NOVA KOMUNISTIČKA PARTIJA SRBIJE

Vazno!!! Svako ko zeli da nam pomogne da se preregistrujemo moze da nas kontaktira preko telefona i da prosto da svoj overeni potpis. To je najmanje sto mozete da ucinite da Komunisticki Pokret u Srbiji nastavi da postoji. Nezavaravajte se cinjenicom da nikad nece biti bolje! Oce ako PREUZMETE STVARI U SVOJE RUKE! Pozite nama radi bolje buducnosti za vas i celu zemlju! Doslo je vreme da se pokzemo! Samo za mesec dana prikupljne ja trecina, sada se vec dodiruje i kraj druge trecine. Ostalo nam je jos samo malo! Ubrazajte proces! Sledeca stvar su izbori i konacna pobeda KOMUNISTA, posle 20 godina! Razmislite! Krenite! Delujte! Smrt fasizmu i kapitalizmu! Dole bandao lopovska! Sloboda narodu!!!

Sve informacije na: 063/77-51-980 ili 064/44-28-175
Potrebna dokumentacija na: http://www.drzavnauprava.gov.rs/pages/article.php?id=1383

da u Srbiji bude jedna monolitna organizacija komunista i da njoj pripadam. Naravno, ne po svaku cenu jer u toj *monolitnoj* organizaciji nema mesta razbijacima Komunista u srbiji...kao sto je NKPJ, ciji je delokrug dejstva napad na sve komunisticke partije..oni partije na vlasri i ne pominju....bore se protiv Titoizma, revizionizma, samoupravljanja, bratstva i jedinstva....i nevide polozaj gradjana danas-sutra-ubuduce...ophrvani mrznjom prema SKJ, i svemu sto se uz SKJ vezuje....

Jedna partija!
U Subotu 13.06.2009 Odrzano je konacno ujedinjavanje NKPS KPJ KPS u jednu partiju po imenu NKPS-YU. Ujedinjenje je odrzano u Beogradu. Tako da sada imamo odbore i u Beogradu i u ostalim gredovima gde nismo imali. Pozivamo i druge koji su zainteresovani da svojim radom pomognu NKPS-YU a ne da kukaju i optuzuju nas. Da bi komunizam uspeo u Srbiji to nezavisi od predstavnika nego od celog naroda drzave. Zato nam se pridruzite samo na taj nacin moze da se obori kapitalizam i izradbljivanje vec izrabljenih gradjana i radnika Srbije! Smrt fasizmu i kapitalizmu! Zivela radnicka klasa!

Podrzite nas!

Bude se istok i zapad

Danas, tačno 93 godine od Oktobarske revolucije, levica zasnovana na marksizmu i Internacionali oživela je u Latinskoj Americi. Ona preti da se vrati u Evropu na mala vrata, kroz aktuelne štrajkove i pobune
Bude se istok i zapad
Bude se istok i zapad

Iako se posle pada Berlinskog zida mislilo da su mrtve ideje na kojima je počivala Oktobarska revolucija, koja se dogodila na današnji dan (7. novembra po novom kalendaru) pre 93 godine, one i dalje žive, samo ne stanuju u Evropi. Dok je u Evropi nestajala socijalistička levica koja je nastala na idejama marksizma, Oktobarske revolucije i Internacionale, takva levica je oživela u neeevropskim zemljama - Latinskoj Americi i nekim delovima Azije.
- Pošto su ideje tradicionalne levice i antikapitalizma tamo opstale, one će se vraćati u Evropu kroz ove, zasad haotične pobune. Ulazimo u vreme kada će sukobi i alternative za koje se mislilo da pripadaju prošlosti ponovo oživljavati pred našim očima, i kada je reč o međunarodnim odnosima i kada je reč o društvenim odnosima, konfrontaciji rada i kapitala, bogatih i siromašnih, pretpolitičkim i političkim podelama - kaže Đorđe Vukadinović, politički analitičar i urednik „Nove srpske političke misli".
On dodaje da je dolazak latinoameričkog socijalizma u Evropu posledica toga što uslovi u društvima „polako počinju ili već liče na latinoameričke, pa će problemi i odgovori početi da postaju sve bliži nama".
- Nije se Latinska Amerika evropeizovala, veće su šanse da se Evropa i Severna Amerika latinoamerikanizuju. Privid socijalne idile, koji je stvoren početkom devedesetih godina u Evropi, definitivno i zauvek je nestao - tvrdi Vukadinović, dodajući da se sa padom Berlinskog zida i raspadom SSSR-a smatralo da je ideja socijalizma sahranjena.
Oktobarska revolucija
Oktobarska revolucija

