NOVA KOMUNISTICKA PARTIJA JUGOSLAVIJE

*Da se primetiti, da su *neki novi klinci* pronasli resenje...Staljin i Tito su se *pomirili*...klinci bastine slobodu i borbu protiv fasizma...ne spominjuci Staljina i Tita...oni su sada u *kosu*...za otpatke...zajedno, rame uz rame...marsiraju u zaborav..dok se *istinski komunisti* ne zapitaju, da li bi oni uspeli da su imali desetak komunistickih partija..ka sto je to slucaj danas... *

*
*
* Odgovoriti sa citatom
*
*
*
*

Re: XI Svetski samit komunistickih i radnickih partija

Nova poruka Admin Danas u 08:07
20.-22. novembar- U glavnom gradu Indije Nju Delhiju održan je XII po redu samit komunističkih i radničkih partija sveta pod nazivom “Medjunarodna kapitalistička kriza, radnička i narodna borba, alternative i uloga komunističkog i radničkog pokreta”. NKPJ su predstavljali generalni sekretar NKPJ drug Branko Kitanović i član sekretarijata NKPJ drug Aleksandar Dželetović.
Samitu je prisustvovalo preko 70 degata iz celog sveta.
Samit je ocenio da u uslovima razbijanja prve zemlje socijalizma SSSR-a i evropskog socijalističkog bloka neke komunističke partije pod pritiskom intenzivne ideološke kapitalističke kampanje napustili su revolucionarnu bit marksizma-lenjinizma prigrlivši komunistima stranu i neprihvatljivu social-demokratsku liniju nanevši ozbiljne gubitke komunističkom i radničkom pokretu u celini. Pod rukovodstvom marksističko-lenjinističkih partija koje su slom socijalizma u Evropi videli kao privremen poraz preduzeti su ozbiljni napori kako bi se pregrupisao međunarodni komunistički pokret i okupile sve one komunističke i radničke partije koje su nastavile da veruju u osnovne postavke marksizma-lenjinizma.
Samit je ocenio da trenutna globalna recesija je suštinska kriza kapitalizma dokazujući istorijske granice i potrebu obaranja kapitalističkog sistema. Kriza je nanela ogromne gubitke radnim ljudima-stotine hiljada fabrika su zatvorene, kapitalistička agrarna i ruralna ekonomija zapali su u krizu koja je povećala bedu i siromaštvo miliona poljoprivrednih radnika, milioni ljudi su ostali bez posla i bez krova nad glavom, nejednakosti raste širom sveta - bogati se obogaćuju a siromašni su sve siromašniji, više od jedne milijarde ljudi, to je jedna šestina čovečanstva gladuje danas, a broj iz dana u dan vrtoglavo raste. Sadašnja kriza je duboka kriza kapitalističkog sistema, još jedna neoboriva potvrda marksističke analize da kapitalistički sistem sadrži u sebi protivurečnosti koje neminovno rađaju krize. Oslobađanje od kapitalističkog varvarstva pruža jedina prava alternative – SOCIJALIZAM. Borba za takvu alternativu je antiimperijalistička i anti-globalistička borba za sistem u kojem nema izrabljivanja ljudi od strane ljudi i naroda od strane drugih naroda. To je borba za novi svet, pravedniji, humaniji svet - socijalistički svet. Komunisti su svesni činjenice da imperijalističke sile traže svoj put izlaska iz krize stavljanjem tereta krize na radne ljude.
Kapitalizam, koji je na prvom mestu odgovoran za uništavanje prirodne okoline i sve izraženiju ekološku krizu, pokušava preneti ceo teret očuvanja planete na teret radničke klase. Kapitalistički predlog za zaustavljanje promena klime ima malo dodira sa stvarnom zaštitom životne sredine. Kapitalistička rešenja u vidu “Zelenog razvoja” i “zelene ekonomije” paravan su za uvođenje novih propisa koji jačaju državni kapitalistički monopol uz povećanje profita na račun radnih ljudi.
Jedini izlaz iz ove krize kapitalističkog sistema za radničku klasu i obične ljudi je intenziviranje borbe protiv vladavine kapitala. Nagomilana iskustva radničke klase jasno pokazuju da kada radnička klasa pokrene sve svoje snage i jedinstveno odupre jedino tada postiže uspeh u zaštiti svojih prava, a takva borba neminovno i neodvojivo je vezana za marksizam-lenjinizam.
Imperijalizam, ohrabren razbijanjem Sovjetskog Saveza i ekonosmki rastom pre ove krize vodio je borbu bez presedana napada na prava radničke klase i naroda. To je uvek pratila pomahnitala anti-komunistička propaganda, ne samo u pojedinim zemljama, već na globalnom planu i u okvirima mnogim institucija (EU, OEPS, Savet Evrope). Koliko god oni pokušavali da demonizuju socijalizam, dostignuća i doprinosi socijalizma civilizaciji ostaju neizbrisivi. Suočeni s tim nemilosrdnim napadima, naša borba do sada bila je uglavnom, obrambena borbe, borbe za zaštitu prava koja smo ranije osvojili. Današnja situacija zahteva pokretanje nove ofanzive, ne samo kako bi zaštitili naša prava, već ostvarili nova. To nije borba za osvajanje sitnih prava već borba za demontiranje cele kapitalističke konstrukcije - za juriš na vladavinu kapitala, za ostvarivanje jedine realne alternative – socijalizma.
Zadatak svih komunističkih i radničkih partija je aktivna mobilizacija svih snaga najširih slojeva društva u borbi za normalno radno vreme, stabilnu opštu zaposlenost, sveobuhvatno javno i besplatno zdravstvo, obrazovanja i socijalnu zaštitu, ukidanje polnih nejednakosti i rasizma.
Samit je pozivao komunističke i radničke partije da ove korake preduzmu u svojim zemljama i pokrenu široki front borbe protiv kapitalističkog sistema. Iako je kapitalistički system u krizi on se ne raspada se automatski već kao posledica oragnizaovane borbe protiv njega. Nedostatak komunističkog kontranapada stvara realnu opasnost od uspona reakcionarnih snaga. Komunsiti su svesni da će vladajuća kapitalistička klasa pokrenuti napad da spreči porast komunista kako bi zaštitila svoj status quo. U okvirima kapitalističkog sistema ne postoje referome ma kojom se maskom skrivale koje vode ka eliminaciji kapitalističke eksploatacije. Kapitalizam jednostavno mora biti razoren. Sve vrste buržoaskih teorija kao što su “nema alternative” koje kapitalizam neumorno propagira treba suzbiti i opovrgnuti, naš odgovor je "socijalizam je alternativa”.
Komunisti pozivaju sve ljude da nam se pridruže u jačanju antikapitalističke borbe svesni da je socijalizam jedina prava alternativa za budućnost čovečanstva, zaključak je učesnika samita.

Komunisticka partija ali i Pokret socijalista..

Počalji Lune Danas u 09:05
Joska Josip Broz i Aleksandar Vulin, nevezano jedan sa drugim odskrinuli su vrata u *medijskom svetu*....nisu li to obelezja sposbnosti rukovodilaca i pregalaca...postaju nesporni, upornim radom. Jedni su ponudili sebe *svetskoj revoluciji*..drugi sebe nude *gradjanima i njihovim problemima u svojoj zemlji*.
I naravno sve to nije razlog da po slobodnom izboru NKPJ pristupi razgovorima sa jednim ili drugim, po ovim ili onim pitanjima....ostalo ce odluciti i gradjani i clanstvo..ko je *jedini* ko *postoji* ili ko *ne postoji*. Kako rekoh u pitanju je stvaranje POKRETA levih snaga koje moraju da imaju zajednicki osnovni cilj, samokriticki da procene partije svoj polozaj i ulogu u drustvu i na osnovu *zakljucka* a ne *mi smo* da odrede i usmere svoje delovanje...*napred, samo napred, nikako nazad* komandovao je Broz na Sutjesci...proboj je izvrsen...a u partizanima nisu bili samo komunisti...secate se...NOP !!!!!!!!!! NOB !!!NOR!!!!

