Srbija nesme da spava, ona se mora boriti za Kosovo

Danas je Srbija na raskrsnici istorije, isto kao 1941.godine. Ponovo se pokazalo ko je za pakt i saradnju sa svetskim tiranima, a ko zeli da sačuva neše Kosovo i Metohiju od Nato zlikovaca. Događaji u Kosovskoj Mitrovici, pokazali su pravo lice KFOR-a koji je po nalogu Solane i Tačija hteo da izazove veliku krizu isprovocira Srbe do maksimuma, a zatim sprovedu zastrašivenje stanoništva, i ponovne kolone izbeglice.
Nešto ipak u toj priči RTS nije objavio do kraja. Tog dana u Mitrovici je vođen pravi gerilski rat između Okupatorskih snaga KFOR-a i stanoništva.
Pucalo se na sve strane, čuli se rafali. Nisi Srbi hteli goloruki da čekaju okupatora da strelja demonstrante. Oni su bili spremni, isto kao 41, ali oni su sami, bez podrške zvaničnog Beograda, koji osim što upućuje protesne note zemljama koje priznaju nezavisno Kosovo, drugo ništa ne radi da zaštiti suverenitet zemlje i bezbednost naroda.

Srbiju čekaju još jedni izbori, izbori između nesposobnih i nenarodnih elemenata. Snage EU u Srbiji, predvođeni najvećim izdajnikom Srbije, Borisom Tadićem spremaju teren i grupišu izdajničke snage, nebi li pobedili nacionaliste, koji brane Kosovo samo na rečima više od Tadića, ali na delu opet ništa. Kao i Milošević, tako i Koštunice koristi Kosovo da bi ostao još neku godinu u svojoj toploj kancelariji u Nemanjinoj. A kako je narodu Kosova, to njih ne interesuje. Dok narod nema osnovne uslove za život, bez struje, grejanje, novca...

Šta Srbija više čeka! Zar naši narodi nisu u stanju još jednom dokazati da nećemo dopustiti da nam uzmu naše, srce, deo našeg tela, KOSOVO.
Srbija još uvek spava. Čeka da drugi misle umesto nje i da joj određuju svoju sudbinu. Ni Tadić, ni Koštunica, ni Nikolić, ni Dačić, nisu pravi predstavnici naroda i narodnosti Srbije. Oni su predstavnici krupne kapitalističke elite, i njih narod ne interesuje, samo novac naroda, jer kao i svi paraziti žive na račun drugoga.
Srbije ne sme da čeka, nesme da stoji da miruje, dok Buš šalje oružije Balistima. Pa zar smo ćoravi i ne vidimo šta to znači. Kosovo je samo početak. Oni žele da razbiju celu Srbiju, a ako mi priđutimo to će i uraditi.

Naša mlada generacija, većina patriotski nastrojena spremna je da brani interese našeg naroda i države. Problem je jedini u tome što državu vode strani plaćenici koji je već deceniju ipo uništavaju.
Kažu da Srbija neće ratnim sredstvima braniti Kosovo. Pa čime ćemo ga onda braniti! Olovkama! Ta njihova diplomatija otišla je na đubrište istorije, zajedno sa njima. Posle 11.maja Srbiju će predvoditi nacionalisti. To nije dobro.
Vojska koja tada bude išla na Kosovo, ako uopšte bude išla, biće predvođena od strane četnika i ostalih paravojnih zlikovačkih organizacija, koje su se pokazale 1999.godine pljačkajuči Albanska sela, ubijajući nedužno Albansko stanoništvo, sejući strah u koske mnogim Albancima, koji su morali upravo iz tih razloga da se priključe Balistima. Nemožemo i nesmemo nikad da kažemo da su sve jedinice tadašnjeg MUP-a i VJ bile takve, ali bilo je dosta takvih slučaja.
Danas je Srbiji preko potrebna prava promena vlasti. Danas je Srbiji prekopotrebna prava narodna vlast, kao i 1945.
Tu se samo mogu smatrati Komuniti, jer svi drugi su dokazali svoje parvo lice, i dosta smo ih gledali. Ta narodna vlast, mora da hitno osnuje novu Narodnu Armiju, čiji neprijatelj neće biti ceo Albanski narod na Kosovu, već Okupatorske snage NATO i Balisti. Kao i 1944. kada su Kosovo oslobodili Partizani, tako i danas. Kosovo mora biti slobodno, na Kosovu se ponovo moraju uspostaviti porušeni mostovi Bratstva i Jedinstva između naroda Kosova, jer je samo to realna budućnost Kosova. To jeste teško, ali je i moguće, iako nacionalisti kažu da je ta politika davno otišla. Nije, razuverićemo ih. Takva politika tek dolazi, sa generacijama koje dolaze. Ponovo će Srbiju voditi Komunisti, ponovo će narodi Srbije, narodi Jugoslavije živeti u Bratstvu i Jedinstvu, ponovo će se oriti na svakom koraku «Od Vardara, pa do Triglava»
Put je trnovit, ali naš narod se oduvek služio upravo onom rečenicom koju je i naš drug Tito često izgovarao «Tuđe nađemo, a svoje nedamo».

