NOVA KOMUNISTICKA PARTIJA JUGOSLAVIJE

Ipak, ovo nije mesto za Jebanje !, a posto imate stranacke sajtove, vase medjustranacko jebanje obavite direktno a ne preko ovog web...a

Nekada je KP imala 9.000 clanova, istovremeno SKOJ je imao 30.000 clanova..mladost u traganju za slobodom i buducnoscu je nasla svoj put. Drugo vreme, nosi drugo breme..oseca se potreba za politickim organizovanjem specijalne politicke grupe u okviru SKOJ..mladi, skolovani, nenametljivi..sa zadatkom da se uclane u vladajuce stranke...i deluju iznutra...sa zadatkom...*razbiti, razbiti, razbiti*...jer, razarati druge KP je kontraproduktivno i ide u korist vladajuceg rezima, smanjuje se sirina *KP fronta*.....

Sinoc sam u kasne sate izvrsio inspekciju spavaonica SKOJ..bar tvrde da su SKOJ. Zatekao sam pozarnog kako spava, ispod stolice neka pref vrnuta flasica, pise *stolicnaya*...u spavaonici pored desetara, kreveta litarska flasa pise *percovkaya*...niko da podnese raport, razbacane masne suferice po sobi. Da neduzim, nije omladina kriva, uniforme za koridor ORA-10, nisu dobili, prevoz na grdiliste nije obezbejen, drug Mrka, je morao da izdvoji dodatna sredstva za najam bugarskih i rumunskih, srbi nece da piju, pardon rade za male pare. Pitam ih, dali ste dobili obavestenje o zbornom mestu za dan 25 maj, ispred muzeja 25 maj...kazu nismo, tuznog pogleda u patos. Sta bi na to rekao Lola Ribar ? Zar nas podmladak ne treba da demonstrira, da pomaze radnickoj klasi..sebi..za par godinaoni treba da se zaposle..u kakvim uslovima..? Krajnje je vreme da se uozbiljite..i kako nas je ucio Broz.*predjete sa reci na djela*...!

http//www.miso maric titova biografija

www.Komunisti srbije...
Proleteri svih zemalja ujedinite se !

www.KGB PROTIV JUGOSLAVIJE

https://www.youtube.com/watch?v=_3rli14kq64

Ustav iz 1974god je napisan tako kako je.
Drugo je pitanje zašto ga je Srbija prihvatila ako nije dobar i nepovoljan je za nju?????????
Već je krajem 60-tih godina bilo posve jasno da će Jugoslaviju kao zamlju biti teško sačuvati.
Evo što kaže čuveni KARDELJ :
"Mi smo dosad sve moguće pokušali da se Jugoslavija održi;
prvo je bila unitarna država,onda je postala federacija,a sad idemo prema konfederaciji.
Ako ni to ne uspije,ostaje samo da priznamo da je Komentarna imala pravo kad je tvrdila da je Jugoslavija umjetna tvorevina,a da smo mi
-jugoslovenski komunisti- pogriješili."

NKPJ....BUM...?

Postod lune » 01 Avg 2009 15:26
Da, bilo je *bum*.ne jednom....obezbedi novinara da intervjuise, tada vojnika na vojnom aerodromu Zemun...kako su diverzanti staljina, zvani IBEOVCI...sabotirali i unistili najmanje cetiri aviona lovca na aerodromu, kako se avion raspao u vazduhu...kako su sipali vodu umesto antifriza, kako su manje tankovali letelice, kako je oficir, zloupotrebom cina-autoriteta...krsenjem predvidjene procedure, izlaska na pistu, pristupa avionu, poletanja...pokusao da pobegne u mislim Madjarsku, mozda Rumuniju..nije bitno..pa to lepo da sa *ekskluzivnim pravom* objavite u listu NOVI KOMUNIST...., i jos slicnih detalja iz zivota i rada njegovog komsije *tvrdokornog komuniste*..*golootockog mucenika*...mozete da ga slikate i objavite....

