Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968*

Nemacku. Ministar Tomica, je odleteo u Nemacku i nedvosmisleno oborio *vrednost akcija* KCS, i ne samo KCS, restruktuiranje i *privatizacija* mogu da pocnu...*Mozete poceti*...kao da je stigla *komanda* sa tribine *prvomajske parade 2010*...u nedostatku , radika i vojske dobri su i kompradori, i lica sa poternica...

Šarl de Gol je sa mesta predsednika odstupio 28. aprila 1969, nakon poraza njegovog referenduma o pretvaranju Senata u savetničko telo, a davanja većih ovlašćenja regionalnim većima. Neki su rekli da je ovaj referendum bilo svesno političko samoubistvo koje je de Gol počinio nakon traumatizirajućeg maja 1968. Kao i 1946, de Gol je odbio ostati na položaju bez podrške naroda.
[uredi]

*..Lider radikala je u sudnici tvrdio da je njegovo izjašnjavanje o krivici 20. aprila bilo odloženo, ne zato što, kako je Tribunal saopštio, tužilac Brus Makferlejn nije mogao da doputuje iz Kanade, nego zato što su tužioci i sudije "slavili rođendan Adolfa Hitlera".
"Po pritvoru se proširila glasina da je moje prvo pojavljivanje, 20. aprila, odloženo zato što je veći broj sudija i tužilaca slavio rođendan Adolfa Hitlera", kazao je Šešelj.
"Satanistička sekta koja upravlja Tribunalom", nastavio je optuženi, zakazala je njegovo pojavljivanje pred sudijom za danas, "na godišnjicu Hitlerove smrti".
"Oni bi sada da pozovu Adolfa Hitlera da im on iz donjeg sveta udahne nove snage da se obračunaju sa mnom, ali ni to im neće pomoći", rekao je Šešelj, tvrdeći da Tribunal vode "današnji Hitlerovi sledbenici"...*

sinoc na RTS *vlasnistvo gradjana srbije*..vodjen *mudrom rukom kontra revolucionara..* A La marinac*..nije bio iskren prema gledaocima, a prema istrazivanjima RTS, ima ih mnogo, najgledanija tv stanica u Srbiji.. Voditeljka mu je, dala priliku, da obavesti *domacu i svetsku javnost*...kako su ga *bili i mucili*..*udarali klince pod nokate*...dok je boravio na Golom otoku,...nije mu dala priliku da objasni operaciju *paljenje zdanja skupstine i listica*..*operaciju sablja*...za 24 sata *pendrek mileva* je pohapsila *ceo fond golog otoka*..za par godina, a, nekadasnji drug Azem Vlasi je morao da ga ispravlja u nekim *stavovima i tvrdnjama*...praveci razliku izmedju kritikovanja i podcenjivanja...Josipa Broza Tita..ocigledno, zvakaca trac guma *booblle gom*, *kupljena u trstu*...jos radi, neunistiva *tehnologija* zapada, fin covek, nece da je zalepi pod *tezgu*...za koju radi.

Kuću cveća posetilo više od 20 miliona ljudi
-----------------------------------------------------------------
Oko nas
ponedeljak, 03 maj 2010 14:18
BEOGRAD - Kuću cveća je od 80-ih godina do danas posetilo više od 20 miliona ljudi, onoliko koliko je otprilike Jugoslavija imala stanovnika u vreme Josipa Broza Tita, izjavio je danas Tanjugu kustos Muzeja istorije Jugoslavije, u okviru koga se nalazi i Kuća cveća, Momo Cvijović.
Od smrti nekadašnjeg predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita prošle su tri decenije, a poklonici njegovog dela i dalje svakog 4. maja u velikom broju posećuju Kuću cveća, gde je Tito sahranjen, kazao je Cvijović navodeći da je atmosfera svakog 4. maja tužna.
Iako je prošlo 30 godina od Titove smrti na njegov grob i dalje dolaze poklonici, nekadašnji saradnici i prijatelji, članovi porodice, pa se tako uglavnom mogu videti ista lica, istakao je Cvijović, dodajući da je jedina razlika u tome što je u godinama neposredno nakon smrti Josipa Broza bilo mnogo više emocija i veći broj posetilaca.
"Nakon Titove smrti u Muzej je dnevno dolazilo između 10.000 i 15.000 posetilaca, obilazili su muzej, ali su uglavnom dolazi zbog Titovog groba", naglasio je Cvijović.
Posle 80-ih godina, kada je Muzej istorije Jugoslavije, tada "Memorijalni centar Josip Broz Tito", bio izuzetno cenjena i posećena ustanova, dolaze devedesete godine kada posete kompleksu "dramatično padaju", da bi se u poslednjoj deceniji posetioci polako počeli vraćati, iako je sadržaj, koji Muzej danas nudi, dosta smanjen, kazao je Cvijović.
U 2009. godini prvi put su uvedene karte za ulazak u Kuću cveća pa se tako sa sigurnošću zna da je prošle godine 73.000 posetilaca videlo mesto gde je sahranjen nekada "najveći sin naroda i narodnosti Jugoslavije".
Kuća cveća izgrađena je 1975. godine po nacrtu arhitekte Stjepana Kralja kao zimska bašta namenjena za Titov rad i odmor.
Ovo zdanje u Botićevoj 6, najviše posećuju građani bivših jugoslovenskih republika, ali i strani turisti koji dolaze u Beograd.
Reporteri Tanjuga u Kući cveća zateki su Slovenca Janeza Pulaneca (56) iz Ptuja koji je kazao da je u Beograd došao sa suprugom i iskoristio priliku da poseti to mesto kako bi se prisetio "starih vremena".
"Isto je kao što je nekada bilo. Ovde nismo bili 15 godina i sada smo ponovo tu da se prisetimo starih vremena", rekao je Pulanec. Beograđanin Bojan Đurđević (33) kazao je da Kuću cveća poslednjih nekoliko godina, u proseku, posećuje jednom godišnje, ali ne zbog posvećenosti Titu, već zato što "jednostavno voli da dođe". Nikola Nešić (27) iz Obrenovca je kazao da kuću na Dedinju nije posetio zbog obožavanja lika i dela Josipa Broza, već iz radoznalosti, jer je tu prvi put.
Osim groba Josipa Broza koji se nalazi u centralnom delu memorijalnog kompleksa okruženog cvećem, posetioci mogu videti Spomen-sobu u kojoj se nalaze portret i bista Josipa Broza, kao i knjiga utisaka u koju se upisuju predstavnici domaćih i stranih delegacija, od Titove smrti do danas.
Delegacije su najbrojnije 4. i 25. maja kada u knjigu svoje utiske i uspomene, između ostalih, zabeleže veterani Drugog svetskog rata, članovi udruženja antifašista, nekadašnji pripadnici različitih brigada, kao i udruženja koje nose ime Josipa Broza iz cele bivše Jugoslavije.
U Kući cveća izložene su savezne i republičke štafete iz perioda posle 1957. godine, kada 25. maj počinje da se obeležava kao Dan mladosti, a cela manifestavija nošenja štafeta rukama hiljade omladinaca "od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana" dobija naziv Štafeta mladosti.
Posetioci mogu videti i oko 190 lokalnih štafeta koje su Josipu Brozu poklanjali pioniri, omladina i razne društvene i političke organizacije, najčešće pravljene od drveta ili metala, koje su sve na vrhu, po pravilu, imale zvezdu petokraku ili buktinju.
Ritual nošenja štafete osmišljen je pre 65 godina i trajao je punih 42 godine, pa i posle Titove smrti sve do 1987. godine kada je poslednju štafetu, napravljenu od pleksiglasa sa osam kapi krvi, Rejmonda Bročaj iz Gnjilana predala tadašnjem predsedniku Predsedništva SFRJ, a koju posetioci mogu videti u Kući cveća.
Oni koji dođu u Kuću cveća mogu videti i Kineski salon, napravljen u Šangaju početkom 20. veka, a za potrebe Titovog kabineta nabavljen od porodice Vinka Petrića iz Rijeke u kom se ističu škrinje od lipovog i jasenovog drveta i šestodelni paravan od ružinog drveta.- Tanjug