Srbije će za Kosovo ratovati, ne jednom, nego stotinu puta.
GLAVU DAJEM, KOSOVO NE DAJEM!


Dušan Milenković, predsednik Gradskog Komiteta
Komunista Srbije u Kruševcu

kretenizam. Kako se uopste mozes boriti za nesto ako ne spavas? Glasanje nije demokratski. Ko je uopste izmislio da se bira izmedju kosova i eu? Zasto ne stavimo interes radnicke klase, kao trece, pa da vidimo rezultat. Kosovo nije nesto sto bi trebalo da nas se tice. U srbiji ili nezavisno, nece doprineti borbi za slobodu radnistva. Apstraktno je boriti se za nesto sto je vec unapred izgubljeno, a zanemarivati interese radnicke klase. To nije put koji vodi ka revoluciji. to je utopija.

Neko radnistvo, bez drzave i suvereniteta u okviru koga bi to isto radnistvo izborilo, ostvarilo svoja prava. Da li ti mislis da su radnicka prava nekakav *hipi pokret*...ide i peva okolo..? komunisticka partija na Kosmetu, radnistvo na Kosmetu....pod budnm okom Bondstila...? O cemu se to radi... ???

...zato sto nas je radnicka klasa, glatko otkacila, zto sto osniva svoje *samostalne* sindikate, zato sto kada je bunt u susednoj fabrici ne reguju i druge fabrike,....radnistvo je jedna stvar, a proletarijat druga...Komunisti su iza drugog rata, od proletarijta uglavnom napravili radnistvo, a radnistvo opet pa u zelji da jos bolje zivi, da se BOGTI, je preslo u POLUTNE, u drustvenom sektoru, platica, bolovnje, penzija..narvno i ono cuveno *niko ne moze toliko malo d me plati koliko mogu malo da radim*...odmara se za druge fizicke napore, i pijucka rkijicu...pljucka u vtru ispod kazana....i ceka, da opet neke budle nesto urade, izginu..itd..nema elementarne ljudske solidarnoti kamoli rdnicke !

Milan ::...u drustvenom sektoru, platica, bolovnje, penzija..!

E hajde da se složim jednom s tobom. Točno, taj duh je preovladavao u SFRJ i bio znak da ljudi nisu prihvatili osnovne socijalističke ideje. Umjesto da ta solidarnost raste, ona je nekako padala kako je vrijeme prolazilo.

U preduzecu u kome sam radio, postojao je clan pravilnika po kome je bilo moguce nekoga nagraditi mislim i 20% za dobar rad, ostvarene rezultate rada. Taj clan nije niakada primenjen...1973-1992...niko nije imao hrabrosti niti je hteo da oda nekome priznanje, strah od nagradjivanja prema rezultatima rada je pobedio....naravno to nije greska socijalizma, to je greska *evolucije*...to je stanje svakog pojedinca, to je *mali pakosni gad u coveku*...ucinio je svoje.