Poslednji pioniri u SFRJ:
Inicijacija pred fajront
Prijem u Savez pionira Jugoslavije izgledao je tako što su nam pokupili pare za kape i marame, odveli nas u svečanu salu, okačili nam iste, hor je nešto otpevao, a onda su poslali svakoga tamo gde su mislili da mu je mesto: decu kući, a titovke, crvene marame i Jugoslaviju u zaborav
Image
Septembar je bio kišovit, a novembar surovo hladan. Bila je 1989, "Antina godina" i dinar je bio konvertibilan. Pojma nisam imala šta to znači, ali učiteljica je insistirala da joj prilikom plaćanja ekskurzije saopštimo da plaćamo toliko i toliko konvertibilnih dinara. S obzirom na ushićenje u njenom glasu, pretpostavljala sam da je to nešto mnogo dobro. A i jeste nam bilo dobro. Bilo je para, imalo je šta za njih da se kupi. Te godine dobila sam čak tri barbike, ljubičasti radio i set za šminkanje za devojčice sa sve toaletnim stočićem. Pošla sam u prvi razred. Kupili smo najlepše novogodišnje ukrase, uvoz iz Italije. Sve babe i dede bili su živi i na broju. Brat je naučio da kaže "č". Dolazili su prijatelji iz Zadra, Nina, Sarajeva. Imam utisak da su svi bili vedri i nasmejani. Danas znam da je bilo tako zato što je uvek najlepše pred – fajront.
Kao i u većini drugih, u učionici I/4 jedne osnovne škole u Kragujevcu visila je, iznad table, Titova slika. Mislim da sa šest i po godina nisam imala nekakav odnos prema toj slici i čoveku na njoj. Mnogo veću pažnju obraćala sam na nešto što je bilo okačeno pored table. Na velikom belom hamer-papiru, krupnim slovima, jedan ispod drugog stajali su pridevi: pošten, iskren, odan, neumoran, istrajan, radan. Početna slova svake reči bila su podebljana i davala reč "pionir". Sve u vezi sa tim me je jako brinulo.
Nasmejani klinac sa crvenom maramom i plavom kapom, čija je slika stajala u bukvaru uz slovo P, delovao je kao nedostižni ideal, verovatno, svakom malom štreberu, kakva sam i sama bila. Nije teško biti pošten i iskren, tome su me naučili pre polaska u školu. Nisam znala šta znači "odan" i "istrajan" i to me je plašilo. Ali, najviše su me brinule dve preostale osobine svakog pravog pionira. Kako biti neumoran, kad se svako ponekad umori, pa mora malo da prilegne? I kako biti radan, kad mi je škola dozlogrdila već posle tri nedelje, jer me je mrzelo da ispisujem celu stranu kose tanke i uspravne debele? Naslućivala sam još onda nešto što će se kasnije više puta potvrditi: rad je dobrim delom besmislena i tek dalekosežno isplativa aktivnost.
Svaki nestašluk ili grešku pratio bi komentar učiteljice da treba da budemo bolji jer ćemo jednog dana biti pioniri. Sve to doprinelo je da u mojoj glavi pionir postane nešto nadljudsko, bezgrešno i iznad svega – nedostižno: nikada neću biti dovoljno dobra da to postanem. Bitno je napomenuti da nisam imala nikakvu predstavu o tome šta je, uopšte, taj pionir. Znala sam da nije zanimanje, jer pioniri su, iako stariji od mene, ipak deca, a deca nemaju posao. Bila je 1989. godina, stvari su već polako krenule do vraga, pa je moja generacija ostala uskraćena za ideološki podoj kojim su bili počašćeni svi rođeni od 1942. nadalje.
Sve svoje predstave o pionirima formirala sam sama, na osnovu belog hamera koji je visio pored školske table, par fotografija iz bukvara i nekoliko učiteljičinih opaski. Sletovi, radne akcije, štafete i Dan mladosti za nas su dobijali značenje tek u kasnijim godinama i nikada u školi, već iz razgovora starijih, iz njihovih sećanja, stavova i razmišljanja. Mi smo znali da nam je zastava plavo-belo-crvena i da ima petokraku, da grb ima šest baklji zbog šest republika u Jugoslaviji, da je predsednik naše zemlje Janez Drnovšek i to je bilo sve.
Image
NAJDRAŽI DRUG-CA: S Titom i Jovankom
A onda se dogodilo nešto od čega mi se krv sledila. Učiteljica je ušla u razred i, za moje tadašnje poimanje situacije, krajnje neobavezno saopštila da, ako hoćemo, do dana tog i tog donesemo toliko i toliko "konvertibilnih dinara" za kape i marame. Bila sam zgranuta. Ako hoćemo? Moj nedostižni ideal, prva želja i cilj koji nisu mogli da ispune mama i tata, već je sve zavisilo od mene, od toga koliko sam poštena, iskrena, odana, neumorna, istrajna i radna, prvi strah od neuspeha, prvi uzrok sumnje u sebe, bio je stvar ličnog izbora. Postati pionir bilo je isto kao ono, nekoliko dana ranije, kad me je deda odveo za ruku i učlanio u dečju biblioteku. Drugi šok bio je uzrokovan time što prijem u pionirske redove nisam očekivala tako brzo. Pa, tek što sam pošla u prvi razred. Zar ne bi trebalo još malo sačekati, ne bih li nekako dorasla tom odgovornom zaduženju?
Roditelje uopšte nisam uključivala u ovu priču. Ali, za pionirsku opremu bio je potreban novac, a moj jedini izvor prihoda u to vreme bili su njih dvoje. Došla sam iz škole, zatražila i rekla čemu su sredstva namenjena. Otac me je zbunjeno pogledao i upitao: "A, ti to želiš?" Majka je razmišljala praktičnije: "Šta ti je, bre, to će ionako da ukinu." Usledilo je ubeđivanje, u najvećoj meri uzrokovano time što nisam ozbiljno shvaćena. Zadirkivali su me, podsmevali se pionirima, ali na kraju su ipak dali pare.
Gledano iz ove perspektive, tada sam od roditelja dobila prvu lekciju iz omiljenog porodičnog sporta – blasfemije. Posle toga, nikada mi se više nije desilo da na bilo šta gledam sa pobožnim strahom s kojim sam na početku školovanja gledala na pionire. Ipak, ne mogu da se ne pitam da li bih istu lekciju dobila da je bilo neko drugo vreme, da poštenje, iskrenost, odanost i tako dalje, nisu već postale devalvirane vrednosti? Da li su naslućivali šta dolazi, pa su me pripremali, učeći me da svet oko sebe uvek posmatram sa distance?
Šta god da je bilo u pitanju, popustili su pred mojim molbama, čime su stvoreni svi uslovi da postanem pionirka. Zapravo, skoro svi. Nisam imala plavu suknju. To jest, imala sam, ali svetloplavu. Želela sam faltanu, u onoj socrealističkoj nijansi tamnoplave koja me oduvek asocirala na radnički mantil. Mama je kupila materijal, iskrojila suknju, baba je faltala, faltala i faltala, dok nisam bila u potpunosti zadovoljna.
Konačno, došao je i taj dan: 29. novembar, sreda. Izletela sam iz kreveta i brže-bolje navukla sveže ispeglanu belu košulju. A onda, još jedan šok: napolju je sve zavejano, temperatura se pošteno spustila ispod nule, pa tanušna suknjica na falte ne dolazi u obzir. Crne lakovane cipele mogu da prođu, ali samo pod uslovom da ih ponesem u kesi, a da do škole odem u postavljenim čizmama. Šta sam mogla, osim da pristanem? Jedno je kad se sa nepunih sedam raspravljate s roditeljima oko ideoloških papazjanija, a sasvim drugo kad oni brinu o vama. Razlika je u tome što u ovom drugom slučaju nema nikakve šanse da pobedite u raspravi.
Image
I tako sam u Savez pionira Jugoslavije ušla u kariranoj crno-beloj suknji od vunenog štofa. Danas, kad gledam slike sa tog događaja, vidim jednu prilično raspadnutu i neusaglašenu četu pionira. Poneko u džemperu ili farmerkama, devojčice u pantalonama, mnoštvo pogrbljenih, ili, još gore, onih koji su preterano revnosno reagovali na komandu "Ispravi se!", pa izgledaju kao da, daleko bilo, imaju "pileće grudi". Sve u svemu, ni nalik onoj homogenoj masi vesele dečurlije u pod konac istim belim košuljama, koju smo gledali na slikama.
Ali, tu nije kraj seriji razočaranja. Odveli su nas u svečanu salu. Hor je već bio postavljen na malenoj pozornici. Bilo je, kao i obično, malo problema sa mikrofonom. Obratio nam se direktor škole, nešto izdeklamovao, dobio aplauz i nestao. Na redu je bila literarna sekcija i čitanje sastava na prigodnu temu. Učiteljice su se probijale kroz masu đaka ne bi li izdelile čvrge onima koje je već počela da hvata nervoza. Dosadu je prekinula devojčica koja je vodila program, pročitavši da u našoj školi ima 1500 učenika i sedamdeset dva i po (!) nastavnika. Konačno, stiglo je na red ono zbog čega smo se okupili. Učenice sedmog razreda podelile su se u ekipe od po tri i, noseći nekakve ogromne poslužavnike na kojima su bile kape i marame, zaređale kroz salu kako bi nas sve opremile. Tu mi je sistem zadao odlučujući udarac: titovke nisu imale petokrake, a umesto da nam vežu marame, krajeve su provukle kroz neko glomazno prstenje od bele plastike! To me je dotuklo. Ono na šta sam sebi ličila bilo je tek daleka asocijacija na ono što sam želela da budem. Nisam bila pionirka, bila sam pokušaj pionirke.
Image
Ipak, pomoći nije bilo. Progutala sam knedlu, zadržala suze i nekako se sabrala da bih položila zakletvu. Neko, ne sećam se više ko, čitao je, a mi smo ponavljali. Zakleli smo se da ćemo voleti našu samoupravnu domovinu Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju. Posle nas više nikom nije bilo ni na kraj pameti da to radi. Samoupravljanje je svima dosadilo, "domovina" je zamenjena "otadžbinom", a u mukama su umrli i socijalizam i federacija i Jugoslavija. Da će tako biti, trebalo je da mi bude jasno još na samoj priredbi. Hor nije pevao pionirske pesme, već jednu dozlaboga tužnu, čiji je refren glasio: "Srce moje igra, bije, sve se previja, čini mi se, dušo moja, da je Srbija". Ništa Jugoslavija, ništa Tito, ništa bratstvo i jedinstvo. Samo Srbija. Onda nisam ni razmišljala o tome, ali sad shvatam da je uprkos barbikama, konvertibilnom dinaru i italijanskim novogodišnjim lampionima, pakao već bio uveliko počeo.
U kratkim crtama, moja inicijacija u Savez pionira Jugoslavije izgledala je tako što su nam pokupili pare za kape i marame, odveli nas u svečanu salu, okačili nam iste, hor je nešto otpevao, a onda su poslali svakoga tamo gde su mislili da mu je mesto: decu kući, a titovke, crvene marame i Jugoslaviju u zaborav. Sledeća školska godina počela je bez Titove slike iznad table. Na njeno mesto okačen je portret Vuka Karadžića. Nova slika bila je nešto manja od svoje prethodnice, pa je pored drvenog rama bila uokvirena još jednim. Škola, pretpostavljam, nije imala novca za krečenje: na mestu na kom je nekad stajao Tito zid je bio malo svetliji.

