Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968*

Strana 4 od 5 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Micun, lozac vatre 1968...cuvar vatre 2010..*dozivotni*..dik

Počalji  Milan taj Čet Jun 17, 2010 3:43 pm

Od zapadnog komunizma ostali samo čuvari vatre

Autor: Dr Neven Cvetićanin

No, u istočnoevropskim zemljama neće biti ni potrebno da u međusobne sukobe stupi više levica da bi se sama podela na levicu i desnicu relativizovala, jer će se ona relativizovati samom strukturom staljinističkog sistema i svih njegovih satelita, koji su oličavali specifičnu vrstu „carističkog“ konzervativnog socijalizma, u kojem su se spajale revolucija i restauracija. Posle Staljinove smrti, dolaskom narednih generalnih sekretara sovjetske komunističke partije (Hruščov, Brežnjev itd.), carističko-konzervativni momenat biće sve manje istican, ali ni revolucionarni momenat neće biti istican suviše, da bi se sve završilo mirnom transformacijom u neku vrstu ograničenog demokratskog pluralizma, ali zato stabilnog konstitucionalizma, koji praktikuje Putinova Rusija naših dana, učestvujući u projektu širokog postgrađanskog globalnog centra.

Dr Neven Cvetićanin: Epoha s one strane levice i desnice (9)

Dr Neven Cvetićanin (1974) diplomirao je i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za filozofiju. Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (2007) na grupi za političku sociologiju. Autor je stručnih knjiga Evropska desnica između mača i zakona (2004) i Epoha s one strane levice i desnice (2008) i niza naučnih radova iz oblasti filozofije i sociologije politike. Zaposlen je na Institutu društvenih nauka u Beogradu kao naučni saradnik.

Knjiga „Epoha s one strane levice i desnice“ predstavlja kapitalno delo iz oblasti društvenih nauka, koje kroz multidisciplinarni pristup i temeljno naučno istraživanje osvetljava ključne političke pojmove moderne epohe. Knjiga eksplicitno prati razvoj koncepata političke levice, desnice i centra, od njihovog nastanka sve do današnjih dana, te kroz generalno razmatranje ovih koncepata nudi i niz mini-biografskih portreta značajnih teoretičara i državnika, koji su obeležili pomenute pojmove u evropskoj političkoj i intelektualnoj istoriji. Izvode objavljujemo uz saglasnost autora i izdavača - JP „Službeni glasnik“ i Instituta društvenih nauka iz Beograda.



No, u Zapadnoj Evropi, koja je nakon Drugog svetskog rata dogovorima vodećih sila bila konstituisana kao liberalno-demokratska i konstitucionalno-parlamentarna, bilo je nužno da više levica stupi u međusobni sukob i da se raspadne nekadašnja monolitnost leve strane političkog polja, kako bi se konstituisao novi središnji i široki prostor u kojem će zajednički učestvovati levi i desni centar utemeljujući institucionalni poredak liberalno-demokratske države blagostanja. Stoga se u Zapadnoj Evropi, u posleratnom periodu, otvara front na levici gde će se socijalisti, odnosno socijaldemokrate, boriti sa komunistima, pri čemu će komunisti biti jači u Italiji i Francuskoj, a socijaldemokrate u SR Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Švajcarskoj i, naravno, skandinavskim zemljama. (Komunisti će posle prvobitne umerenosti i učestvovanja u prvim posleratnim zapadnim koalicionim vladama obnoviti svoj revolucionarni diskurs odlazeći u totalnu opoziciju poretku države blagostanja, što će ih dovesti u sukob sa socijalistima i socijaldemokratama, koji su, ostajući umereni, hteli da učestvuju u pomenutom poretku - Volter Laker - Istorija Evrope 1945-1992)

Sam zapadni komunizam se postepeno odvojio od staljinizma, te je zapadni komunizam ostao zadnje ostrvo prave, autentične klasične levice, koja se bez grižnje savesti mogla pozvati na kontinuitet sa onom levicom iz Francuske revolucije kao i na kontinuitet sa izvornim marksizmom. Zapadni komunizam neće imati poput onog istočnog na raspolaganju neki svoj politički poredak, odnosno svoju državu, te stoga u njemu neće nastati ona smeša revolucije i restauracije, koja je karakterisala istočni „caristički“ komunizam. Revolucija će u zapadnom komunizmu još uvek biti apstraktna ideja koja se neće vezivati za bilo koje tlo, niti za bilo koji određeni poredak, većće kao ideja svetske revolucije lebdeti u čisto idejnoj ravni. Revolucija tu neće biti ničim ukaljana, ali samim tim ni bilo čime naoružana, te će je to udaljiti od svih praktičnih političkih uspeha i rezultata. Stoga će zapadni komunizam vremenom sve više postajati samo specifična vrsta intelektualne mode, a sve manje ostajati konkretan politički pokret, čime će sebe samoosuditi na tavorenje na političkim marginama. Konačno, sve to će rezultirati pojavom da će mnogi bivši revolucionari, koji su bili više praktični negoli intelektualni, uviđajući gde je konkretni politički uticaj, pokajnički prelaziti u redove legitimističke socijaldemokratije, verujući da su samo iz jedne levice prešli u drugu, dok su suštinski iz jednog sistema (apstraktne revolucije) prešli u drugi (liberalno-demokratske države blagostanja). Sve to će konačno omogućiti potpuni politički trijumf zapadne socijaldemokratije nad zapadnim komunizmom, koji će poslednjih decenija biti sveden na tzv. „akademski komunizam“, vidljiv samo na katedrama izvesnih evropskih univerziteta, gde će nekolicina profesora ostati poslednjim čuvarima vatre autentične revolucije. Revolucija će se tako vratiti onima koji su je i izmislili - profesorima filozofije i sociologije, ostajući bez svojih konkretnih proleterskih brigada.

Tokom borbe sa komunistima, odnosno njihovim partijama i kružocima, i sama socijaldemokratija će se preobražavati. Naime, dok će u prvo vreme, dok je još postojala neka nada u skoro ostvarenje socijalističkog sna, i socijaldemokratija robovati nekim marksističkim postulatima, gledajući samo kako da ih izmiri sa realnošću novog liberalno-demokratskog poretka, tokom vremena će se ona potpuno udaljiti od bilo kakvog marksizma, tražeći nove idejne uzore. Ovo će biti posebno vidljivo u idejnoj transformaciji nemačke Socijaldemokratske partije koja se u tzv. Godesberškom programu iz 1959. udaljuje od marksizma razrađujući koncepciju demokratskog socijalizma, dok će se njeni lideri nove generacije poput na primer Helmuta Šmita (Helmut Schmidt) okretati od Marksa Kantu i od Kauckoga Poperu.

Nastavlja se
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty velika loza i lozaci Dragoljuba Micunovica..

Počalji  Milan taj Pon Jun 28, 2010 4:27 pm

Piše Mirjana Marković

Ko je odgovoran za hapšenje Slobodana Miloševića, za pet godina robije, za njegovo ubistvo. Naravno, NATO alijansa, zapadne vlade, centri u Briselu i u Vašingtonu. Ali njihova moć ne bi bila dovoljna za vidovdanski zločin da nije imala saveznike u zemlji na čije se građane namerila

Pre devet godina, na 28. juna, na Vidovdan, predveče, Slobodan Milošević je nasilno iz beogradskog zatvora odveden u Haški logor. Osim što je to bilo nasilno, bilo je i protivustavno. I, naravno, bilo je simbolično na ciničan način.

