Milan Vidojevic-RED CETVRTOG RAJHA

Pred Apelacionim sudom Četvrtog distrikta, krajem 1991 godine, pojavio se neobičan slučaj. Tužitelj je bio Majkl Akvino, potpukovnik američke armije u rezervi, a tuženi, tadašnji vojni sekretar, Majkl Stoun. Razlog za tužbu je bio taj što je protiv Akvina vođena istraga od strane Vojne kriminalističke istražne službe, CID (Criminal Investigation Division). u vezi optužbe za seksualnu zloupotrebu dece, a taj izveštaj je naneo moralnu štetu Akvinu, koji je tražio da se njegovo ime briše iz dokumenata u vezi sa ovim slučajem. Sud je procenio da se pod članove zakona o zaštiti privatnosti ne može svrstati relevantna istraga CID-a, jer ostaju osnovane sumnje da je Akvino umešan u delovanje satanskog kulta i seksualnu zloupotrebu dece. Novinari su se odmah bacili u sopstvenu istragu ovog slučaja i uskoro su se pojavili obrisi monstruoznih aktivnosti povezanih ne samo sa pedofilijom, već i sa satanizmom, neonacizmom, ispiranjem mozga i drugim zloupotrebama koje su išle do najviših instanci CIA, Pentagona i Bele kuće, a predstavljale su deo svesne, koordinirane akcije na širokom planu, sa ciljem osvajanja svetske vlasti.

Zloupotreba dece u bazi Prezidio
Naša priča počinje u novembru 1986 godine. Tada su policija San Franciska, FBI i CID započeli istragu na osnovu optužbe da je Geri Hembrajt seksualno zloupotrebljavao decu koja su mu bila poverena na čuvanje, u "Dečijem centru za razvoj", pri vojnoj bazi "Prezidio". Kapetan američke armije, Leri Adams Tomson, je 12 avgusta 1987 godine prijavio vlastima da se njegova trogodišnja ćerka, koja je pohađala centar u vreme kada je tamo radio Hembrajt, vidljivo prestrašila kada je ugledala Akvina i njegovu ženu prilikom slučajnog susreta u pošti vojne baze. Tada je ocu rekla da je plaše Miki i Šembi (Akvino i njegova žena). U razgovoru sa agentom FBI, devojčica je ponovila da su nju i drugu decu, Miki, Šembi i gospodin Geri vodili u stan gospodina Gerija i tamo se sa njima "igrali". Tako je policijska istraga proširena i na visokog oficira američke armije. Policijski inspektor Glen Pamfilov je 14 avgusta 1987 godine izvršio pretres Akvinovog stana, zaplenio fotografsku opremu, filmove, dnevnike i telefonske adresare. Potom je obavio seriju razgovora sa roditeljima i osumnjičenima, i sastavio policijski izveštaj, čiju kopiju imam i iz kojeg ću vam citirati jedan deo. Specijalni agent Klajd Formen obavio je razgovor sa Leri Tomsonom, njegovom ženom Mišel i njenom ćerkom Kinsi Adams i zabeležio sledeće:

"U vreme kada je datirano čudno zbivanje u dečijem centru (1986 godine), Leri Tomson je dolazio da uzme malu Kinsi i u dva maha mu je Geri Hembrajt rekao da se Kinsi upiškila u gaćice, što je bilo neobično, jer je Kinsi to prestala da radi godinu dana pre toga i to joj se više nije dešavalo. U to vreme, Kinsi je počela da doživljava noćne more i upiškila bi se pri tom od straha. U januaru 1987 godine Kinsi je započela sa medicinskom terapijom, a u februaru 1987 godine, posle četiri seanse, terapeutu je postalo jasno da je bila seksualno zloupotrebljena od strane ljudi čije je nadimke znala. Bili su to Miki i Šembi. U sredu, 12 avgusta 1987 godine, Lari, Mišel i Kinsi su bili u pošti baze Prezidio, kada je Kinsi pritrčala Leriju i grčevito se uhvatila za njegovu nogu. Leri je podigao pogled i ugledao Majkla Akvina. Leri je upitao Kinsi da li poznaje tog čoveka u beloj košulji. Kinsi je rekla:

