Mladost novo izabranog pape jezuite

Живећи у Аргентини под заштитом чувеног диктатора Хуана Перона, Анте Павелић на сваки начин покушавао је да поврати свој утицај у хрватској политичкој емиграцији. Он се активно отпочео сусрећати са представницима националистичког, тако и са либералним крилом и бива ангажован у новинарству, књижевности, као и у активностима и хуманитарном раду, али – без много успеха.
29 Павелић се дружио са Хитлером и Миланом Стојадиновићем у Аргентини (III)
Но, упркос свему, Хрвати нису могли да му опросте чињеницу да 1945. године, он није поделио судбину својих војника у Блајбургу. Сусрет са њим у Буенос Аиресу у раним 1950-им годинама, саратник његов у раним годинама борбе, 1930. године, бивши лидер омладинског покрета „Усташa“, Бранимир Јелић, који је проживео једно време у САД и постао успешан бизнисмен, описао је Павелићa као „уморног нервозног човека, оптерећен својим мислима, својим угледом и својом породицом и који стално понавља као мантру: Све што сам урадио, сматрао сам то неопходним за државу и за народ и ја ништа нисам урадио за себе“!

Иронично, најинтимнији однос у Аргентини, Павелић одржава са бившим премијером Краљевине Југославије Миланом Стојадиновићем. Бивши „неумољиви непријатељи“ не само да су се заједно састајали и коментарисали друштвене догађаје, него су чак постати и лични пријатељи. Постоји легенда у којој се каже да је, коментаришући ову парадоксалну алијансу, Еуген Кватерник „Дидо“ непосредно пред смрт, рекао: „Колико људи би преживелo да су овако почели да пију заједно, пре двадесет година“!

Међутим, нису сви српски националисти у Аргентини, делили Стојадиновићев став, нити били склони да опросте Павелићев масакр својих сународника у НДХ. С обзиром на чињеницу да је некадашњи „поглавник“, иако званично живео под лажним именом у бекству, посебно се не скривајући, слободно је хрватска дијаспора у Буенос Аиресу славила: 10 априла 1957. године, годишњицу проглашењa НДХ, двојица бивших четника – Благоје Јововић и Мило Кривокапић – сачекавши у заседи долазак омнибусa са којим је допутовао Анте Павелић и отворили на њега ватру из пиштоља. Не губећи самопоуздање, вођа „усташа“, почиње избегавати хице, изузетном брзином изненађујућом за његове године и за своју старост, скачучи са једне на другу страну, но упркос томе, ипак га погађају два метка у руку и раме. Побегавши са места атентата, oсветници, зачудно, проналазе и добијају подршку од Миланa Стојадиновићa, који им помаже да избегну хапшење „као Србин Србима“.

http://www.vestinet.rs/pogledi/novi-papa-jezuita-uvod-u-novu-veliku-inkviziciju