* Mudar čovek se stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče.*
Dositej Obradović

*..Posle 80-ih godina, kada je Muzej istorije Jugoslavije, tada "Memorijalni centar Josip Broz Tito", bio izuzetno cenjena i posećena ustanova, dolaze devedesete godine kada posete kompleksu "dramatično padaju", da bi se u poslednjoj deceniji posetioci polako počeli vraćati, iako je sadržaj, koji Muzej danas nudi, dosta smanjen, kazao je Cvijović...*

u sveze omalanom zdanju, koje nije spalio ni Adolf Hitler...a *neki* jesu..prof, dr, drmr..je izjavio..* E, sad, vi ste to sve lepo sacuvali, a mi cemo sad to sve lepo da prodamo*...primopredaja *vlasti i dobara* je izvrsena, jedino zaposleni gradjani Srbije nisu, isterani su na ulicu kao neka neupotrebljiva stoka...po srbiji *gamize* oko 800.000 gradjana *nize klase*...nezaposlenih ljudi, clanova *klasnog drustva*...koje je stvoreno uz ucesce i doktora eksploatatorskih nauka, neki *kupci* toga sto *cemo mi to lepo da prodamo*, upravo ovih dana muvaju se po stampi...braca Saric, i mnogi drugi...a *prodavac* se pravi lud i prica price o Brozu, komunistima, diktaturi, ...

Dačić: Slučaj „Šarić" ne može da obori ovu vladu

Paralelni intervju: Ministar Ivica Dačić i državni sekreter Slobodan Homen o uticaju Afere „Šarić" na Vladu Srbije

Pet pitanja:

1. Da li Vlada može da padne zbog slučaja Šarić?
2. Da li je, prema vašim podacima, iko iz aktuelne vlasti umešan u poslove sa klanom Darka Šarića?
3. Da li je, prema vašim podacima, neko iz bivše vlasti povezan sa klanom Darka Šarića?
4. Da li su sve stranke vlasti podjednako posvećene borbi protiv organizovanog kriminala?
5. Čime ste spremni da garantujete da vi, vaši najbliži saradnici iz stranke i ministarstva nisu umešani u poslove sa Šarićima?

Dačić: Slučaj „Šarić" ne može da obori ovu vladu

1

u 1. Ova vlada ne može da padne zbog slučaja „Šarić", jer je ova vlast krenula na njih, počela da ih hapsi i optužila ih. Za vreme ove vlade počeo je ozbiljan rad na razbijanju tog klana, koji je rezultirao velikom zaplenom kokaina u oktobru prošle godine.

u 2. Ja ne vodim istragu, već je vodi specijalni tužilac. A čak i da se utvrdi da je neki pojedinac iz vlasti povezan sa njima, nema razloga da padne Vlada, jer je njeno suštinsko opredeljenje borba protiv organizovanog kriminala. Ona je zasnovana na tom principu i ostvaruje dobre rezultate.

u 3. Prvi policijski izveštaji o Darku Šariću, kada su identifikovani kao organizovana kriminalna grupa, datiraju iz 2005, 2006. godine... Zašto se sve do sada ništa nije radilo po njihovom pitanju, ja ne znam. Ipak, ni o tome ne vodim istragu ja, već specijalno tužilaštvo, pa ono i o tome treba da se izjasni.

u 4. Ne vode stranke istragu, niti se bore protiv organizovanog kriminala, već to rade državni organi. U nekima od tih organa nalaze se stranački funkcioneri, negde ne. Kao član Vlade mogu da kažem da su svi državni organi - MUP, službe, sudovi i tužilaštva maksimalno posvećeni tom poslu.

u 5. Rezultati rada MUP-a u borbi protiv organizovanog kriminala, konkretno protiv ove grupe, najveći su garant da niko od nas nije umešan u kriminalne poslove. Naravno, neće se bežati od odgovornosti ako se utvrdi da je drugačije. Ja sam na početku svog mandata rekao da nema povlašćenih, pa bili oni stranački ili lični prijatelji.