'Da, to je Miki'. Zatim je dodala; 'On je loš čovek i ja ga se bojim'. Leri je pratio kolima Akvina do njegove kuće, gde su ugledali njegovu ženu. Kada je Leri upitao Kinsi da li poznaje tu ženu, ona je odgovorila: 'Da, to je Šembi'. Zatim se Leri odvezao svojoj kući i pozvao nas. Sledećeg jutra, agent Formen je obavio razgovor sa Kinsi, koja je prvo prepoznala na fotografiji Gerija Hembrajta i rekla da joj je Geri stavljao svoj penis u usta, vaginu i zadnjicu, da ju je odvezao svojoj kućl i da ju je tu fotografisao. U stanu su bili prisutni Miki i Šembi. Miki je radio isto što i Geri. Miki i Geri su bili obučeni u žensku odeću, a Šembi u mušku. Kinsi je izjavila da se u kupatilu nalazi kada sa lavljim šapama. Policijskom proverom je utvrđeno da se na adresi gde ih je Kinsi odvela zapravo nalazi stan Majkla Akvina, u kome postoji kada sa lavljim šapama. U razgovoru koji je agent Formen obavio sledećeg dana, Kinsi je izjavila da je snimana filmskom kamerom dok se kupala u kadi. Takođe je izjavila da dnevna soba ima crne zidove, a na plafonu sobe je naslikan krst."
Istraga se otegla tri godine. Armija se finansijski nagodila sa porodicama navodnih žrtava, kako je cinično rečeno, a Geri Hembrajt je nekako u isto vreme umro od side, ili je bar tako rečeno.


Nacisti i crna magija

Akvino je ne samo ostao na slobodi, već je tužio sudu sve one koji su naneli štetu njegovom ugledu. Naravno, niko se nije potrudio da razjasni tajnu satanističkog kulta Hram Seta, kojeg je osnovao Akvino, niti ko su bili njegovi članovi i čime su se bavili. Ali tragovi aktivnosti ovog čoveka se ipak otkrivaju. U jednom privatnom pismu Akvino opisuje svoj boravak u Londonu. Pre toga je bio u delegaciji Saveta za međunarodne odnose koja je obilazila instalacije NATO pakta u Engleskoj, Belgiji i Nemačkoj. Privatni deo posete u Engleskoj je posvetio obilasku knjižara sa okultnom literaturom i bio oduševljen što je našao retku knjigu pod naslovom "Set, bog konfuzije". Kao oduševljeni pristalica nacističkog okultizma, o čemu je pisao u američkim okultnim časopisima, odlučio je da posle Engleske otputuje u Nemačku i poseti Himlerov zamak "Vevelsburg", koji je bio uređen prema crnomagijskim ritualnim potrebama SS-a. Akvino u pismu detaljno opisuje svoj put i boravak u Nemačkoj, a posebno ističe da je uz čuvarevu dozvolu nekoliko sati sam proveo u Sali mrtvih. Ono što je manje poznato je da je Majkl Akvino (dok je bio u službi) radio za "Odelenje psihološkog rata" američke armije, kao programer "kontrole uma" i sličnih projekata, i da je jezuita sa otvorenim pronacističkim stavovima!

U isto vreme, na drugom kraju Amerike, izbila je nova afera sa decom. Februara 1987 godine u gradu Talahasi, Florida, uhapšena su dvojica ljudi u čijem društvu je bilo šestoro dece, od kojih je najstarije imalo sedam, a najmlađe dve godine. Deca su bila gladna, zapuštena i neuredna. Dvojica elegantnih belaca su identifikovani kao Daglas Emerman i Džems Havel. Ono što je bilo interesantno je to da su pripadali misterioznoj organizaciji Nalazači (The Finders), za koju se predpostavljalo da ne radi samostalno, već za neku drugu organizaciju. U stanu, koji je pripadao grupi, nađena su uputstva kako da se obezbede deca za nepoznate svrhe, fotografije gole dece i ostali materijal koji je ukazivao na razvijen posao kidnapovanja dece, dečije pornografije, ritualnog zloupotrebljavanja dece i dečijeg ropstva. Bilo je potrebno sedam godina da se otkrije da iza Nalazača stoje CIA i FCIA (Foreign Counter Intelligence Agency, autonomna organizacija u okviru FBI). Istraga je utvrdila da postoji globalna, svetska mreža za trgovinu decom. U kompjuterima je nađena kompletna šema kupovine, transporta i isporuke dece, kao i uputstva kako se izbegavaju carinske i druge službe. Nađeni su foto-albumi sa fotografijama odraslih i dece u seksualnim pozama, kao i fotografije dece i odraslih kako učestvuju u krvavim ritualima žrtvovanja životinja, u ovom slučaju dve koze. Fotografije pokazuju klanje, otvaranje utrobe životinja, dranje kože i čerečenje životinja izvedeno od strane dece. Čitava serija fotografija pokazuje u detalje uklanjanje testisa kod jarca, "otkriće materice kod koze i male koze unutar materice". Sve što je pronađeno govorilo je ne samo o raširenosti mreže, jer su filijale postojale u Londonu, Nemačkoj, na Bahamima, Japanu, Hong Kongu, Maleziji, Africi i Kostariki, već i o njenim dubljim ciljevima, jer je jedna fascikla nosila naziv "Palestinac", a druga "Prodor u Pentagon". Pritisnuta otkrićem, CIA je priznala da je nadležna za organizaciju Nalazači, koju je osnovala kao paravan za obuku na kompjuterima za svoje članove, ali su se Nalazači navodno oteli kontroli. CIA je stoga prekinula odnose sa FCIA i na taj način pokušala da opere ruke. Ali, Pandorina kutija je bila otvorena...