ŽIVOT ZA KOSOVO
Slobodan Milošević je počeo svoj politički život energičnim, enciklopedijskim zalaganjem za stvar Kosova. On je jedini jugoslovenski i srpski političar koji je otišao na Kosovo, da usred Kosova i pred Srbima i pred Albancima, brani Srbe izložene albanskom nasilju. Za slobodu Kosova od albanskog separatizma i nacionalizma govorio je na najvećem mitingu u istoriji srpskog naroda pred dva miliona ljudi 28. juna 1989. godine. Bilo je toga dana tačno 600 godina od Kosovske bitke. On je uspeo da u kratkom vremenu, od dana kada je obećao srpskom narodu na Kosovu i srpskom narodu uopšte, promeni Ustav Srbije i vrati Kosovu status pokrajine. ukidajući autonomiju koja je imala sva svojstva potencijalne apsolutne samostalnosti. On je zaustavio nasilje albanskih terorista u onom mesecu u kome je obećao da će biti zaustavljeno. Branio je Kosovo od separatizma a Srbe na Kosovu od terorizma dugo i uspešno, čak i onda kada je na stranu albanskog separatizma i terorizma stala moćna politička a zatim i vojna sila savremenog sveta. Podržan od naroda na čijem se čelu nalazio. on se suprotstavio toj sili, pred kojom već više od dve decenije manje ili više ćuti ceo svet.
Za to suprotstavljanje, za tu drsku nelojalnost, ta sila je njegovu borbu protiv albanskog separatizma na Kosovu proglasila za velikosrpski nacionalizam, a njegovu borbu protiv albanskog nasilja nad Srbima za genocid nad Albancima. Podigla je protiv njega optužnicu u svoje ime a sebe proglasila svetom i odvela ga nasilno u „svetski“ zatvor baš na dan koji je simbol, ne samo borbe srpskog naroda za slobodu. već i simbol njegove lične borbe za tu slobodu. Izbor Vidovdana kao dana za hapšenje srpskog lidera koji se zalagao za slobodu srpskog naroda, a pre svega za njegovu slobodu na Kosovu i slobodu Kosova. Trebalo je da bude pouka srpskom narodu i njemu lično – stavite tačku na tu borbu jer ćete pasti u ropstvo kao što ste u njega pali pre šest vekova boreći se za istu stvar. On je tog dana i pao u ropstvo. Srpski narod, bez njega, videćemo u kakvoj će slobodi živeti.
A on je u ropstvu bio pet godina. Srpski narod je u ropstvu bio pet vekova. Verovatno je za čoveka pet godina ropstva ono što je za narod pet vekova ropstva. Srpski se narod posle pet vekova oslobodio ropstva. On je posle pet godina ubijen.

Izbor Vidovdana kao dana za hapšenje srpskog lidera koji se zalagao za slobodu srpskog naroda, a pre svega za njegovu slobodu na Kosovu i slobodu Kosova, trebalo je da bude pouka srpskom narodu da okonča borbu za KiM

MILOŠEVIĆA NA GUBILIŠTE
Ko je odgovoran za vidovdanski zločin nad njim, za pet godina robije, za njegovo ubistvo.
Svako bi odmah rekao – oni protiv kojih se pobunio, koje je odbio da sluša, koji nisu uspeli da ga pobede ni u miru ni u ratu, koji su zloupotrebili njegova visoko moralna osećanja za interese drugih ljudi i na prevaru ga odveli u zatvor. NATO alijansa, zapadne vlade, centar u Brislu, centar u Vašingtonu… Da, naravno. Ali, delimično. Delimično. Jer ta moć iz Brisela ili Vašingtona, iz sedišta NATO alijanse ili sedišta zapadnih vlada, ta neosporno ogromna moć obratila se svojevremeno i njemu sa zahtevom da u ime njihove pravde pošalje u njihov zatvor i na njihov sud građanina naše zemlje koga su oni optužili za ratne zločine. On, kao predsednik Srbije, lako je i kratko to odbio.
Radilo se o Željku Ražnatoviću Arkanu. O građanima Srbije odlučuje se u Srbiji. I to je bio kraj njegovog razgovora sa predstavnikom te moćne strane sveta. Nema govora da je ta strana sveta protestvovala, pretila, dopustila sebi da juri „zločinca“ po Srbiji.
Dakle, ta moć nije tako moćna. He, ako nema saveznika u zemlji na čije se građane namerila. Da bi realizovala svoju moć mora da nađe saveznike tamo gde želi da je manifestuje, ali ne bilo kakve, već nadležne. Nijednog građanina neke zemlje ne može da pošalje na sud van njegove zemlje bilo ko – sudija opštinskg suda, dežurni u lokalnoj stanici policije, predsednik neke opštine, član vlade…. A dugogodišnjeg predsednika države u zatvor i na sud van zemlje može i sme da pošalje samo neko ko je nadležan – vlast te zemlje, dakle.
Ko je bio vlast u našoj zemlji 28. juna 2001. godine uveče – onda taj.
Bez tog savezništva ni Brisel, ni Vašington, ni sve zapadne vlade, ni cela NATO alijansa ne bi mogli ništa, kao što nisu mogli u vreme kada je Slobodan Milošević odbio da im bude saveznik u isporučivanju ljudi na gubilišta.

Milošević je u ropstvu bio pet godina. Srpski narod pet vekova. Srpski narod se posle pet vekova oslobodio ropstva. Milošević je posle pet godina ubijen

SAUČESNICI U UBISTVU
Vlastima u zemlji kao odgovornim za zločin u Hagu treba dodati i one subjekte koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem doprineli tom zločinu.
Rukovodstvo opozicione partije, i pri tom njegove partije, kojoj je on i tad bio na čelu, koje nije pomoglo 2001. godine da ga ne odvedu u zatvor a kada su ga odveli da ga vrate ili bar da ga puste da se leči u bolnici kada se razboleo.
Osamnaest poslanika SPS-a u Veću građana Savezne Skupštine koji nisu došli na sednicu Skupštine na kojoj se 2002. godine odlučivalo o zahtevu Skupštine SRJ Tribunalu u Hagu da se Slobodan Milošević leči van zatvora. Nedostajalo je 16 glasova pa da se takva odluka na Veću građana donese. Na Veću republika je doneta. Da je 16 od 18 koji nisu došli, došlo Skupština bi uputila svoj zahtev u Haški tribunal i on bi se verovatno lečio i verovatno izlečio. Ali, nisu došli. iako ih je „Sloboda“ molila i preklinjala.
Grupa lekara iz bolnice „Dedinje“ koja je na VMA odnekud imala pravo da odluči da ga posle koronarografije vrate u zatvor pod visokom temperaturom i u velikoj groznici nekoliko sati posle te intervencije, iako su me sami obavestili da se u bolnici posle takve intervencije mora da ostane nepomično u krevetu barem 24 sata. U hladnoj ćeliji, bez lekarskog nadzora i lekova, sa visokom temperaturom, počela je njegova bolest.
Tribunal koji mu nije dozvolio da se leči, pošto ga je prethodno doveo u teško zdravstveno stanje iscrpljujući ga radom, psihofizičkim nasiljem i onemogućavanjem meni i našoj deci da ga posećujemo.
Ideolozi „Sablje“ 2003. godine koji su počeli strašan progon njegove porodice – mene i dece, koji je imao za cilj da ga destabilizuje moralno i zdravstveno i da ga liši mogućnosti da nas vidi.
Holandske vlasti koje su preko svoje ambasade u Beogradu opstruirale mogućnost meni i našem sinu da odemo u zatvor za vreme male pauze u političkom progonu, kada smo kratko vreme bili bez poternica.
I još jednom – Tribunal u Hagu, kada je 24. februara 2006. godine odbio garancije ruske vlade da se leči u Moskvi, znajući koliko je bolestan. On ga je tog dana svesno i direktno osudio na smrt.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty perpetum mobile...?

