Sta je"glavni stan"Karadjordjevica JVuO poduzeo u Jasenovcu

У таквом стању почетак Другог светског рата у Југославији је дочекало око 50.000 руских избеглица. Пакт између СССР и Немачке од 23. 8. 1939. године једним делом отежао је напоре већ добро организованог комунистичког покрета у Југославији за супротстављање фашизму, уједно давши адуте кнезу Павлу да у покушају очувања неутралности наше земље, веже спољнополитичке активности за СССР. Тако доспевамо у, на први поглед противуречну ситуацију да истовремено са постојањем концентрационих логора за комунисте, Краљевина Југославија и СССР 11. 5. 1940. године успостављају трговачке, а већ 24. 6. 1940. и дипломатске односе. После државног удара 27. марта 1941, нова влада Цветковић-Мачек на захтев Комунистичке партије Југославије укинула је концентрационе логоре, изузев у Хрватској, где су банске власти то спречиле, и ослободила политичке затворенике. Са таквим изразима добре воље, министар војни, генерал Илић, тражи закључење са СССР-ом војнополитичког савеза „под било којим условима“, не искључујући опцију социјалних промена у Југославији које су већ остварене у СССР-у (14). На позив Молотова, трочлана југословенска делегација одлази у Москву, 2. априла 1941. отпочиње преговоре, али се они одуговлаче под притиском Немаца и, уместо уговора о војно-политичкој сарадњи, у ноћи између 5. и 6. априла, потписује се уговор о пријатељству и ненападању СССР-а и Краљевине Југославије, који нема никакав значај за очување или поспешивање наше одбрамбене моћи. Истовремено са потписивањем овог уговора, у ноћи између петог и шестог априла, у првим ноћним сатима, специјалне немачке јединице са румунског острва Гол прелазе преко Дунава на југословенско острвце код Караташа, да би затим избиле на друм Кладово-Текија и без већих жртава, чему је претходила организована помоћ кладовског среског начелника, руског емигранта Леонида Чудновског, заузимају стратешки изузетно важан Сипски канал, чему следи кратки ратни сукоб Немачке и Краљевине Југославије у коме је, према подацима бивше државне комисије за руске избеглице, животе изгубиле 12% Руса, официра и војника који су се налазили у југословенској војсци, док је забележен само један случај прелаза Руса из југословенске војске на службу код Немаца – капетан Котљаревски укључен је у рад немачке обавештајне службе.