Milan Stojadinovic, zvani *rogonja*

sobaljili mu *saveznici* zenu, a on ljut, pokloni sve do Zemuna...

Kao službu koja im je napravila najveće probleme navodi Italijane jer su posle aktiviranja planova na Balkanu poslali prave plejboje u Beograd i tako se infiltrirali u beogradsko visoko društvo. „Poznato je da je njihov vojni ataše, inače glavni špijun u Beogradu, spavao sa ženom predsednika vlade Milana Stojadinovića u kadi punoj šampanjca. Eto to su nam radili"*

Princ Aleksandar nije prestolonaslednik

Prenošenjem prerogrativa na namesnike, kralj Petar Drugi podneo je ostavku ne samo na svoj položaj već i na monarhiju. Njegov sin, princ Aleksandar, rođen je 17. jula 1945. godine kao sin već bivšeg kralja. Dakle, on nije bio prestolonaslednik ni jugoslovenskog, ni „scgjskog", a još manje je danas naslednik srpskog prestola.
Evo kako se odvijao poslednji čin drame i kako je Jugoslavija prestala da bude kraljevina, a kralj Petar Drugi prestao da bude kralj.
Sporazum između Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i Kraljevske jugoslovenske vlade potpisan je 1. novembra 1944. godine, a potpisali su ga Josip Broz i dr Ivan Šubašić. Rešeno je bilo da jednim ustavnim aktom kralj imenuje Namesništvo. I odlučeno je da Namesništvo položi zakletvu kralju, a vlada - narodu. Ovaj sporazum je objavljen u Službenom listu DFJ, u petak, 9. marta 1945. godine.
U Londonu je, zatim, dana 29. januara 1945, jugoslovenski kralj Petar Drugi potpisao Odluku (Pov. br. 54) kojom je svoju (Ustavom Kraljevine Jugoslavije zagarantovanu) „kraljevsku vlast, do odluke Ustavotvorne skupštine, preneo na kraljevsko namesništvo". Odluka je objavljena u Službenom listu DFJ, u petak, 9. marta 1945. na strani 122, broj 11, pod brojem 135.
Time je, dakle prenošenjem svojih prerogativa na namesnike, kralj podneo ostavku ne samo na svoj položaj već i na monarhiju.
Zatim, 2. marta 1945. godine kralj je imenovao kraljevske namesnike: dr Srđana Budisavljevića, dr Antu Mandića i ing. Dušana Serneca. Namesnici su položili zakletvu 8. marta 1945. u Beogradu. I ovo je objavljeno u Službenom listu br 11, str. 122, u petak, 9. marta 1945. Namesnicima je kraljevska vlada dr Ivana Šubašića podnela ostavku 5. marta 1945.
Dalje, 7. marta 1945. na predlog Predsedništva AVNOJ-a kraljevi namesnici su imenovali novu vladu. Predsednik Ministarskog saveta je postao Josip Broz! Objavljeno u Službenom listu broj 11, petak, 9. mart 1945, broj 139. Broz je požurio da odmah odlikuje sva tri namesnika svojim Ordenom zasluga za narod prvog reda („za savesno i požrtvovano vršenje svoje dužnosti u korist naroda Jugoslavije")!
I onda, u Londonu je 17. jula 1945. godine, kao sin bivšeg kralja i bivše kraljice Jugoslavije, rođen Njegovo kraljevsko visočanstvo princ Aleksandar, do pre izvesnog vremena pretendent na jugoslovenski presto, zatim na presto SCG i sad na srpski.
I to nije sve. U Beogradu je 29. novembra 1945. godine Ustavotvorna skupština, na zajedničkoj sednici Savezne skupštine i Skupštine naroda, proglasila FNRJ i donela odluku kojom se „konačno, u ime svih naroda Jugoslavije, ukida monarhija u Jugoslaviji, a Petar Drugi Karađorđević s celom dinastijom Karađorđevića lišava se svojih prava koja su njemu i dinastiji Karađorđevića pripadala" (Deklaracija o proglašenju FNRJ objavljena je u Službenom listu FNRJ br. 93, u petak, 30. novembra 1945. godine u Beogradu).

Iz ovih dokumenata jasno je sledeće:
1. Kralj Jugoslavije Petar Drugi podneo je ostavku (sve svoje prerogative preneo na namesnike) 29. januara 1945. godine.
2. Njegov sin, princ Aleksandar, rođen je 17. jula 1945. godine kao sin već bivšeg kralja. Princ Aleksandar, dakle, nije bio prestolonaslednik ni jugoslovenskog, ni „scgjskog", a još manje je danas naslednik srpskog prestola.
Jugoslavija je nestala, SCG isto tako, a Srbija je republika.

Istoričar Miodrag Janković

Tačno se sećam kad su počele da mi rastu sise. Bila sam četvrti razred, posadila se za radni sto da učim, naslonila se i kako se naslonila imala utisak da mi je neko nabio prst u oko. Dobro, malo niže. I nisam ukapirala da to sise pokušavaju da izadju napolje. Učila. Sećam se i šta – o fabrici kablova iz Svetozareva. Danas imam sise, Svetozarevo se više ne zove tako, fabrika kablova je danas holding preduzeće, svi napredovasmo.