Počalji  Milan taj Sre Jul 14, 2010 11:21 am

Mićunović: Ostajem u politici do devedesete...

Micunovic je ..* i kurta i murta* u isto vreme...*Eliot Nes*..nesalomivi...??
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Dekan *crvenog univerziteta* Micunovic..*kreator novog drust

Počalji  Milan taj Ned Avg 08, 2010 1:43 pm

Kada je život ispražnjen od svake vrednosti sem one da se u borbi preživi, zaista je prirodno što se u našoj svesti pojavljuju oni Drugi, koji ugrožavaju naš životni prostor
slika Klasno raslojavanje društva, kao posledica tzv. tranzicije iz socijalizma u kapitalizam, neminovno se odražava i u svesti društvenih aktera. Mahnito društveno raslojavanje dovodi do erozije nekadašnje ujednačene svesti. Društvo se više ne doživljava kao zajednica ljudi koji sa jednakim pravima
učestvuju u njegovoj izgradnji, već kao arena u kojoj se odvija borba za opstanak i u kojoj je „prirodno” da nemaju svi jednaka prava. Naturalističke metafore široko prodiru u javni govor razarajući političku zajednicu i jačajući pretpolitičko stanje u kome je čovek čoveku vuk i u kome vlada borba svih protiv svih, a ne solidarnost. Kada život postane vrhunski zakon, ispražnjen od svake vrednosti sem one da se u borbi za život preživi, zaista je prirodno što se u našoj svesti pojavljuju oni Drugi, oni koji ugrožavaju naš životni prostor i protiv kojih moramo, samim tim, da se borimo. Oni su pretnja za naš opstanak, za nesmetano ispoljavanje naše životne energije i stoga njihova prava deluju sumnjivo. Prema njima odnosimo se s prezirom ili, najčešće, sa gađenjem. Time su na društvenoj sceni rasizmu širom otvorena vrata.

Ovaj rasizam prikriven je vatrenim polemikama koje s vremena na vreme dominiraju u našoj javnosti, u skladu sa dnevnopolitičkim potrebama ove ili one grupacije i u kojima je ta pojava isključivo u vezi sa pitanjem odnosa prema drugim rasama. Rasizam je, međutim, pojava u kojoj se neke društvene grupe tretiraju jednostavno kao niža prirodna vrsta, kao skupine podljudskih jedinki bez obzira na to da li je reč o drugoj rasi ili drugoj klasi. Tako se može govoriti o svojevrsnom sociokulturnom rasizmu, i o njemu je ovde reč. U ovom obliku, on je daleko prisutniji od onog na koji nam se napadno skreće pažnja. A s obzirom na to da je prećutan i da se intenzivno širi, problem je utoliko veći i zato ga valja razotkriti.

Ovaj rasizam valja se po Internet forumima i blogovima onih koji sebe vide kao avangardu modernizacije, u njihovim novinama i javnim nastupima. On izbija na površinu kada jedan poznati režiser sebi dozvoli da slikovito opisuje (ne)ljudski izgled pristalica drugačijih političkih stavova ili kada se određene novine pune slikama starih ljudi, takođe, pristalica drugačije politike, na čijim licima se vidi patnja, a čija je neskrivena poruka „vidi ove na šta liče”. U celini uzev, oni koji više nisu u punoj životnoj snazi, oni koji nemaju fakultetsku diplomu, i oni koji su se zadesili da ne žive u gradu bivaju obeleženi kao niža rasa prema kojoj se treba odnositi sa mržnjom i gnušanjem. Naspram starih, neobrazovanih i ruralnih stoje horde mladih, obrazovanih i urbanih koji ove prve vide kao prepreku u borbi za opstanak, sa kojom se treba na ovaj ili onaj način obračunati. Politička volja prvih, takvih kakvi „po prirodi” jesu, ne može biti legitimna i njihovo pravo glasa je stoga krajnje upitno. Iza zaglušujuće vike o „modernizaciji” i „demokratizaciji” krije se tako njihova suprotnost, retrogradni sociokulturni rasizam koji deli građane na one prvog i one drugog reda. Najveća bizarnost u svemu je činjenica da se neretko ove snage, u stanju potpune političke konfuzije, sebi ili drugima čine kao „levičarske”?!

Da ovaj sindrom sve više uzima maha pokazuje žalosni performans koji su na Trgu Republike organizovale neke studentske i omladinske organizacije sa ciljem da motivišu mlade da u što većem broju izađu na izbore. U skarednoj predstavi mogli smo videti kako studenti, preobučeni u penzionere i seljane, sprečavaju mlade da dođu do glasačkih kutija. Krajnja poenta izražena je na poleđini propagandnog letka: „Da li ti želiš da o tvojoj budućnosti presuđuju oni kojima je svejedno u kakvoj ćemo zemlji da živimo u narednih pet godina? Oni koji su ionako najbolje godine već proživeli!”. U osnovi ove nastrane logike je uverenje da je starima svejedno, jer su ionako pri kraju života (možemo da pitamo zašto uopšte žive kada su „najbolje godine već proživeli”), da je seljanima, takođe, svejedno, jer ionako ne žive u „pravoj” životnoj sredini (urbanoj) i da je neobrazovanima svejedno, jer ne mogu, kao takvi, da osete blagodeti savremenog života koji se zasniva na obrazovanju. Sve u svemu, nejasno je zašto uopšte postoje, a naročito zašto imaju pravo da glasaju.

Ovi simptomi društvene patologije koji bujaju na talasu aktuelne tranzicije svedočanstvo su tragičnog sloma nekadašnjih društvenih ideala. Dok su mladi i obrazovani nekada isticali vrednosti socijalne pravde, danas su dominantne socijalna diskriminacija i segregacija, a društvenu solidarnost sa prezrenima i poniženima zamenilo je nezadovoljstvo spram njih. Nekada su se vodile borbe za drugačiji, bolji svet, danas se iscrpljujemo u borbi za opstanak u ovom svetu, imajući pred sobom belu šengensku vizu kao ispunjenje najviših ideala. U suludoj trci ka tom cilju uništene su univerzalne vrednosti ljudske emancipacije. Umesto da konačno zakoračimo u carstvo slobode, vratili smo se nazad u varvarstvo klasne eksploatacije i socijalnog rasizma.
Mario Kalik, nastavnik filozofije
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty hm, hmm nije taj dzaba duvao na golom...?

Počalji  Milan taj Čet Avg 19, 2010 10:22 pm

Дана 27. јула, лета Господњег 2010. пробудио сам се с осећањем терета и мучнине као после мамурлука. Дан је био сив као олово.