..u oci Drugog svetskog rata bila manja, hrabrija i odlucnija. Danasnja levica, vremenom ideoloski razbucana je veca po broju, oportuna po mentalitetu i veoma kukavicki opterecena. Jer je zaboravila da se sloboda ne daje, ne poklanja..sloboda se uzima, otima, bori se za istu. Slobodu u uzem i sirem smislu *Zuti Deda mraz*, ne tovari u dzak i sanke koje vuku irvasi, dzak je prazan, sonice vuce audi 8 i slicna *vucna stoka*, a narod puni zutu praznu vrecu. Motivi nisu isti, mentalitet nije isti ali *zuti mtavi* na Tajlandu slozno ruse vladu dok se mi prepisujemo i navijamo dok gledmo Skupstinu i cekamo da to neki drugi *skojevci* urade za nas. Nece ! U se i u svoje kljuse !

Zastava je izbacivala 200.000 vozila, neki dan je definitivno ukinuta nacionalna proizvodnja, automobili iz Kragujevca, vrednosti oko 4.000 evra, u ovoj krizi su bili ozbiljna konkurencija skupim automobilima Europe...domaci i strani neprijatelji srpske privrede su je ubili. 21 maj Rakovica, IMT Novi Beograd nekada su izbacivaki 40.000 komada traktora, prosecno 1 komad na 3-4 minuta, danas pod budnim okom *experata* sa zapadnih *prestiznih univerziteta* Djelic, Dinkic, crni dvojac izlazi samo 1000 komada godisnje. Dzon Dir siri trziste svojih traktora. Zlokobni komitet 300 i Rimski klub siri svoju *ekolosku* akciju u Srbiji...industrijska proizvodnja prelazi u ruke zapada, a turizam u Srbiju...daju nam sansu da nesto zaradimo neku nadnicu, profit naravno ide njima, od nadnica mozemo od njih da kupimo traktor ako nam treba.
Smrt fasizmu sloboda narodu !

da nas informisu o proizvodnji u *14 oktobar* Krusevac, nekada i sada.. ....?

Srbija se mora boriti za kosovo!!!
Molim vas, dajte mi jedan jedini razlog za sto bi to tako trebalo da bude?

veterani od *narodne vlasti* dobili batine , saljite im meilove podrske da istraju u borbi za svoja prava.. !!

Milan ::veterani od *narodne vlasti* dobili batine , saljite im meilove podrske da istraju u borbi za svoja prava.. !!

Kakve veze mi imamo sa njima? Nek ih biju, sta se kurce... Mi se borimo protiv ratova izmedju naroda i protiv mira medju klasama, a sta su oni radili?-Navodno branili srpsvo i srbiju, pa im sad zinulo dupe za lovu... E KURAC!

Sta su radili....*postupi po naredjenju*..postupili su i red je da im se plati, nisu oni ni poceli, odazvali su se pozivu...zar vise ne vazi..*niko nesme da vas bije*..?, ali ima to svije...drzava moze opet da upadne u ratne probleme...i da ocekuje *odziv na regrutaciju*... Kolege..*klasa* Siptara nisu oslobodjene od odgovornosti, kada se zna da sve sto imaju moigu da zahvale SFRJ i Srbiji koja je ne mala sredstva izdvajala za nerazvijene...tako da tu ima mnogo klanih i neklasnih momenata...

*Dobrica Ćosić je bio prvi srpski ...*intelektualac*.. koji je otvoreno predložio podelu Kosova i Metohije još 1990-ih. Ćosić se u svojoj knjizi "Kosovo" (2004) bavi ovom temom. Ovaj predlog je podržao i Noam Čomski u maju 2006. godine*...uz dodatak, mnogo pre 1990. svojom izjavom u Goriciji...*daljinski fitilj*....sa tranzitom..preko...teritorija koje su *podrzale podelu DFRJ...itd*