Homen: Sačekajmo da tužilaštvo završi istragu

2

u 1. Činjenica je da se u optužnici protiv klana Darka Šarića nalaze samo lica iz kriminogenih struktura, da nema nikog iz državnih, političkih... Finansijska istraga i istraga koja se tiče pranja novca trajaće do avgusta i tek kada specijalno tužilaštvo završi tu istragu, znaćemo pouzdano ko je umešan u sumnjive poslove. Opredeljenje Vlade ostaje da se ide do kraja u borbi protiv organizovanog kriminala, po svaku cenu.

u 2. O konkretnim imenima se ne može i ne sme govoriti u javnosti dok sve istrage ne budu završene. Specijalno tužilaštvo će dati konačnu reč. Spekulacije su jako opasne i ne smeju biti predmet političkog potkusurivanja.

u 3. Činjenica je da je moć klana Darka Šarića narasla od perioda posle akcije „Sablja" do 2008. godine. Međutim, i u ovom slučaju moramo biti pošteni i bez spekulacija pustiti specijalno tužilaštvo da istragom da odgovor na ovo pitanje.

u 4. Čitava Vlada je posvećena ovom poslu. Ne postoji mehanizam da se izmeri koliko ko doprinosi, a to je i nemoguće jer svaki resor nosi svoju odgovornost. Odgovor o radu stranaka koje čine vlast, po svim pitanjima, pa i ovom, daće birači.

u 5. Delovanje u borbi protiv organizovanog kriminala i javno deklarisanje o tome najveći su garant koliko smo posvećeni tom poslu i koliko smo na suprotnoj strani od vodećeg narko-klana. Najveća potvrda da smo potpuno posvećeni toj borbi je činjenica da smo postali mete za likvidaciju tog klana.

Bijesni radnici ubili direktora
Foto: AFP
U sukobima između policije i više od 30.000 radnika čeličane na sjeveroistoku Kine, koji su se pobunili zbog prodaje tvrtke, poginula je jedna osoba, a stotinjak ih je ranjeno.

Sukobi su izbili u petak u gradu Tonghuu gdje su radnici istoimene čeličane prosvjedovali protiv namjere tvrtke Jianlog da kupi njihovo postrojenje.

Radnici su bijesu ubili direktora Jianlonga Chena Guojuna koji im je pokušao narediti da se vrate na posao. Guojuna je preminuo jer su pobunjenici liječnicima zabranili ulaz u bolnicu.

Jianlong ima manjinski udjel u Tonghuu, a ovo je drugi pokušaj preuzimanja cijele tvornice.

Radnici su blokirali prometnice i razbijali policijska vozila u središtu grada, ali su kasnije rastjerani.

T.J.|Net.hr

srednjoŠkolci o Titu
Babe i dede ga i dalje gotive

Današnji srednjoškolci o Josipu Brozu znaju samo iz priča, „pošto ga nema u udžbenicima". Čuli su da se lepo živelo, da su škole i doktori bili besplatni i da se sa crvenim pasošem putovalo po celom svetu
1

Nekadašnji pioniri i omladinci su u čast Josipa Broza Tita pretrčali desetine hiljada kilometara kroz bivšu SFRJ, nosili mu štafete i recitovali pesme, redovno pisali domaće zadatke u slavu njegovog lika i dela... Današnje srednjoškolce, tri decenije posle smrti „oca naroda i narodnosti", Tito asocira jedino na priče roditelja da su plakali kada je umro i na crveni pasoš „sa kojim si mogao u ceo svet".
2

Dušan Savić: Nasmejao sam se kad je umro

Fudbalske asove Duleta Savića i Miloša Šestića vest o smrti Josipa Broza Tita je 4. maja 1980. u 15.05 zatekla na splitskom stadionu „Poljud", usred utakmice Hajduk - Crvena zvezda. Savić je bio na klupi, Šestić na terenu. Šestić kaže da su tada normalno svi plakali, a Savić tvrdi da se nasmejao, a da je tadašnji trener Zvezde Branko Stanković bio ljut, jer je prekinuta utakmica u kojoj su „imali Hajduk".

Savić kaže da mu je u jednom trenutku prišao prijatelj iz FSS-a i rekao: „Umro je"!

- Nasmejao sam se i pitao kada, jer sam znao na koga misli. Odgovorio mi je: „U februaru, ali sada su javili." Nasmejao sam se, jer smo se često šalili na sličan način. Okrenuo sam se prema svečanoj loži i video da je potpuno prazna. Tada je vest stigla do trenera Stankovića, koji se iznervirao. „Ništa me ne interesuje, igramo dobro, kakav Tito", vikao je Stanković - rekao je Savić.



Učenici tri beogradske srednje škole sa kojima je novinar Pressa razgovarao, znaju da je Tito bio komunista i vođa partizana, mašin-bravar po profesiji i doživotni predsednik SFRJ po funkciji. Čuli su i da se u njegovo vreme lepo živelo, da su svi imali zdravstvene knjižice, školovali se besplatno, putovali bez viza, gradili i družili se po omladinskim radnim akcijama... Niti znaju niti ih zanima da li je Tito bio pozitivna ili negativna istorijska ličnost.

Nisam njegov fan

Srednjoškolci su juče jedva uspevali da odgonetnu po čemu je to značajan 4. maj.
3
Crvene marame za komandanta... Hiljade ljudi juče posetile Kuću cveća

- Pa, to vam je tri dana posle 1. maja i dan pre 5. Aaaa, Tito umro... da, da. On je bio komunista i predsednik SFRJ. Doživotni! Iz Kumroveca je. Pa, ja baš dosta znam o njemu - pohvalio nam se učenik Matematičke gimnazije Stefan Đurić (17), dok njegova drugarica Sara Dojčinović (17) dobacuje:

- O Titu slabo znam. Nisam neki fan. Nema ga ni u udžbenicima.

