DEMOKRATIJA

Demokratija kao pojam vladavine naroda je danas najcesce upotrebljavana rec, rec koja je toliko izraubovana da kod mnogih izaziva podsmeh ili kiseli smesak na kraju usana. Ova rec je postala sinonim za pokrivanje svih anomalija drustva pocev od korupcije ("mlada demokratija") preko beskrupuloznog bogacenja do stvaranja manjeg broja vladajucih dinastija.
Setimo se samo mnogobrojnih afera i mafija koje nikad nisu i nece dobiti sudski epilog. A zasto? Pa kako mogu imati sudski epilog kad su ucesnici istih mnogi drzavni i sluzbenici iz vladajucih stranaka, a s druge strane sudija Vrhovnog suda SRBIJE JE U ISTO VREME I PREDSEDNIK Republicke izborne komisije sto je protivzakonito i grubo krsenje zakona. Pored toga ovo dovodi do sumnje da Vrhovni sud moze biti samostalna, nezavisna institucija i donositi ispravne odluke, ako jedan sudija sedi protivzakonito na dve stolice i samim tim protivzakonito i donosi odluke tj presude. Kako moze sudija koja je protivzakonito na dva mesta odbiti pritisak sa bilo koje strane tj ucenu, "podsecanje" na greh i protivzakonit polozaj, da ne donese neku odluku u korist ucenjivaca? Samim tim ona dovodi u pitanje ugled i respektabilnost obe institucije u kojima se nalazi: Vrhovni sud Srbije i RIK. I na obadva mesta prima se debela naknada za rad, pa jos privilegije, drustveni status itd. Moze li neko da izracuna koliko je prosecnih radnickih plata primila i prima doticna sudija? A koliko prosecnih penzija? A koliko bi se studenata moglo skolovati s tim novcem? A koliko bi se i cime moglo sve opremiti skola, vrtica, domova zdravlja, bolnica ili....? To je demokratija i primer delioca pravde! Ali, sta cemo to je "mlada demokratija"!?
Ko danas ne moze da nabroji vladajuce dinastije u Srbiji iz privrednog i politickog zivota? Pa zajedno sa sudijom tj predsednikom RIK, izasla je na svetlo dana i cinjenica kako se rodbina smesta na dobro placena radna mesta u drzavnoj administraciji i porodicna dinastija bogati na teret i na grbaci siromasnih poreskih obveznika. Primer je jednog visokog funkcionera jedne, koja za sebe prica da je, najvece opozicione stranke, patriota, ali za svoj tj rodbinski dzep! I ovo je "mlada demokratija"!?
Sinonim demokratije danas znaci sve samo ne vladavinu naroda. U socijalizmu smo imali delegatski sistem u kome je svaka mesna zajednica birala svoje delegate, znalo se ko se bira kao osoba i licnost i sta se moze ocekivati sutra. Danas izlaskom na izbore, biraci zaokruzuju politicke grupacije, a lica koja ce vladati u njihovo ime niti poznaju niti ce ih poznati, niti su ih sreli niti ce ih sresti, niti su culi za njih niti ce cuti itd.
Ono sto sigurno znamo u ovoj "demokratiji" jeste da sa njom nista ne znamo sta nas ceka sutra, kuda idemo niti gde cemo stice ako stignemo/kad stignemo.
Danko

brabonjaju o demokratiji, trpaju je u naziv svojih *ganga banga* stranaka ne znaci da je ima. Ta monstruozna lazovka skupina iz *kultnih* birtija u Beogradu zaposela je medije i sve kulturne institucije, opljackala drzavu i gradjane. Demotija je zvaka jos iz starog Rima za zamajavanj, razviijala se preko Musolinija, Hitlera...ne odustaje, podmicuje..osvaja.Samo jedinste pokret Levo orijentisanih clanova drustva, socijalisti, komunisti mogu nesto pozitivno da urade. List, nas list ovih dana izlazi u javnost, list KOMUNIST..ocekujte oko 15.februara...pocinje s pisanjem komunisti i kommunjare. Dosta komunjara se muva u i oko vlasti i naravno PARA !