Dobrica Ćosić je doživio da ga smijene i odbace njegovi duhovni sinovi iz onog radikalskog velikosrpskog кola, koje je on poodavno zaigrao, nastavljajući tamo gdje su stali silom prilika i istorijske nužnosti Nikola Baja Pašić i Aleksandar Karađorđević. Dobrica Ćosić je bukvalno odbačen, kao i mnogi prije njega: Milan Panić, Radoman Božović, Kadijević, Adžić, Radmilović, Zelenović, Bora Jović i ini. Milošević je zaključio da mu Dobričine usluge više nijesu potrebne, da je nadotac Srbije odradio svoje: Svijet je, zahvaljujući Rusiji i SAD, Francuskoj i Engleskoj, prihvatio Miloševića kao jedinog sagovornika na Balkanu, kao moćnika koji drži sve ključeve balkanskog rata i mira. Kako je to Milošević, od jučerašnjeg u SAD i službeno evidentiranog zločinca, nazvanog "balkanskim kasapinom", danas u istim tim zemljama pomilovan i prihvaćen kao "balkanski mirotvorac"?!
Naravno da SAD žrtvujući, za sada, Bosnu i amnestirajući "balkanskog kasapina" ugađaju Rusiji, prave joj ustupak da bi spasila Borisa Jeljcina i njegovu koncepciju kohezije ili konfederalizma bivših republika bivšeg Sovjetskog Saveza da se ne bi dogodila repriza krvave drame poput ove na prostorima bivše Jugoslavije, samo u mnogo drastičnijem i katastrofalnijem vidu.
Miloševićevi i Šešeljevi komuno-fašisti, udruženi istovjetnim ratnim ciljevima uspostave Velike Srbije, došli su do zakjučka da bi im Dobrica Ćosić, u daljnjim planovima i osvajanjima, samo smetao. Nije to davno bilo kada je Dobrica Ćosić javno u "Borbi" izjavio: "Ako bi četništvo pobijedilo u Srbiji, ja bih se na Terazijama javno objesio!"
Zašto su na drastično vulgaran način Milošević i Šešelj najurili Ćosića iz fotelje predsjednika SRJ, a da mu nijesu dozvolili da bilo što u svoju odbranu kaže?! Ćosića su, i to pismom, sat prije početka rasprave o njegovom smjenjivanju, zapravo glasanju o povjerenju, pozvali da prisustvuje zasjedanju Savezne skupštine. Pronicljivi Ćosić je shvatio o čemu se radi i nije došao na sjednicu. Ovoga se puta nije mogao uzdati u crnogorske poslanike u Saveznom vijeću, jer je toliko puta izjavio da ne priznaje crnogorsku naciju, nazivajući je Brozovom izmišljotinom. Vidljivo je, ko hoće i umije da vidi, da je Milošević sve organizovao, a onda se on izmakao od svega, našao se, iznenada, na Ohridu u međudržavnom razgovoru s predsjednikom Makedonije Kirom Gligorovim, kojeg je ubjeđivao da ne primi strane posmatrače na granici prema Srbiji. Da li ga je i ubijedio, zapravo da li je Gligorov napravio još jedan kompromis s Miloševićem koji ga može stajati gubitka makedonske državnosti, uskoro će se znati.
Sve je jasno što se tiče Miloševićeve režije Šešeljeve egzekucije u Saveznoj skupštini: Milošević je procijenio da je Dobrica Ćosić jedina ličnost u takozvanoj SRJ koji se može usuditi da ga kritikuje i obuzdava u ratnim ciljevima, pa da ga, uz pomoć vojske smijeni i javno optuži za sva zla i zločine srpske vojske i srpskih četnika u Hrvatskoj i BiH. Oprezni Ćosić je napravio nesmotren i neoprezan gest: prije neki dan je, bez Miloševića i Bulatovića, posjetio Generalštab Vojske Jugoslavije i tamo u razgovoru s generalima izjavio: "Prijatelji me pitaju zašto ne upotrijebim vojsku i dovedem zemlju u redovno stanje". Milošević je za takvu Ćosićevu izjavu saznao dok je ovaj još bio u Generalštabu! - i odmah je riješio da on upotrijebi Šešelja i Šešeljeve fašiste da ne bi Dobrica imao vremena da upotrijebi vojsku. Šešelj i njegovi fašisti su to shvatili kao Miloševićev ustupak njima i odmah krenuli na posao.