Dimitrije Stanišić (17) nam objašnjava zašto nikoga ne treba da čudi što „nemaju pojma" o Titu:

- Pa ni ovi matori koji su živeli u njegovo vreme ne znaju ko je bio taj čovek. Mašin-bravar sa lepim odelima, kome su pioniri trčkarali sa štafetom. Da ih čovek pita zašto su to radili, ne bi znali da kažu. Još se kleli u njega. Znate onu „Druže Tito, mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo".
4

Ivica Dačić, SPS

Sve su stranke titoističke, ali u SPS-u ima najmanje titoista, odnosno članova nekadašnjeg Saveza komunista. Što se tiče ideja, mi se zalažemo za one dobre iz tog vremena, da u spoljnoj politici budemo most između Istoka i Zapada, za ideje socijalne pravde, besplatno školstvo, zdravstvo... Naravno, jednopartijski sistem nikada ne bismo vratili

Rasim Ljajić, SDPS

Taj režim je bio totalitaran i zbog toga je pao. Ideje koje nose autokratiju i jednopartizam ne treba da postoje, ali one koje se tiču socijalne pravde, prava na besplatno školstvo i zdravstvo, uvek ću podržati.

Dragan Todorović, SRS

Sve su stranke u Srbiji danas titoističke, a najviše DS i SPS. Za socijaliste je to prirodno jer su oni naslednici Saveza komunista, a DS vlada na Titov način. Mi zastupamo ideju srpskog nacionalizma što je kontra titoizmu.

Srđan Milivojević, DS

Tito je najveće zlo, poput Ante Pavelića ili Adolfa Hitlera. DS u sebi nema nijednu titoističku ideju, već počiva upravo na suprotnim principima od tog diktatorskog režima.

Suzana Grubješić, G17 Plus

G17 u sebi nema nijednu titoističku ideju, niti zalaganje. Nadam se da nas tako i javnost percipira.

Velimir Ilić, Nova Srbija

Ja sam ravnogorsko dete, najbliži rođaci su mi nastradali od Titovog režima, tako da nemam ništa zajedničko s titoistima. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ja o tome nemam šta da pričam.

Petar Petković, DSS

Ne mogu da odgovorim na pitanje da li i koje titoističke ideje mi zastupamo, kada smo mi na totalno suprotnoj strani.

Danas nam je loše zbog njega

Njegov drug Vukašin Jocić (17) kaže da je od starijih slušao priče da se u Titovoj SFRJ lepo živelo, „putovalo sa nekim crvenim pasošem gde god si hteo, omladina je išla na neke radne akcije"...

- Ali se posle njegove smrti sve raspalo... Nekima je on kao sad nešto kriv, a dede i babe ga i dalje gotive... Meni je svejedno.

Učenika Elektrotehničke škole „Nikola Tesla" Ivana Savića (19) Tito asocira na priče roditelja kako nisu išli u školu nekoliko dana kada je umro. Filipu Baboviću (15) iz Pete beogradske stariji su prepričavali kako se nekad lepo živelo.
5

Spasojević David (16) Matematička gimnazija

Tito je vodio partizane, bio jedan od glavnih vođa II svetskog rata. Slušao sam priče da se lepo živelo, putovalo, gradilo, radilo...

Podunavac Mia (15) Peta beogradska

Prvi domaći iz istorije nam je bio da uradimo nešto o tom vremenu. Dok je Tito bio živ, sve je bilo divno, a kad je umro, sve se raspalo.

Marjanović Nemanja (19) „Nikola Tesla"

Znam da je bio mašin-bravar i da su svi danima plakali kada je umro. Zamislite državu kojoj je bravar doživotni predsednik?! Da li to igde ima?

Radović Filip (15) Peta beogradska

Znam da je bio maršal, doživotni predsednik SFRJ, vodio partizane... Svi su ga voleli i kad je umro svi su plakali. Danas nikom ništa.

- Navodno je sve bilo besplatno - školovanje, lečenje, zdravstvene knjižice su imali svi, putovali gde su hteli, nisu znali za vize ni redove... Ali, onda je umro i sve se srušilo, raspala se i država. Ja nemam nikakav odnos prema njemu. U njegovo vreme nisam bio ni u planu (smeh). Ali znam kako sada živim, neki kažu da nam je danas loše baš zbog njega.
kraj

Obradović i nesvrstani u „Kući cveća"

BEOGRAD - Polaganjem venaca i odavanjem počasti u „Kući cveća" u Beogradu juče je obeleženo 30 godina od smrti Josipa Broza. Njegova udovica Jovanka Broz je, kao i poslednjih pet godina, u ranim jutarnjim satima poslala venac sa natpisom „Voljenom Titu - Jovanka".

Osim saboraca i poštovalaca, jugonostalgičara iz svih republika bivše Jugoslavije, prvi put ove godine u organizaciji MSP-a bivšem predsedniku SFRJ počast su zvanično odali ambasadori i otpravnici poslova 20 država, članica Pokreta nesvrstanih, čiji je Tito jedan od osnivača.

Ambasador Sirije Madžid Šadud kaže za Press da je to „vrlo dobar" korak Srbije.

- Tito je bio veliki čovek, ne samo za Srbiju i SFRJ. Igrao je veliku ulogu u korist mira i bezbednosti u celom svetu, osnovao je Pokret nesvrstanih u vreme hladnog rata, davao je pomoć zemljama trećeg sveta... Kako narod da zaboravi takvog čoveka? Ne može nikad - rekao je ambasador Šadud.

U ime SPS-a, počast Titu odali su ministar prosvete Žarko Obradović i predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić. Kuću cveća posetili su juče i invalidi rada iz Stare Pazove, Savez antifašista iz Hrvatske, penzionisani gardisti koji su bili Titovo obezbeđenje, društvo „Josip Broz Tito" iz Hrvatske, Makedonije i BiH, predstavnici SUBNOR-a...

Venac na grob svog dede položio je Josip Joška Broz, inače lider Komunističke partije Srbije. On je ocenio da su trenutni loš život i sećanje na bezbrižne dane uticali da veliki broj ljudi dođe u Kuću cveća.

- Daj bože da opet dođe tiranin i apsolutista, kao što su pričali da je Tito bio, samo da narodu bude bolje - rekao je Joška Broz. (B. B.)