Kod Vulina gostovao SPO....DSS...NS.. * a na dugoj strani zna se naprid...x, xe*

* Na sastanku u Kraljevu, Komunističkoj partiji prišla je Komunistička partija Jugoslavije sa svojim odborima u Kraljevu, Kragujevcu i Vrnjačkoj banji. Takođe joj je prišla i organizacija Ratnih vojnih invalida iz Vrnjačke banje, odbor Komunista Srbije iz Kragujevca i odbor Nove Komunističke partije Jugoslavije iz Čačka i Vrnjačke banje.

Konstituiusana su i tela za prikupljanje potpisa i određeni poverenici za te opštine i gradove.*

Redovnee veesti..www.kp.rs

Milan ::Kod Vulina gostovao SPO....DSS...NS.. * a na dugoj strani zna se naprid...x, xe*

* Na sastanku u Kraljevu, Komunističkoj partiji prišla je Komunistička partija Jugoslavije sa svojim odborima u Kraljevu, Kragujevcu i Vrnjačkoj banji. Takođe joj je prišla i organizacija Ratnih vojnih invalida iz Vrnjačke banje, odbor Komunista Srbije iz Kragujevca i odbor Nove Komunističke partije Jugoslavije iz Čačka i Vrnjačke banje.

Konstituiusana su i tela za prikupljanje potpisa i određeni poverenici za te opštine i gradove.*

Redovnee veesti..www.kp.rs

U Registru politicnih stranaka Srbije,kao ni u saveznom registru, nije upisana ni jedna Komunisticka partija iz Kraljeva. Postoji neka KPJ sa sedistem u Aleksincu. http://www.drzavnauprava.gov.rs/pages/registar.php?srch=%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82&imageField.x=41&imageField.y=5&imageField=submit

Kikom Bibic....vecernju skolu *maternjeg jezika*...zbog ispravljanja istorijske greske i uvodjenja jos par novih slova u *slovaru* Crne Gore, sto ce dopineti boljeem mdjusonom sporaumvanju izmedju NKPJ, Crne Gore, Kube...strucni stab ce prevesti i Komunisticki manifst, kapitalna dela Staljina kako bi se *ideja* sto vis priblizila narodu, na njegovom *matrnjem* jeziku....

* * U svom Tajnom govoru, je optužio Staljina zbog njegovog kulta ličnosti i njegov režim za "kršenje lenjinističkih normi legaliteta", označivši početak svojih reformi.
* Raspustio je Kominform, i pomirio se sa Titom, što je okončalo period Informbiroa u istoriji Jugoslavije....*

*Branka ..poslati na *strucno usavrsavanje* na Cubu, camac, bambusov stap za pecanje,slameni sesir obavezno...* Starac i more*, skloniti sacmaricu na sigurno kako ne bi dosao u situaciju da pobrka da je Hemingvej ribar u camcu , a on pisac pa BUUM !

*Razmena *poruka* Staljin Brozu i obratno...

* Staljinu: prekini sa slanjem ljudi da me ubiju. Uhvatili smo ih već pet, jednog od njih sa bombom, drugog sa puškom... ako ne prestaneš slati ubice, ja ću poslati jednog u Moskvu i neću morati da šaljem drugog. (Robert Service, "Stalin: A Biography" (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 2005), p. 592. Poruka pronađena u ličnoj arhivi Josifa Staljina)*

*FASCINANTNA PONUDA
Nije samo to obradovalo američkog generala. Prema Petrovićevom svedočenju, potonjeg američkog predsednika fascinirala je ponuda načelnika jugoslovenskog Generalstaba od 500 000 vojnika koji bi se stavili na stranu SAD i NATO bez obzira na ideološku kontroverzu ("jer je sovjetski komunizam imperijalistički"), a koje bi, razume se, zapadni vojni savez trebalo i da opremi. *

Građanski rat (1946-1949) [uredi]

Borbe su se nastavile u martu 1946, pošto su se naoružani veterani ELAS ubacili u Grčku kroz planinske regione blizu jugoslovenske i albanske granice. Oni su sada bili organizovani kao Demokratska armija Grčke (DSE) pod komandom veterana ELAS Markosa Vafiadisa (poznatijeg kao General Markos), koje je komandovao iz baze u Jugoslaviji.

I jugoslovenske i albanske komunističke vlasti, koji su došli na vlast sopstvenim naporima i nisu bili sovjetske marionete, su podržavale borce KKE, ali je Sovjetski Savez ostao neodlučan. To nije bio deo Staljinove strategije da sprovodi rat protiv zapadnih Saveznika u Grčkoj i Sovjeti su dali malo podrške kampanji KKE. Neki istoričari veruju da je Staljin u Grčkoj želeo da testira odlučnost zapadnih saveznika.

Do kraja 1946. DSE je mogla da razmesti oko 10.000 partizana u raznim delovima Grčke, uglavnom u severnim planinskim predelima. Prema DSE, njeni borci su se ”odupirali vladavini terora koje su desničarske grupe vršile po celoj Grčkoj. Tokom 1945-1946, 60 desničarskih grupa je ubilo 1.192 građanina Grčke i imali su više od 13.000 terorističkih napada protiv prodemokratskih građana i seljaka.” Prema desničarskim građanima, ove grupe su uzvraćale za ono što su proživele tokom vladavine ELAS.

Ovo je dalo male koristi prosečnim građanima, koji su bili uhvaćeni u unakrsnoj vatri. Dok su se partizani DSE ulazili u sela tražeći zalihe, građani se nisu mogli odupreti. A kada je vojska ulazila u sela, isti građani koji su davali namirnice partizanima, su, uz pretnju silom, okarakterisani kao simpatizeri komunista i trpeli su posledice.

Grčka vojska je brojala oko 90.000 ljudi i postepeno je bila sve više građena na profesionalnoj osnovi. Zadatak opremljanja i uvežbavanja armije su izvodile njene zapadne saveznice. Ali u ranoj 1947, Velika Britanija, koja je potrošila 85 miliona funti od 1944, nije mogla da više podnosi ovaj teret. Američki predsednik Hari Truman je objavio da će SAD doći u pomoć vladi Grčke protiv komunističkog pritiska. Ovo je otpočelo duge i problematične odnose između SAD i Grčke. Nekoliko decenija američki ambasador je savetovao Kralja o važnim pitanjima kao što je imenovanje predsednika Vlade.

Tokom 1947, intezitet borbi se povećao. DSE je pokrenula velike napade na gradove širom severnog Epira, Tesalije i Makedonije, provocirajući masovnu protiv-ofanzivu Armiju, koja nije nailazila na otpor pošto se DSE povukla u planine ili na bezbedno preko severne granice. Moral armije je ostao nizak i bilo je potrebno neko vreme pre nego što podrška SAD postane vidljiva.

Ipak, septembra 1947, vođstvo KKE je odlučilo da se pređe sa gerilske taktike na konvencionalni rat, uprkos protivljenju Vafiadisa. U decembru KKE je ovjavila formiranje Privremene Demokratske Vlade, sa Vafiadisom kao premijerom. Ovo je dovelo do toga da atinska vlada i zvanično zabrani KKE i cenzuriše štampu. Nijedna strana vlada nije priznala ovu vladu. Nova strategija je dovela DSE do skupih pokušaja osvajanja važnijeg grada za sedište svoje vlade. U decembru 1947, 1.200 boraca DSE je poginulo u bici oko Konice. Ipak, ova strategija je primorala vladu da uveća brojnost Armije. Kontrolišući važnije gradove, vlada je pohvatala članove i simpatizere KKE, od kojih je većina zatvorena na ostrvo Makronisos.