Jovana Gligorijević
Pionirska zakletva
Danas, kada postajem pionir
Dajem časnu pionirsku reč:
Da ću marljivo učiti i raditi
poštovati roditelje i starije,
i biti veran i iskren drug,
koji drži datu reč;
Da ću voleti našu samoupravnu domovinu
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju
Da ću razvijati bratstvo i jedinstvo
i ideje za koje se borio drug Tito;
Da ću ceniti sve ljude sveta
koji žele slobodu i mir!
Iz Pravila i programskih osnova Saveza pionira Jugoslavije:
Savez pionira Jugoslavije je osnovan u Narodnooslobodilačkoj borbi naših naroda i narodnosti 27. decembra 1942. godine.
1. Danas Savez pionira Jugoslavije čine učenici iz prvih sedam razreda svih osnovnih škola, udruženi kao pioniri u pionirske odrede
2. Ime "pionir":
podseća na prve pionire, najmlađe borce naše socijalističke revolucije,
izražava težnju za postizanje najplemenitijih osobina čoveka u samoupravnom društvu, i podstiče na stalno istraživanje, otkrivanje i usavršavanje sveta oko sebe
3. Svaki pionir ima prava i dužnosti:
u razvijanju svog kolektiva i ukupne aktivnosti Saveza pionira
pozvan je da iznosi svoje želje i mišljenja, da odlučuje o svojoj i zajedničkoj aktivnosti, o učenju, radu, korisnom provođenju slobodnog vremena i o uključivanju u ostale aktivnosti svoje uže i šire društvene sredine
Prvobitna verzija
Jedna od prvih verzija svečanog pionirskog zaveta, koja je važila u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, bila je manje zahtevna od one najpoznatije:
Zavetujem se pred pionirskom zastavom i pred svojim drugovima pionirima da ću učiti i živeti kao veran sin svoje domovine – Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
Zavetujem se da ću čuvati bratstvo i jedinstvo naših naroda i slobodu naše otadžbine stečene krvlju njenih najboljih sinova. Za domovinu sa Titom napred!
Preživeli
Pionirski pokreti danas postoje u sledećim zemljama: Belorusija (Beloruska republička pionirska organizacija), Belgija (Pioniri Radničke partije Belgije), Kina (Mladi pioniri Kine), Kuba (Pionirska organizacija "Hoze Martin", 2001. godine nagrađena od strane Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, zbog svog zalaganja u ovoj oblasti), Kipar, Finska (Demokratska unija finskih pionira), Češka (nepolitčka organizacija koja se bavi organizovanjem slobodnog vremena za decu), Severna Koreja, Rusija, Španija (Pioniri Komunističke partije baskijskih starosedelaca), Tadžikistan, Sirija, Vijetnam (Ho Ši Minovi mladi pioniri).
Image
Uspomene
"Tog dana kada je trebalo da postanem pionir, probudila sam se i počela da peglam plavu suknjicu, a onda je majka primetila da imam oteklinu na vratu. Nikada nisam primljena u pionire zbog – zauški." J.M. (51)
"U školu je došla neka žena, narodni heroj. Vezivala je marame po jednom đaku iz svakog odeljenja, a pošto sam bio mali i sladak, učiteljica je za to odabrala mene. Vezala mi je maramu i vratio sam se u stroj. Ali, onda mi se pripiškilo, pa sam zbrisao u WC. Kad sam se vratio, već je počelo polaganje zakletve. Stao sam uz zid i stigao da izgovorim samo poslednju rečenicu. Premro sam od straha." Đ.G. (30)
"Prethodnog dana, igrala sam fudbal sa stricem. Igrali smo se u hodniku i ja sam udarila u dovratak, pa sam na jednom oku imala modricu. Sutradan je trebalo da recitujem na priredbi. Svim devojčicama sam morala da objašnjavam da nisam našminkala samo jedno oko, nego da je u pitanju modrica." D.V. (37)
"Imala sam čast da budem pionirski rukovodilac. Dotični je imao biti stariji drug/arica iz osmog razreda koji treba da pomogne učitelju/ci da pripreme male neznalice i nekrste za prijem u pionirsku organizaciju, što će reći: uče ih zakletvu, objašnjavaju značaj onih nabrojanih osobina koje krase pionira, igraju se s njima i, uopšte, treba da predstavljaju idejne predvodnike. Ne treba da objašnjavam koliko je taj trebalo da bude dobar i podoban."
O.B. (35)
"U moj grad je stigla štafeta. Trebalo je da je baš ja unesem na stadion. Ali, čim sam potrčala, pala sam, raskrvarila kolena i pocepala bele hulahopke. Nije dolazilo u obzir da takva nosim štafetu. Posle je pala i kiša, pa mi je marama pustila boju i ofarbala belu košulju." G.M. (45)
Dan Republike
Danas je Dan Republike
i stari se sjeća ratnih dana.
Žao mu je što se ni klinci
više ne igraju partizana.
Danas svako zna
da je glava samo jedna.
Danas svako zna
pred kim pasti na koljena.
Danas je Dan Republike
i stari kaže otvorite prozore.
P’jan je i čini mu se
da logorske vatre u daljini gore...
Stara kaže: "Jesi l’ normalan, Dragane,
zatvaraj prozore, ne radi grijanje."