27. V 1993.

Prije dva dana njemački je DER SPIEGEL objavio poveći intervju s gospodinom Milovanom Đilasom, jedinim živim članom onog prvog Titovog Politbiroa. Tempo Vukmanović je bio spoljni momak tog Politbiroa, a samo povremeno i njegov član, povremno i po potrebi. Milovan Đilas je danas jedini živ od svih članova onog predratnog, ratnog i poratnog (do 1948. godine) Titovog politbirovskog jezgra koje su sačinjavali: Tito, Ranković, Kardelj, Đilas, Kidrič, Milutinović, Lola Ribar, Hebrang, Tempo, Bakarić, Nešković, Žujović, Stambolić i još nekoliko onih koji su povremeno bivali u Politbirou i oko Politbiroa, ali nikada nijesu znali što radi, o čemu se dogovora i što smjera jezgro tog Politbiroa: Tito, Ranković, Kardelj, Đilas, Milutinović i Lola Ribar, dok Ribar i Milutinović nijesu poginuli.
Đilas se još i dobro drži, daje intervjue, predviđa i upozorava da srpsko rukovodstvo (Milošević) vodi srpski narod u katastrofu. Iako već fizički prilično oronuo, čujem da više nikog ne prima, DER SPIEGELU je dao veoma zanimljiv intervju. Misao mu je još svježa, a zaključci veoma respektabilni. Na pitanje novinara što bosanske Srbe tjera u kolektivno samoubistvo, Đilas odgovara: "Oni se osjećaju kao heroji. Pisac i sadašnji jugoslovenski predsjednik Ćosić nazvao ih je "pobjedonosnim borcima za preživljavanje srpskog naroda". Kao i Crnogorci, oni politički jurišaju uvijek u jednom pravcu. Ako pogode pravac oni su veoma jaki, ako ne onda se sve završava katastrofom, kao što se sada događa".
Novinare SPIEGELA je zanimalo što Milovan Đilas misli o tome kako bi čelnik bosanskih Srba Radovan Karadžić prošao u sukobu sa Slobodanom Miloševićem, koji je istog Karadžića, kao Crnogorca, nametnuo bosanskim Srbima, jer u Momčila Krajišnika, Koljevića i slične nije imao povjerenja, niti je u njima vidio vođu bosanskih Srba. Đilas je i na ovo pitanje imao dosta zanimljiv odgovor: "Karadžića podupire vojska bosanskih Srba. Ona je militantna, radikalna i jača od jugoslovenske vojske. U glavama bosanskih Srba vrti se maglovita ideja o tome da se sruši režim u Beogradu i da se rukovodi cijelom Srbijom. Vjerujem da bi oni čak željeli da ih Zapad bombardira, a posebno da sruši mostove na Drini".
Na pitanje kako bi Srbija mogla biti uvučena u rat, Milovan Đilas odgovara: "Tačno, toliko su se upleli u svoju mržnju, tako su daleko otišli u osvajanju nesrpskih teritorija da za njih više nema povratka. Ali ostatak Jugoslavije neće ratovati za BiH. Tu su Milošević i Ćosić jedinstveni".
Novinar DER SPIEGELA s pravom misli da je pretvaranje Miloševića u anđela mira možda samo još jedan trik Beograda. Rakete i oružje i dalje stižu u Bosnu. Đilas ne isključuje mogućnost da Milošević igra dvostruku igru: "Ne isključujem mogućnost da Milošević igra dvostruku igru, ali sigurno je da on po svaku cijenu nastoji da Srbija ostane izvan rata. Njegov jedini cilj jeste očuvanje vlastite autoritarne vlasti, ako treba ograničene samo na Srbiju. On sada nema manevarskog prostora za daljnje akcije zato želi svaliti krivicu za rat u BiH na bosanske Srbe".
Upitan da li bi bez Miloševića došlo do razvoja nacionalizma u Srbiji? - Đilas ima dosta uvjerljivo tumačenje:
"Svaki srpski vlastodržac poslije Titove ere bio bi srušen da nije slijedio velikosrpske ciljeve. Intelektualci su osigurali velikosrpsku platformu. Oni su inficirali narod balkanskim fašizmom! Na Balkanu su svi narodi doživjeli poraz. Ovdje nije riječ ni o nacionalnom ni o vjerskom sukobu, ovdje se stvaraju nacionalne države, a to je proces koji na Balkanu još nije završen. I u tim novim državama nema mjesta za jake manjine".
DER SPIEGELOVOG novinara je interesovalo gdje bi bile granice Velike Srbije?
"Ako se srpska agresija ne zaustavi, na redu su područja u Bosni u kojima još uvijek žive Muslimani, zatim Zadar i Dubrovnik i prodor do Neretve. Poslije bi došlo do podjele Makedonije" - prognozirao je gospodin Milovan Đilas.
Uvijek kada govorim o Milovanu Đilasu, ili ga citiram, mislim danas i ovdje, sjetim se moje knjige ANATOMIJA MORALA JEDNOG STALJINISTE - mog obračuna s Milovanom Đilasom. Ta se knjiga danas može uzimati kao dokaz i svjedočanstvo protiv Đilasove revolucionarne fanatičnosti i violentnosti, knjiga koja dosta dokumentovano govori o njegovim takozvanim "lijevim skretanjima" i ubistvima koja je naredio ili sam počinio u zanosu revolucionarnog boljševičkog fanatizma.
Istina je da ta moja knjiga jeste dosta surov obračun, đilasovski surov obračun s Đilasom! Ima u toj knjizi nepoštednog rastakanja Đilasove ličnosti, bez imalo razumijevanja za njegove kontroverznosti i moguću intelektualnu usamljenost u Titovom Politbirou. Naravno da se te knjige ne odričem, ali danas bih dosta toga u njoj omekšao, ublažio i Đilasu olakšao. Ponešto bih danas u toj knjizi sasvim drugačije tretirao, sigurno s više takta i razumijevanja za sve grešnike u njoj, a pogotovo za Đilasa! Iako je Đilas jedan od najvećih grešnika komunizma!