Clan *demokratske europe* Silvio Berluskoni je izjavio da je Italijanska levica i komunisti bila uvek slaba i da je zivela na krvi ruskih boljsevika...a o krvi koju su u Italiji prolili njegovi prijatelji iz SAD prilikom iskrcavanja 1945, i pobili oko 100.000 rodoljuba, partizana i komunista ni rec, o tome kako su sa sobom dovukli i montirali Cikasku mafiju sa kojom se vlasti Italije bore ni rec...o krvi koju je prolio Musolini ni rec, ni njegovi pretci Starog Rima ne zaostaju za zbirom Musolinija i Hitlera onako *djuture*. Borci za demokratiju u Srbiji su zrtvovali sve...naravno ne svoje, rasprodali sva dobra, napljackali se...a da bi dobili *podrsku* europske moderne demokratiju..podneli su i *licne zrtve*..podrska gey populacije takodje nije besplatna, vrlo je liberalna..*moze i u naturi*...*sve ce to narod pozlatiti a guza platiti*...

nema ni jedne *komunjare* pa ih ne spominjete ? Kada se oslobodite straha od straha pisace te o njima samo tako ce da se srusi ledeni breg crne boje !!!!

je nastupila *spontano*..neki komunisti, nadahnuti serijom Dinastija, sarmom Milana Panica kao glavnog glumca...*svi za sve*...i tome slicno, ali prvi korak je ucinio jedan politicar, drzavnik, vece drzave od srbije kada je na pitanje novinara odgovorio..* ne slaem se sa postavljenim pitanjem *...u prevodu, nije vazno sta pita javnost, vazno je sta ja mislim i sta hocu da me pitate..odgovor je ostao trajno, i dan danas je prisuran, kada sudija pita nekog okrivljeno, postenog coveka dok se suprotno ne dokae, nesto u vezi krivice...vazi princip *ne slaem se sa postavljenim pitanjem*..dobro koristite vase pravo da lazete...ne slaem se sa vasim predlogom...branicu se cutanjem...naravno sledi povlacenje, odustajanje od ...itd, Demokratija je kada su drugovi ukinuli za sebe, drugi su nasledili...*moralne i politicke podobnosti* sve je dozvoljeno...kao i ukidanje *komunistickog zakona*..dela...*duznicko poverilacki odnos*..., marnes lovu i nisi duzan da je vrnes...a odbranis se cutanjem.
Ali cekamo probleme, u redu za demokratiju i restituciju...da amerika vrati sve oteto i konfiskovano od indijanaca, i vrate se odakle su dosli...oteto prokleto..moraju demokratski da postuju privatno vlasnitvo Apaca, Irokeza,..Sosona....itd

BATA AKROBATA
Igračka, poslijeratnoj generaciji također poznata i kao "Jopac", sastoji se od drške u obliku slova H čija su dva gornja vrha spojena s niti na koju je pričvršćena figurica Bate Akrobate/ Jopca; laganim naizmjeničnim pritiskom na dvije donje vertikale H držača, nit se napinje i opušta te oko sebe rotira figuricu Bate Akrobate poput gimnastičara na razboju.

