" NEMA VERE U TURCINA I U CETNIKA"

Tomislav Nikolić je prvu javnu zakletvu položio pre 19 godina na Romaniji u Republici Srpskoj, kada ga je za "četničkog vojvodu" proglasio Vojislav Šešelj. Drugi put je zakletvu polagao 31. maja ove godine u Domu narodne skupštine, kada je stupio na mesto predsednika Republike Srbije. Pitanje koje se nameće glasi: Koja od ove dve Nikolićeve zakletve je bila od srca?
Tomislav Nikolić polaže zakletvu 1993: Vojislav Šešelj čestita novom "četničkom vojvodi"...
Dobronamerna kritika Nikolićevog preokreta glasila bi da je nekadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke napravio bitan pomak u odnosu prema skorijoj prošlosti. Od nekadašnjeg ostrašćenog nacionaliste postao je evropejac i zagovornik dobrosusedskih odnosa sa zemljama bivše Jugoslavije.
U vreme kada je polagao zakletvu na Romaniji, u Bosni i Hercegovini besneo je rat, uz brojne zločine, opsadu Sarajeva, ratne gospodare života i smrti poput Željka Ražnatovića Arkana i ukupnu atmosferu koja će uskoro dovesti do genocida u Srebrenici.
...i Tomislav Nikolić 2012: Polaganje zakletve za predsednika Srbije
Nikolić je u toj i takvoj Bosni polaže zakletvu zajedno sa još 17 "četničkih vojvoda", o čemu svedoči i snimak koji može da se vidi na Jutjubu.
U najavi novih četničkih vojvoda, među kojima je bio i Nikolić, Vojislav Šešelj pompezno je saopštio: "Kao jedini srpski četnički vojvoda koji je neposredno angažovan u sadašnjoj oslobodilačkoj borbi srpskoga naroda, a sledeći tradiciju srpskih četnika, za izvanredne zasluge u ovom ratu, veliko junaštvo i pokazanu ratnu veštinu najistaknutijih četničkih komandanata, proglašavam"... Nakon čega su pročitana imena novih četničkih vojvoda: Zdravko Abramović, Branislav Vakić, Srećko Radovanović, Slavko Crnić, Nedeljko Vidaković... i Tomislav Nikolić.
Nikolić je tada zajedno s "kolegama" izgovorio sledeći tekst zakletve:
Zaklinjem se kao srpski četnički vojvoda, zaklinjem se Bogom i Sv. Savom da ću se svim svojim snagama boriti za slobodu srpskog naroda i obovu jedinstvene srpske države na Balkanu koja će obuhvatati sve srpske zemlje, tako mi Bog pomogao
Nakon toga usledile su nove dramatične godine u novijoj srpskoj istoriji - od bombardovanja Srbije, 5. oktobra, ubistva prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića, smrti Slobodana Miloševića...
Novi list Tomislava Nikolića
Nakon odlaska Vojislava Šešelja u Hag, Nikolić postaje prvi čovek SRS-a, koji vatreno brani Šešeljevu politiku, uključujući i zagovaranje granica "Velike Srbije" (Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica). Ipak, nakon nekog vremena, Nikolić se odvaja od Šešelja i njegve stranke i pravi novu partiju - Srpsku naprednu stranku. On u veoma kratkom roku koriguje mnoge ranije stavove, ukljujučujući i one prema Evropskoj uniji, za koju je postao prihvatljiv.
U trećem pokušaju izabran je za predsednika Srbije, i to onda kada su mu davali najmanje šanse.
Tada je u skupštini Srbije položio zakletvu sa sledećim tekstom:
Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.

A, tko je tkoga tapsao po guzi...?
....................................................
Деведесетих година, владика Лаврентије је редовно ишао на “ молитве за мир,“ које папа организује у Асизију, не само са претставницима разних хришћанских конфесија, него и са претставницима ислама и јудизма, па чак и са многобошцима -индуистима, будистима, индијанским шаманима. А отац Јустин, велики ћелиски исповедник, наводећи 45. Апостолско правило, којезабрањује епископу, свештенику и ђакону молитву са јеретицима, под претњом одлучења од Цркве, каже да је оно “јасно и за комарчеву савест (“ Православна црква и екуменизам”). Али, очито, владика Лаврентије те речи није сматрао обавезним за себе, па је хитао и хита у Асизи, код “светог “ Фрање Асишког. После једног од таквих скупова, 1994., он је радио Ватикану исказао своју “ заветну жељу.“ Рекао је ( а пренела “ Јавност” од 24 септембра 1994. да је “ и Београд спреман да пружи добродошлицу Јовану Павлу 11, али не сад, док траје ембарго.“ У својој епархији, владика се редовно дружио са надбискупом франце Перком, и присуствовао мисама које је дотични служио у католичкој цркви у Ваљеву.
За своју задужбину, Соко - град, примао је, без икаквих дилема, прилоге римокатолика, а намерио је да овај манастир буде седиште екуменског
покрета.