* Prijavite ovaj post
* Odgovori sa citatom

Re: Komunisi srbije

Postod rokosovski » 04 Sep 2009 14:47
Komunisti Srbije-kombi partija neobrazovanih stetocina. NKPJ-SKOJ do pobede!!!

PECAT MAGAZIN FORUM...NKPJ

Порука baco Today at 10:42 am
Parada ludaka
Postod rokosovski » 14 Sep 2009 16:31
Nasa vlada podrzace ovu paradu iako je cela Srbija u radnom kolapsu. Zasto? Jel to cena ulaska u Evropu? To je samo komadic te cene, tako da treba da se pripremimo za dalja ponizavanja. Nasi radnici jedu prste a ovi pederi ne znaju sta ce vise od pomoci. Pomaze im Vlada, parlamentarne stranke i neki tajkuni. Dokle? I jos namerno diktiraju njihovim medijima da pumpaju tu pricu, kao da je to jedini problem nase napacene domovine.
rokosovski

Re: Komunisi srbije

Postod rokosovski » 16 Sep 2009 20:51
NEMOJ VISE NIKAD, ALI NIKAD, DA POSTAVLJAS MOJE POSTOVE NA FORUM NEOBRAZOVANE ZUTE BANDE KVAZI KOMUNISTA SRBIJE!!!NIKAD!!! SRAM TE BILO, TI SI NEKI LEVICAR, NEMAS CAST. NISI BRE NI PATRIOTA IDI PRODAJ SE SIPTARIMA. LEPO TI JE REKAO ISTOK, DA SI OLOS LDP-OVSKI. SVE SI LJUDE OTERAO SAM KOMFORUMA. NEGO NEMA TE NA JUGOKOMFORUMU, TAMO CUTIS, NABIO SI SE U NEKU RUPU. PATOLOSKI MRZIS SVE STO JE ONO PRAVO, LEVICARSKO I KOMUNISTICKO. BRUKO JEDNA. HOCES DA ISMEVAS KOMUNISTE. AJDE MARS U NEKU ZUTU RUPU. ALI DA BUDE ZUTA, ONA TVOJA EVROUSRANA!!!!

rokosovski

ori, da nam zivi zivi rad...u skupstinskom restoranu jevtinije pivo...pa da isperu grlo od prasine...

Spisak komunistickih partija koje nisu priznale nezavisnos KiM

Počalji Simon_Bolivar taj 12/12/2008, 22:02
Common Declaration of Communist and Workers' Parties
on the self-proclaimed independence of Kosovo

The undersigned Parties faced with the self-proclaimed
Kosovo independence, promoted by United States of America,
NATO and European Union declare that:

Such a step that violates the international law and United
Nations' resolutions on this subject - will have grave
consequences in the Balkans region and internationally.

It bring serious dangers for the peoples, triggering border
changes, threatening to engulf the whole region in a new
escalation of conflicts, wars and external interventions,
and raising a dangerous international precedent.

Our Parties voice against the secession of Kosovo from the
Republic of Serbia. We demand that all governments refrain
from recognizing the Kosovo independence as well as from
dispatching troops in the area.

25th February 2008

The Parties,

PKSH Albania
PADS Algeria
Communist Party of Argentina
Communist Party of Australia
Workers Party of Belgium
Workers Communist Party of Bosnia and Herzegovina
Communist Party of Britain
New Communist Party of Britain
Communist Party of Brazil
Communist Party of Bohemia and Moravia
Communist Party of Canada
Communist Party of Chile
AKEL, Cyprus
Socialist Workers Party of Croatia
Communist Party of Cuba
Communist Party in Denmark
Communist Party of Equador
Communist Party of Finland
Unified Communist Party of Georgia
German Communist Party
Communist Party of Greece
Hungarian Communist Workers' Party
Communist Party of India (Marxist)
Communist Party of India
Workers Party, Ireland
Party of the Italian Communists
New Communist Party of Yugoslavia
Lebanese Communist Party
Communist Party of Luxembourg
Communist Party of Malta
Party of the Communists, Mexico
New Communist Party of the Netherlands
Communist Party of Norway
People's Party of Panama
Communist Party of Philippines (PKP 1930)
Portuguese Communist Party
Palestinian Communist Party
Communist Party of Peru
Communist Party of the Russian Federation
Communist Workers Party of Russia
South African Communist Party
Communist Party of Spain
Communist Party of the Peoples of Spain
Communist Party of Sweden
Syrian Communist Party
Communist Party of Turkey
Communist Party of Ukraine
Union of the Communists of Ukraine

Uvod

Jugoslavija je i SSSR-u, i do skoro i Rusiji sluzila za potkusurivanje sa velikim silama!? Ovu tezu sredinom 2000. godine u Beogradu iznosili su mnogi naucnici, analiticari, pa i politicari kada su trazili odgovor na pitanje zasto Rusija direktno ne pomaze Srbiju i Crnu Goru u borbi protiv SAD i NATO. Obrazlozenje je bilo da se izgubivsi status supersile i imperijalni karakter drzave, Rusija nasla u praznom istorijskom hodu i da joj je bilo nuzno da na novim osnovama i u novim medjunarodnim i unutrasnjim okolnostima definise karakter spoljnopoliticke strategije.

Kljuc ruskog prisustva na Balkanu bila je upravo kriza na prostoru bivse SFR Jugoslavije. Rusija je, u vezi s tom krizom, u velikoj meri definisala, pa i stabilizovala svoju novu poziciju u medjunarodnim odnosima, i jos jednom potvrdila cinjenicu da je njeno prisustvo na Balkanu vezano za ostvarivanje samo sopstvenih strateskih interesa, a ne i srpskih.

Dobri poznavaoci rusko-srpskih odnosa tvrde smelo da je to oduvek tako bilo, samo Srbi nisu bili spremni da se suoce sa tom i takvom istinom.

I ruski dvor je, na primer, bio spreman da podrzi sve srpske ratne ciljeve, ali je 1917. godine pala ruska carevina i stvorena burzoaska demokratska Rusija na celu sa Privremenom vladom, ciji ministar inostranih poslova izjavljuje da ce Rusija oko junacke Srbije stvoriti Jugoslaviju.

