити базе, а нити Путинових пара.     

- U Moskvi su obratili pažnju na nedavnu posetu predsednika vlade Crne Gore Mila Đukanovića Sjedinjenim Državama. Iz usta crnogorskog rukovodioca u glavnom gradu SAD čuli su se pozivi da Crna Gora što pre bude primljena u NATO - navodi Ministarstvo.

Takođe, u svojim istupima Đukanović je dopustio neprijateljske izjave na račun Rusije, koje, zajedno sa pridruživanjem Crne Gore EU u sankcijama prema Rusiji izazivaju duboko razočarenje.

- Takve izjave i potez su u suprotnosi sa tradicijom prijateljstva i međusobnog razumevanja među narodima dve zemlje - navedeno je u saopštenju.   

Mozda je doslo vreme,da se blagovremeno,uklone spiskovi clanstva,da,strukture,predju na konspirativna imena,a, novi clanovi,budu praceni ,gde idu,sa kim se " druze ",priblizno, u Srbiji je " vrag odneo salu".. Sva iskustva govore,da sa " speijalnom,ideoloskom,policijom nema sale"..za,neke bitne stvari,ne upotrebljavati internet,kompjuter....licni kontakt, ili po kuriru,nije na odmet i nekakav sifrarnik..jer,znamo..." Nista nas ne sme iznenaditi"..