Kod Svetozareva i fabrike kablova to išlo malo usporeno, to bio proces, al’ ja dok se osvrnuh dobih sise sa kojima izvesno vreme pojma nisam imala šta ću a ni čemu mi služe. Mislim, još sam isecala iz ’’Zabavnika’’ ono – ’’Obucite Cicu’’, Cica jeste imala sise al’ njoj to sve nekako lepo stajalo, meni taman ko piletu sise jer sam ja kao mala imala samo koščurine, to jest, kad danas pogledam slike na njima samo kolena i glava. I onda tu krenu kao neke sise, da te bogmilisačuva, k’o ono kad se detetu menjaju zubi pa od onih lepih mlečnih odjednom dobije domine, totalno nesrazmerne glavi i ustima u kojima se nalaze. Sve nekako hiperbolično.

Onda ti na te sise atakuju svi dečaci iz ulice, onako u trku, odma’ batale loptu i postanu im zanimljive te tvoje sise. Kad izlaziš iz dvorišta prvo zveraš levo desno pa ako nema nikoga trčiš do prodavnice u koju te teraju svaki čas. Čim počnu sise nekako procene da si – sad veeelika pooraslaaa – pa možeš da trčkaš kad god se oni sete da su izlapeli i pola zaboravili.

I tako rastu te sise, ne pitaju kol’ko treba, ja jadna sve vreme išla pogrbljeno, dok sam se navikla na njih nisam promašila ni jednu kvaku. I nije me promašila ni jedna lopta na fizičkom.

Elem, porastoše i silne mi probleme u životu napraviše, svuda se trpale prve, saznavale sve pre mene i toliko bile u centru pažnje da sam ja bila samo držač za sise, totalno neprimećena i beznačajna. Ja živela u nadi da će neko da pronadje nešto što može sise da učini nevidljivim da malo i ja dodjem do izražaja. I onda stiglo neko vreme u kome se samo trabunja kako povećati sise i postati replika neke tamo, volj’ ti silikoni, volj’, dijete, volj’ čitava lepeza gluposti od kojih sise neće porasti al’ niko ti ne brani da se nadaš. Ja se uvek čudila ženama koje pate što su im male i nevidljive, šta bi ja dala da nisam morala da vukljam ove moje.

I sad je to sve valjda iscrpljeno pa se pojavila nova tehnika na koju ja moram da nabasam iako imam sise.

Neki tamo hipnotizer, britanski naravno, Britanija izgleda ima najveću koncentraciju ludaka po glavi stanovnika, tvrdi i garantuje da može ženama da natera sise da rastu. Hipnozom. Ako ne uspe da ih hipnotiše, vraća pare.

Sad, neće on da bulji u sise, smučilo bi mu se, snimio čovek CD sa tim hipnotišućim naredbama – rastite, rastite, postajte veće, postajte veće, slušajte moj glas, gledaje me pravo u treće oko… Na ženama je samo da ture slušalice na uši, raskopčaju jeleče i opuste se. Sise će sve dalje da rade same.

Koja nema sise a ima hrabrosti i veruje u hipnozu neka naruči CD. I neka se nada da taj zna šta radi i da neće umesto sisa da joj izraste nešto čemu se uopšte nije nadala. Ono posred čela. Nije nemoguće. Kad mogu sise što ne bi moglo i to.

I kad sam već kod toga, onoga, pisah kako mi administracija vrvi od seksa u svim pozama sa raznoraznim nenormalnim pitanjima, živa se pojedoh što na ista nemam odgovor. Hit zadnjih dana mi je – ’’zašto penis ne poraste koliko treba’’!

Da mogu da odgovorim ovom mučeniku rekla bih mu – zato što je glup! Il’ ga niko nije obavestio koliko treba.

Pa mi tako padne na pamet, svi bre zaradiše pare prodajući maglu samo ja cepam nešto pošteno, kroz krv, suze i znoj, mogla bi da počnem da se bavim hipnozom. Il’ lično, il’ da snimim neki CD – Povećavam penis hipnozom. Ne poveća li se, vraćam pare i dajem garanciju da je glup. Kupovina iz fotelje. Ako naručite odmah, uz CD dobijate potpuno besplatno, lakoprenosive, samomontirajuće, biorazgradive, kondome, do sad nevidjene na našem tržištu. Ograničena ponuda. Narudžbe dok traju zalihe.

Namlatim pare i odselim se na neko ostrvo da sunčam sise.

Dok ih još imam. Jer, ako još jednom pročitam nešto ovako glupo otpašće mi. Garantovano.

Mislim, dok mi se atakovalo samo na sise nekako i pretekoh al’ ovo masovno atakovanje na pamet neću da preživim. Lepo osećam da posustajem!