Прво чега сам се сетио био је мој сан о народном посланику Мићуновићу. Устаје Мићун, формално осамдесетогодишњак а с погледом на свет шеснаестогодишњег младца пред којим је читав живот, благо подиже десницу руку и навлачи смешак ретора који се спрема да као сунђером обрише све дотадашње неконтролисане бујице речи и гласова. КиМ! Какав КиМ? Окренимо се будућности! Посланици као да гледају пророка. Ех, да су Јевреји уместо Мојсија Мајмонида имали оваквог мислиоца и „проналазача путева изласка“ одавно би се ослободили митова о „светој земљи“ и страхова од „осушене руке“ над градом Јерусалимом и живели „као сав нормалан свет“ – у уједињеној Европи, наравно.
А онда, нови смешак, за опуштање тог форума опијеног од нектара будућности: време је за виц. Будимо „кул“, предлаже човек седе косе, чија је претходна инкарнација од пре два миленијума сигурно била избачена из свих Герузија на територији античке Грчке, од Атине до Ефеса, те је зато „овај Мићун“ кад је угледао комсомол у својој вароши одмах знао да из тог „здравог оптимизма“ никад не треба ни излазити. Заувек „свој на своме“. Хедонизам као лек за све. Опусти се и „живи живот“. Нема се ту ништа против озбиљних тема, али то је само пауза између два вица. Да, присећам се, Хасо и Мујо и бандера и не знам ко је још ту био позван да нас забави, али смејали смо се као мала деца… У том ће нам већ оне „озбиљне чике“ узети наше играчке, а да нећемо ни осетити. Вечно ће нација бити захвална Мићуну што је знао да то изведе тако. Безболно, смешно чак…
Шта би кнез Лазар дао да је имао такве чудотворце. Колико би у опскурној историји људског рода народа било поштеђено „крви, зноја и суза“ да су уместо озбиљних стрводера имали мислиоце „окренуте будућности“. Колико би Наполеона и Суворова остало без посла и славе. Па данас можда уопште и не би било држава и територија, него би сви живели и летели изнад свега као маслачци, опуштени и лаки као пророк-Мићунова мисао. Просто би се сви уронили у будућност као туршија и зачинили то одозго вицевима и досеткама, а не да се мучимо уставима, преамбулама, трактатима. Састављали би „Библије хедонизма“ и, дао би Бог, живели ко либерал Хју Хефнер или тако некако. Уосталом, Запад је и постао моћан на зезању и мисли „пусти бригу на весеље“. И данас ти, који Мићуновим сународницима „отимају Косово“ (мада се он с тим не би могао сложити, ни у сну!), своју моћ заснивају на бомбардовању народа широм света добрим вицевима и идејама да се не треба оптерећивати никаквим својатањем ничега. Ево, ни Косово они неће себи…
"Шта би кнез Лазар дао да је имао такве чудотворце? Просто би се сви уронили у будућност као туршија и зачинили то одозго вицевима и досеткама, а не да се мучимо уставима, преамбулама, трактатима. Састављали би `Библије хедонизма`..." На икони: Свети мученик кнез српски Лазар и Свети мученик Георгије Нови, икона ман. Хиландара 17. век. Фото: Пројекат Растко
„Скупштина Србије је ноћас (26.јул) десетак минута пре поноћи, после готов0 дванаестосатне расправе, у којој су учествовали председник Борис Тадић, премијер и чланови Владе, усвојила документ о мишљењу Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности привремених институција Косова и Метохије и наставку активности Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета. За предложену Одлуку Владе, у коју су укључена и три амандмана СНС, гласало је 192 посланика, 26 је било против, а двоје није гласало.“

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty * munjare na delu*

Počalji  Milan taj Uto Avg 24, 2010 12:58 am

Po nezvaničnim informacijama, funkcioneri SPO su - za vreme dok je ova stranka država vlast u prestonici, podelili čak 688 stanova, a kriterijumi po kojima su kvadrati dodeljivani bili su više nego rastegljivi. Tačnije, bilo je slučajeva da su trosobne, pa i veće stanove dobijali ljudi kojima tolika kvadratura, s obzirom na broj članova porodice ili činjenicu da su bili samci, nije bila potrebna. Među dobitnicima stanova bilo je i takvih čiji je radni staž bio manji od pet godina ili su, pak, bili zaposleni u nekim privatnim firmama, za koje Skupština grada nikako nije mogla da bude nadležna.
Stanove su, između ostalih, dobili i funkcioneri ove stranke, poput Aleksandra Čotrića, Anđelka Trpkovića, Ivana Kovačevića, Milana Komnenića, ali i mnoge poznate i javne ličnosti: Sergej Trifunović, Nebojša Glogovac, Mirjana Joković, Voja Brajović, Slobodan Ninković, Petar Kralj, Rajko Danilović, Mirjana Bobić-Mojsilović, Jasna Šekarić, Bisera Veletlanić... affraid affraid
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty *Drugovi* Dragoljuba Micunovica...?

Počalji  Milan taj Sub Sep 25, 2010 8:51 pm

Студентски покрет из 1968. године био је марксистички, веран идејама интернационалне солидарности?

Рабел: То је само делимично тачно. Постојала су два главна европска центра студентске побуне: Париз и Берлин. Ваша примедба важи пре за Париз, него за Берлин. Дучкеу је ближи био Томас Минцер, вођа сељачког устанка у Немачкој 1525. године него Маркс и Лењин. Ми смо покушали да повежемо неке Марксове идеје са анархистичким теоријама ослобођења и антиколонијалним представама Че Геваре и Франца Фанона. Али, Дучке и ја смо увек говорили о потреби националног ослобођења Немачке. Нисмо се слагали са америчком политиком. Никада нисмо губили из вида да је Немачка неслободна, окупирана земља.

Како бисте дефинисали данашњу Немачку?

Рабел: Као демократску диктатуру. Доказ су корупција и афере, које само делом дођу у медије. Власт поседује клика, која полако али сигурно гаси тековине демократије. Стварних неслагања међу политичким странкама заправо и нема. Постоји ритуал и циркус за широке слојеве, где се преко телевизије преноси из Бундестага, на пример, дебата о социјалним проблемима. Бирачи иду на изборе, али заправо не одлучују ни о чему. Две водеће политичке партије СПД и ЦДУ продају се пред бирачима, као што се продају познате марке телевизора или аутомобила. Једном речју, пред бирачем се поставља питање: “сони” или “филипс”, “фолксваген” или “пежо”?

Стварних неслагања међу политичким странкама заправо и нема. Постоји ритуал и циркус за широке слојеве, где се преко телевизије преноси из Бундестага, на пример, дебата о социјалним проблемима. Бирачи иду на изборе, али заправо не одлучују ни о чему.
Дучкеа и Вас, Јирген Хабермас је назвао “левим фашистима”…
Рабел: Ни Дучке, а нити ја, нисмо никакви “леви фашисти”. Тако бисмо можда могли да назовемо Гебелса. Хабермас је 1967. године напао Дучкеа, али не као професор који се служи аргументима, него као денунцијант. Дучкеа је по кратком поступку прогласио државним непријатељем. Ту критичко мишљење постаје сувишно. Хабермас просто тврди, да је онај ко критикује Америку “леви фашиста”. Хабермас је подржао америчко бомбардовање Ирака и Србије. Он је идеолог владајућег социјалнолибералног система и као такав примио је бројне награде од естаблишмента у Немачкој и на Западу.