Bilo je raznih *bilborda*...parola, na zgradi univerziteta, kao sto su..* DOLJE KNJEZOVI*...*IZVOZITE LJUDE KAO DA SU SMRZNUTA GOVEDINA*...* SOCIJALIZAM ZA SVE*...konacno, dolaskom na vlast *revolucionara 1968*...u Srbiji je bitno povecan broj *KNJEZOVA*..i povecan *IZVOZ*..ljudi kao da su smrznuta govedina...jer, Srbija vise i ne proizvodi govedinu..., prizvodi tajkune,narkomane, ubice,prevarante, nezaposlenost, jad i bedu, visestruko vecu nago *onu kritikovanu 1968*

DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ
TITOV PRVI PORAZ

STUDENTSKE demonstracije 1968. bile su prva ozbiljna, velika društvena pobuna u našoj državi, ocenio je u utorak za "Novosti" predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović, koji je imao jednu od najznačajnih uloga u organizaciji tih istorijskih studentskih protesta.
- To je bio liberalan pokušaj borbe protiv nasilja, batinanja, laži... sa osnovnim zahtevom - bolje društvo, bez obzira na to što su totalitarni režim i svemoćni vođa to hteli da uguše - naglasio je Mićunović, koji je u to vreme bio profesor na Filozofskom fakultetu.
Za Mićunovića je to prvi akt u borbi za demokratiju, slobodu govora, štampe... protest protiv represije i brutalnosti tadašnjeg autoritarnog Titovog režima.
- Iako su neki Titovo priznanje da su studenti bili u pravu i nuđenje ostavke pripisali njegovom lukavstvu, Tito je platio veliku cenu i to je bio njegov prvi poraz - kaže Mićunović.
On ne krije da ga danas pogađaju različiti komentari i sporenja analitičara o karakteru tih studentskih protesta.
- Jednostavno, te ž68. bili smo u društvu sa istorijom, jer su u celom svetu bile pobune u borbi za socijalnu pravdu i bolji život. To se prelilo i u našu državu - seća se Mićunović, istovremeno odbacujući kritike da je to bila kontrarevolucija. - Ta pobuna je bila bez ikakve ideološke podloge, prisvajanja i anatemisanja i zaslužuje značajno mesto u našoj istoriji.

Zove covek iz unutrašnjosti kuma u Beograd:

- „Kume, sutra mi sin dolazi u Beograd , pa jel’ bi mogo da mu naðeš neki
posao…“
- „Nema frke… evo, poslanik u Skupštini, plata 80 000 din a ništa ne mora
da radi… Samo ruku diže…“
- „Ne, ne, to je previše para za mladog coveka koji tek pocinje… Imaš li
nešto za manju platu, a s više posla, da se nauci odgovornosti?“
- „Kako ne, ima, sekretar u stranci, 65 000 din i nešto papirologije…“
- „Ne, ne, i to je previše.“
- „Onda direktor preduzeca… 45 000 din i dosta odgovornosti.“
- „Ma kume, jel imaš neki odgovoran poso a za recimo 25 000 din?“
- „E, j*** ga kume… za to ce onda morati da studira…“

Feudalna Srbija ceka clanstvo u EU..
-----------------------------------------------------
-koja bi, popunila svoje interese proizvodnim programima u Srbiji, poput spaljivanja starih automobilskih guma, lagerovala opasne materije i otpad, i naravno vrsila reciklazu istog u Srbiji. * Sta mogu japanci to mogu pecanci*...tako smo krenuli u *Bolji zivot* pripremljeni i.edukovani serijom *Dinastija*.Drug, pardon gospodin Orbovic kaze...

*– У индустрији је бројно стање, од 2000. изгубљено преко пола милиона радних места! Потпуна деиндустријализација. То је највећи проблем ове земље. Због тога је нас ова криза тако јако погодила, јер немамо производњу, уништена је индустрија Србије. На састанцима које смо имали са привредницима и са владом. Највише смо разговарали баш о томе како покренути индустрију...*

Dok se u Moskvi, odrzava vojna parad, sa izrazitim prisustvom prezivelih ratnika, ikljucujuci i obelezja, ordenje i medalje..u Srbij se na Kalemegdanu obelezava dan (povampirene) Evrope,cije su clanice, zivotinjski bombardovale SRJ, europi ciji se lideri nalaze na *opominjucoj edukaciji- paradi u Moskvi*...Skroman *doprinos* je u domu vojske...inace, lepo je od Tadica sto je u Moskvi, ali kod kuce mu bas nije obelezavanje u *rangu*, mogao je da pozove na *europski* koktel prezivele ratnike iz Srbije.

Dakle nas vrli profesor Zarko Korac nastavlja da poput lava brani interese Sjedinjenih Drzava i primitivnoj i sovinistickoj Srbadiji objasnjava editorijale "Nju Jork Tajmsa".

Svega ima kod Zarka, svega dakako sto je americkoj administraciji milo i drago cuti. Tu je kao prvo stara, dobra i vec isprobana prica o genocidu u Srebrenici. Naseg Zarka tako uzasno nervira sto Srbadija nikako nece da prizna da je u Srebrenici pocinjen genocid. Pa jos pominje i Nemce i njihov genocid nad Zidovima. Medjutim ono sto Zarko zaboravlja da napomene je da ti Nemci nisu stedeli ni zidovske zene ni zidovske muskarce mladje od 16 godina. Jer da jesu barem 4 miliona Zidova (od 6 koliko ih je pobijeno) bi prezivelo Drugi svetski rat. No to Zarka kao ni njegove americke mentore ne zanima previse...

Ljut je Zarko i na "nacionalistu" Tadica sto nikako da udovolji njegovim gazdama i prizna nezavisno Kosovo. Pa jos i saradjuje sa Republikom Srpskom i (barem zvanicno) podrzava njen opstanak. Zarko ne voli Republiku Srpsku (njegove pristalice zovu je pogrdno "Republika Sumska") bas kao sto je ni Ameri ne vole. Zarko bi da se "Bosna integrise" sto prevedeno znaci da nas svetski priznati filozof zeli da vidi Bosnu kao unitarnu drzavu. Pogodili ste: bas kao i Amerikanci.