Tamara Gruber

BRAĆA
- (mn.), izvedeno od im. "brat" - 1. Krvni srodnici drugog stepena, muškog pola. 2. Izraz "B." u obliku pluralia tantum odnosi se na fenomen njihovog aktivnog učešća u oblasti društvene nadgradnje SFRJ, posebno u političkom i javnom životu zemlje. Istorijski, fenomen "B." potiče iz proširene (afilirane) porodice zadružnog tipa. Nakon II zasedanja AVNOJ-a "B." zauzimaju ključna mesta i svojim delovanjem obeležavaju kasniji politički, ekonomski i društveni život SFRJ. Posebnu aktivnost, kako na saveznom, tako i na lokalnom nivou, ispoljila su Braća Pozderac i Dizdarević (SR BiH), Braća Krajger (SR Slovenija), Braća Dapčević i Mićunović (SR Crna Gora), Braća Marković (SR Srbija), Braća Dalton (Stripoteka). U oblasti kulture i umetnosti posebno su se isticala Braća Bajić. Nakon raspada SFRJ " B." uglavnom obustavljaju javni angažman. Izuzetno, pojedina "B.", kao npr. Braća Milošević (SR Crna Gora / SR Srbija) nastavljaju politički rad i u novonastalim entitetima (SRJ). Druga "B.", poput Braće Karić, šire spektar delatnosti, te sa komercijalnih poslova prelaze na politički, pa i naučni rad (vidi odrednicu "Akademici"). Brojčano stanje "B." u SFRJ variralo je od najmanje dve ("mi dva B. oba ratujemo", nar.) do više stotina jedinki, zavisno od regiona i lokalnih običaja. Ovo dokazuje da neka "B." tehnički nisu bila u krvnom srodstvu. Eklatantan primer za to su Boro i Ramiz (SAP Kosovo).

Dejan Novačić

CRVENI KIOSCI SA VIRŠLAMA
Nezaobilazno mesto svraćanja učenika osnovnih i srednjih škola krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Začetak fast food kioska u Beogradu. Asortiman: viršle i kobasice kuvane u velikim loncima od rostfraja sa poklopcima, bajate zemičke, razvodnjeni Centroproizvodov senf i beli PKB jogurt u tetrapaku (kasnije kravica). Svi su živeli u ubeđenju da takve viršle ili kobasice njihove mame nikada ne mogu da spreme kod kuće i pored činjenice da su kobasice bile pune žilica, da je omot viršli i kobasica mogao da se žvaće umesto žvakaće gume i da je senf bio toliko razvodnjen (specijalitet tetaka u belom koje su u kioscima radile) da su svi bili isflekani već posle prvog zalogaja. Još jedna od stvari koje ostaju u sećanju je i tetkino pitanje: " 'Oćeš da ti otvorim jogurt?", kao i naknadno seckanje ćoška tetrapaka zakrivljenim makazicama za nokte.

Dragan Odžaklijević

DOZVOLITE DA SE OBRATIMO (JNA)
Televizijska emisija koja se prikazivala redovito svake nedjelje s početkom u 9.05 (danas u to vrijeme ide misa ili nešto takvo, čini mi se). Osim smiješnih propagandnih video "uradaka", nuđala je i stare Zastavine dokumentarce o službi u JNA ( vidi Stole Aranđelović - vječiti zastavnik), jedan od kojih iskoristiše i LET 3 - skupina netalentiranih glazbenika iz SR Hrvatske sa očitim utjecajem The Tubesa u scenskom nastupu. Negdje krajem 80-tih (1987.?) svoj prvi scenski / TV nastup imao je i nekakav freak zbog kojeg sam skoro razbio televizor - stanoviti Rambo Amadeus, obučen u maskirnu uniformu arlaukao je čini mi se svoj kasniji mega-turbo-folk-hit "Balkan boj". Najavio ga je, ako se dobro sjećam, Miroslav Lazanski.
No svakako najvažniji razlog gledanja ove kultne emisije bio je igrani film. Tijekom godina prikazivana su brojna remek-djela jugoslavenskog ratnog filma poput "Nevesinjske puške", "Signali nad gradom" (vidi Yu western; Živorad Žika Mitrović), "Kota 905", "Krvava bajka"... Meni najdraži, ujedno je i onaj koji je imao i najviše repriza - najbolja yu-patos-melodrama o životu u okupiranom srpskom mjestašcu, španskim borcima, drugarstvu (šmrc!), pokeru, mladim skojevcima, domaćim izdajnicima, crnoberzijancima, osveti, mladosti, ratu i ljubavi - riječ je, of course, o filmu " Saša" u režiji Radenka Ostojića, a po tekstu Vlastimira Vlaste Radovanovića. 'Ko je Saša? Je li bandit (partizan)? Je li žensko? Je li Španac?' (Rade Marković). Kada sam nabavio video rekorder, tamo negdje 1987., više nije bilo repriza tog filma osim jednom, kada je imao i titl na albanskom/šiptarskom. Nisam ga snimio. Čini li me to nacionalistom, budalom ili oboje? Dragi Lastane (v. Modra lasta) molim te odgovori mi na ovo pitanje, te zašto se Albanci međusobno zovu Šiptarima, a mi ostali ih time vrijeđamo? (Sigurno sam nacionalist!?)