Ваши погледи на вијетнамски рат, врло важан догађај у доба Ваше младости, и данас изазивају пажњу јавности?

Рабел: Америка је, као што је познато, вијетнамски рат изгубила. Овим никако не желим да умањим борбене успехе Вијетнамаца, али остаје чињеница, да су технички гледано, САД могле да претворе Вијетнам у пустињу. Али, “домаћи фронт” је “пао”. Жене, мајке, пријатељи америчких војника – који се боре у Вијетнаму – дакле, људи су изашли на улице. Службена верзија рата, дакле, пропаганда из Вашингтона постала је неубедљива…

На слици: Никола Живковић и Бернд Рабел.

Америка је опет војно веома активна. После бомбардовања Србије, ратује у Ираку, Авганистану. Шта је Вашингтон научио из вијетнамског пораза?

Рабел: Вијетнам је за САД био веома поучна лекција. Успостављен је циљ: сопствени губици морају да буду минимални. Зато слике са ратишта подлежу цензури. Током војних операција могу да присуствују само изабрани новинари. Америчка јавност више не сме да види страхоте рата. После Вијетнама америчка Влада концентрисала је интерес медија на саму технику. Више није дозвољено да се виде масовне цивилне жртве рата. Новинарима је дозвољено да приказују само “чисти рат”, у коме нема разарања и крви…

Јавности као да се сугерише да је реч о компјутерској игри?

Рабел: Управо је то суштина нове доктрине. Јавност Запада не сме да види како рат стварно изгледа “изблиза”, рецимо, у Србији. Зато је и бомбардована српска телевизија (РТС), јер свет сме да сазна о рату само из америчких извора. Да ли Вам је пало у очи, да нема слика из Ирака са места где су Американци уништили читаве делове Багдада и осталих градова, где је од почетка америчке интервенције убијено стотине хиљада цивила. Имамо само вести које говоре о “америчким напорима” да се униште припадници “терористичких банди”, те се изражава “дубока жалост”, да је при томе погинуо и “известан број цивила”. Страхоте рата остају сасвим нестварне.

Савест јавности Запада је сада “искључена” из игре. Америчка Влада је непријатеља демонизовала, он је изгубио све људске црте. Непријатељ САД је неман, сотона, те америчке војне акције против таквог непријатеља никада не могу да буду “злочиначке”. Сваки такав рат је оправдан.

Да ли то значи да данас не постоји опасност да избију велике антиратне демонстрације у Њујорку, Вашингтону, Лос Анђелесу?

Рабел: Савест јавности Запада је сада “искључена” из игре. Америчка Влада је непријатеља демонизовала, он је изгубио све људске црте. Непријатељ САД је неман, сотона, те америчке војне акције против таквог непријатеља никада не могу да буду “злочиначке”. Сваки такав рат је оправдан. Видели сте слике Си-Ен-Ена. Стари људи се смеју пред америчким камерама, док им окупатор улази у Багдад.

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty debelo kosci nikada *ne pocrvene*, debeo *obraz*

Počalji  Milan taj Čet Sep 30, 2010 7:25 pm

„Višak vrednosti” stvara i uvećava kapital
Šta je, dakle, višak vrednosti po mojoj najkraćoj (i laičkoj) interpretaciji? Pre svega, višak vrednosti nesvesno stvara radnička klasa. Kako nesvesno? - zapitaće neko. Radnička klasa stvara svesno delove ali ona u njih, u tom trenutku nevidljivo, ugrađuje imaginarne „delove” neophodne celini. Radnik je plaćen samo za fizičku obradu predmeta na kome radi i to minimalno, ali ne i za imaginarni - u tom trenutku još samo - pojam ili ideja koji je ugrađena u predmet njegovim znojem. Skup svih tih od radnika napravljenih predmeta i nesvesno ugrađenih imaginarnih pojmova, predstavlja celinu tj. finalni produkt. Tu se, međutim, dešava i tranzicija. Imaginarnost prestaje - pretvara se u „višak vrednosti” odnosno, kad se produkt proda, u kapital, koji je nesrazmerno veći od kapitala uloženog u fizičkoj obradi produkta plaćenoj radničkoj klasi. Dosledno, korisnik ove tranzicije nije radnička klasa već buržoazija.

Ostalo već znamo. Zbog očite karakteristike kapitala da samog sebe uvećava, buržoazija postaje sve bogatija i u manjem broju ruku, radnička klasa sve šira i siromašnija. Drugim rečima - reći će Karl Marks i Fridrih Engels u svom Komunističkom Manifestu - da buržoazija nesvesno „kopa” svoj sopstveni „grob” pošto će neizbežno jednoga dana morati biti srušena od uvek izrabljivane radničke klase.

Od kapitala iskovana je reč - kapitalizam...
Ovde se, međutim, ne završava priča o kapitalu. Naprotiv, ovo do sad je samo jedan njegov uvodni detalj. Njegove ambicije su mnogo šire i veće. I o njima je, u narednom tekstu, sada reč.

Iz imenice kapital izvedena je reč kapitalizam. To nikako ne znači isto. Kapital je bogatstvo, novac. Kapitalizam je političko-ekonomski poredak, a moguće, njegova jedina veza sa Marksovim komunizmom jeste ta što mu je kapitalizam odlučno protivan. Naime, komunizam hoće da ukine privatnu svojinu za račun društvene; osnova kapitalizma jeste, međutim, baš suprotno tj. privatna svojina, dok društvo samo treba da ostvari povoljne uslove da bi kapitalizam mogao da bukne u svoj svojoj punoći.

Za hrišćanstvo se zna da je u njemu i pre Hrista bilo hrišćana. Primer takvog jeste sveti Jovan Krstitelj. Slično je i sa kapitalizmom. I pre kapitalističkog sistema, postojali su neimenovani kapitalistički vernici. Zbog kratkoće, jer sanjaju o osnovnim idejama kapitalizma, nazvaću ih ideolozima.

Zagledaju ovi ideolozi Marksov „višak vrednosti” i kapital koji izrasta iz njega sa svih mogućih strana. Imaju pomućene pojmove o njima. Sviđa im se to što se kapital nesrazmerno uvećava u odnosu na investicije. I „višak vrednosti” ima svoju vrednost - osnova je kapital; ali i - košta! Idealno bi bilo kad bi on to bio bez tog balasta. Vide, naravno, da je to idealno stanje - nemogućnost i utopija... Rezignirano odmahuju rukom, ali ipak - zaključuju - na tom Marksovom projektu treba raditi, pod okriljem, naravno, isključivo privatne svojine, pa će se u hodu moguće ukazati nove mogućnosti da se koriguje neidealna strana „viška vrednosti”.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Bernd Rabel..(sezdeset osmas...)