Ali, u oktobru iste godine pada i ta vlada i stvorena je drzava sovjeta, ciji lider Lenjin uopste nije imao sluha za nacionalne probleme balkanskih naroda, vec insistira da se svuda stvore sovjetske proleterske drzave, kako bi se sve zajedno oduprle ujedinjenom svetskom imperijalizmu.

Sa Brest-Litovskim mirom 1918. godine odnosi Srbije i Rusije ulaze u fazu likvidacije. Kraljevina Jugoslavija za sve vreme svog postojanja nije imala diplomatske odnose sa SSSR-om. Kralj Aleksandar i knez Pavle Karadjordjevic dobro su razumeli ruske ideje o svetskoj revoluciji plasirane preko Kominterne, cija je politika bila izrazito antijugoslovenska, sa ciljem da se Jugoslavija razbije.

Kako je svaka tajna policija na svetu samo produzena, negde tvrdja, negde meksa, ruka politike i diplomatije, tako je i moskovski KGB uvek bio samo batina u rukama ruskih vlastodrzaca. Zavisno od politike Moskve, KGB je bio ostriji ili mekaniji prema Jugoslaviji i Jugoslovenima. U poslednjem veku politiku zvanicne Moskve vodili su prvo Komunisticka internacionala, a potom KPb SSSR, na prvi pogled veliki saveznici komunista i Srba u prvoj i drugoj Jugoslaviji. Medjutim, i Kominterna i Komunisticka partija boljsevika, vodjeni svojim komunistickim internacionalizmom kao ideologijom i drzavnim interesima da vladaju Balkanom, nisu zeleli jaku i stabilnu kraljevski i partizansku Jugoslaviju.

Kada je rat zakucao i na nasa vrata, Knez Pavle i general Simovic zeleli su saveznistvo s Rusijom protiv fasizma, ali je Staljin vec bio sklopio pakt sa Hitlerom.

Za vreme rata u Jugoslaviji su stvorena dva pokreta otpora, a sve do 1942. Rusi nisu pruzali javnu pomoc Titu. Cak je na paradi na Crvenom trgu 1941. ucestvovao kao predstavnik Jugoslavije, jedan odred Kraljeve vojske.

Englezi su vrsili pritisak na Staljina da objedini ta dva oslobodilacka pokreta otpora u Jugoslaviji, ali on to odbija, da bi 1942. nestedimice stao na stranu Komunisticke partije Jugoslavije i poceo da kritikuje pokret Draze Mihajlovica.

Prvi susret Tita i Staljina uprilicen je u septembru 1944. ali zapisnika sa tog sastanka nema, tj. ni jedan istoricar ga nije video. Umeto toga, izdato je jedno saopstenje u kome se kaze da je postignut sporazum izmedju Nacionalnog komiteta oslobodjenja Jugoslavije i Sovjetske komande o tome da NKOJ dozvoljava Rusima da prenesu svoje operacije na teritoriju Jugoslavije. Time Staljin prakticno priznaje Titovu vladu, odnosno priznaje Tita za gospodara drzave, jer on daje saglasnost da se ulazi na njegovu teritoriju. Samo mesec dana posle susreta sa Titom, Staljinu dolazi Cercil i oni se dogovaraju da u Jugoslaviji imaju pola-pola uticaja. Staljin je taj sporazum, napisan na parcetu hartije, parafirao. Zbog dogovora Staljina i Cercila mnogi Srbi jos i danas zive u uverenju kako je Hazjain tada prvi put izdao Srbe!

Moskovski zbiri pokusali su po nalogu Moskve da ubiju kralja Aleksandra, ali i druga Tita. Bila je to posledica saznanja da je SSSR poceo da gubi ili cak i izgubio dominaciju nad prvom, a posle i drugom Jugoslavijom. Centrala SSSR zelela zato da razbije Jugoslaviju kao produkt zapadnih interesa, a zatim da spreci jacanje srpskog nacionalnog bice iz straha da Srbi ne postanu vladari Balkana. Ovu tezu tesko je dokazati direktnim cinjenicama, jer da ponovimo, zvanicno Moskva i Beograd bili su saveznici punih pedeset godina. Jasno je, medjutim, da je Moskva uvek u toj vezi sa Beogradom gledala prvo i iskljucivo sebe.

Razlaz izmedju SSSR i Jugoslavije licio je na rat i bio je koban za ogroman broj Srba u Jugoslaviji. Tito i Staljin su ih zrtvovali. Do normalizovanja odnosa izmedju SSSR i Jugoslavije doslo je tek 1955. kada Hruscov dolazi kod Tita, u bratski zagrljaj.

Sovjetska tajna policija, kako kod da se zvala, ili NKVD ili KGB, imala je zadatak samo da tajno sporovodi pravu moskovsku politiku prema Jugoslaviji i Srbima.

Da su odnosi Komiteta drzavne bezbednosti prema Jugoslaviji zavisili su umnogome od politickih odnosa izmedju dve zemlje govori cinjenica da Sovjeti nikada nisu Jugoslaviji zaboravili 1948. godinu i, bez obzira na razdoblja srdacnih odnosa, KGB je uvek Jugoslaviju posmatrala s odredjenim podozerenjem. Iz tog podozrenja radjao se cesto i neprijateljski odnos prema Jugoslaviji i posebno Srbima u njoj.

Primera ima dosta. Za vreme madjarske krize 1956. godine kada se Imre Nadji s clanovima vlade sklonio u jugoslovensku ambasadu u Budimpesti, KGB je dobio zadatak da ga po svaku cenu izvede i uhapsi. U celu igru je bio umesan i Jurij Andropov, tadasnji sovjetski ambasador u Madjarskoj. On je predstavnicima jugoslovenske ambasade garantovao potpunu sigurnost za Nadja i clanove vlade ako napuste ambasadu. Medjutim, nekoliko blokova dalje autobus sa clanovima vlade je zaustavljen, sluzbenik jugoslovenske ambasade, koji ih je pratio, fizicki napadnut, a Nadji i drugovi odvedeni i kasnije streljani nakon montiranog procesa.

KGB je, nedvosmisleno je utvrdjeno, davao znatnu podrsku informbiroovskoj emigraciji u Sovjetskom Savezu i Evropi. Jedna od pomoci bilo je i organizovanje tzv. Barskog kongresa KPJ. Pocetkom sedamdesetih grupa informbirovaca odrzala je Osnivacki kongres KPJ, koja je po svom programu trebalo da bude vrlo bliska sovjetskoj partiji. Do otkrica ovog kongresa i njegovih ucesnika doslo se, slucajno. Naime, jedan od clanova sovjetske ambasade u Jugoslaviji je imao automobilsku nesrecu, a policija je u slupanom automobilu otkrila dokumente koji su upucivali na ucesnika Barskog kongresa. Izbila je afera, a odnosi izmedju dve zemlje i partije naglo su zahladneli...