Učešće dece u seksualnim i magijskim ritualima izazvalo je reakciju svih onih koji se bave fenomenom kontrole uma (mind control). Mnogo se špekuliše sa fenomenom ispiranja mozga i kontrole uma, a sve to je preuveličano u filmovima i knjigama do fantastičnih proporcija, često i namerno kako bi se zavarali tragovi. Međutim, neke stvari su se zadnjih dvadeset godina prečesto ponavljale da bi se reklo kako je reč o čistim koincidencijama. Počele su da kruže priče o projektu Mk Ultra i projektu Monarh u okviru njega. Od 1977 godine održano je više saslušanja pred senatskim komitetima na ove teme. Nije se mnogo saznalo, nije se mnogo objavilo, ali nešto se ipak zna. Mk Ultra je program CIA, koji je trajao od 1953 godine do šezdesetih godina veka, u svom osnovnom vidu. Nastao je kao reakcija na mnogo naprednije programe ispiranja mozga koje su imali Rusi i Kinezi. a cilj mu je bio otkrivanje tehnika ispitivanja uhvaćenih špijuna i izvlačenje tajni iz njih. Agencija je ubrzo shvatila da se tehnike kontrole uma mogu proširiti na programiranje atentatora ili nepoželjnih političara (sa sopstvene ili protivničke strane) i poslovnih ljudi, kako bi služili ciljevima i interesima nalogodavca. Šezdesetih godina su vršeni eksperimenti na bolesnicima u psihijatrijskim bolnicama i na kriminalcima u zatvorima, uglavnom bez njihovog znanja i pristanka. Sredstva su u početku bila primitivna (droga i elektrošokovi), tako da su mnoge žrtve ovih eksperimenata završile tragično.

Jedan od najmračmjih rukovodilaca eksperimentima bio je kanadski psihijatar dr D. Iven Kameron. Iz jednog njegovog memoranduma "Društvu za istraživanje ljudske ekologije" (paravan za CIA, finansiran program kontrole ljudskog ponašanja) vidi se procedura slamanja tekućeg ponašanja pacijenta, sa vrlo jakim elektrošokovima i u nekim slučajevima ponovljenim davanjem jakih doza LSD-a. Ovu proceduru je pratilo intenzivno ponavljanje poruke snimljene na traci, do šesnaest časova dnevno, šest do sedam dana uzastopce, dok se pacijent nalazio u delimičnoj čulnoj izolaciji. Kameron je predlagao isprobavanje raznih vrsta droga, uključujući kurare (paralitik), kao deo nove tehnike. Jedan od najdrastičnijih slučajeva je Kameronova pacijentkinja Rita Cimerman, koja je "razgrađena" sa trideset elektrošokova, koje je pratilo pedeset i šest dana davanja droge koja izaziva san. Eksperiment ju je ostavio dezorijentisanom. Drugi pacijenti su doživeli oštećenje mozga, imali problem adaptacije, gubili posao. Oni koji su preživeli su podneli tužbe protiv CIA u Americi i Kanadi, a 1988 godine CIA je platila velike sume kao odštetu nekim žrtvama ovih eksperimenata. Slučajevi u kojima su zatvorenicima i vojnicima davane razne droge bez njihovog znanja, na sudu su bili odbačeni sa presudom da tužioci, iako nisu znali da su subjekt eksperimenta, nisu potražili pravnu pomoć odmah pošto su počeli da doživljavaju negativne efekte i "flešbekove", te posle dvadeset godina nemaju pravo na kompenzaciju.