Počalji  Milan taj Sre Okt 06, 2010 12:10 pm

Nemački mediji uopšte ne govore o tome, nego…
Da, oni neprestano upozoravaju svet od „nemačke opasnosti“ i da navodno Nemci ne vole strance. To međutim uopšte nije glavni problem, jer Nemci po ovom pitanju nisu ništa drugačiji od ostalih zapadnoevropskih država. Čak većina ispitivanja pokazuju kako stranci tvrde da su Nemci po tom pitanju daleko tolerantniji od, recimo, Francuza ili Italijana. No, kako rekoh, to nije glavni problem. Bitno pitanje jeste: kako da nemačko i zapadnoevropsko društvo odgovori na pojavu stvaranja islamskih geta u Berlinu, Esenu, Bohumu, Marselju, Lionu, Birmingemu? Živeći u getu, ti stranci razbijaju naše društvo. Evropski gradovi predstavljaju viševekovni proces, u kome su učestvovali svi delovi društva: plemstvo, građanstvo, crkva, univerzitet. To se ogleda i u arhitekturi grada. Sada odjednom se menja i arhitektura grada i njen socijalni karakter. U nemačkim gradovima odjednom žive ljudi koji nemaju nikakve veze sa našom kulturom i tradicijom. Da budem sasvim jasan. Ja kao Nemac počinjem da se u mom gradu Berlinu osećam neprijatno. Neki delovi Berlina počinju da liče na delove Istanbula ili Kaira. „Nevladine“ organizacije i vodeći mediji žele da se o tome uopšte ne govori. Svaki pokušaj da se kritički raspravlja o poplavi islama u Nemačkoj, „nevladine“ organizacije etiketiraju kao „nemački nacionalizam“. Od „nevladinih“ organizacija u tom poslu naročito je aktivna „Antifa-Linke“. Oni su usko povezani sa uticajnim medijima u Nemačkoj i iz anglosaksonskih zemalja. „Antifa“ pokušava da za sebe pridobije i deo inteligencije sa nemačkih univerziteta. Njihov glavni program sastoji se u tome da se o nekim pitanjima ćuti. A taj sistem ima i mafija: ako ćutiš, onda si priznat kao „naš“. Ukratko, pitanje problema stranca predstavlja jednu od tabu tema u nemačkom društvu. A ako se o tome govori, onda ne treba da se govori na način kako to oseća ogromna većina Nemaca, nego kako nam nameću „nevladine“ organizacije.

Koja je uloga „nevladinih“ organizacija u Nemačkoj?
Čak 160 miliona evra godišnje, prima „Antifa“ i slične „nevladine“ organizacije za borbu protiv „desničarskih pokreta“ i antisemitizma. U tu borbu uključeni su čitavi timovi sociologa, psihologa, novinara, socijalnih radnika. To su moderni misionari, koji se brinu za „spas duše“. Ti agitatori zadovoljno trljaju ruke. Država je za njihove projekte široko odrešila kesu. Ti agitatori žive od denuncijacije. Svaki kritički duh u medijima, na univerzitetu ima da se iskoreni. Umesto kritičkog mišljenja treba da postoji samo propaganda „nevladinih“ organizacija. Svako ko odstupa od zacrtane linije postaje sumnjiv. „Nevladine“ organizacije preuzele su ulogu rimokatoličkih inkvizitora. Tako se na Slobodnom univerzitetu glavni inkvizitori zovu Štes, Nidermajer i Hajo Funke. Oni neprestano insistiraju na „opasnost od oživljavanja neonacizma u Nemačkoj“ i zato od države primaju ne male sume novca..... affraid affraid affraid king queen affraid
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Bestidno...

Počalji  Milan taj Pet Okt 08, 2010 4:34 pm

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Dragoljub Micunovic i njegovi *skojevci 1968* godine..??

Počalji  Milan taj Pon Okt 18, 2010 12:12 pm

Rimski klub se u javnosti pojavio 1968 godine. Osnovao ga je Aurelio Pečei, mason i član Komiteta 300. Bio je jedan od izvršnih direktora"Fijata", na čijem čelu je veoma značajni član Komiteta i Bilderberga, Đovani Anjeli.

Anjeli je jedan od najmoćnijih ljudi sveta, pripadnik porodice koja svoje korene i moć ima u Crnom plemstvu Londona, Venecije i Đenove.


Rimski klub je definisan na sastancima držanim na imanju Rokfelerovih u Belađu, Italija.

Planovi Rimskog kluba su: briga za životnu sredinu, zaustavljanje industrijskog razvoja na Zapadu i u zemljama Trećeg sveta, kontrola populacije čovečanstva i restruktuiranje sveta u pet regiona, pod kontrolom jedne svetske vlade.

U periodu od 1968 do 1972 godine, Rimski klub je postao definisano telo naučnika, zastupnika "nove nauke", globalista, planera budućnosti i internacionalista svih mogućih usmerenja. Pečeijeva knjiga "Ljudski kvalitet" je definisala doktrinu, koju je kasnije prihvatilo i političko krilo NATO pakta.

Osnovna ideja Pečeija je da se zaustavi "manija rasta", ili kako doslovno kaže, "nekontrolisani rast čovečanstva, energetska kriza, stvarni ili potencijalni gubitak resursa, degradacija životne sredine, širenje nuklearne energije i povezane posledice".


Rimski klub i njegovi finansijeri su visoko organizovana tela, koja rade direktno za NATO pakt. Većina visokih funkcionera Rimskog kluba pre toga je radila za NATO. Rimski klub je formulisao sve političke funkcije i principe NATO pakta. Kao jedna od najvažnijih grana za formulisanje spoljnopolitičkih stavova Komiteta 300 (drugu čine bilderbergovci),

Rimski klub je nastao od članova Morgentau grupe, sa ciljem ubrzavanja inicijative za stvaranje svetske vlade. Zadatak Rimskog kluba je da stvori i proširi ideje postindustrijskog doba u Americi, i sprovede čitav niz programa kontrakulture, kao što su droga, rok muzika, seks, hedonizam, satanizam i navodni pokreti za zaštitu prirode.

Zato nije čudno da se u upravnom odboru Rimskog kluba nalaze mnogi stručnjaci za primenjenu socijalnu psihologiju sa "Tavistok" instituta, "Stanfordskog instituta za istraživanje" i "Instituta za socijalne odnose", kao i čitav niz stručnjaka i savetnika. Njihov cilj je da se ove ideje usvoje, pa čak i da NATO pakt usvoji doktrinu Zavere Vodolije.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty hm, hmm..dobro se podgojio...??

Počalji  Milan taj Čet Okt 21, 2010 3:53 pm

"У Фонд за за обнову зграде Савезне скупштине, који је након 05. октобра 2000. године основао Драгољуб Мићуновић, власти Грчке, Енглеске, Канаде и Италије су преко својих амбасада у Београду уплатиле енормно велике донације и то 855.263 долара, 54.250 марака и 69.034 евра. Буџетска инспекција својевремено уопште није могла да утврди потпуно стање и кретање новчаних прилива и одлива са девизних рачуна Фонда, јер јој увид у то није био омогућен. Пословни однос и међусобне обавезе између Фонда којим је управљао Мићуновић и Скупштине на чијем челу је био Мићуновић уопште нису биле дефинисане споразумом или уговором, међутим, то није представљало препреку да се средствима Фонда плаћају сумњиве, непотпуне и виртуелне милионске фактуре које су од стране извођача радова испостављане Скупштини."
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Druze Micko samo reci letecemo...kao..?

Počalji  Milan taj Pet Okt 22, 2010 11:20 am

Мемоари губитника

William Underhill | Newsweek

Блер се понадао да ће апологијом рехабилитовати име. Штета што су његови некадашњи сарадници били бржи.