Tek kada je na zahtev Josipa Broza Tita, tadasnji sekretar Izvrsnog biroa CK SKJ Stane Dolanc otisao u Moskvu i u razgovoru sa Andropovim i Breznjevom zapretio da ce Jugoslavija izneti u javnost umesanost sovjetske sluzbe bezbednosti u organizovanje Barskog kongresa, sovjetska strana je rekla da vise nece pomagati informbiroovsku emigraciju.

Kako je ta sprega funkcionisala pokazuje u svojim svedocenjima Anton Kolendic, koji tvrdi da je Lazar Mojsov jos dok je 1968. bio ambasador u Austriji postao veliki prijatelj Kurta Valdhajma, ministra inostranih poslova. Nesto kasnije obojica su postali stalni predstavnici SFRJ i Austrije u OUN, a kada Valdhajm dobija mesto generalnog sekretara namesta Mojsovu mesto predsednika Trideset druge godisnje skupstine Ujedinjenih nacija.

Tako se dogodilo da je Valdhajm uz podrsku KGB dogurao do OUN, a 1986. se kandidovao i za predsednika Austrije. U medjuvremenu Josip Broz Tito je Kurta Valdhajma odlikovao Ordenom jugoslovenske zastave i ugostio na Bledu.

I eru Gorbacova i Jelcina karakterisala je ruska nemarnost prema Jugoslaviji i srpskom pitanju. Jer kada nije mogla da ima dominaciju Moskva se odlucila na tihu izolaciju Beograda. Deset poslednjih godina Moskva je utrosila da se ulaguje Zapadu i Novom svetskom poretku nego da sacuva svoje pozicije i interese u SRJ. Ruska vojska u BiH i na Kosmetu stitila je Srbe onoliko koliko su joj zapadne komande SFOR i KFOR dozvoljavale. KGB ili kako se sada zove ruska tajna policija, i tih burnih godina delovala je protiv Beograda. Nekad necinjenjem, a ponekad pogresnim cinjenjem. Umesto iskrenog saveznistva Moskva nam je slala politickog galamdziju Vladimira Zirinovskog da nam prodaje oruzje i laznu nadu, za kog je potom i sama rekla da je agent KGB.

Cetrdesetak i vise godina kasnije, u vreme raspada SFRJ i rata u Hrvatskoj, pa Bosni, i na Kosmetu, a potom i agresije NATO, mnogi su Srbi opet bili u zabludi smatrajuci da Rusi treba da udju u treci svetski rat zbog nas. Bila je to ogromna srpska zabluda, jer Rusija je i tada bila protiv Srba. Zrtvovala ih je Amerikancima zarad dobrih odnosa Moskve sa Vasingtonom.

Rusija jos od 1991. godine ima principijelan stav da krizu treba resavati posredstvom Ujedinjenih nacija. Medjutim, Rusija nije glasala u Savetu bezbednosti ni protiv jedne nametnute odluke Zapada, tako da je prakticno usaglasavala svoje odluke sa zapadnim zemljama. Ona je, zapravo, sve vreme nastojala da se ne konfrontira previse sa Zapadom, a da istovremeno zadrzi neku svoju samostalnu ulogu i, na neki nacin, bude advokat srpskih interesa. Ovde je to tumaceno na razlicite nacine. S jedne strane, mogle su se cuti primedbe rezima da Rusija nije htela da pomogne Srbiji, a, s druge strane, stizale su optuzbe opozicije, bas kao i ovih dana, kada je Zivadin Jovanovic u Moskvi, da Rusija podrzava ovaj rezim i da je spremna da se sukobi s celim svetom samo da ovde zastiti svoje interese. Zaboravlja se da je, pocetkom marta, jos pre inauguracije Putina, predsednik ruske Dume Seleznjov, na pitanje da li ce ponovo biti razmatrano pitanje prijema Jugoslavije u Savez Rusije i Belorusije, odgovorio da hoce, ali tek posle slobodnih demokratskih izbora u SRJ.

Srbi su uvek patili od ruskog mita. Sami su ga pothranjivali i odrzavali i izdizali u nebesa, kada nam je bilo najteze. Kako mi je jednom prilikom rekla dr Jelica Kurjak iz beogradskog Instituta za medjunarodnu politiku, mitologizacija odnosa sa Rusijom narocito je dosla do izrazaja tokom eskalacije sukoba na Kosovu, odnosno, tokom agresije NATO-a na SR Jugoslaviju. Dr Kurjak mi je tada rekla:

- Iako se Rusija od samog pocetka sukoba na Kosovu zalagala za mirno resavanje sporova u okviru sistema Ujedinjenih nacija i OEBS-a, izbegavajuci da se stavi na bilo ciju stranu, ona je, i tokom rata i posle njegovog zavrsetka, sledila politiku svojih zapadnoevropskih partnera. Takvo ponasanje Rusije nailazilo je na ostre kritike srpskog, odnosno, jugoslovenskog rezima, koji su polagali "istorijsko pravo" na zastitu od strane Rusije.

U krajnjem ishodu Rusija je, medjutim, podrzavala odluke Zapada i time skupljala dodatne politicke poene koje ce, kao sto ce se videti na kraju kosovske krize, maksimalno iskoristiti za postizanje nekih svojih strateskih prioriteta, kao sto su obnavljanje vojnih veza sa nekim zemljama Zajednice Nezavisnih Drzava, donosenje nove koncepcije nacionalne bezbednosti i nove vojne doktrine, otpocinjanje borbe protiv separatizma i medjunarodnog terorizma u Ceceniji i obnavljanje odnosa sa NATO.

Jugoslovenska politicka i vojna elita je, medjutim, ruski deklarativni arsenal podrske borbi protiv NATO maksimalno koristila u svrhe zamagljivanja stvarnih cinjenica i stvaranja daljeg prostora za distanciranje od aktuelnih svetskih tokova i procesa. Mit o neospornoj pomoci slovenske brace zamagljen je pred hladnim cinjenicama o novoj konstelaciji odnosa u svetu. zakljucila je dr Jelica Kurjak.

Srpski narod je tada shvatio da je Rusija protiv Jugoslavije i samog Slobodana Milosevica, kao i citav svet. Mnogi Srbi su to umeli da shvate kako cin ucenjene Rusije, a mnogi nisu zeleli da prihvate tu vrstu izdaje cutanjem. Bila je to posledica jasne politike bojkota Beograda iz Moskve. To je dr Jelica Kurjak definisala na svoj nacin:

- Od 1991. godine Rusija je daleko od Balkana, i fizicki i strateski. Sa sadasnjim svojim potencijalima Rusija moze veoma malo da pruzi Srbiji i u ekonomskom i u vojnom pogledu, a politickom i da ne govorimo. Vecina zemalja ovog regiona se odvojila od Rusije, pa se i ona odvojila od nekih balkanskih zemalja, Jugoslavije recimo.