Uprkos neuspesima kao što je borba oko Konice, tokom 1948. DSE je stigla do vrhunca svoje moći, proširivši svoje operacije do Peloponeza i Atike, na 20 kilometara od Atine. Imala je najmanje 20.000 boraca i mrežu simpatizera i potkazivača u svakom selu u svakom predgrađu. Armija je dodala problemu izbeglica organizovanim ekspedicijama radi čišćenja celih područja i uskraćivanjem podrške DSE.

Sredstva, savetnici i oprema zapadnih Saveznika su sada u velikim količinama stizali u zemlju i pod vođstvom zapadnih Saveznika, serija velikih ofanziva je pokrenuta u planinama centralne Grčke. Iako ove ofanzive nisu ispunile sve svoje ciljeve, one su zadale nekoliko ozbiljnih poraza DSE. Moral Armije je porastao, a moral DSE boraca, od kojih su većina njih bili tek regrutovani, je jednako opadao.

Потреба за новим изборима постоји јер би се у садашњим околностима на политичком плану највероватније профилисали и понудили ефикаснији политичко-економски концепти за суочавање са предстојећом кризом а вероватно и концентрисале снаге за суочавање са њеним нимало благотворним ефектима. Била би то прилика и да на површину изађу многе нове личности неупрљаних и некомпромитованих биографија које би могле обновити високо нарушено поверење народа у институције и представнике досадашњег режима. Боји ли се неко таквог могућег исхода? Одговорите нам!

Drugarice i drugovi,

Posle kontrarevolucije u 2000. godini Nova komunisticka partija Jugoslavije deluje u izuzetno složenim uslovima. Nalazimo se u potpunoj informativnoj blokadi, pa šira javnost nije upoznata sa našom aktivnošcu. Aktuelna vlast nas sistematski i na licemeran nacin sprecava da ucestvujemo na parlamentarnim izborima. To cini pomocu fašistickog Izbornog zakona i mnogobrojnim trikovima. Ranije je NKPJ prikupljala i po 35 hiljada potpisa, ali je sada problem u tome što se cela ova procedura obavlja pred sudom, uz davanje svih podataka iz licne karte.

Na ovaj nacin mnogi potpisnici koji su zaposleni u državnoj administraciji i ustanovama, u prosveti ili kod privatnika rizikuju da izgube posao ili, da u najmanju ruku, da budu izloženi raznim neprijatnostima, jer javno podržavaju NKPJ i izjavljuju da ce glasati za nju. Odnosno, suprotno Ustavu, za njih to više nije tajno glasanje vec javno.

Oko 35 posto stanovnika Srbije živi u selima i varošicama gde nema sudova. U tim mestima se nalazi gotovo 40 procenata naših clanova. Dolazak na sud za njih predstavlja nov izdatak. A svaki potpis mora da se plati nešto manje od jednog evra. Približno toliko placa se i honorar sudskom službeniku koji overava potpis. Drugim recima, ucešce Partije na parlamentarnim izborima košta izmedu 12 i 15 hiljada evra. I to samo za takse. A gde su ostali troškovi?

NKPJ nije pljackala državnu imovinu, niti se bavila kriminalom. Mi nismo izdavali otadžbinu da bi nam imperijalisti davali pare. Naša Partija se finansira iskljucivo od clanarine i priloga svojih clanova.

U Izbornom zakonu ne piše da je sud obavezan da tokom celog predizbornog procesa obezbedi svakoj partiji i službenika koji ce overavati potpise tokom celog radnog dana. To sudovi rade po svom nahodenju, odnosno po nahodenju onih koji im nareduju. Nekim partijama stavljaju na raspolaganje službenike, a nekima ne. Vodecim buržoaskim partijama se cak dozvoljava da potpise prikupljaju i odmah overavaju na ulicama, trgovima i drugim mestima. A drugima ne. Za potpise u korist NKPJ u Nišu, Kragujevcu. Subotici i preko 90 procenata gradova u Srbiji sudovi „nemaju“ dovoljno službenika.

I tako ispada da nama formalno nije zabranjeno ucešce na parlamentarnim izborima, ali nam je fakticki onemoguceno. Takva je u praksi buržoaska „demokratija“. Mnoge buržoaske partije u Srbiji samo formalno prikupljaju jedan deo potpisa. U praksi one plate zbirnu taksu i podnese sudovima unapred pripremljena imena i prezimena lica koja ih podržavaju. Da je tako, pored ostalog, pokazuju i poslednji parlamentarni izbori. Naime, sve partije koje su na njima ucestvovale imale su po više stotina, neke i po više hiljada nevažecih potpisa. Medu njima je bilo i mnogo davno umrlih ljudi.

NKPJ deluje u uslovima najgrublje buržoaske diktature, licemerja i brutalnog gaženja Ustava i zakona koje je aktuelna vlast sama donela. Ali mi moramo da prihvatimo ovakvu neravnopravnu borbu i da udesetostrucimo napore kako bi prešli sve prepreke i ucestvovali na narednim parlamentarnim izborima. Niz cinjenica ukazuje da do njih može doci u prvoj polovini 2008. godine.

Uprkos svih mogucih ogranicenja, mi možemo preci izborni cenzus ukoliko ojacamo postojece i formiramo nove partijske organizacije.

IZBOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE. IZBORI ZA SKUPŠTINU VOJVODINE. LOKALNI IZBORI

PREDSEDNICKI IZBORI

U postojecoj politickoj situaciji u Srbiji, a imajuci u vidu materijalna sredstva sa kojima raspolažemo, nerealno je ocekivati da bi kandidat NKPJ za predsednika Republike mogao da dobije znacajniji broj glasova. Ali, ukoliko Zakon ne zahteva znacajnija finansijska sredstva Centralni komitet ce odluciti da li treba istaci kandidata za predsednika Republike. Eventualni kandidat bi mogao da iskoristi nastupe na televiziji, radiju i u štampi za propagiranje naših programskih ciljeva i naših stavova o Kosovo i Metohiji, o NATO-u, Evropskoj uniji, situaciji u zemlji i svetu, o Medunarodnom komunistickom pokretu.

IZBORI ZA SKUPŠTINU VOJVODINE

NKPJ ce ucestvovati na izborima za skupštinu Vojvodine i istaci poslanicke kandidate u svih šest izbornih jedinica u Vojvodini. Pocetkom septembra u Novom Sadu ce se održati Pokrajinska konferencija na kojoj ce se doneti konkretne odluke u vezi sa pokrajinskim i lokalnim izborima. Posle konferencije sve partijske organizacije dobice detaljnija uputstva i propagandni materijal – plakate, nalepnice, letke... Poželjno je da svaka okružna ili opštinska organizacija, u skladu sa mogucnostima, i sama za svoje podrucje pripremi propagandni materijal.

Po postojecem zakonu izborne jedinice za izbor poslanika u Skupštinu Vojvodine su: Novi Sad, Pancevo, Subotica, Zrenjanin, Sombor i Sremska Mitrovica. Za ucešce poslanickih kandidata u jednoj izbornoj jedinici potrebno je 500 potpisa iz te jedinice. Potpisi se ne overavaju na sudu i ne placaju. Potpisi se prikupljaju na odredenom formularu koji se nabavlja kod izborne komisije u svakoj izbornoj jedinici. U slucaju neophodnosti formulari se mogu dobiti i od Centralnog komiteta u Beogradu.

Razume se, kandidati se odreduju u dogovoru sa Sekretarijatom NKPJ.