Vatroslav Sekulić

secerane..kao da je pohadjala *Cumetov univerzitet*

Unuka oglasila prodaju bake

LONDON - U oglasu kojim je desetogodišnja devojčica iz Engleske Zoe oglasila da prodaje baku, navedeno je da je starica nesnosna, ali mazna i da obožava ukrštene reči. Predstavnica za štampu aukcijskog sajta iBej potvrdila je da je na oglas za šezdesetjednogodišnju baku stiglo nekoliko ponuda, a najveća je iznosila 500 funti. Prema rečima
devojčice, na objavljivanje oglasa se odlučila zbog toga što ju je baka nervirala. "'Sedela sam za kompjuterom i pomislila kako bih mogla oglasiti prodaju bake. Nisam znala koliko bi mogli dobiti za nju, pa sam odredila najnižu cenu od 99 penija", objasnila je Zoe. Posle par sati oglas je skinut sa sajta, jer je prodaja ljudi zakonom zabranjena.

Konstruirana u Francuskoj, giljotina je postala jedini legalni oblik smaknuća u toj državi (izuzev određenih kaznenih djela protiv državne sigurnosti, koja su za sobom povlačila smaknuće strijeljanjem). U samo jednoj godini, u vrijeme zloglasne "Vladavine strahovlade", na giljotini je svoje živote ostavilo čak četrdeset tisuća ljudi. Do trenutka kada je smrtna kazna ukinuta u Francuskoj 1981. godine, deseci tisuća ljudi smaknuti su odrubljivanjem glave. Smatrano zabavom za široko gledateljstvo, odrubljivanje glave na giljotini bio je događaj koji je privlačio veliki broj ljudi koji su smaknuće doživljavali kao obiteljsku razonodu.

Joined: 18.10.2009
From: Budjanovci Srem Vojvodina

Sve one osobine koje danas povezujemo s liberalnom demokratijom i slobodom (sindikati, pravo glasa svima, slobodno i celovito obrazovanje, sloboda štampe, itd.) i koje su ostvarene dugom i teškom borbom nižih klasa u devetnaestom veku, nipošto se ne mogu smatrati ‘prirodnim’ posledicama kapitalističkih odnosa. Prisetimo se svih onih zahteva s kojima završava Komunistički manifest: većina njih – sa izuzetkom ukidanja privatnog vlasništva nad sredstvima proizvodnje – danas su široko prihvaćeni u ‘buržoaskim’ demokratijama, a zapravo su rezultat narodne borbe. Treba ukazati na još jednu činjenicu koju se često zanemaruje: danas se jednakost između bjelačkog i crnačkog stanovništva slavi kao ostvarenje američkog sna i doživljava kao neprikosnoven političko-etički aksiom. Međutim, tokom 1920-tih i 30-tih godina prošlog veka komunisti su predstavljali JEDINU političku snagu koja se zalagala za potpunu rasnu jednakost. Kapitalistička propaganda ovde laže i vara na isti način kao što to radi i Katolička /i Pravoslavna/ crkva predstavljajući se kao ‘prirodni’ zagovornik demokratije i ljudskih prava nasuprot svim pretnjama totalitarizma – kao da crkva nije prigrlila demokratiju tek na kraju devetnaestog veka, a čak i tada mrzovoljno, kao neku vrstu očajničkog kompromisa, jasno pokazavši da joj je draža monarhija, te da je ovo ustupak novome vremenu koje dolazi. Fašistoidnost Srpske desnice nije uopšte tipična samo za Srbiju, isto se može reci za Italijansku , Francusku, Madjarsku, češku desnicu,a o Američkim neo-konzervativcima da i ne govorimo.

Sta mi to vredi kada nemam materijalnih mogucnosti za slike,platno,boje,i td.
A,saradnja se mecenama su veoma diskutabilne ,jer to nisu one mecene iz knjiga,vec ,tante za tante ,ili sam lijka ako necu tako.
Ja jesam zenskoga pola,ali ,ne priznajem da se sa tim obelezjem manipulise po principu trange-frange.
Oni koji su to pokusali,mrtvi su u mom secanju,jer to su govna a ne ljudi.
Problem je sto svako gleda kroz ovo vreme,ovo od sponzorusa i sponzora za sex ,poslusnicko vladanje.Ili te onda ,ako neces tako vec se takvima debelo podsmehnes,i nacinis ih rogonjama,onda te anatemisu i lustriraju.Lepo se moze stvarati samo kada se covek oseca slobodnim.
Ili tako ,i sa postenima,il'nikako.*a,dal' cu ja nekoga da zavolim,dal' necu ,to nema veze sa slikarstvom,sa pisanjem sa unikatima iz sveta mode,ma bas nikakve veze,jer zudnja ka tom osecanju najvise lepoga donosi u umetnosti...to znaju samo poznavaoci zivota i njegovih tajni,a,ne sirovine od ljudi,nedoprcani i nikakvi...
Ma,necu da Vas davim.
Od svih slika ,ostade mi samo ova koju cu Vam poslati da vidite ,mozda po drugi put,il'vrag ce ga znati,ali ,nema sanse da se ponovi ono od pre cetiri god,pa da traje 4.god.
Pre cu da ne radim nista ,nego da se vise bakcem sa sitnim dusama.

glasnik_3.jpg glasnik_3.jpg
38K Прикажи Преузми

Grupa od tridesetak putnika na međunarodnoj železničkoj liniji od Beograda do Minhena nedavno je u četiri vagona ostala na stanici u Filahu, a kompozicija kojoj je trebalo da se pridruže do Minhena otišla je, ne čekajući ove putnike. To se dogodilo zbog 19 minuta kašnjenja voza iz Beograda. Na kraju su putnici za Minhen kasnili skoro četiri sata iako se radilo o vozu sa oznakom "Euro-City" koji vozi kroz pet zemalja.
- Iz Beograda smo krenuli u 6.20 časova direktnim međunarodnim vozom EC 110 za Minhen. U austrijski grad Filah stigli smo u 18.30 časova i tu smo čekali punih 40 minuta a da nismo znali zbog čega. Niko nam ništa nije govorio da bi onda neko od putnika primetio da su na stanici ostala samo naša četiri vagona i da nema lokomotive - priča inženjer Branko Marušić iz Minhena, jedan od putnika iz "zaboravljenih" vagona.