Odlaskom Borisa Jelcina sa trona i dolaskom pukovnika KGB Vladimir Putina ne celo Rusije, pocetkom 2000. godine, prvi put su iz Moskve poceli da stizu ozbiljni prijateljski signali. Cak je 10. jula 2000. godine objavljena i zvanicna promena politicke strategije Rusije prema Jugoslaviji, sto bi samo po sebi trebalo da znaci da ce i ruska obavestajna sluzba, poznata kao Federalna sluzba bezbednosti - FSB definitivno da preraste u saradnika SRJ.

Medjutim...

Raspad SFRJ pokazao je svu trivijalnost price "nas i Rusa 200 miliona", jer ih je Kosmet, u junu 1999. godine doslo svega 200. I kada je Vladimir Putin izabran za prvog Rusa zvanicna Moskva je na zasedanju Kontakt grupe Rusija jasno izrazila solidarnost sa zapadnim drzavama i zajedno sa njima osudili pokusaj destabilizacije Crne Gore. I jasno i glasno podrzala reformski kurs Mila Djukanovica.

Tokom zime 1999. godine, ruski "Gasprom" je skoro tri puta smanjio isporuke gasa Srbiji, pri cemu je to ucinio bez obavestavanja Beograda. Cele zime Rusija je isporucivala gas Srbiji na kredit, bez obzira na to sto je dugovala vec 300 miliona dolara. Ta poruka je zapravo glasila: "Moskva ne namerava da izdrzava srpski rezim Slobodana Milosevica".

Moskva je potpunim odricanjem od Milosevica zelela da spreci pocetak rata Beograda sa Crnom Gorom. Rusija je usla u 2000. godinu ucenjena od SAD. Rusi su morali da ispune odredjene zelje Zapada da bi Vasington zazmirio pred dogadjajima u Ceceniji. To je bio i razlog sto Moskva nije nikada ozvanicila jugoslovenski savez sa Rusijom i Belorusijom, vec se samo poigravala sa njim.

Tacnije, Rusija je tajno slala poruku da je savez moguc, ali tek posto se u Beogradu promeni vlast, uspostavi demokratija i novi ljudi odluce da bi takav savez bio dobrodosao. Bio je to jos jedan ruski samar Srbinu Slobodanu Milosevicu i zvanicnom Beogradu.

Autor

sebe zovu komunistima, pardon *istinskim komunistima*...a jedina njihova *istinska borba* i enegija *na terenu*.. je borba protiv nekada SK Jugoslavije, danas se bave razbijanjem komunista u Srbiji. Takav nacin *medju komunisticke saradnje* je najobicnija diverzija sto nije nikakva novost kada su u pitanju *porazene snage*...onako u paketu. Potrebno j da se komunisti u Srbiji odlucno ograde od njih..i njihovih mracnih nemare...

gromoglasni aplauz... ??? sta to bi...? nicevo...

*Da se primetiti, da su *neki novi klinci* pronasli resenje...Staljin i Tito su se *pomirili*...klinci bastine slobodu i borbu protiv fasizma...ne spominjuci Staljina i Tita...oni su sada u *kosu*...za otpatke...zajedno, rame uz rame...marsiraju u zaborav ,..dok se *istinski komunisti* ne zapitaju, da li bi oni uspeli da su imali desetak komunistickih partija..ka sto je to slucaj danas...? *

Na kostima mrtvih proletera nice kapitalizam, njihove kosti su dobra sirovina za pridobijanje glasova....

*Da se primetiti, da su *neki novi klinci* pronasli resenje...Staljin i Tito su se *pomirili*...klinci bastine slobodu i borbu protiv fasizma...ne spominjuci Staljina i Tita...oni su sada u *kosu*...za otpatke...zajedno, rame uz rame...marsiraju u zaborav..dok se *istinski komunisti* ne zapitaju, da li bi oni uspeli da su imali desetak komunistickih partija..ka sto je to slucaj danas... *

*
*
* Odgovoriti sa citatom
*
*
*
*

Re: XI Svetski samit komunistickih i radnickih partija

Nova poruka Admin Danas u 08:07
20.-22. novembar- U glavnom gradu Indije Nju Delhiju održan je XII po redu samit komunističkih i radničkih partija sveta pod nazivom “Medjunarodna kapitalistička kriza, radnička i narodna borba, alternative i uloga komunističkog i radničkog pokreta”. NKPJ su predstavljali generalni sekretar NKPJ drug Branko Kitanović i član sekretarijata NKPJ drug Aleksandar Dželetović.
Samitu je prisustvovalo preko 70 degata iz celog sveta.
Samit je ocenio da u uslovima razbijanja prve zemlje socijalizma SSSR-a i evropskog socijalističkog bloka neke komunističke partije pod pritiskom intenzivne ideološke kapitalističke kampanje napustili su revolucionarnu bit marksizma-lenjinizma prigrlivši komunistima stranu i neprihvatljivu social-demokratsku liniju nanevši ozbiljne gubitke komunističkom i radničkom pokretu u celini. Pod rukovodstvom marksističko-lenjinističkih partija koje su slom socijalizma u Evropi videli kao privremen poraz preduzeti su ozbiljni napori kako bi se pregrupisao međunarodni komunistički pokret i okupile sve one komunističke i radničke partije koje su nastavile da veruju u osnovne postavke marksizma-lenjinizma.
Samit je ocenio da trenutna globalna recesija je suštinska kriza kapitalizma dokazujući istorijske granice i potrebu obaranja kapitalističkog sistema. Kriza je nanela ogromne gubitke radnim ljudima-stotine hiljada fabrika su zatvorene, kapitalistička agrarna i ruralna ekonomija zapali su u krizu koja je povećala bedu i siromaštvo miliona poljoprivrednih radnika, milioni ljudi su ostali bez posla i bez krova nad glavom, nejednakosti raste širom sveta - bogati se obogaćuju a siromašni su sve siromašniji, više od jedne milijarde ljudi, to je jedna šestina čovečanstva gladuje danas, a broj iz dana u dan vrtoglavo raste. Sadašnja kriza je duboka kriza kapitalističkog sistema, još jedna neoboriva potvrda marksističke analize da kapitalistički sistem sadrži u sebi protivurečnosti koje neminovno rađaju krize. Oslobađanje od kapitalističkog varvarstva pruža jedina prava alternative – SOCIJALIZAM. Borba za takvu alternativu je antiimperijalistička i anti-globalistička borba za sistem u kojem nema izrabljivanja ljudi od strane ljudi i naroda od strane drugih naroda. To je borba za novi svet, pravedniji, humaniji svet - socijalistički svet. Komunisti su svesni činjenice da imperijalističke sile traže svoj put izlaska iz krize stavljanjem tereta krize na radne ljude.
Kapitalizam, koji je na prvom mestu odgovoran za uništavanje prirodne okoline i sve izraženiju ekološku krizu, pokušava preneti ceo teret očuvanja planete na teret radničke klase. Kapitalistički predlog za zaustavljanje promena klime ima malo dodira sa stvarnom zaštitom životne sredine. Kapitalistička rešenja u vidu “Zelenog razvoja” i “zelene ekonomije” paravan su za uvođenje novih propisa koji jačaju državni kapitalistički monopol uz povećanje profita na račun radnih ljudi.
Jedini izlaz iz ove krize kapitalističkog sistema za radničku klasu i obične ljudi je intenziviranje borbe protiv vladavine kapitala. Nagomilana iskustva radničke klase jasno pokazuju da kada radnička klasa pokrene sve svoje snage i jedinstveno odupre jedino tada postiže uspeh u zaštiti svojih prava, a takva borba neminovno i neodvojivo je vezana za marksizam-lenjinizam.
Imperijalizam, ohrabren razbijanjem Sovjetskog Saveza i ekonosmki rastom pre ove krize vodio je borbu bez presedana napada na prava radničke klase i naroda. To je uvek pratila pomahnitala anti-komunistička propaganda, ne samo u pojedinim zemljama, već na globalnom planu i u okvirima mnogim institucija (EU, OEPS, Savet Evrope). Koliko god oni pokušavali da demonizuju socijalizam, dostignuća i doprinosi socijalizma civilizaciji ostaju neizbrisivi. Suočeni s tim nemilosrdnim napadima, naša borba do sada bila je uglavnom, obrambena borbe, borbe za zaštitu prava koja smo ranije osvojili. Današnja situacija zahteva pokretanje nove ofanzive, ne samo kako bi zaštitili naša prava, već ostvarili nova. To nije borba za osvajanje sitnih prava već borba za demontiranje cele kapitalističke konstrukcije - za juriš na vladavinu kapitala, za ostvarivanje jedine realne alternative – socijalizma.
Zadatak svih komunističkih i radničkih partija je aktivna mobilizacija svih snaga najširih slojeva društva u borbi za normalno radno vreme, stabilnu opštu zaposlenost, sveobuhvatno javno i besplatno zdravstvo, obrazovanja i socijalnu zaštitu, ukidanje polnih nejednakosti i rasizma.
Samit je pozivao komunističke i radničke partije da ove korake preduzmu u svojim zemljama i pokrenu široki front borbe protiv kapitalističkog sistema. Iako je kapitalistički system u krizi on se ne raspada se automatski već kao posledica oragnizaovane borbe protiv njega. Nedostatak komunističkog kontranapada stvara realnu opasnost od uspona reakcionarnih snaga. Komunsiti su svesni da će vladajuća kapitalistička klasa pokrenuti napad da spreči porast komunista kako bi zaštitila svoj status quo. U okvirima kapitalističkog sistema ne postoje referome ma kojom se maskom skrivale koje vode ka eliminaciji kapitalističke eksploatacije. Kapitalizam jednostavno mora biti razoren. Sve vrste buržoaskih teorija kao što su “nema alternative” koje kapitalizam neumorno propagira treba suzbiti i opovrgnuti, naš odgovor je "socijalizam je alternativa”.
Komunisti pozivaju sve ljude da nam se pridruže u jačanju antikapitalističke borbe svesni da je socijalizam jedina prava alternativa za budućnost čovečanstva, zaključak je učesnika samita.

Komunisticka partija ali i Pokret socijalista..

Počalji Lune Danas u 09:05
Joska Josip Broz i Aleksandar Vulin, nevezano jedan sa drugim odskrinuli su vrata u *medijskom svetu*....nisu li to obelezja sposbnosti rukovodilaca i pregalaca...postaju nesporni, upornim radom. Jedni su ponudili sebe *svetskoj revoluciji*..drugi sebe nude *gradjanima i njihovim problemima u svojoj zemlji*.
I naravno sve to nije razlog da po slobodnom izboru NKPJ pristupi razgovorima sa jednim ili drugim, po ovim ili onim pitanjima....ostalo ce odluciti i gradjani i clanstvo..ko je *jedini* ko *postoji* ili ko *ne postoji*. Kako rekoh u pitanju je stvaranje POKRETA levih snaga koje moraju da imaju zajednicki osnovni cilj, samokriticki da procene partije svoj polozaj i ulogu u drustvu i na osnovu *zakljucka* a ne *mi smo* da odrede i usmere svoje delovanje...*napred, samo napred, nikako nazad* komandovao je Broz na Sutjesci...proboj je izvrsen...a u partizanima nisu bili samo komunisti...secate se...NOP !!!!!!!!!! NOB !!!NOR!!!!

Kod Vulina gostovao SPO....DSS...NS.. * a na dugoj strani zna se naprid...x, xe*

* Na sastanku u Kraljevu, Komunističkoj partiji prišla je Komunistička partija Jugoslavije sa svojim odborima u Kraljevu, Kragujevcu i Vrnjačkoj banji. Takođe joj je prišla i organizacija Ratnih vojnih invalida iz Vrnjačke banje, odbor Komunista Srbije iz Kragujevca i odbor Nove Komunističke partije Jugoslavije iz Čačka i Vrnjačke banje.

Konstituiusana su i tela za prikupljanje potpisa i određeni poverenici za te opštine i gradove.*

Redovnee veesti..www.kp.rs

Milan ::Kod Vulina gostovao SPO....DSS...NS.. * a na dugoj strani zna se naprid...x, xe*

* Na sastanku u Kraljevu, Komunističkoj partiji prišla je Komunistička partija Jugoslavije sa svojim odborima u Kraljevu, Kragujevcu i Vrnjačkoj banji. Takođe joj je prišla i organizacija Ratnih vojnih invalida iz Vrnjačke banje, odbor Komunista Srbije iz Kragujevca i odbor Nove Komunističke partije Jugoslavije iz Čačka i Vrnjačke banje.

Konstituiusana su i tela za prikupljanje potpisa i određeni poverenici za te opštine i gradove.*

Redovnee veesti..www.kp.rs

U Registru politicnih stranaka Srbije,kao ni u saveznom registru, nije upisana ni jedna Komunisticka partija iz Kraljeva. Postoji neka KPJ sa sedistem u Aleksincu. http://www.drzavnauprava.gov.rs/pages/registar.php?srch=%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82&imageField.x=41&imageField.y=5&imageField=submit