Nije Kosovo i Metohija samo deo Srbije,vec i deo SFRJ.....
Treba se boriti za njega,ali ne samo zbog teritorije...
I tamo su ljudi svih nacionalnosti,radnici bez posla....
Zive samo oni koji su bliski kriminalnoj vlasti,zive od trgovine drogom,oruzijem,ljudima....itd...
Ostali samo prezivljavaju...
Uskoro mozemo da ocekujemo slicnu situaciju i kod nas,jer nismo ni mi daleko....
Ulice su nam pune droge,oruzija,prostitutki.....
Dali je to sto treba radnicima...
Moramo se boriti protiv toga gde god i kad god je to moguce...Ako treba i oruzijem...

Uhapšeni "šakali" zbog zločina na Kosovu

13. mart 2010. 10:13 > 10:26

Policija je privela devet ljudi zbog sumnje da su 14. maja 1999. godine počinili ratni zločin na Kosovu i Metohiji, u mestu Ćuška, kod Peći, izvestili su sinoć beogradski elektronski mediji.

Televizija B92 je prenela da je akcija izvedena po nalogu Tužilastva za ratne zločine, u okviru veće operacije koja se nastavlja.

Uhapšeni su pripadnici paravojne formacije "Šakali", koju je predvodio Nebojša Minić.

Sam Minić je, po nalogu Haškog tribunala, uhapšen u Argenitini 2005, ali je preminuo ubrzo posle toga.

Tužilaštvo za ratne zločine podnelo je zahtev Veću za ratne zločine Višeg suda u Beogradu za
sprovođenje istrage protiv 26 pripadnika paravojne formacije "Šakali", Teritorijalne odbrane i rezervnog sastava policije zbog zločina u selu Ćuška

U saopštenju se navodi da su oni osumnjičeni da su 14. maja 1999. godine u tom kosovskom selu u opštini Peć ubili 41 osobu, čime su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Uhapšeni su osumnjičeni da su pripremali oružane napade i pojedinačne akte nasilja, pretnje, ubistva, uništavanje civilne imovine i pljačke.

Prema navodima tužilaštva, njihov cilj je bio da steknu ličnu imovinsku korist i da šire strah među albanskim civilima kako bi oni napustili svoje domove.

Dodaje se da je taj predmet deo opsežne akcije Tužilaštva koji je vezan za događaje na Kosovu i Metohiji u kojima je ubijeno više od 200 civila.

Sporo se radi, kako bi se odrzao *NATO mit* o srbima kao zverima...!

