GLAS RUSIJE

S Borkom Vučić sam se upoznao dok sam radio u Beogradu. Ona je dugo vremena bila direktor Centralne banke Jugoslavije i ministar finansija ove zemlje. I do dan-danas se priča da je kroz njene ruke prošlo na stotine milijardi dolara.

Upravo uz podršku gospođe Vučić Slobodan Milošević se našao u politici i od običnog bankara se pretvorio u čoveka za kojeg je saznao ceo svet. „Sa Slobom sam 30 godina. Zvao me je kasno uveče dan pre nego što je umro,“ priznala mi je gospođa Vučić. Naš razgovor koji je trajao dva sata počela je pričajući o sebi:

Ja sam star čovek, imam 82 godine, veteran sam Drugog svetskog rata i borila sam se protiv fašista. Živela sam još u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca za vreme kralja Aleksandra. Odrasla sam u partizanskoj porodici i kao još sasvim mlada devojka učestvovala sam u pokretu otpora.

Dobro sam poznavala maršala Tita. Drugi svetski rat smo dočekali u Beogradu. Sestra, brat i ja smo otišli u partizane. Dobro se sećam Hitlerove okupacije, strahota fašizma i streljanja nedužnih građana.

Prirodno, naš razgovor je prešao na uspomene o tome kako se živelo u SFRJ za vreme maršala Tita:

U Titovo vreme je standard u Jugoslaviji bio visok – viši nego 60-ih godina u Italiji i Španiji. Naši susedi, Mađari i Rumuni su tada živeli vrlo siromašno i često su dolazili kod nas da kupuju namirnice i odeću.

Kod nas se naglo razvijala industrija, dobijali smo jeftine kredite i ulagali ih u razvoj zemlje – u industriju i poljoprivredu. Kad sam dospela na sam vrh političke i finansijske vlasti upoznala sam se sa svom svetskom bankarskom elitom, jer je Jugoslavija bila lider nesvrstanih i sretali smo se s mnogim šeicima naftašima i vodećim biznismenima.

Još uvek održavam tesne veze s Rokfelerom, dopisujem se s glavnim svetskim finansijerima. I sad imam prijatelje u Svetskoj banci, u Međunarodnom monetarnom fondu. Iako se Rokfeler povukao iz posla, stalno se dopisujemo.

Finansijeri su zatvoreni ljudi i retko otkrivaju svoje „komercijalne tajne“. Tako da je o svojim vezama i uticaju, kao i o tome kako se stvarao složeni bankarski sistem u Jugoslaviji gospođa Vučić govorila prvi put:

U to vreme sam bila jedan od finansijskih rukovodilaca SFRJ i stekla sam prilično mnogo informacija. Ne samo to, bila sam predsednik englesko-jugoslovenske banke.

Ona je osnovana 1979. godine i nalazila se u Londonu. Tada smo osnovali bankarski konzorcijum s „Čejz Menhetn bankom“. Ukupno sam osnovala sedam mešovitih banaka s našim i stranim kapitalom. To su bile banke u Londonu, Parizu, Frankfurtu, Beču i Njujorku.

I tako sam početkom 90-ih godina hitno pozvana u London i rečeno mi je da SAD i Velika Britanija nameravaju da zatovre mešovite banke i da povlače iz njih svoj kapital. Tako su od nas pre početka raspada SFRJ SAD napravile dužnike. Zatim su zatvorili sve filijale i povukli svoj kapital iz srpskih mešovitih banaka.

Uzimali smo kredite za razvoj industrije, redovno smo vraćali i zajmove i visoke kamate. Oni su učinili sve kako bi naša industrija prestala da radi, kako ne bismo imali proizvodnju koju bismo mogli da ponudimo stranim potrošačima.

Nije bilo izvoza i upadali smo u velike dugove. Kad sam pitala kolege zašto ne prekidaju bankarsku saradnju s Rumunijom, koja nema takav ekonomski potencijal kao mi ništa mi nisu odgovorili.

Mislim da je Zapad od samog početka pružao finansijsku pomoć Sloveniji i Hrvatskoj. Nas su odbili, a njima su pomagali. Pre raspada SFRJ odigrao se bankarski rat – glavno je bilo uništiti ekonomiju Srbije, izazvati nezadovoljstvo ljudi koji su ostali bez posla. Stvarali su se uslovi za inflaciju i hiperinflaciju.

Posle finansijske blokade uz podršku Zapada na Balkanu je počeo, sad već ne bankarski, već stvarni rat. Borka Vučić je ove događaje ocenila na svoj način:

Rat 1991. godine, zatim rat u Bosni i agresija NATO 1999. godine su konačno uništili zemlju. Narod se razišao po svojim ćoškovima, prestao je normalno da radi.

Mnogi Srbi su izgubili zemlju u Bosni i Hrvatskoj i na Kosovu i postali su siromašne izbeglice. 1999. godine natovci nisu samo uništavali infrastrukturu zemlje, ubijali su decu.

U maju 1999. godine na Varvarinskom mostu pilot je raketom gađao dve devojčice koje su išle u crkvu. Poginula je najbolja matematičarka Jugoslavije, ona je osvojila nagrade na mnogim međunarodnim matematičkim olimpijadama.

Kod nas zasad nije procenjena šteta koju smo pretrpeli u NATO bombardovanju, ali ljudi danas sve češće oboljevaju od leukemije, ima mnogo bolesne dece, naciji je pričinjena genetska šteta.

Posledice ćemo još dugo osećati. Srbija je već jako zaostala za drugim zemljama. Kod nas loše radi poljoprivreda, nemamo šta da ponudimo za izvoz. Zato sve više tonemo u dugove, a nemamo čime da ih vraćamo.

Ovaj intervju je snimljen u proleće 2009. godine u Beogradu. Nekoliko meseci posle našeg susreta gospođa Borka Vučić je tragično poginula u saobraćajnoj nesreći. 1. avgusta 2009. godine u blizini grada Niša doživela je nesreću s letalnim ishodom.