LOKALNI IZBORI

Uprkos drasticnom otimanju glasova na dosadašnjim izborima NKPJ je imala svoje odbornike u Požarevackom i Zrenjaninskom okrugu, kao i na jugu Srbije. Ukoliko blagovremeno i dobro organizujemo pripreme za lokalne izbore moci cemo da osvojimo znacajan broj odbornika. Stoga pripreme za lokalne i vojvodanske izbore treba da pocnu odmah. Po postojecem zakonu, odbornicki kandidat treba da ima30 potpisa iz svoje mesne zajednice. Potpisi se ne overavaju i ne placaju. Svaka partija može u jednoj izbornoj jedinici da ima jednog kandidata. Veca naselja i gradovi imaju više mesnih zajednica.

U toku leta ili jeseni bice usvojen nov zakon o lokalnim izborima. Sekretarijat ce blagovremeno obavestiti partijske organizacije o sadržaju novog zakona. Kandidati bi tebalo odmah da pocnu sa obradivanjem glasaca, sa internom propagandom.

Trideset odsto kandidata treba da budu žene.

Do kraja septembra kandidati treba da pripreme sledeca dokumenta:

1. Uverenje o državljanstvu. Ono se vadi u mestu rodenja.
2. Potvrdu o birackom pravu
3. Potvrdu iz SUP-a o prebivalištu

Navedena dokumenta se ne placaju, ali organu kod kojeg se vade treba napomenuti da su potrebna za kandidovanje na izborima.

Formular sa potpisima lica koja podržavaju kandidaturu kandidata treba da budu overen partijskim pecatom. Ukoliko data organizacija nema pecat treba u dogovoru sa NKPJ da ga napravi. Formular se može overiti i pecatom Okružnog, Pokrajinskog ili Centralnog komiteta.

Jedan punoletni gradanin može podržati samo jednog kandidata. On istovremeno može dati potpis za kandidaturu odbornika, za poslanika u Skupštini Vojvodine, za poslenike u Skupštini Srbije i za predsednika Republike. Potpise mogu dati i svi punoletni clanovi porodice kandidata.

Svaka partijska organizacija, u dogovoru sa Okružnim komitetom (ukoliko on postoji na datoj teritoriji), treba najmanje 7 dana ranije da obavesti rukovodstvo u Beogradu, o konferenciji koju organizuje, i kojoj treba da prisustvuju clanovi Sekretarijata NKPJ. Razume se, toj konferenciji treba da prisustvuje što veci broj clanova i simpatizera Partije. A to znaci, ona mora biti dobro organizovana. Poželjno je da se partijske organizacije što cešce telefonom, pismima ili na neki drugi nacin javljaju Centrali u Beogradu.

Drugarice i drugovi,

Vlada i predsednik Srbije vode politiku koja našu državu sve više pretvara u neokoloniju NATO. Privodi se kraju rasprodaja u bescenje naših prirodnih bogatstava i naše privrede, koju se decenijama krvljem i znoju stvarali naši dedovi, ocevi i mi sami. Naš spoljni dug iznosi iznosi preko 22 milijarde dolara. Prema zvanicnim podacima, Srbija danas ima najniži dohodak po glavi stanovnika (Dnevni list „Politika“, 3. jul ove godine, strana 15) u Evropi. Niži je Albanije. Naša vojska je prakticno likvidirana i fakticki stavljena pod komandu NATO. Kada se završi njeno takozvano „reformisanje“ imace samo 21 hiljadu vojnika, odnosno NATO janicara.

SAD i Evropska unija ne samo da svim silama nastoje da istrgnu Kosmet iz Srbije, vec i prikriveno nagoveštavaju da istu sudbinu treba da dožive i Vojvodina i Raška oblast. Mogu li se nazvati „prijateljima“ naše otadžbine one države koje, uz ucene, pritiske i pretnje pokušavaju da nam silom otmu 15 odsto naše iskonske teritorije? Nažalost, one za ovaj zlocinacki plan imaju punu podršku pete kolone u Srbiji.

Aktuelna vlast izjavljuje da je „Kosmet neotudivi deo Srbije“ i istovremeno izricito naglašava da je njen „strateški cilj“ ulazak u NATO i u Evropsku uniju. NATO je agresivna i udarna pesnica zapadnog kapitala. Još uvek su sveže bezbrojne humke patriota, žena i dece, stradalih za vreme zlocinackog bombardovanja nebeskih strvinara poslatih iz Vašingtona, Londona, Berlina, Brisela... Još uvek nisu zaceljene rane, još uvek se dime zgrarišta u Srbiji, još uvek nisu eksplodirale sve bombe i rakete kojima nas je „darivao“ NATO-v „Milosrdni andeo“ 1999. godine.

Vode NATO-a su danas najveci neprijatelji Srbije. Stoga bi ukljucivanje naše zemlje u NATO i Evropsku uniju oznacilo dobrovoljno ropstvo. Ropstvo strašnije od austro-ugarskog i otomanskog.

Srbija treba da ima ravnopravne, prijateljske i uzajamno korisne odnosne sa svim državama koje priznaju njen suverenitet i integritet, ali se mora strogo kloniti vojnih saveza i neokolonijalnog statusa koje nam namecu naši neprijatelji. NATO je strateški orjentisan protiv Rusije i Kine. Ulaskom u ovu razbojnicku organizaciju Srbiji bi bila nametnuta antiruska i antikineska orjentacija.

Drugarice i drugovi,

7. novembra ove godine navršava se 90 godina od pobede Velike oktobarske socijalisticke revolucije. Radni i svecani deo ovog jubileja trajace 6 dana i održace se u Minsku, Moskvi i Lenjingradu. Bice organizovana konferencija komunistickih partija sveta. Na proslavi ovog najveceg dogadaja u istoriji covecanstva ucestvovace i delegacije NKPJ i SKOJ-a. Ocekuje se da ce konferencija dovesti do suštinskog jacanja Medunarodnog komunistickog pokreta. U isto vreme NKPJ ce organizovati i svecanu akademiju u Beogradu i u drugim gradovima.

U celom svetu jaca komunisticki pokret. Danas na planeti deluje oko 90 miliona aktivnih komunista. Oko milijarda i 800 miliona ljudi gradi socijalizam. Komunisti su zastupljeni u više od 40 parlamenata u svetu. U mnogim državama oni su u koalicionim vladama: Brazil, Sirija, Kambodža... u Indiji su na vlasti u tri federalne države. Vec 30 godina komunisti su na vlasti u najrazvijenijoj indijskoj državi Zapadni Bengal. Ova federalna država ima više od 90 miliona stanovnika. U Zapadnom Bengalu je izvršena agrarna reforma, a sprovedene su i mnoge druge mere na privrednom, socijalnom, kulturno-prosvetnom i obrazovnom planu. Danas ta federalna država ima najviši životni standard u Indiji.

U naše doba centar proleterskih revolucija premešten je u Latinsku Ameriku, što je sasvim prirodno, jer su ovaj region vekovima brutalno pljackali kapitalisti SAD i Zapadne Evrope. Fakticki je bio pretvoren u njihovu džinovsku neokoloniju. Kuba je, pod vodstvom svoje Komunisticke partije, prva raskinula kolonijalne lance u Latinskoj Americi. Za relativno kratko vreme ona je, ne samo izvojevala istinsku nezavisnost, vec je i postigla kolosalne uspehe u privredi, obrazovanju, kulturi, prosveti, zdravstvu, u socijalnoj i odbrambenoj sferi. Svojim primerom Kuba je nadahnula sve narode u svetu koji žive pod kolonijalnim jarmom svetskog imperijalizma i nacionalnih buržoazija.

Progresivne snage, predvodene komunistima, preuzele su vlast u Venecueli, Boliviji, Nikaragvi i Ekvadoru i proklamovale izgradnju socijalistickog društva. Za antiimperijalisticki put razvoja, za stvaranje društva socijalne pravde sve odredenije se opredeljuju vlade Brazila, Argentine, Cilea i Urugvaja. U Meksiku, Peruu i San Salvadoru snažni levicarski pokreti, takode najavaljuju da ce slediti put Kube. Pred vratima americkih imperijalista zaigrala je mecka, njihove granice zapljuskuje mocan crveni talas koji ce jednog dana potopiti imperijaliste.