Oktobarska revolucija

Prošlo je više od devet decenija, ali njene tekovine nisu još skroz izbrisane

Nestankom globalne komunističke pretnje u obliku Sovjeta, u istočni deo Evrope nije došao sofisticirani skandinavski kapitalizam, već mutirani kapitalizam 19. veka koji je pokazao svoje najbrutalnije lice. U zapadnom delu devedesetih godina se činilo da se živi u vrlom novom svetu, svetu bez konflikta, gde se, kako kaže Vukadinović, svaka politika svodi na dilemu da li će PDV biti 18, 19 ili 20 odsto, da li treba prihvatiti gej brakove i koliko daleko ići u zaštiti životinjskih prava. Istovremeno je došlo do eskalacije bahatosti klase posednika, vlasnika korporacija i top menadžera, čiji su profiti rasli neverovatnim brzinama, a položaj običnih ljudi se ili pogoršavao ili je održavan zahvaljujući kreditnim balonima koji su se raspali proteklih godina.
a

Levica je razjedinjena, Srbiji treba kineski model


Nenad Kulić, lider Nove komunističke partije Srbije, smatra i da bi u Srbiji trebalo primeniti „kineski model koji se pokazao kao najuspešniji".
- Prvo bismo promenili Ustav, pa onda kompletno uređenje. Sve treba uraditi po principu Kine. Drži firmu ako si u stanju da uredno plaćaš radnike i obaveze prema državi, ali ako ne platiš jednom, zna se, oduzima ti se imovina i ideš na robiju. Ali, da me ne razumete pogrešno, treba pomoći ljudima koji pošteno rade. Ako se pošteno baviš svojim poslom, nema veze što si privatnik, to treba stimulisati i unaprediti, a lopove pohapsiti - navodi Kulić.
On potvrđuje da je levica „u Srbiji, kao i u svetu" razjedinjena, i dodaje da ni levičarske ideje nemaju neki veći uticaj. Za ovo prvo optužuje rad obaveštajnih službi koje „preko svojih satelita sve razbijaju", a za idejnu nemoć krivce vidi u snažnoj antikomunističkoj propagandi i vladavinu lažne levice na političkoj sceni, kako domaćoj, tako i stranoj.