Јадан Тони Блер. Излашли су његови дуго најављивани мемоари. То је требало да буде велики тренутак. Три године пошто је напустио Даунинг Стрит, Блер добија прилику да поврати позиције и одговори критичарима који му нису опростили што је подржао рат у Ираку.
blair.jpg

Ово је прилика да проанализира своја достигнућа током деценије у кабинету премијера и да прикаже како је успео да обнови своју партију, Нове лабуристе, и три пута заредом победи на изборима. Блер је великодушно понудио да преда седам милиона долара од своје књиге "Путовање", као и ауторске хонораре добротворној организацији рањених војника.

Проблем је што је сувише касно. Овог лета обавезно штиво за читање су били мемоари Питера Менделсона, кључног саветника и каткад пријатеља Блера и Гордона Брауна. Биће тешко избрисати непријатну слику која је приказана у "Трећем човеку" и другим извештајима. Заборавите да је Тони Блер шармер који може све да освоји осмехом, који је увек био његов заштитни знак. То је био премијер, вечито заузет свађама са унутрашњом опозицијом која је била сувише слаба да би се супротставила.

Права истина је да Блеров Даунинг Стрит никада није био Камелот. Одавно је познато да су се односи између Брауна и Блера брзо покварили.

Чак пре него што је Блер победио на првим изборима 1997. године, тензије су биле очигледне за људе из непосредног окружења. Коментари Аластера Кембела, Блеровог бившег саветника за медије, који је овог лета објавио "Увод у моћ", могу се сматрати првима у низу дневника.

Коментаришући Браунову склоност параноји 1996. године, Блер се жали да је то изгледало као "носити се са девојком која мисли да имаш љубавницу сваки пут када погледаш другу".

Добро, већи део свега овога је већ доспео у медије. Приче о расколу су хранили вестминстерске новинаре током година Блерове владавине. Као и саопштења о Брауновом променљивом карактеру, о љутњи и бацању мобилних телефона. Али све приче тог типа су аутоматски одбациване као новинарски трачеви. И то су чинили Кембел и Менделсон. Бирачи су могли да бирају између тврдњи људи за односе са јавношћу из странке или штампе која воли скандале. Сад је најгоре потврђено, и то од стране оних који знају најбоље."Приче које су се порицале као нетачне, више једноставно не могу да се порекну".

Наиме, интензитет раскола сада делује још гори него што је пре саопштавано, пошто се раскол продубљивао док је Браун чекао да Блер испуни обећање и преда му власт. Контролишући финансије, канцелар је био у позицији да омета реформе, пре свега у јавним службама, које је Блер хтео да спроведе.
blerksoovo.jpg

Према тврдњама Менделсона, премијер је многократно свог канцелара описивао као "лудог, лошег и опасног", "до бола тешког за сарадњу" и као особу "која не може да се промени".

Да ли имају било каквог значаја нови детаљи? Наравно, историчари могу бити заинтересовани за Блерову слабост у односу на свог ривала, јер Блер није сменио свог канцелара и ризиковао да изазове коначан раскол у странци. У једном тренутку, како пише Менделсон, он је разматрао планове о смањењу Браунове моћи. План под називом "Операција плишани меда" је предвиђао лишавање Министарства финансија власти, али касније је био одбачен.

Дакле, добијамо лидера чије је шарм и способности немогуће оспорити, али којег кваре неодлучност, страх од конфронтације и одбојност према досадним аспектима свакодневног управљања. "Блер је био политичар који је избегавао конфликте", каже професор историје на Универзитету Лидс Кевин Текстон. " Волео је да шармира". Исто тако, могао је да игнорише савете колега ако је већ имао своје мишљење: како је рекао Менделсон, развио је "способност да види у мраку" у својој посвећености рату у Ираку 2003. године, која га је коштала популарности код британске јавности.

Тајминг је погрешан и из разлога што се лабуристи спремају да изаберу новог лидера идућег месеца. Четири од пет кандидата су бивши министри, сви обележени као присталице Блера или Брауна. Живописни мемуари ће освежити сећање јавности на старе сукобе.

Колумниста Гардијана Џеки Ешли каже: "У ово, најопасније за будућност лабуриста време, навала помпезних описа грозота, чине ми се самодопадљивима и недисциплинованима". Поред тога, те грозоте је тешко учинити прихватљивима тиме што Нови лабуристи воле да се претварају да су високоморални. Браун је волео да се позива на свој "морални компас". Блер је говорио о влади која ће бити "беља од белог". Ма шта ново додали Блерови мемоари, историја ће, можда, овај период запамтити у сивим тоновима.
1
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Micunovic *epicentar* propasti..!!

Počalji  Milan taj Ned Okt 24, 2010 2:59 am

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Skupstina Srbije i Komunisti...

Počalji  Milan taj Pon Okt 25, 2010 4:14 pm

Komunisti u skupstini..nisu bili salakurija kao danas SPO...bili su treca po snazi stranka..sto je za SPO *nemoguca misija*..knjizevnim jezikom..hm, hm..*mislena imenica*...!
........................................................................
Godina 1919. protekla je u znaku uspona revolucionarnog pokreta. Naglo je jačao uticaj SRPJ(k) i ona je brzo izrasla u značajan politički faktor u zemlji. Na opštinskim izborima u martu i avgustu 1920. partija je osvojila opštine u mnogim gradovima (Beograd, Zagreb, Osijek, Skoplje, Niš i dr.), a na izborima za Ustavotvornu skupštinu, u novembru 1920, dobila je 59 mandata i zauzela treće mesto po broju poslanika u Skupštini. U leto 1920. SRPJ(k) je imala preko 65.000 članova, a ujedinjeni sindikati oko 210.000. Tada je izdavala svoj centralni organ Radničke novine i brojne pokrajinske i lokalne listove. U aprilu 1920. pristalice klasne borbe odneli su pobedu nad ministerijalističkim rukovodstvom i u socijaldemokratskoj partiji Slovenije; doneli su odluku da se i ona uključi u SRPJ(k). U aprilu 1920. održan je štrajk oko 50.000 železničara, jedna od najkrupnijih radničkih akcija toga vremena. Štrajk je protekao u znaku pojačane odlučnosti režima da se obračuna s revolucionarnim pokretom (prve zabrane proslave 1. maja, pojačana cenzura, hapšenja rukovodilaca SRPJ(k), suspendovanje komunističkih odbornika u opštinama i raspuštanje komunističkih opštinskih uprava, proglašenje militarizacije železničara, oružani napadi na štrajkače itd.).
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Bravo maestro...!!

Počalji  Milan taj Uto Okt 26, 2010 11:32 pm

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Zasluzeni..*dvomotorac* izdaje sve *ideale* redom..dobro pla

Počalji  Milan taj Čet Okt 28, 2010 12:10 am

Bruka: Vladajuća koalicija sve više okreće leđa Rusiji!