Patriotske snage u Rusiji postaju sve mocnije. Rusija je sve snažnija privredna sila, a u vojnom pogledu ona ne ustupa nijednoj državi na svetu. Njena moc je nepremostiva pregrada daljoj globalistickoj ekspanziji americkog i zapadno evropskog imperijalizma.

NKPJ i SKOJ sa velikim i realnim nadama ocekuju rezultate parlamentarnih i predsednickih izbora u Rusiji, koji ce se održati u decembru ove i martu naredne godine. Uprkos neravnopravnih uslova u kojima deluju komunisti Rusije su sve brojniji, snažniji i uticajniji.

Autoritativni naucnici i analiticari predvidaju da ce u narednih 15-tak godina Kina postati vodeca privredna sila u svetu, što ce iz temelja promeniti odnos snaga na planeti u korist socijalizma. Imperijalizam ce još dugo biti mocan, ali on je vec prešao svoj zenit.

Sudbina covecanstva neodvojivo je vezana za marksisticko-lenjinisticko ucenje na osnovu kojeg je jedino moguce stvaranje društva istinske socijalne pravde, odnosno izgradnja istinskog socijalizma.

Nova komunisticka partija Jugoslavije je ponosna što je jedina politicka organizacija sa prostora bivše SFRJ clanica Svetskog komunistickog pokreta koji je na celu progresivnog covecanstva.

Budimo dostojni nastavljaci besmrtnih ideja i dela Velike oktobarske socijalisticke revolucije, Narodnooslobodilacke borbe Jugoslavije i svih slobodarskih, patriotskih i progresivnih dostignuca našeg naroda, izvojevanih u viševekovnoj borbi za progres, integritet i nezavisnost otadžbine! Mobilišimo sve snage u omasovljenje i jacanju NKPJ i SKOJ-a, u uspešnom nastupu na narednim izborima.

Dok god u svetu postoje siti i gladni, slobodni i obespravljeni, bogati i siromašni živece ideja o socijalnoj pravdi. Stoga komunisti stalno isticu- NEMA SOCIJALNE PRAVDE BEZ SOCIJALIZMA!

Dvadeset prvi vek bice vek trijumfa socijalizma i komunizma!

Socijalizam je bio bolji!

Proleteri svih zemalja ujedinite se!

*stara komunisticka partija staljina*..alijas NKPJ, bila je vazna spona i podrska razbijanju SFRJ...kao dug *velikom vodji* i *njegovom narodu*... :?

1990-1995, zavrsne operacije Drugog svetskog rata RSK..itd,

NDH rezim, je uz saradnju sa papom, ocekivao da ce okoncanjem Drugog svetskog rata, NDH pasti pod *okupaciju* saveznka sa zapada, sto je inace bila praksa i nemacke i njenih vojnika. To se nije desilo, Jugoslovenska armija je cvrsto zaposela granice Jugoslavije i napravila *mali* iskorak prema Trstu...rat je stao tu gde je stao. Igre velikih sila nisu tu i prestale, *gresku* u koracima, pokusali su da isprave Cercil i Staljin na Jalti,...naravno Grcka je *pukla* ko zvecka, a na salvetu (toalet papiru)..je na sliku vuka, Staljin odgovorio procentima...podele *interesnih sfera* na prostoru Jugoslavije. Usputna radnja je bila, ne tako davno pominjan sporazum Stojadinovic-Pavelic 1954.godine...o podeli, niz banditskih aktivnosti YU emigracije, sto je na kraju *leglo*, izbatrgalo se u nasoj sopstvenoj krvi..a ne *njihovoj*..velesila....1990-1995. te godine. Bio je to *vruc* zavrsetak hladnog rata....

* A kako je zabeleženo jedno njegovo izlaganje u krugu najviših vojnih i državnih zvaničnika u Karađorđevu, negde pred kraj života, Tito je rekao:
- Ja zbog Golog otoka nisam dobio Nobelovu nagradu za mir, iako je više od stotinu državnika sveta to predlagalo. Norveški kralj tražio je da se izvinim svetu zbog Golog otoka. Ja sam rekao: „Ako nekome treba da se izvinim, onda su to oni koji su tamo došli nevini. Ibeovcima ne želim da se izvinjavam." Nobelovu nagradu nisam dobio i nisam nikoga krivio za takvu odluku. Sam sam sebi presudio. *

Udruženje „Goli otok“ traži primenu zakona o obeštećenju
Nove patnje Golootočana
Ustav uopšte ne spominje član osam Zakona o rehabilitaciji koji nas sprečava da ostvarimo prava. Zar je moguće da je zakon jači od Ustava, pitaju se članovi. Mišljenja smo da, s obzirom na naše godine, nećemo dočekati obeštećenje

Društvo „Goli otok“ koje okuplja logoraše istoimenog zloglasnog kazamata iz vremena stare Jugoslavije uputilo je pismo Ustavnom sudu Srbije od koga traži da se konačno izjasni da li članovi Udruženja imaju pravo na materijalno obeštećenje. To pravo im pripada na osnovu Ustava i Zakona o rehabilitaciji. Naime, tačka osam predviđa da će izaći poseban zakon o materijalnom obeštećenju, ali se ne navodi u kom roku će se to desiti.

- Ono što mi tražimo jeste da se poštuje slovo Ustava, a u članu 35 jasno piše da „svako ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, nadoknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom“ - istakao je LJubiša Simić, predsednik društva „Goli otok“.

On je precizirao da u Ustavu još stoji i to da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ.

- Dakle, član 35 Ustava Srbije uopšte ne spominje član osam Zakona o rehabilitaciji koji nas sprečava da ostvarimo naša ljudska prava. Pa zar je moguće da je zakon jači od Ustava - ogorčen je Simić, dodavši da je sramota što je zakon o materijalnoj nadoknadi pune dve godine u proceduri.

U Društvu „Goli otok“ su se takođe osvrnuli i na jedan tekst koji se pojavio u listu Politika, u kojem je neko udruženje tražilo od države rehabilitaciju, na osnovu toga što sebe smatraju žrtvama komunističkog terora.

SPOR SA NARODNOM RADIKALNOM STRANKOM

Što se tiče spora koje „Goli otok“ ima sa tzv. Narodnom radikalnom strankom, zbog nasilnog upadanja te partije u prostorije Udruženja i njihovog nezakonitog zaposedanja, članovi društva su nam rekli da su podneli tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Novom Beogradu.
- Poenta je u tome da ne može neko na vandalski način, bez ovlašćenja, da upada u nečije prostorije. Ako sud kaže da nemamo pravo, neka nam sud te prostorije i uzme - izričit je Simić.

- Mi sebe ne smatramo za žrtve komunizma, već sistema Josipa Broza Tita, odnosno „titoizma“. Ne svrstavamo se ni sa nedićevcima, ni sa ljotićevcima... Mene su poslali na Goli otok jer sam smatrao da je Tito trojanski konj, izdajnik komunizma. Pa kako ja mogu da se ubrajam u žrtve komunističkog terora - kategoričan je predsednik društva „Goli otok“.

U Udruženju su mišljenja da oni, s obzirom na njihove godine, neće dočekati taj famozni Zakon o materijalnom obeštećenju, jer su do sada od postojeće vlasti dobijali samo prazna obećanja, po onoj narodnoj „ne lipši magarče do Đurđevdana“.

INTERNACIONALA
(1871.)

Ustajte svi na zemlji kleti,
Svi sužnji koje mori glad!
Nepravdi razum sad se sveti,
Tutnji već i selo i grad.
Nek tiranstvo sruši naša snaga,
Bezbrojno roblje, sad ustaj!
Nek svetu starom nema traga,
Svoj bedi sutra biće kraj!