Ništa od odštete
- Sa nama je bilo dvoje putnika koji su zbog ovakve neodgovornosti, kao da se radi o lokalnom saobraćaju i to negde u Srbiji, a ne u Evropi, platili taksi koji ih je u Austriji vozio 180 kilometara da bi sutradan na vreme stigli na posao. Kada sam pitao konduktera šta mogu da očekujem ako se žalim na ovakav neviđen postupak, rečeno mi je da je to u najboljem slučaju naknada za taksi do stana koja iznosi 16 evra. Skoro četiri sata čekanja i smrzavanja za nas iz četiri "zaboravljena" vagona u Filahu očito nisu razlog za bilo kakvo izvinjenje ili obeštećenje - priča Branko Marušić.
- Tek tada smo izašli iz vagona i negde na kraju podzemnih prolaza na železničkoj stanici od jednog službenika saznali da je voz kojim je trebalo da nastavimo putovanje otišao ne čekajući ova četiri vagona, jer smo mi kasnili 19 minuta. Rečeno nam je da moramo čekati do 20.11 časova kada iz Klagenfurta, preko Filaha, ide voz za Salcburg odakle bi trebalo da presednemo u "Orient ekspres", koji vozi iz Beča za Pariz. Naše čekanje i smrzavanje na ovom putovanju nije se završilo u Filahu, jer smo u Salcburgu čekali sati i po u ledenoj čekaonici koja je bila sva u staklu. Tako sam u Minhen stigao sa skoro četiri sata zakašnjenja i to dva sata posle ponoći kada osim taksija sa stanice u Pasingu nema druge veze do moga stana.
Umesto da u Minhenu bude u 22.30 časova bez presedanja i čekanja, on je promenio tri voza, nekoliko sati se smrzavao po stanicama i na kraju bez reči izvinjenja to sve doživeo na međunarodnoj železničkoj liniji i vozu EC 110 koji vozi kroz pet zemalja. Jedini koji je imao razumevanja za tu njegovu i muku ostalih putnika iz Beograda bio je kondukter u "Orijent ekspresu" kome je sve to izgledalo neverovatno. Jedino što je mogao bilo je da nekim putnicima udari pečat, kao potvrdu o kašnjenju i ništa više od toga.

Miodrag Perisic...*neka Zoran Djindjic kaze kako je zaradio 500.000 DM ?
Zoran Djindjic.... *svaki prezervativ se posle upotrebe baca*..misli na svog prof Micunovica...*kome je do postenja neka ide u crkvu*...rdnicima RTB Bor...*moete da proizvoite nogare za stolice, od bakra nema nista*..* vodi ga, i nemojte vise da ga vracate*...

Nema ni jedan valjan razlog, da *dijaspora* dobije *poseban status*.. mesto u skupstini...*vlast*, da direktno ucestvuje u imperijalistickim poduhvatima zemalja *svojih domacina*uticanjem na zakone kao novi vid *agresijee* ne retko ucesnica bombardovanja SRJ......jedino, ako na primer osnuju *AP SrBski Cikago...*...*RSK- Milvoki*...izglasju otcepljenje od *maticnih zemalja*, sprovedu referendum o prisajedinjenju sa Srbijom, i kao takvi budu u skupstini....

Драгољуб Мићуновић је у пролеће 1990. године покушао да ме убеди да приђем ДС-у јер ће они имати најбољи социјални програм. Никада нисам видео тај социјални програм. У пракси га сигурно нема. Мићуновић сада чак и студентску побуну из 1968. године, која је била изразито лево оријентисана (сам Мићуновић је тада предложио да се Београдски универзитет назове Црвени универзитет „Карл Маркс”), сада покушава да представи као либерални покрет. Шта је то друго него прекрајање историје и прање сопствене биографије?Не знам у чему је такозвана социјалдемократска оријентација ДС-а, у правом смислу те речи.

Drašković: Nije mogao da padne 9. marta

- Milošević režim nije mogao da padne 9. marta, jer ga je u tom času podržavalo i obožavalo oko 80 odsto građana Srbije i svi Srbi u Bosni, Hrvatskoj... Jedini način da on tada padne bio je vojni puč. Tadašnja armija, međutim, bila mu je slepo odana i 9. marta je izvela tenkove, ne protiv njega, nego na one koji su bili protiv Miloševića. Tada se ništa nije moglo postići osim privremene deblokade televizije i ostalih medija, i pokretanja semena bune, koja je za svoj cilj odredila obaranje režima i u tome uspela tek devet godina nakon toga - kaže Vuk Drašković.