Predsednik Skupštine Slavica Đukić-Dejanović i predsednik spoljnopolitičkog odbora parlamenta Dragoljub Mićunović (DS) odbili su poziv predsednika ruske dume Borisa Grizlova da prisustvuju Parlamentarnoj skupštini Organizacije sporazuma o kolektivnoj bezbednosti u Sankt Peterburgu!


affraid affraid affraid affraid affraid
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Micunovicu...*obratiti paznju na ponasanjeee*

Počalji  Milan taj Čet Okt 28, 2010 9:36 am

Razgovor sa Džonom Perkinsom

Uterivanje zemalja u dužničko ropstvo omogućavao je sistem koji funkcioniše po sledećoj šemi: najpre nastupaju ekonomske plaćene ubice; ukoliko mi ne uspemo da zavrbujemo šefove vlada ili predsednike država za naše ciljeve, na scenu stupaju „šakali“: ljudi zaduženi za poslove svrgavanja vlada ili ljudi koji ubijaju lidere zemalja u koje želimo da prodremo. I, tek onda šaljemo vojsku. Vojska je poslednje sredstvo.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty hm, hmm opaka *tranzicija*..1968, crvena a danas crna zastav

Počalji  Milan taj Ned Okt 31, 2010 9:25 pm

U bližoj prošlosti, pariški studenti su nosili crne (i crvene) zastave tijekom masovnog generalnog štrajka iz 1968.
...................................................................................................................................................................
Anarhistička crna zastava vuče svoje korijene iz vremena znatno prije ovih događaja. Njeno prvo spominjanje je zapravo nepoznato. Čini se da zasluga za nastanka crne zastave pripada Louise Michel, poznatoj sudionici Pariške komune iz 1871. Prema onome što piše anarhistički povijesničar George Woodcock, Louise Michel je nosila crnu zastavu 9. ožujka 1883. godine tijekom demonstracija nezaposlenih u Parizu. Na čelu grupe od 500 ljudi, Louise Michel je uzvikivala: "Kruha, rada, ili olovo!", a tijekom demonstracija su opljačkali tri pekare prije nego što su bili uhapšeni. Osim toga ne postoje stariji zapisi o crnoj zastavi.

Nedugo nakon toga, crni simbol je pronašao svoj put do Amerike. Paul Avrich piše da je 27. studenog 1884. godine crna zastava bila nošena na čikaškim demonstracijama. Tako piše da je August Spies, jedan od poznatih hajmarketških mučenika, "primjetio kako je ovo bio prvi slučaj razvijanja (crne zastave) na američkom tlu." (Avrich, The Haymarket Tragedy, 144-145).

13. veljače 1921. godine bio je datum koji je obilježio kraj crnim zastavama u Rusiji. Tog dana je u Moskvi pokopan Petar Kropotkin. Velik broj ljudi koji su bili u povorci koja se protezala kilometrima, noseći crne transparente na kojima je pisalo: "Gdje ima vlasti nema slobode" (Avrich, The Anarchists in the Russian Revolution, 26). Prema dostupnim podacima, crne zastave su u Rusiji nisu pojavile sve do osnivanja pokreta "Černoe zhania" ("Crni barjak") 1905 godine. Samo dva tjedna nakon što je Kropotkin pokopan, izbija Kronstadski ustanak, nakon čega je anarhizam u Rusiji trajno uništen.

Dok su ranije navedeni događaji prilično dobro poznati, kao što je spomenuto, točno porijeklo crne zastave nije. Sasvim je jasno da je veliki broj anarhističkih grupa u ranim osamdesetim godinama devetnaestog stoljeća prihvatio nazive koji su imali veze sa crnom bojom.

U srpnju 1881. godine, Crna internacionala se sastala u Londonu. Ovo je bio pokušaj da se reorganizira Anarhističko krilo nedavno raspuštene Prve internacionale. Slično tome, postojala je i "Crna traka" u Francuskoj (1882.) i "Mano Negra" (Crna ruka) u Andaluziji, (1883.). Ovi datumi su neposredno praćeni demonstracijama Louise Michel (1883.) i crnim zastavama u Chicagu (1884.).

Daljnje određivanje razdoblja za koje se vezuje rođenje simbola, je ime Francuske anarhističke publikacije "Le Drapeau Noir" (Crna zastava) koja je kratko vrijeme objavljivana. Prema Rodericku Kedwardu ova anarhistička tiskovina je postojala par godina, a početak objavljivanja je navodno pred listopad 1882. godine, kada je bačena bomba u kafić u Lionu (Kedward, 35). Da bi podržao vlasitu teoriju, Avrich napominje da je 1884. godine, crna zastava "bila novo anarhitičko obilježje" (Avrich, The Haymarket Tragedy, 144.). Također, Murray Bookchin iznosi da "su sljedećih godina, anarhisti prihvatili crnu zastavu" kada je govorio o španjolskom anarhističkom pokretu iz lipnja 1870. godine. U to vrijeme, anarhisti su masovno koristili crnu zastavu. Čini se očiglednim da je ovo razdoblje kada je crna zastava vezana uz anarhizam.
affraid affraid affraid
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Sve bilo je muzika...??

Počalji  Milan taj Uto Nov 02, 2010 12:28 pm

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty hm, hmm..nevidim nigde Micunovica, a internacionala *zaseda*

Počalji  Milan taj Sub Nov 06, 2010 12:08 am

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty medjunarodna banda !!

Počalji  Milan taj Ned Nov 21, 2010 2:43 pm

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Grobogradilista Dragoljuba Micunovica...!!!

Počalji  Milan taj Pet Nov 26, 2010 1:42 pm

Brodogradilište Tito Beograd je sada u vlasništvu Holandske firme Vahali Marine Service.Deo je prodat Peconiju Rankoviću i tu je TTS logistic centar.Bivša menza je prodata ComTraidu i tu se sklapaju računari. Uglavnom se sada radi za Holandsko tržište,(mislim na celu brodogradnju)mada je bilo porudžbina i iz Francuske Norveške itd. Do pre dve godine niko nije radio kompletno otremanje brodova,rađeni su samo trupovi.tako je jeftinije za naručioca jedan trup oko milion ipo evra a opremljen brod 5-6 miliona .Sada je počelo opremanje a motori se ugrađuju po želji naručioca mada preovlađuju Katepilari.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty hm, hmm...??

Počalji  Milan taj Uto Dec 14, 2010 3:56 pm

Tito je promovisao amandmane na Ustav SFRJ koji su detronizovali moc federalne strukture,iako je sam bio na celu federacije, kao predsednik i vrhovni komandant JNA.......U svom govoru najvisim vojnim rukovodiocima, kako bi verovatno *izbalansirao* stvari, Tito je uzgred napomenuo i opasnost sa Zapada-....grupu profesora beogradskog univerziteta eksponiranih kao clanovi *NOVE LEVICE*, predvodnici studentskih nemira u junu 1968 godine-/Ja sam vec odavno ocekivao, da ce sa Beogradskog univerziteta biti uklonjeni oni profesori koji su se prije par godina oglasili i jos sada rovare. Jos i danas oni neprijateljski rade, odlaze na predavanja u Ameriku, tamo dobijaju 6.000 dolara za predavanje, itd. Dobro zaradjuju, ali oni rade za Ameriku, a ne za nas. Oni truju nasu omladinu, a jos i danas sjede na tim mjestima. Pitam se , zar nije bilo moguce da se do sada stvori takva organizacija i unutrasnje snage medju samim studentima da ih izbace*.
I ako ih nije imenovao radilo se o...prof Filozofskog fakulteta..Mihajlo Markovic, Dragoljub Micunovic, Zagorki Pesic Golubovic, Ljubu Tadicu, asistentima Nebojsi Popovu i Trivu Indjicu....kao srpski nacionalisti....asistenti Vojislav Kostunica...Kosta Cavoski....

POMENUTA LICA SU DANAS VISOKI FUNKCIONERI I DOKAZUJU U PRAKSI....NA UVID CEO OVAJ SAIT i narvno mnogo vise !
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968* - Page 4 Empty Re: Dragoljub Micunovic i *crveni univerzitet 1968*

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 4 od 5 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu