Sabor u Guci...." i zabranjena sajkaca i novi jelek i opanci

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/trubaci-necu-da-vas-vidim-u-farmerkama/27472
....................................................................................................................
Pre pola veka (bila je subota) prvi Sabor u Guči otvorio je Vlastimir – Lale Vujović (1922–1997), predsednik OK SSRN i Organizacionog odbora: „Ovde je nemoguće davati ma kakav znak za početak jer je to već neko učinio, bilo kao gost, bilo kao organizator. Ko je to, to ne zna niko, jer sve ovo što vidite i čujete sačinjava sastavni deo Sabora”.
Svi orkestri učesnici tada su imali pravo na po pet numera, od kojih dve obavezne: „Sa Ovčara i Kablara” i „Bledi mesec zagrlio zvezdu Danicu”, zatim dva kola i jedan marš. Među orkestrima pobedila je kapela Dragana Jovanovića iz Dljina, dok je prva truba Sabora postao Desimir Perišić (1919–1983), kome je odmah nadenut nadimak dragačevski Hari Džems. Trubači iz Dragačeva pobedili su samo na tom Saboru i nikad više, a održano ih je još pedeset.
U Guči je i pre toga održavan narodni sabor na ovog sveca, a tog popodneva u varošici se okupilo čak 5.000 gostiju, tiskajući se oko pozornice i u dve ugostiteljske šatre koje su, obe u porti, držali Dragoljub Milivojević iz Kotraže i Mišo Mijatović iz Viče. Tada se jelo ovnujsko meso, a pili klaker, boza i ljuta.
– Sabor je veliki praznik naše države i naroda, praznik trube. A Pokrov je bio narodni skup koji smo zvali Sabor poslednjeg viđenja, jer ako se zaljubljeni tada ne dogovore, onda nema ništa do sledećeg proleća – seća se Nikola – Nika Stojić, pesnik i vajar iz Guče i jedan od troje živih od desetočlane ekipe domaćina koja je organizovala prvi Sabor.

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/194412/i/1/Pocetak-takmiPrvi-sabor---cenja.jpg

       

Biranim rečima, takmičenje je otvorio 14. oktobra, Vlastimir Lale Vujović, predsednik organizacionog odbora:
Dragi gosti, U ime Kulturno-prosvetne zajednice i ostalih organizatora našeg Dragačevskog sabora, najtoplije vas pozdravljam sa željom da se što prijatnije provedete između starog Dragačeva i novog Dragačeva. Ovde je nemoguće davati ma kakav znak za početak, jer je već neko učinio, bilo kao gost, bilo kao organizator. Ko je to, to ne zna niko, jer sve ovo što vidite i čujete sačinjava sastavni deo Sabora, a takođe učesnici u Saboru i programu smo i mi kao organizatori i vi, iako kao gosti. Imate priliku da vidite Dragačevo onakvo kakvo je bilo u doba oslobodilačkih borbi protiv Turaka, kada su vojevali Prota Gučanin, Vujo Belokamenac, vojvoda Milić Radović i mnogi drugi, koje je, takođe, blisko vremenu u kome je palo 400 Dragačevaca na Kosovskom boju 1389. godine.

Ali, isto tako, imate priliku da vidite i novo Dragačevo, koje je u 1941. godini dalo najbrojniji i jedan od najboljih partizanskih bataljona, iz koga su rođena četiri narodna heroja, koji je učestvovao i u čuvenoj borbi na Trešnjici. Dragačevo, koje je u toku NOB, i pored najstrahovitijeg neprijateljskog terora, ostalo dosledno NOB-i. Dragačevo, koje je za poslednjih 15 godina, sopstvenim snagama, izgradilo: 15 novih škola, 11 zadružnih domova, 110 km novih valjanih puteva, koje je elektrificirano… Mada je zamisao bila da staro i novo spojimo, da vidimo odakle smo počeli i gde sada stojimo, namera nam je da, u cilju privrednog razvoja, ovaj sabor pretvorimo u tradicionalan… Zahvaljujemo se na pomoći uredništvu “Duge“, “Čačanskog glasa“, “Radio – televizije“, Kulturno-prosvetnoj zajednici sreza Čačak i svim drugim koji su nam pomogli“.

Posle održanog govora i treće prangije otvorio se jedan stari album folklora i tradicije.

“A onda… dogodio se Dragačevski sabor trubača u Guči. Sabor svih sabora. Najsabor“.