4. RADNA SNAGA (KAO ROBA).
Smit i Rikardo nisu razlikovali radnu snagu kao robu od rada kao supstance vrednosti. Oni nisu uočili ekonomski zakon, koji je kasnije definisao Karl Marks, zakon vrednosti radne snage po kome je radnik u kapitalizmu plaćen po vrednosti, a ipak stvara više vrednosti nego što iznosi vrednost njegove radne snage. Marks je uveo u analizu pojam radne snage kao robe. Tretirati radnu snagu kao robu znači definisati joj dva svojstva, vrednost i upotrebnu vrednost, a u okviru društvenih uslova u kojima ova svojstva mogu da se ispolje. Radnicima se plaća vrednost radne snage, a kupuje njena upotrebna vrednost. “Vrednost radne snage određuje se, kao i vrednost svake druge robe, radnim vremenom potrebnim za proizvodnju, pa dakle i za reprodukciju ovog naročitog artikla”. Radna snaga je specifična roba (roba sui generis) u smislu da, za razliku od drugih roba, može da stvori više vrednosti nego što je njena vrednost = višak vrednosti. Upotrebna vrednost radne snage sastoji se u njenoj korisnosti za vlasnika kapitala. Vlasnik angažuje radnu snagu da bi njenim korišćenjem u proizvodnji ostvario više nego što je u taj posao uložio = višak vrednosti (profit). Radna snaga za preduzeće nema upotrebnu vrednost ako ne povećava profit vlasnika kapitala, odnosno dobit preduzeća.
5. PLATA KAO DOHODAK I TROŠAK.
Teorija radne vrednosti platu radnika definiše kao cenu radne snage. Plata je novčani izraz vrednosti radne snage. Plata ne može biti cena rada bez obzira što se prilikom obračuna radnikove plate vodi računa o radu koji je obavio, zato što bi izjednačavanje plate sa radom koji je radnik uložio nestalo viška vrednosti koji radnik stvara delom svog rada. Plata radnika je sa gledišta preduzeća trošak proizvodnje, a za radnika je dohodak kao izvor egzistencije. Dok preduzeće teži da svoj izdatak minimizira, radnik teži da svoj dohodak maksimizira. Ova dva interesa su motor progresa, i ako nisu utkani u privredni sistem, onda se takva privreda sporije razvija ili stagnira.
6. NOMINALNA I REALNA VREDNOST PLATA.
Kao analitičke oblike plata razlikujemo:
1. NOMINALNU - ukupna suma novca koju radnik primi kao cenu, za svoju radnu snagu koju angažuje u privatnom ili društvenom preduzeću, i
2. REALNU - ukupna količina proizvoda i usluga koju radnik može da kupi za primljeni iznos novca, za ostvarenu nominalnu platu. Veličina realne plate zavisi od:
- nominalne plate, i
- cena roba i usluga koje radnici normalno troše.
Porast nominalnih plata javlja se kao uzrok porasta cena roba i usluga. Jedan od osnovnih zakona svake proizvodnje je da se realne plate ne mogu povećavati više nego što iznosi porast društvene produktivnosti rada

Strašna strana naše Skupštine

Jedan od poslanika na mobilnom nosio fotografiju svog polnog organa, dok je pijana poslanica opozicije uhvaćena kako se žestoko ljubi sa novinarom...
s
skupština Srbije, poslanici

Afera „prostitutka" i seksi fotografije poslanika SRS-a Sulejmana Spaha koji novcem kiti igračice u noćnom klubu ponovo su otvorile pitanje ugleda i moralnosti najznačajnije institucije u Srbiji. Međutim, da su ovi slučajevi jedini problem koji ima parlament, to ne bi bilo nikakav problem.
Sulejman Spaho u akciji
Da li znate za koga glasate... Slučaj „Spaho" samo vrh ledenog brega

Skupštinski izveštač Pressa svedok je brojnih dogodovština i priča iz parlamenta Srbije koje teraju na ozbiljno razmišljanje o tome da li građani uopšte znaju za koga glasaju na izborima. Upravo zbog toga rešili smo da objavimo i nekoliko bizarnih priča iz Skupštine, ali zbog nedostatka pravih dokaza glavni akteri, zasad, ostaju bez imena i prezimena, iako ih znaju svi u parlamentu.