Smeta naseg evro-atlantistu Zarka i to sto primitivni, turbo-folk Srbi uporno odbijaju da prihvate "zapadnu civilizaciju i kulturu". Zarko je inace veliki Zapadnjak i on vrlo dobro zna sta su to "zapadna civilizacija i kultura". Verovatno je rastao u Becu sa sve i guvernantom. Svirao klavir, citao Getea u originalu i ucio strane jezike. A ne ko njegovi primitivni zemljaci...

Ne svidja se nasem profesoru ni to sto Tadic zastupa interese "jedne strane sile". Tu naravno prekaljeni borac za "zapadnu civilizaciju i kulturu" misli na Rusiju. Zarka inace jako smeta kada neko u Srbiji zastupa interese Rusije. Zarko misli da je sasvim normalno da on zastupa interese Amerike ali ga eto mnogo smeta kada neko zastupa interese Rusije. Neki malo vise bezobrazni od mene bi rekli da je heroj ove nase price veliki licemer ali ja ipak necu ici tako daleko...

Kada govori o "zapadnoj civilizaciji i kulturi" Zarko uvek nekako zaboravi da spomene da je ta civilizacija i kultura Srbe skoro tri meseca zasipala osiromasenim uranijumom i kasetnim bombama i da je njegovu sopstvenu drzavu skratila za nekih 15 posto. Zarko izgleda ne haje mnogo ni za osiromaseni uranijum ni za kasetne bombe ni za teritoriju sopstvene drzave, ja drugog objasnjenja nemam...

Zarku se inace ne svidja ni sto je Medvedev dolazio u Srbiju i pun ponosa tvrdi da on nije isao da ga vidi. Navodno smetao mu nekakav "socrealizam". Zarko cinjenicom da nije isao da vidi Medvedeva pokusava da zaradi jos koji poen kod jedne ambasade u ulici Kneza Milosa. Naravno da Obama kojim slucajem svrati do Srbije nas bi Zarko sve u senaest trcao da ga vidi, sa "socrealizmom" ili bez njega...
_________________
General De Gol: "Cinjenica da pristalice levice i desnice tvrde da pripadam njihovoj strani dokazuje upravo ono o cemu govorim: da ja nisam ni za jedne ni za druge, ja sam za Francusku!"

Piše: Redakcija Betona
TADIĆ, LJUBOMIR

TADIĆ, dr Ljubomir (Smriječno, Crna Gora, 14. 05. 1925), akademik, nacionalni radnik, političar, otac aktuelnog predsednika Srbije i prijatelj bivšeg predsednika SRJ. Učesnik je NOR-a. Kraj rata je dočekao u činu kapetana, odlikovan Medaljom za hrabrost. Studirao je prava u Beogradu a doktorirao (filozofija prava) na Univerzitetu u Ljubljani. Jedan je od pisaca Ustava SFRJ (1963) i programa SKJ. Kao univerzitetski profesor najpre je radio u Sarajevu, a potom u Beogradu od 1963. Kao praksisovac, udaljen je s Univerziteta 1975. Nastavio je da uređuje Praxis international, dok je sa Dobricom Ćosićem pokušao da pokrene časopis Javnost. Dopisni član SANU postao je 1985, a redovni deset godina kasnije. Za pristupnu besedu odabrao je svoju najomiljeiju temu „O pozivu intelektualca“. Akademik Tadić je blagonaklono gledao na Miloševićevu politiku, okrivljujući za sve spoljni politički faktor, pre svega Ameriku i Nemačku, kao i „pretenciozne poluinteligente iz redova beogradskog mondijalizma“. Bio je ogorčen na formiranje i rad Beogradskog kruga, nezavisnog udruženja intelektualaca, s kojim se javno obračunavao tih godina. Zapretio je jednom prilikom da će kao odgovor tom tipu intelektualaca, reformista i ujdijevaca stvoriti udruženje zavisnih intelektualaca, kome je Tadić, zapravo, odavno već pripadao. Žestoko je kritikovao političke istupe Ivana Đurića u Francuskoj, kao i delatnost Radomira Konstantinovića („koga su tzv. nezavisni intelektualci izvukli ispod pepela“). Jedan je od osnivača Demokratske stranke 1990. čiji je član ostao do danas. Iako mu se nije dopao način na koji je Zoran Đinđić došao na čelo stranke, ostao je u DS-u, jer mu se činilo da kod njegovog starog prijatelja Dragoljuba Mićunovića „nacionalni momenat ne igra nikakvu ulogu i da se približava anacionalnoj politici Građanskog saveza“. Bio je potpisnik Deklaracije za obustavu postupka protiv Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom. Kao i većina njegovih prijatelja i bliskih saradnika, Haški tribunal smatra „gnusobom koja je namenjena Srbima“. Kada je njegov sin Boris postao predsednik Srbije, glavna bojazan akademika Tadića bila je vezana upravo za Tribunal u Hagu i rad novog predsednika Srbije. Nakon petog oktobra, na adresu akademika Tadića počele su da pristižu javne kritike i optužbe za nacionalizam, pre svega od Zagorke Golubović. Sredinom devedesetih, Laslo Sekelj je u svojoj knjizi Vreme beščašća, optužio akademika Tadića da je Društvo srpsko-jevrejskog prijateljstva, koje je vodio zajedno sa Klarom Mandić, bilo zapravo „ekstremističko srpsko nacionalno udruženje“. Akademik Tadić je potom tužio Sekelja, zbog čega je ovaj šest godina kasnije proglašen krivim. Politički je interesantna ekskurzija akademika Tadića sa Klarom Mandić, koja je bila u bliskom kontaktu sa Miloševićevim režimom i njegovim satelitima. U njenom salonu su bili svi od Miloševića i Dobrice Ćosića (ona ih je upoznala) do Arkana i Kapetana Dragana, koji je bio njen mezimac. Klara Mandić je inicirala osnivanje Fonda Kapetan Dragan. Bila je i savetnica Dafine Milanović, članica Demokratske stranke a potom Srpske demokratske stranke. Ubijena je 9. maja 2001. u svom stanu na Bežanijskoj kosi. Akademik Tadić je nastavio da se bavi politikom, a glavni neprijatelj postao mu je crnogorski secesionistički blok, zbog čega je sa Matijom Bećkovićem, Veselinom Đuretićem i Slavenkom Terzićem osnovao gubitnički Pokret za zajedničku evropsku državu SCG. Autor je brojnih knjiga: Filozofija prava (1983), Da li je nacionalizam naša sudbina? (1986), Nauka o politici (1988) i dr. Sa Mihailom Markovićem je nedavno objavio knjigu Srpski duhovni prostor, koja je očigledno nastala kao izraz akademikovih nemira zbog gubitka „srpskih zemalja“

Akademik pokojni Mihailo Markovic...
**Драгољуб Мићуновић је у пролеће 1990. године покушао да ме убеди да приђем ДС-у јер ће они имати најбољи социјални програм. Никада нисам видео тај социјални програм. У пракси га сигурно нема. Мићуновић сада чак и студентску побуну из 1968. године, која је била изразито лево оријентисана (сам Мићуновић је тада предложио да се Београдски универзитет назове Црвени универзитет „Карл Маркс”), сада покушава да представи као либерални покрет. Шта је то друго него прекрајање историје и прање сопствене биографије?Не знам у чему је такозвана социјалдемократска оријентација ДС-а, у правом смислу те речи.**

( Zoran Djindjic..*svaki prezervativ se pole upotrebe baca...* i fiiiic Micko je izleteo iz DS..)

Na dan sveti
Spasovdan
Pančevo
13.05.2010.godine


POŠTOVANA GOSPODO,PREDSTAVNICI SRPSKE
PRAVOSLAVNE CRKVE


Izvinjavam se što na mom kompjutereu nemam opciju ćirilice,zaglavlje
je kopirano sa sajta SPC.
Na današnji dan ,a,povodom saopštenja da je uhapšen gospodin pod
nadimkom Kapetan Dragan,mislim da su se stekli uslovi da se SPC stavi
u odbranu zahteva da se suđenje gospodinu obavi u Srbiji.
Kao što je poznato,takva suđenja bi trebalo prepustiti narodu Srbije
jer je narod najviše oštećen ,i najviše zlopaćen zbog ljudi koji su
učestvovali kao mašice u sprovođenju svetske akcije ,akcije onih
kojima je sveopšti zadatak uvek bio da satanišu Srbiju i srpstvo.
No,ja se ne želim baviti nacijama ,jer ja nisam čisto rođena kao
srpkinja,što smatram i velikom prednošću.
Majka moja je srpkinja ,rođena u bivšoj B I H ,otac mi je čeh/od oca
čeha i majke mađarice/,te ako se uzme u obzir da je dalje pokoljenje u
prošlost mešalo svoje obeležje i u DNK genetiku dodavalo razne poruke
,smatram da sam ja darovana sveobuhvatnom porukom svetskog
pozitivnog obeležja-Dušom,MIŠLJU od pozitivne misli i Srcem koje kuca
za svoju decu ,roditelje i domovinu.Pominjem čoveka sa nadimkom ,jer
,eto,uhapsiše ga u Australiji.
Moja saznanja su potpuna u svim delovanjima pojedinaca i grupa ljudi
u Srbiji i van nje ,gde se ona povezuju i sa SPC.
Pojedinosti će ići na sud ,pa makar prozvala i svog rođaka po četkici
slikarskoj Nenada Bacića/po liniji moje bake po ocu/akedemskog slikara
koji se bavi freskoslikarstvom posebne tehnike a ima galeriju u
B.Crkvi,a živi u Beogradu.
Sve u svemu ,čitav problem samnom i oko mene ,nastaje kada ja uzimam
otpremninu iz zdravstva,zahvaljujući racionalizaciji ,te se odlučujem
baviti umetničkim radom ,dizajnom unikatnih komada odeće ,slikanjem i
pisanjem.
Otvaram svoj SZR ,i tada ,kao i normalno ,očekujem da ću se baviti
biznisom kako bih zaradila novac za moje Vizije ,Projekat Fonda za
decu Pančeva ,te i Projekat Šušara ,koji se nalazi u Regionalnoj
pr,komori Pančeva,potpisnik prijema mejlom je gospodin
D.Bosilj,2008.god.
To sve ,trebalo je kasnije omogućiti ostvarenje Projekta koji se
nalazi u Višoj školi za menadžment u N:Sadu i na sajtu ,pod nazivom
Poslovanje SZR Tereza GM,koji je napisala moja kći Sanja Miladinović
kao seminarski rad.
No,u ostvarenju svojih snova za Srbiju,nije se moglo ,jer su se
pojavili ljudi ,preko svojih poslušnika ,preko ljudi koje su već
uspeli uceniti,obrlatiti da rade kao robovi za nekoga.
Pojedinosti Vam neću iznositi ,jer mi trebaju za SUD Pravde ,druge
nema ,jer četiri godine blokade,urnisanja moje porodice,blaćenja moje
ličnosti ,gde sam u svojih pedeset godina proglašena i lujkom i
pedofilkom i sektašicom i neprimerenom da budem majka ,ćerka ,baka,sve
to mora neko da snosii odgovornost .
Ne jedna osoba već više ,koji su veoma bili zainteresovani da me imaju za roba.
Jer ,neću se hvaliti ,ali jesam pametna ,sposobna , i dokazala sam se
i kao zdravstveni radnik,nekorumpirani zdravstveni radnik,dokazala kao
dizajner i krojač unikata,radila i za beogradska pozorišta,dokazala
sam se i kao slikar bez akademskog obrazovanja,ali darivana od Boga
,što se teško dobija i polaganje za diplomu od Boga ne može svako
da dobije ,dokazala sam se kao ćerka,kao samohrana majka ,kao baka.
Sve to ,neko je poželeo ,neko je pokušao da sruši ,samo zarad
interesa,svog interesa,interesa nekog ,neke institucije ,nekoga u
vlasti.
Rekoh,nikada to neće moći da se ostvari.
Ja sam dužna svojoj državi,ne pojedincu.
Niti je država SPC ,niti Patrijarh ,niti Predsednik RS,niti političari
,partije ,niko od njih nije Srbija,jer ne važi više ,Država to sam ja
,kao nekada,ne,ne važi.
Država ,to je narod u njoj ,a, ja sam deo toga naroda ,makar ne bila
čista srpkinja.
Ja ,koja sam svo svoje duhovno i humano ,talentovano biće htela da
poklonim radeći za interese dece i budućnosti Srbije , po dopuštenju
i crkvenih velikodostojnika /koji su postali veći političari ,pa i
kriminogeni-znam šta se radi ,te se tu nećemo nadmudrivati-,kažem
postali veći političari i od ovih na političkoj sceni/,dovedena sam
prisilama prema mojim prijateljima ,porodici i onima koji ne misle
kao kriminalci ali se plaše da se suprotstave,dovedena u situaciju da
ne stvaram ,i ništa od mojih Vizija .Cele četiri godine.
Posle 32 godine humanog rada,posle svega ,jer od države Srbije ništa
nisam tražila niti uzela ,samo davala ,kao i moji roditelji ,kao i
moje dete,moji unuci, znači ,ja sam kažnjena.
Kažnjena uz dopuštenje visokih predstavnika iz bivše vlasti kako u
državi tako u Crkvi,kao u poslovnom svetu ,tako i od ljudi koji su u
sprezi sa kriminalom.
Vi ,dobro razmislite ,hoće li Srbija uz dopuštenje SPC ići dalje na
ovim temeljima ,ili će se ovakvi temelji rušiti i uspostavljati novi.
Vi razmislite ,hoće li SPC i dalje dopustiti da se dešava ovakvo što
od zlikovništva prema pojedincima ,pojedincima od duše i srca
,pameti ,ili ćete štititi ljude tipa Kapetani i ostali ,samo zarad
Interesa.
Interesa,čijih ,volela bih znati?
Interesa pojedinaca?
Jer da je interes naroda u pitanju ,ni nalik ovome stanju u Srbiji ne
bi doživeli.
Niti narod ,niti ja kao pojedinac.

Hvala Vam što ćete ,nadam se pročitati moje mejl pismo,želim Vam svima
da svoj ustrojeni mir u duši zadržite ,i da o svemu nešto
preduzmete ,mnogo toga za interese naroda Srbije ,države Srbije .

Terezia Uzel Đurin
Pančevo

Na Izborima 1993. godine Djindjic mi je garantovao mesto poslanika, ako mu dam podrsku prilikom rascepa DS. Ja sam odbio, prisao Micunovicu i mnogo puta se pokajao zbog toga. Devetog i desetog januara 1994. godine odrzali smo Glavni Odbor DS u maloj sali Doma sindikata. Prethodne veceri smo se dogovorili na sastanku da bas ja, u ime DS iz Bora, predlozim glasanje o poverenju prof. Micunovicu, kada mi on da rec. Na tom sastanku prisustvovali smo: Micunovic, Domazet, Simonovic, pok. Tosic, Prica, Vuckovic, Mijatovic, Lilic, akademik Tadic i ja. Iduceg jutra nije doslo do glasanja, jer je Micunovic shvatio da je u manjini. Uzgred, u tom momentu licni sekretar preds. stranke bio je Boris Tadic, koji je pomagao Micunovicu u vodjenju sednice, koja je potrajala skoro 20 sati. Licni sekretar, covek od maksimalnog poverenja prof. Micunovica, prisao je Djindjicu?! Takodje i Vuksanovic (buduci ministar), rodjeni sestric prof. Micunovica?! Jasno je da je neprestano cepanje DS samo “igra za naivnu publiku”, u organizaciji Micunovica i drzavne bezbednosti.

Najvise zameram pok. Djindjicu to sto se okruzio ljudima veoma sumnjivog morala, i u stranci i u Vladi, a pogotovo kada nije morao. Takvi podmitljivi ljudi lako podlezu uticaju Sluzbe drzavne bezbednosti, pa su garantovano mnogi od njih kasnije postali njihovi spijuni i saradnici, a neki su vec bili, jos pre prvog susreta sa njime. To su Kolesar (sekretar preds. Vlade), Janjusevic, Beba Popovic, pom. min. Nenad Milic (udbas, sekretar Vlade pre Kolesara), sponzori DS (Kostic, Cepter, Miskovic, Beko, Radulovic, Djukic, Djilas), Ceda Jovanovic, Zoran Zivkovic, Goran Vesic, min. Raseta, min. Mihajlov, Srdjan Popovic, Igor Tadic, Grbin, dr Kolundzija, min. Novakovic (bivsi sluzbenik mafijasa Mark Rich-a), min. Vlahovic (koji je javno nudio RTB za 1 dolar?!) i ostali savetnici i eksperti za “trla baba lan”. Zasto je covek ogromne inteligencije i pronicljivosti dopustio da ga okruze takvim ljudima?! Iz gluposti, sigurno nije. Ocigledno je da ga je Sluzba drzavne bezbednosti iz nekih razloga drzala u rukama, i da je on to znao, a mi ostali ne.

DOS je oprostio Milosevicu milijarde dolara na Kipru?! Janjusevic i Kolesar su (sa ministrima) organizovali prodaju Cementare u Popovcu i ogromnog SARTRID-a americkoj firmi U.S. Steel za svega 23 miliona dolara, a Vlada je preuzela 1,7 milijardi dolara njegovih dugova?! Pukla je nevidjena bruka u medijima i to je iskorisceno da se da “zeleno svetlo” sa zapada da se Djindjic ubije. Zna se da su pucali obicni roboti (“koji rade na dugme, kada ih ukljucis”), zna se da su “crvene beretke” organizovale, a Mira Markovic naredila atentat. Jedino se ne znaju imena najvaznijih svetskih i DOS-ovih lidera, koji su se unapred slozili. Vec godinama potenciram vaznost i uticaj dogadjanja u borskom RTB-u na celu Srbiju. Kada razotkrujemo tajnu o nuklearnom otpadu, Sainovicu, mafijasu Mark Rich-u, unistavanju i zaduzivanju RTB-a, doci cemo do imena ljudi iz DOS-a, koji su odobrili da se Djindjic ubije.