Od silnih nama nema dara
Krvnici su nam car i bog!
Ko trudom sve na svetu stvara
Sam neka zgazi vraga svog.
Da nas zlotvor taj više ne davi,
I misao da ne guši mrak,
Raspirimo oganj u čas pravi,
I naš nek kuje čekić jak!

Naš zakon vlasnika sad tišti,
U ruci silnih krvav mač,
Pod njime sirotinja pišti,
On joj stvara bedu i plač.
Svi mi besmo sve dosad bespravni,
Jednakost nek je sad za nas,
U pravu postanimo ravni,
I sebi sami dajmo vlast.

U besu svome sam je ružan
Taj kralja novca gnusni soj.
A svima dužan i predužan,
Pljačka nam on trud i znoj.
Što naš rad nam stvori i osnaži,
Otmicom tuđ je zalogaj!
Al' narod sada od njeg' traži
Da vrati krvav zajam taj!

Nas varkom lagali su silni,
Nek mir je nama, njima boj!
A vojska, saveznik obilni,
Biće s nama, uz svoga svoj.
Osvajački ko u rat poziva
Da narod bude drugom rob,
Nek znade: naša puška živa
I njemu sprema crni grob!

Svud radnik i seljak se budi,
Visoko nose crven steg.
A širom zemlje radni ljudi
Silnike će nagnat' u beg.
Što nam krv su vekovima pile
Tih crnih ptica skršmo let!
Kad s lica zemlje sve iščile,
Pod suncem nek zablista svet!

Pobede dan se javlja
Naš se združen kreće hod!
Internacionala
Nek bude ljudski rod.

Samo pitaj druze, nema problema...?

MEDJUNARODNI KOMUNISTICKI POKRET
ZELEO BIH DA POSTAVIM JEDNO PITANJE KOJE SE IZGLEDA NAMERNO PRECUTKUJE OD STRANE VLASTI ALI I VAS DRUGOVA I KOM.PARTIJA.ZASTO SVI VI PA CAK I UREDNIK PECATA (U SVOM LISTU PECAT)IZBEGAVA TEMU KOJA JE AKO NE NAJBITNIJA ONDA JE JAKO VAZNA ,A TO JE MEDJUNARODNI KOMUNISTICKI POKRET.KOLIKO MI JE POZNATO NIJEDNA PARTIJA KOJA SEBE SMATRA KOMUNISTICKOM -SOCIJALISTICKOM :NKPS,KPJ,KPS,POKRET SOCIJALISTA...NIJE CLANICA MEDJUNARODNOG KOMUNISTICKOG POKRETA.JEDNOSTAVNO SVI STE KOMUNISTI I HOCETE UJEDINJENJE ILI PRAVU LEVICU A NIKO OD NAVEDENIH PARTIJA I POKRETA NIJE PRAVA KOMUNISTICKO-SOCIJALISTICKA PARTIJA.KOLIKO MI JE POZNATO JEDINA PARTIJA IZ NASE ZEMLJE KOJA JE CLAN MEDJ.KOM.POKRETA JE NKPJ.ZASTO SVI NAPADATE ILI SATANIZUJETE ILI PRECUTKUJETE DA POMENETE TE CINJENICE.UREDNIK PECATA KOLIKO SAM CITAO RADO UZIMA REFERATE NKPJ SA MEDJUNARODNIH SKUPOVA OD DRUGA KUBIKA CLANA NKPJ I OBJAVLJUJE PO POTREBI ALI NI JEDNOM RECJU NE POMINJE NKPJ.!!SA DRUGE STRANE PERFIDNO NAPADA KROZ KOJE KAKVE KOLUMNE,IDEJNE VODILJE MEDJ.KOM.POKRETA MARKSA,LENLJINA,STALJINA!!DA BAS STALJINA SATANIZUJE A VELICA REVIZIONISTE KOJIMA JE MEDJ.KOM.POK.ODAVNO ZATVORIO VRATA.TO SAM SAZNAO KADA SAM LETOVAO U GRKOJ OD KKE,INACE SAM SAMO SIMPATIZER KOMUNISTA ALI PRIZNATIH,PRAVIH A NE KARDELJEVIH ITD.DRUGOVI ,AKO STE ZAISTA PRAVI A NE CIA,UDBA....,OKUPLJAJTE SE ALI OKO PRAVIH ,PRIZNATIH OD CELOG SVETA A NE OKO NEKAKVIH GRUPICA,RAZBIJACA KOMUNISTICKOG POKRETA.NE BIH ZELEO DA U SE SRBIJI PONOVI ISTORIJA DA POSTOJI KPJ KOJU NIKO U SVETU NE PRIZNAJE,KOJA JE RADILA SVE DA NAS UVUCE U IGRE VATIKANA,LONDONA ,VASINGTONA I ODALJI OD MAJKE RUSIJE I KPRF.JA ZNAM GDE CU,A VI DRUGOVI?

Nama, komunistima, socijalistima, neclanovima, radnim ljudima, ne odgovara *vas revolucionarni stav*...kako sledi...
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Jedan od osnivača Rimskog kluba, Aurelio Pečei, u svojoj knjizi "Bezdan pred nama", razotkriva pravo lice Rimskog kluba, zapravo Komiteta 300. U knjizi citira reči Feliksa Đeržinskog, osnivača i prvog šefa Čeke, koje je ovaj izrekao u razgovoru sa Sidnijem Rejlijem. Rejli je bio agent MI6 u Rusiji, za vreme Oktobarske revolucije. Tamo je u ime Komiteta 300 bio pomoćnik Lenjinu i Trockom. Feliks Đeržinski kaže: "Za mene ljudi nisu ništa drugo nego mozak na jednoj strani, a fabrika govana na drugoj."..

ri decenije od Titove smrti
Jovo Kapičić opet muči Golootočane

Broz je posle rata angažovao Juraja Špilera, prvog čoveka Gestapoa za Banat, da obučava oficire KOS-a u zlostavljanju. Uz njih, glavni dželati bili su crnokošuljaši i muslimani iz Handžar divizije...
1
Goli otok

U svemu onome što je obeležilo vladavinu Josipa Broza, Goli otok, hrvatski Alkatraz ili Titovi Havaji, kako su ga nazivali, jedna je od najmučnijih epizoda. Iako je od zatvaranja koncentracionog logora proteklo više od pola veka, tokom kojeg je stizalo na hiljade svedočenja o najsvirepijem kažnjavanju logoraša, za ovo zlodelo niko nikada nije odgovarao.
Seriju tekstova kojom Pressmagazin želi da razotkrije lik i delo najvećeg sina naroda i narodnosti, povodom tri decenije od njegove smrti, nastavljamo otkrićem da je Tito za slamanje političkih neistomišljenika angažovao bivše ustaše, pripadnike ozloglašene muslimanske Handžar divizije i oficire KOS-a koje je obučavao istaknuti gestapovac Juraj Špiler!
Zoran Ašanin, predsednik Udruženja Golootočana Vojvodine, svedoči da je Broz za svoj naum angažovao Špilera jer je bio na glasu kao jedan od nazloglasnijih islednika u Kraljevini Jugoslaviji. Špiler je tokom rata napredovao u karijeri, postavši glavni čovek Gestapoa za Banat. Kada je posle rata uhapšen i kada je „ljubičica plava" obaveštena o kakvom je krvniku reč, umesto na robiju ili pred streljački vod, Tito ga šalje u Vrbas, da mučenju i zlostavljanju obučava oficire KOS-a.
a
Manipulacija-Pre puštanja na slobodu zatvorenici „tovljeni" mesec dana
Vrhunac Titove manipulacije bio je način na koji su ljudi puštani kućama.
- Sa Golog otoka niko nije odlazio pojedinačno, već isključivo u grupi - seća se Smukov. - Srećnike određene za puštanje, koji su kao i svi drugi bili kost i koža, mesec dana ranije bi tovili čudnom mešavinom neke kaše od brašna, šećera i masti. A ona je činila čudo! Za mesec dana ljudi bi se toliko ugojili da bi strani novinari, koji su ih po pravilu čekali već u Rijeci, bili zaprepašćeni! Bio je to neverovatan primer „humanosti" jednog prikrivenog diktatora prema političkim zatvorenicima.

Špiler je samo jedan od brojnih zločinaca koji je koristio novom poretku. Ašanin podseća da je mnogim ustašama i zarobljenim muslimanima smrtna kazna zamenjena sa 25 godina robije, ali pod uslovom da „rade" na Golom otoku. Većina ih je posle samo pet godina puštena na slobodu?!
Zato ne čudi što su u „prevaspitavanju" Staljinovih pristalica, doskorašnjih saboraca, ražalovanih ministara, ali i narodnih heroja korišćene sve poznate metode iz nacističkih konc-logora, obogaćene psihofizičkom torturom iz sibirskih gulaga. Radilo se u kamenolomu, leti po nesnosnim vrućinama, zimi po mrazu i jakim burama. Bilo je to stratište duha na kome su se gubili i dostojanstvo i život.

Dok skoro 3.000 nekadašnjih logoraša i danas čeka na sudsku rehabilitaciju i kakvu-takvu nadoknadu države, nekadašnji organizatori i mučitelji, umesto pred porotom, sudijama i tužiocima, i dalje raspredaju svoju ideološku priču pred TV kamerama, neskriveno se sprdajući sa bivšim žrtvama.
- Svako ko se iskreno pokajao za svoja dela mogao je svakog trenutka da dođe i to kaže islednicima, nakon čega bi ga pustili kući. Istina da je većina dolazila bez suđenja i utvrđene sudske kazne, ali je to, u krajnjem slučaju, bilo u njihovom interesu, jer svoja dela nisu morali da objašnjavaju pred sudom. Rad u kamenolomu smo organizovali samo zato da se zatvorenici ne bi dosađivali u barakama i da bi im tako brže prolazilo vreme - samo su neka od „svedočenja" Jove Kapičića, nekadašnjeg generala i narodnog heroja, tadašnjeg zamenika Udbe, koje je izneo nedavno gostujući u emisiji jedne naše televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Kapičić je u intervjuu hrvatskom „Globusu" priznao da je nekada zaista bio bog?!
- Na Golom otoku smo izgradili super mesto, barake kakve se samo mogu zamisliti, idealne za stanovanje, koje su povezivale ulice popločane kamenom. Proširena je plaža, nekoliko stabala je tu već raslo, nešto je još kasnije posađeno. Sagrađeni su i kuhinja, čitaonica, bolnica, a u nju su poslati lekari iz bolnice „Dragiša Mišović", koji su inače lečili Politbiro Jugoslavije.
Svedočenje koje je ponovo probudilo nekadašnje traume preživelih logaraša i zbog kojeg bi u nekoj drugoj državi morao da odgovara.
3
Josip Broz Tito

- Zamislite, recimo, jednog nacističkog oficira koji je sve ove godine izmicao ruci pravde i koji danas na nemačkoj nacionalnoj televiziji objašnjava da je priča o holokaustu besmislica, da Hitlerova soldateska nije vršila zločine i da je reč o gnusnim izmišljotinama državnih neprijatelja - kaže za Pressmagazin Marko Smukov, publicista i bivši advokat, koji je najlepše godine života proveo na surovom kamenjaru ostrva nadomak istočne obale Istre. - Da zlo bude veće, Kapičić nije bio obični partijski poslušnik ili posredni svedok, već upravo onaj ko je u svemu tome aktivno učestvovao.
Smukov je na Goli otok stigao sa 19 godina zbog navodno izgovorene rečenice da nam je „Rusija majka i da nas je ona oslobodila". Iako na suočenju pred islednikom u Kotoru njegov doušnik to nije potvrdio, na prečac je osuđen na osam meseci.
- Došao sam kao dete, a posle godinu i po dana izašao kao starac - seća se naš sagovornik. - Najteže mi je bilo prvih dana, dok nisam oguglao i malo se privikao. Nakon prvog dana ropskog rada u kamenolomu, ruke su mi bile prepune plikova, iz kojih je nešto kasnije procurila krv. Tada sam čuo i jednog zatvorenika kako kaže: „Bože, šta je ovo dete skrivilo da ga ovako kažnjavaju." Bila je to prva i poslednja ljudska reč koju sam tamo čuo. I prvi traumatičan događaj, jer su drugi robijaši odmah nasrnuli na njega, besomučno ga šutirajući i pljujući: „Zašto braniš bandu?!".
Smukov je izdržao osam meseci, ali mu je kazna produžena na još deset jer se, navodno, nije dobro vladao. A dobro vladanje podrazumevalo je svakodnevno prijavljivanje drugih logoraša, optužbe i međusobno nanošenje zla.
Velike traume imali su i članovi porodica logoraša. Poznati novinar Vanja Bulić seća se najtežih dana detinjstva:
4
Kapičić: Trećina nevina, pa šta?
„Rad u kamenolomu organizovali smo da se zatvorenici ne bi dosađivali u barakama i da bi im tako brže prolazilo vreme"

„Na Golom otoku smo izgradili super mesto, barake kakve se samo mogu zamisliti, idealne za stanovanje, koje su povezivale ulice popločane kamenom"

„Istina da je većina dolazila bez suđenja i utvrđene sudske kazne, ali je to bilo u njihovom interesu, jer svoja dela nisu morali da objašnjavaju pred sudom"
„Da li je istina da je trećina zatočenika bila nevina? Da li je istina da 95 odsto logoraša nije imalo nikakve veze sa Informbiroom? Jeste, pa šta?"

- U dokumentu koji sam uspeo da pronađem pisalo je da se presudom vojnog suda u Beogradu moj otac, Dušan Bulić, osuđuje na kaznu strogog zatvora u trajanju od četiri i po godine - kaže Bulić za Pressmagazin. - Nijednog odgovora na pitanje: kako, zašto, zbog čega? Otac je bio major, načelnik jednog odeljenja u Vojnoistorijskom institutu. Umro je, a da nikada nije saznao zašto je uhapšen. Napisao sam roman „Oko otoka", a moj sin Dušan je diplomirao na Fakultetu političkih nauka sa temom o Golom otoku, što dovoljno govori o tome koliko nas je očevo stradanje obeležilo za ceo život. I pored toga što su me svi tapšali po ramenu govoreći da sam sjajan novinar, zaposlio sam se tek u 32. godini. Svaki put kada bi se raspisao konkurs samo da bih ja bio primljen, neko bi se blagovremeno dosetio da sam sam sin Golootočanina. Sećam se, majka Bosiljka bila je u drugom stanju, u šestom mesecu trudnoće, kada su odveli oca. Sećam se kada je jedno jutro otišla na posao sa stomakom, a vratila se bez njega. Lekari znaju šta znači ovakav potez u šestom mesecu trudnoće, ali drugog izlaza nije bilo. Kasnije su mi komšije pričale da je ceo jedan partijski sastanak protekao u ubeđivanju moje majke da se razvede.
I pored svega, Bulić neće tražiti rehabilitaciju oca, jer smatra da je reč o licemerju države.