- Po njihovom pucanju otkrivaju se stare, ogoljene društvene strukture koje su i porodile pre stotinak godina socijalističke ideje, pa na kraju i Oktobarsku revoluciju - kaže Vukadinović.
On navodi da je u takvim uslovima bilo samo pitanje vremena kada će se sa novim žarom pojaviti novi radikalni socijalni pokreti - u tom smislu, on kaže da ideja socijalizma ne može da bude mrtva jer se „zaboravlja da su postojali realni društveni problemi koji su stvorili socijalističku ideju i doveli do revolucije u Rusiji".
On kaže da je sadašnji radikalni, borbeni socijalizam dosta fluidan, nedefinisan i haotičan kao što je bio i početkom 20. veka, i da sebe nije prepoznao u umivenoj zapadnoj levici:
- Tim pokretima mnogo su bliži Če Gevara, Fidel Kastro i i meksički zapatisti, nego Toni Bler i Joška Fišer ili neko od kompromitovanih aktera evropske socijaldemokratije.
Latinoamerički socijalizam nije identičan sovjetskom, ali, kako kaže Vukadinović, postoji jasan kontinuitet i jasna veza ideja.
- To nisu realsocijalistički projekti, jer, na primer, zadržavaju privatnu imovinu. Ali, stavljaju jako težište na državnu svojinu, ekonomsku i političku samostalnost. Obeležje latinoameričkog socijalizma je skepsa koja ide gotovo do neprijateljstva prema multinacionalnim kompanijama i prema Americi. U suštini, može se reći da su zajednički imenitelji latinoameričkog socijalizma antiimperijalizam i antikapitlaizam, kao i snažan socijalni momenat. U slučaju Afrike, to je antikolonijalizam. Kada priči o Evropi i Latinskoj Americi dodamo Kinu, koja je makar bočni baštinik Oktobarske revolucije, tek se onda može reći koliko su prognoze da je nasleđe Oktobarske revolucije pase - kaže Vukadinović.
On smatra da je Kina priča za sebe, jer su tamo ideje socijalizma i Oktobarske revolucije u simbiozi sa drevnom tradicijom konfučijanstva i kapitalizmom.
- Ono što se skoro definitivno izgubilo u levičarskim pokretima su internacionalizam i priča o svetskoj revoluciji. Ova levica je više usmerena nacionalno i unutardržavno - kaže Vukadinović.
Združeni juriš srpskih radničko-seljačko-činovničkih snaga na predsedničku palatu ili skupštinski dom, kad već Zimskog dvorca nema, u Srbiji će moći da se vidi jedino ako Srđan Dragojević ili neko drugo ime sklono brzim kadrovima odluči da napravi rimejk „Oklopnjače Potemkin". Iako mnoge sličnosti sa tim vremenom postoje. Beda, korupcija, kriminal, pa i glad - preslikali su se iz 1917. u Srbiju danas. Postoji i podvojenost elite i naroda. Nema zaostatka ni kada je reč o nezadovoljstvu građana. Bitke i ratove su Srbi, kao i braća im Rusi onomad, poodavno izgubili. Kao i pre devet decenija postoji levica, gde su se samoinicijativno smestile Tadićeve demokrate i Dačićevi socijalisti, i postoji levica levice, gde se nalaze zakoniti naslednici ruskih boljševika - srpski komunisti. Ali revolucionara nema.
a

UMIVENI LEVIČARI


Sadašnji radikalni borbeni socijalizam u Evropi dosta je fluidan, nedefinisan i haotičan, kao što je bio i početkom 20. veka. Sebe nije prepoznao u postojećoj, umivenoj zapadnoj levici


- Postoje revolucionari, kako da ne postoje, samo ih demokratija guši - tvrdi Joška Broz, lider Komunističke partije, koja bi, po njegovim rečima, i zvanično trebalo da se registruje narednih nedelja. Ovi revolucionari, međutim, nemaju baš revolucionarne ideje: ne predviđaju nacionalizaciju imovine („Nema potrebe za tim. To je bila greška", kaže Broz), privatizacija će biti poništena samo tamo gde nije valjano sprovedena, zemljište neće podeliti kao što je to Lenjin uradio, već će naterati, kako Broz kaže, da je obrađuju oni koji je imaju, a ko neće treba „da je da drugima". Nema ni nasilne smene vlasti.
- Nije vreme da se revolucija izvodi oružanim putem. Vidite sve ove štrajkove, buntove po svetu zbog lošeg života, to je već neka vrsta revolucije koja zapravo tek kreće. Shvatili su da kapitalistički režim više ne postoji i da je ono vreme bilo bolje - kaže Broz.
On kaže da će revolucija biti izvedena „demokratskim sredstvima" - ko hoće da se pridruži revoluciji, treba samo da zaokruži Komunističku partiju na glasačkom listiću.
- Da budemo načisto, moramo da se prilagodimo današnjim uslovima, ne možemo biti isključivi kao nekada. Mnogo šta se izmenilo, ne možemo da menjamo neke stvari - kaže Broz.