Нешто што сам Хашим Тачи, премијер тзв. Републике Косово зна, остатак свијета не зна. Зна и цијела његова фамилија, а било којег старијег Шиптара старосједелаца из Дренице ако питате и ако смије да вам то каже, рећи ће вам слиједеће: засигурно се зна и памти да је прадједа Хашима Тачија био Србин, православни поп. По имену и презимену Радослав Даниловић.

Читајући ове прве редове наше приче, прво што ће те помислити: "Па ово је просто немогуће и неистина".
Ево и чињеница, непобитних и доказивих.
У писму Митровачког хоџе, Турчина Мула-Ибрахима, са почетка 1912. године, које је он писао муфтији у Скопљу стоји овако:
"Праву веру су примили многи овде. Међу њима многи виђенији Срби, па чак и неки попови као што су Милутин Јакшић из села Пантина, којег су Срби убрзо убили, јер, су сматрали да је срам велику нанео њима. У Староме Тргу праву веру је примио поп Јован Аксић, али није смео остати медју својима већ је тражио да се насели овде у Митровицу. У Србици је у нашу веру прешао поп Радослав Даниловић и све своје привео свемогућем Алаху и правој вери.
Овај Радослав се преобратио и примио име Јусуф, а важи за јако угледна човека међу својим Каурима. Многи су тамо у његовој парохији пошли његовим стопама и примили праву веру. Ја му не смем веровати, Каурин је Каурин, држим га на удаљености, већ све верске послове и управу над Србицом и тим крајем пуштам већ провереном Ибри Пећанцу који држи на оку овог Радослава, а правоверног Јусуфа, па му је и речено, да ако шта примети, да га пошаље овамо нама у Митровицу. Ми би смо овде знали како би са њиме. Ако је Каурин лажно то урадио, лако ће мо га склонити. Држимо га стално на оку".

Овај докуменат, у оригиналном рукопису, данас постоји у историјском архиву Турске у Анкари.
Други документ, који се налази у библиотеци манастира Хиландара, а датира из 1898. године, из манастира Соколица потиче и то је списак свештеника и пароха. Као парох Србички на списку стоји поп Радослав Даниловић, за којег се у напомени дописује да је један од најревноснијих и најбољих свештеника, те да ужива велики углед код својих парохијана. Ту се испод тог списка свештеника још и наводи да је извесни Радослав нешто заболовао, тако да је владика морао слати свештеника из Жеровнице (село поред Звечана) да га мијења на службама, али да се је опоравио.
Четрнаест година након прављења овог списка, тај исти поп Радослав се преобратио у Ислам. Нико не може са сигурношћу да зна зашто је то урадио, јер, је важио за јако угледног човјека и цијењеног свештеника.
Познато је да је у то вријеме, прије балканских ратова, маса Срба по Рашкој области и сјеверу Косова потурчено силом. Да ли је и у овом случају сила била пресудно да поп Радослав, а прадједа Хашима Тачија промени вјеру, не зна се са сигурношћу.

Примивши Ислам, поред жене, попадије са којом је живио, ново печени Муслиман Јусуф, а бивши поп Радослав жени се са још једном женом Арнауткињом из неког засеока са Ћићевице, она умире на порођају са првим дјететом. А тек са другом Арнауткињом која је била из Глоговца добија дједу Хашима Тачија и још четворо дјеце.
Занимљиво је, да иако није као муслиман добио вјерску управу над становништвом, већину својих парохијана успио да преобрати у Ислам, вјероватно се надајући да ће да постане хоџа и наново добије вјерску управу ту у Србици. Никада до краја живота, 1929. године то није успио, иако Турци већ дуго нису туда владали.

Крсна слава Даниловића је била Митровдан, а има и занимљив податак, да дио те фамилије Даниловића, који нису се хтјели потурчити, пребјегли су у ондашњу Србију и населили се у сам град Краљево, гдје њихови потомци и данас живе.

Јасно је да Хашим Тачи у себи има јако мало арбанашке крви и то само по женској линији у три генерације. Засигурно се зна да је ово њему познато и да је пред свједоцима, у Бреги Хоџес повише Поношевца, у главном штабу УЋК, револтиран неуспјехом терористичких команданата на терену, на једном од састанака то јавно и рекао. Како су они Шиптари неспособни, а да имају велику срећу да он у себи има српске крви и да требају бити срећни да их он као такав води.