- Poziv na rehabilitaciju je čin priznavanja velike nepravde, ali istovremeno i čin aminovanja zločina jer se ništa ne preduzima protiv onih koji su ga počinili. Drugim rečima, država priznaje zločin, izvinjava se žrtvama, ali još nema snage da zločince nazove pravim imenom.
A koliko je država na to spremna dovoljno potvrđuje i sam odnos prema Kapičiću, general-majoru u penziji, koji na pitanje novinara da li je istina da je trećina zatočenika bila nevina, kako je svojevremeno tvrdio Aleksandar Ranković, odnosno da 95 odsto logoraša nije imalo nikakve veze sa Informbiroom, kako je govorio Jefto Šašić, nekadašnji komandant KOS-a, narodni heroj odgovara pitanjem: „Jeste, pa šta?"
Pa, ništa! Rehabilitacija nekadašnjih Titovih protivnika, pa čak i onih koji nisu stigli to da postanu, neće se ostvariti sve dok odgovorni ne izađu pred lice pravde.

*..Što je više kleveta i laži Tito nam je miliji i draži - slogan je štovatelja Josipa Broza Tita koji su u ponedjeljak točno u 12.44 ispred umaškog kafića Tito, petu godinu zaredom, poslali štafetu put Beograda. Organizatori štafete kažu da ne pate za propalom državom već se njome odužuju Titu.
- Tito je bio majka siromasima i radničkoj klasi. Izgradio je tvornice, razvio industriju i poljoprivredu. Svi su imali posla, a onda su sve to rasprodali za šaku dolara uvjeravajući nas da smo živjeli u mraku i to mi je dalo podstrek da branim štafetu - pojašnjava Radoslav Ilić (68) partizanskog nadimka Mrki, vlasnik umaškog kafića Tito, jedini tog naziva u Hrvatskoj.
U ovogodišnjoj štafeti ukrašenoj grbovima Hrvatske i Slovenije nalazi se i poruka: "Ova štafeta daje toplinu srca svih generacija naroda i narodnosti nekadašnje Jugoslavije. Caffe-bar Tito, Umag."
Ispraćaju štafete uz ikonografiju iz Titova vremena nazočilo je stotinjak nasmijanih Umažana, turista i Titovih poklonika iz Slovenije. Stari bijeli Mercedes, s kojim je štafeta krenula, i ove godine je bio ukrašen slikama prošlog vremena. Uz poneki zvižduk i osmijeh na licima štafeta je ispraćena iz Umaga.

(*Pioniri NKPJ, drug *istok*, dug*petar*, da ispeglaju crvene marama, bele kosulje,....*. Ako budu odsutni, duzni su da donesu lekarsko opravdanje, ili da im mama *opravda* izostanak kod Joske..*..)

Sovjetski Savez je najmanje dva puta imao mogućnosti da ubije Adolfa Hitlera, ali je Josif Staljin to sprečio, bojeći se separatnog mira Nemačke sa saveznicima, izjavio je danas bivši ministar ruske policije Anatolij Kulikov
"Malo je poznato da je još 1941. godine rukovodstvo ŠSR-a donelo odluku o likvidaciji Hitlera, u slučaju okupacije Moskve", rekao je Kulikov na naučnoj konferenciji posvećenoj Drugom svetskom ratu u Vojnoj akademiji ruskog generalštaba.
Kulikov, koji je bio ministar od 1995. do 1998, a sada predvodi Klub vojnih načelnika Rusije, rekao je da je Staljin neočekivano promenio odluku 1943. godine, bojeći se da će posle likvidacije, Hitlerovo okruženje zaključiti separatni mir sa Engleskom i SAD bez učešća Rusije.
"Postoje fakti o tim pregovorima", kazao je Kulikov.
Druga mogućnost likvidacije Hitlera koja je, po rečima Kulikova, imala velike šanse za uspeh, postojala je 1944. godine.
"Već je bio pripremljen plan likvidacije, ali je Staljin to ponovo neočekivano odbio, bez obzira na to što je već bio pripremljen čovek za akciju koji se namerno predao Nemacima i zadobio njihovo poverenje", rekao je.
Kulikov je najavio da priprema zbornik malo poznatih činjenica o Drugom svetskom ratu na 500-600 stranica koji će biti predstavljen širokoj publici.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
A kako je zabeleženo jedno njegovo izlaganje u krugu najviših vojnih i državnih zvaničnika u Karađorđevu, negde pred kraj života, Tito je rekao:
- Ja zbog Golog otoka nisam dobio Nobelovu nagradu za mir, iako je više od stotinu državnika sveta to predlagalo. Norveški kralj tražio je da se izvinim svetu zbog Golog otoka. Ja sam rekao: „Ako nekome treba da se izvinim, onda su to oni koji su tamo došli nevini. Ibeovcima ne želim da se izvinjavam." Nobelovu nagradu nisam dobio i nisam nikoga krivio za takvu odluku. Sam sam sebi presudio. *

Tek kada je na zahtev Josipa Broza Tita, tadasnji sekretar Izvrsnog biroa CK SKJ Stane Dolanc otisao u Moskvu i u razgovoru sa Andropovim i Breznjevom zapretio da ce Jugoslavija izneti u javnost umesanost sovjetske sluzbe bezbednosti u organizovanje Barskog kongresa, sovjetska strana je rekla da vise nece pomagati informbiroovsku emigraciju.

Kako je ta sprega funkcionisala pokazuje u svojim svedocenjima Anton Kolendic, koji tvrdi da je Lazar Mojsov jos dok je 1968. bio ambasador u Austriji postao veliki prijatelj Kurta Valdhajma, ministra inostranih poslova. Nesto kasnije obojica su postali stalni predstavnici SFRJ i Austrije u OUN, a kada Valdhajm dobija mesto generalnog sekretara namesta Mojsovu mesto predsednika Trideset druge godisnje skupstine Ujedinjenih nacija.

Tako se dogodilo da je Valdhajm uz podrsku KGB dogurao do OUN, a 1986. se kandidovao i za predsednika Austrije. U medjuvremenu Josip Broz Tito je Kurta Valdhajma odlikovao Ordenom jugoslovenske zastave i ugostio na Bledu. I eru Gorbacova i Jelcina karakterisala je ruska nemarnost prema Jugoslaviji i srpskom pitanju. Jer kada nije mogla da ima dominaciju Moskva se odlucila na tihu izolaciju Beograda. Deset poslednjih godina Moskva je utrosila da se ulaguje Zapadu i Novom svetskom poretku nego da sacuva svoje pozicije i interese u SRJ. Ruska vojska u BiH i na Kosmetu stitila je Srbe onoliko koliko su joj zapadne komande SFOR i KFOR dozvoljavale. KGB ili kako se sada zove ruska tajna policija, i tih burnih godina delovala je protiv Beograda. Nekad necinjenjem, a ponekad pogresnim cinjenjem. Umesto iskrenog saveznistva Moskva nam je slala politickog galamdziju Vladimira Žirinovskog da nam prodaje oruzje i laznu nadu, za kog je potom i sama rekla da je agent KGB.

Naredne 1950, započinje Korejski rat.

Osnivanjem NATO pakta i ulaskom Grčke i Turske u NATO, Jugoslavija postaje geopoloitički uzglobljena između antagonističkih blokova i postaje potpuno zavisna od američke pomoći. Ovakva situacija pokreće okreće Tita još više i još brže prema Zapadu. Jugoslavija ozbiljno računa na rat, vrše se sveobuhvatne pripreme. Mnogi ne znaju da je, na primjer, nikšićka željezara izgrađena kao strateški proizvodni vojni kapacitet zbog ruske agresije koja se predviđala. Pravi “mali” rat skoro se svakodenvno vodi na jugoslovenskim granicama na kojoj se manji i veći incidenti dešavaju skoro svakodnevno, gine se. Staljin se zaista nosi mišlju da jugoslovensko pitanje riješi agresijom, ali se, opravdano, plaši svjetskog sukoba. U jesen 1952. u zadnji čas se odustalo od već donesene odluke da se Jugoslavija napadne, sve je bilo spremno: i divizije i proslavljeni Žukov. Na odluku o odustajanju uticala je promjena stanja na korejskom ratištu.