Zvanični predstavnici CIA priznali su na suđenjima da je od stotina ljudi, na kojima su vršeni eksperimenti iz programa Mk Ultra, samo četrnaestoro unapred obavešteno o tome. Njima je agent CIA u San Francisku dao LSD, kako bi se ispitalo delovanje droge u operativno realističkom okruženju. Danas programi iz oblasti kontrole uma funkcionišu na mnogo suptilnijem i mračnijem planu. Program Monarh ima za cilj stvaranje dece špijuna, koja će biti podmetnuta pedofilima na visokim funkcijama u vladi, armiji i velikim firmama, što će te ljude dovesti u poziciju da budu ucenjeni. Kao i u nacističkom programu Lebensborn. postoje dokazi o selektivnom odabiranju dece, davanju dece u posebno odabrane porodice, gde se odgajaju po posebnom programu, do uzrasta kada prelaze u centre CIA ili vojne baze, gde se radi na tajnim programima i gde se obuka kompletira. Ima dokaza da su začetnici ovog programa u Americi bivši nacisti, ma koliko to čudno zvučalo u današnje vreme.

Vratimo se Nalazačima. Oni se ne bave samo trgovinom dece, već i obaveštajnim radom. Ima ih u Los Anđelesu, San Francisku i mnogim drugim američkim gradovima. Naročito su brojni u Vašingtonu. Sem što rade u kongresnoj biblioteci i kancelarijama kongresmena kao saradnici i službenici, odlaze i na aktuelna mesta širom sveta. Osnivač Nalazača je Marion Peti, penzionisani podoficir američkog vazduhoplovstva. koji živi na velikom imanju u Virdžiniji i koga sledbenici smatraju guruom, a daju mu imena kao što su "Student", "Šetač", "Prozivač", "Nalazač staze" i slično. Voli da drži predavanja u rasponu od načina života u Nju Ejdžu (New Age) do istočnog misticizma. Ono što su Nalazači započeli kao eksperimentalni život u komuni, završilo se kao kult koji je imao za cilj obučavanje dece koja će biti podmetana radi ucene političarima, diplomatama, poslovnim ljudima i službenicima organizacija koje čuvaju red i zakon. Podmetanje dece bogatim perverznjacima ima za cilj prikupljanje novca za tajne operacije, kao i obuku dece da budu operativci i profesionalne ubice, tužni proizvod "poremećaja višestruke ličnosti" ("multiple-personality disorder"), koji ovu decu pretvara u bezosećajne robote pod punom kontrolom i koja se koriste za nepojmljivo mračne ciljeve.

Zoran Djindjic je voleo ljude koji kad idu honikom *vlade*..
kao i on trce i *preskacu stepenice*, neki Legija i Zveki..(tako mu je tepao i Toma Nikolic u intervjuima)..nisu trcali, ali su stigli, Kiro Gligorov (vmro) i Mika Spiljak (maspok) takodje nisu *preskakali stepenice*, prva faza su bili njihovi *diverzantski potpisi* umesto Broza, na ustavu 1974, druga faza je bila uskladjenje SKJ sa novim ustavom, zamena partijskih knjizica novima, umesto SKJ, dobili smo SKS,SKH,SKS,SKM,SKCG....znam veliki broj, clanova koji nisu predali *stare knjizice* kao i ja, a podigli su nove...de ih *administrativno ne izbace* !!!, ali nisu mogli nista, nisu imali partijsko vodjstvo za *posebne namene*..JNA, je ostala * ista *..da se *krcka*.*nista se nije desilo*, a *ratni oficirski kadar*...starosti oko 50-55 godina, respektivne proslosti i zrtava za SKJ...je trebalo, penzionisati, prekomandovati ali da ne osete...*novi nacin razmisljanja*...a, novi *tici sokolici* da zavrse akademije, ne retko civilnog obrazovanja da se *aktivira* obuce uniforme, postavljenja, cinovi..duzi poces. Kasniji dogadjaji to i potvrdjuju...a u njima se nalazi odgovor..*zasto komunisti nisu smenili slovence*, ili, kako je Veselin Djuranovic , Crnogorac, postao predsednik SIV, a u mladosti bio *cetnicki simpatier*..kao slovenac Stane Dolanc, neki slovenacki fasista ili slicno...pa postao to sto je bio..*garderober odela i donjeg vesa* nakon smrti Broza, bilo je ponesto i zlatnih predmeta licne svojine..nevolim dugcke tekstoive pa toliko !!