Ponos i dika na mobilnom

Narodni poslanik iz okoline Beograda, nekada vlast, danas opozicija, svojevremeno je bio jako fasciniran mobilnim telefonima sa kamerom. Ali i svojom „muškošću"! Toliko da je pre četiri godine fotografisao telefonom svoj polni organ i tu fotografiju pokazivao skupštinskim kafe-kuvaricama i čistačicama! Da li zbog nabacivanja skupštinskom osoblju, ili iz nekih drugih razloga, tek taj poslanik je krenuo u brakorazvodnu parnicu.

Mnogo agresivniji i seksualno napadniji od njega bio je jedan od bivših poslanika DOS-a, inače univerzitetski profesor. Taj skandal je otišao tako daleko da je došao čak do međunarodne zajednice jer je napao jednu od stažista koju je OEBS poslao na praksu u Srbiju.

- Taj poslanik je skidao pantalone, zaključavao vrata. A stažista, lepa studentkinja Fakulteta političkih nauka, doživela je traumu, a zatim tražila premeštaj u drugu poslaničku grupu, što je izazvalo još veći bes moćnog političara - otkrio nam je jedan od kolega razvratnog poslanika.
a

Pijani poslanici se više ne računaju

Pijani poslanici nisu ništa novo i ne spadaju ni u smešnu ni u strašnu stranu parlamenta, već u svakodnevicu. Ipak, još se prepričava kada je jedan poslanik vlasti 2001. došao tako pijan da nije mogao da pogodi skupštinsku stolicu, već su mu pomagali kolege radikali. Novinari su bili svedoci kad je jedan poslanik SPO-a pripit ogovarao Danicu Drašković, dok je za lidera SPO-a kazao: „Volim Vuka kao majka ludo dete"! Zbog takvih primera, u vreme predsedavanja Predraga Markovića Skupštinom Srbije ukinuto je točenje alkoholnih pića za šankom.

Nisu samo muškarci skloni razvratnim ljubavima. Jedna od poslanica opozicije prošle godine uhvaćena je kako se, vrlo pripita, ljubi sa skoro duplo mlađim muškarcem, koji je uz to novinar! Slučajno ili ne, ali taj novinar je do sada u svom listu objavio nekoliko razgovora sa razvratnom poslanicom.

- To je bilo na proslavi dnevnih novina u kojem radi simpatični novinar. Poslanica se toliko napila da su se ubrzo dohvatili, a sve je izgledalo tako odvratno da su ih vlasnici ovog dnevnika zamolili da odu - opisale su nam kolege ovaj događaj.

Samoubica i grebator

Ali, u Skupštini ima i mnogo ljubavi. I to one neuzvraćene. Tako je jedna poslanica vladajuće koalicije bila spremna da uradi sve za onog koga voli, pa i da se ubije! I to nekoliko puta! Tako je i činjenica da poslanici ne moraju da prođu lekarski pregled pre dolaska na funkciju dovela do situacije da u parlamentu sedi i samoubica, i to sa kartonom i ležarinom u jednoj od najpoznatijih neuropsihijatrijskih ustanova u Srbiji.

Da ima poslanika koji su i pored velikih plata velike tvrdice, pokazuje i slučaj poslanika vladajuće koalicije iz saziva 2004-2007. On, koji je tada zajedno sa putnim troškovima zarađivao i do 3.000 evra, neprestano se grebao za cigarete od kafe-kuvarica! A najboljeg druga ovog poslanika toliko je bilo sramota da je svakog dana tim ženama kupovao paklice cigareta. I na kraju su ga zbog toga prozivali da se udvara čistačicama.

Verovatno će se nastaviti...