Istina polako izbija na videlo, pozajmljen komentar

Dragan RISTEV
27/07/2011 u 22:52

Поштована децо из СНП НАШИ
Подршку вам пружа комунист чије се презиме не завршава са “ић”. Тиме је моја подршка вама значајнија. Ја тврдим да се не сме спречавати нико на Косову и Метохији ко се бори или залаже за протеривање окупатора из земље. Они који им у Србији пружају подршку не смеју бити у томе осујећивани нити утамничавани. Подршка децо вама и вашим активностима! А режимлијама дајем по дршку. Дршку метле да помету своје трагове који смрде на издају и нечовештво. Децо, гледајте, педесетак белих звездица на плавом ових дана гасне. Свиће свима. Гасну и жуте европске звездице. Наши су окупатори, децо, гологузани и неће још дуго. Ви пак знајте да је много Албанаца који се стиде свега што прати Србе на Косову и Метохији. Они су наша шанса, важна једнако као Русија и Кина заједно. Децо свако ће окајати своје грехе. И Срби и Албанци. Али и други. Дају ли ми за право вести које са запада стижу? Дају! Процењујем, ми смо победили. Нека вас чува Бог у кога ви верујете а ја не верујем. Смрт фашизму, слобода народу!

Friedrich Engels, s kojim sam otkako je izišla njegova genijalna skica kritike ekonomskih kategorija (u „Deutsch-franzosisehe Jahrbucher") stalno razmenjivao misli preko pisama, došao je drugim putem (uporedi njegov Polozaj radnicke klase u Engleskoj) do istog rezultata kao i ja, a kada se sproleæa 1845 i on nastanio u Brislu, odluèismo da zajednièki izradimo svoje shvatanje kao suprotnost ideolo­škom shvatanju nemaèke filozofije, ustvari da se obraèu­namo s nekadašnjom svojom filozofskom savešæu. Tu smo nameru izveli u obliku kritike poslehegelovske filozofije. Rukopis, dva debela toma u osmini, bio je veæ davno pri-speo u Vestfaliju gde je trebalo da bude izdat, kad nam sti?e vest da izmenjene okolnosti ne dopuštaju štampanje. Prepustismo rukopis glodarskoj kritici miševa, utoliko pre što smo glavnu svrhu bili postigli — sebi smo stvari obja­snili. Od razasutih radova, u kojima smo u ono vreme izno­sili pred publiku svoje poglede u ovom ili onom pravcu, pomenuæu samo Manifest komunistièke partije, koji smo za­jednièki napisali Engels i ja i Govor o slobodnoj trgovini,koji sam objavio. Glavne taèke našeg shvatanja prvi put su nauèno, mada samo polemièki, nagoveštene u mome spisu Beda filozofije, koji sam 1847 objavio protiv Proudhona. Štampanje moje nemaèki napisane rasprave Najamni rad, u kojoj sam povezao u celinu predavanja koja sam o tom predmetu dr?ao u briselskom Udru?enju nemaèkih radnika, prekinuto je Februarskom revolucijom i mojim prisilnim udaljavanjem iz Belgije u vezi s njom.

Izdavanje „Novih rajnskih novina" 1848 i 1849 go­dine i dogaðaji koji su posle nastupili prekidoše moje eko­nomske studije, koje sam mogao produ?iti tek u Londonu 1850 godine. Ogroman materijal za istoriju politièke ekono­mije koji je nagomilan u Britanskom muzeju, povoljna osmatraènica koju London pretstavlja za posmatranje bur-?oaskog društva, najzad novi stadijum razvitka u koji je ono izgledalo da ulazi sa otkrivanjem kalif omiskog i au-straliskog zlata, opredeliše me da opet poènem sasvim otpo-èetka i da kritièki preðem novi materijal. Ove su me stu­dije delimice same od sebe odvele disciplinama koje su prividno sasvim udaljene od ekonomije, a na kojima sam morao probaviti du?e ili kraæe vreme. Ali je vreme kojemi je stajalo na raspolaganju bilo naroèito stešnjavano im­perativnom nu?nošæu da radim za svoje izdr?avanje. Moja danas veæ osmogodišnja saradnja u prvom englesko-ameriè- kom listu ,,New York Tribune" izazivala je, pošto se pra­vim novinskim dopisništvom bavim samo izuzetno, van-rednu rascepkanost mojih studija. Meðutim, èlanci o zna­èajnim ekonomskim dogaðajima u Engleskoj i na konti­nentu zauzimali su toliki deo mojih priloga da sam bio pri­moran da se dobro upoznam s praktiènim pojedinostima koje le?e van oblasti politièke ekonomije kao nauke.

Ova skica o toku mojih studija u oblasti politièke eko­nomije treba da doka?e samo to da su moja shvatanja, ma kako se o njima sudilo i ma koliko da su malo u skladu sa zainteresovanim predrasudama vladajuæih klasa, rezultat savesnog i dugogodišnjeg istra?ivanja. A na ulazu u nauku, kao na ulazu u pakao, mora se postaviti zahtev:

Qui si convien lasciare ogni sospetto;
Ogni vilta convien che qui sia morta.

Tu ne daj da te sumnja svlada;
Malodušje nek ovde umre svako.

(Dante)