О томе и данас постоје свједоци. Један од њих је то јавно и рекао у једној телевизијској емисији 2005. године на једној Пећкој локалној телевизији. Наравно, исмијан је, на њега су почели да бацају и дрвље и камење, водитељка га је тада у емисији јавно питала да ли се он дрогира или је под утицајем алкохола. Након многобројних пријетњи, упућиваних њему и његовој породици, побјегао је са Космета и затражио и добио политички азил у Бразилу. Сада живи у Сао Паолу.

Хашим Тачи то зна, јако добро, међутим, крије то из политичких разлога. Свјестан да би га политички противници напросто "растргли" када би то сазнали и када би имали икакве доказе о томе. На Митровдан, проверите ако имате начина, свјестан да му је то Крсна Слава, Тачи ништа не ради. Не долази на посао.

Како је њему, који све то зна, а опет мора да ради по диктату Америке и њених савезника, не бих знао. Да негира своју прошлост можда и може, али своју крв не може да источи. Нека му је Бог или Алах на помоћи.

ГЛАС СРПСКЕ

KRUŠEVAC - Četvrta svečana skupština Ravnogorskog pokreta održana je juče u Kruševcu. Došli su svi od ukupno 14 zvaničnih vojvoda u Visokom vojvodskom savetu, a Skupština je juče pokrenula izbor još 10 novih, kao i izbor novog predsednika Ravnogorskog pokreta.
Svečanu skupštinu Ravnogorskog pokreta održavamo svake četvrte godine. Predlažemo da Kruševac bude naš prestoni grad i da se sve svečane skupštine Ravnogorskog pokreta održavaju u ovom gradu - rekao je uoči skupštine Jovan Tintor.        

Pominjan u Hagu
Svedok koji je početkom juna 1992. bio zarobljen u selu Ahatovići u sarajevskoj opštini Novi grad tvrdio je, svedočeći u Hagu protiv Karadžića, da je srpskim vojnicima koji su zauzeli selo komandovao Jovan Tintor. Prema njegovim rečima, od tridesetak zarobljenih muslimanskih muškaraca, 15 je odmah ubijeno, a ostali su prebačeni u Rajlovac i zatvoreni u napuštene tankove za gorivo, gde su držani pod nehumanim uslovima i prebijani, a dvojica su i umrla od batina.
......................................................................................................................................................................................................................................
Više tužilaštvo u Valjevu preinačilo je kvalifikaciju dela u ubistvo na mah za šta je zaprećena zatvorska kazna do pet godina, što je bio procesni razlog da se pritvor ukine jer su tokom dosadašnje istrage već saslušani svi svedoci.

Tužilaštvo je preinačilo kvalifikaciju dela posle neuropshijiatrijskog veštačenja u kojem stoji da je Tintor ubistvo počinio u stanje jake razdraženosti jer ga je vređao pokojni Petrović.

Tintor je 3. avgusta usmrtio Petrovića posle kraće prepirke u Banji Vrujci hicima iz svog pištolja, koji je uzeo iz gepeka automobila parkiranog pored rečice u kojoj se mazao lekovitim blatom.

Tintor je posle ubistva pobegao, policija je njegov automobil sutradan našla u okolini Čačka, a on se valjevskoj policiji predao u noći između 4. i 5. avgusta.

Prema svedočenjima očevidaca, Petrović je navodno opsovao i uvredio Tintora nakon čega ga je ovaj usmrtio sa dva hica iz pištolja.

Prema ranijem pisanju pojedinih beogradskih medija, Tintor je u vreme rata u BiH bio savetnik predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića i četnički vojvoda. Potom se kao izbeglica naselio u selu Kadina Luka, kod Ljiga.

Slovio je i kao finansijer Srpske demokratske stranke. Pre rata u BiH bio je moler i kafedžija. Uoči majskih lokalnih izbora u Srbiji, on je u ljiškoj opštini prikupljao potpise za listu Ravnogorskog pokreta, ali je nije predao.

Jovan Tintor će se tokom daljeg "skraćenog krivičnog postupka" pred Višim sudom u Valjevu braniti sa slobode.