TRECA SRBIJA

Nema te pa i "septicke jame" u kojoj, ne rovari protiv Republike Srbije, grupa gradjana i Karadjordjevici.
....................................................................................................................................................
Част да прими признање имао је и један од оснивача Треће Србије Александар Ђурђев, за кога је истакнуто да је дугогодишњи пријатељ Центра за истраживање православног монархизма и да је увек пружао свестрану подршку његовом раду, нарочито у области културе, што су препознали Високи покровитељ овог удружења, Његово Краљевско Височанство Кнез Александар Павлов Карађорђевић и духовни покровитељ Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски господин Иринеј. Захвалницу су поред господина Ђурђева примили и Његово Краљевско Височанство Принц Владимир Карађорђевић, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански господин Андреј и Срђан Станишић шеф Кабинета Њ.К.В. Кнеза Александра Павловог Карађорђевића. Њ.К.В. Престолонаследнику Александру II уручена је икона Светог Цара Констатина Великог, на шта је он узвратио захвалницом коју је уручио Центру. Прослава је била посвећена и обележавњу неколико значајних јубилеја ове године, 1700. годишњице доношења Миланског едикта, 900. годишњице рођења Светог Симеона Миртоточивог (Великог Жупана Стефана Немање); 800. годишњице од упокојења Свете Краљице Тамаре Грузинске; 400. годишњице зацарења Светородне Династије Романова и 200. годишњице од рођења Владике Петра II Петровића-Његоша.

http://www.novinar.de/2011/12/05/irinej-dobrijevic-dzelat-pravoslavlja.html

8)

NOVI SAD - Stvarno ga preteraše.
Kulturno društvo Zrak, čiji je osnivač Teodora Paracki, supruga sekretara Treće Srbije Danijela Kulačina, dobilo je 2,9 miliona dinara na konkursu za izbor projekata u kulturi koji se finansiraju iz budžeta Grada Novog Sada.

Podsetimo, i udruženja njenog supruga Danijela Kulačina Centar za razvoj Šajkaške na istom konkursu dobilo je 4,5 miliona dinara. Inače, resor kulture u gradskoj vlasti pripada kadrovima Treće Srbije. Kulačin kaže da je sve po zakonu.

- Koliko sam informisan, rezultati predmetnog konkursa su plod zajedničkog rada devet članova komisije. Kulturno društvo Zrak, čiji je član i zastupnik moja sadašnja supruga, učestvovalo je na konkursu kao i druga društva. Moram da kažem da u trenutku konkurisanja mi nismo bili u braku - stoji u Kulačinovom pisanom saopštenju.

Inače, Zrak i Centar za razvoj Šajkaške osnovani su u novembru, odnosno oktobru prošle godine, nedugo nakon što je Treća Srbija ušla u vlast u Novom Sadu.

Vojvođanska partija: Pljačka!

Zahtevamo od SNS da u Novom Sadu raskine koaliciju i time prekine vršenje vlasti sa nedefinisanom organizacijom „treća srbija“, zalutalim pokretom „drina, dinara, dunav“ i interesnom organizacijom SPO, koje svakodnevno urnišu i pljačkaju naš grad i sve nas koji u njemu živimo.
Poslednje dodele sredstava iz budžeta grada Novog Sada, kulturnim institucijama i udruženjima, su do sada nezabeležen vid samovlašća, kulturnog urušavanja i organizovanog pljačkanja budžetskih sredstava od strane navedenih organizacija i njihovih pojedinaca kojima je jedini cilj materijalna korist za njih i članove njihovih porodica. „Fantomske organizacije“, koje su se pojavile „preko noći“, a po nekom pravilu su bliske navedenim organizacijama, nemaju nikakve reference za projekte kojima su konkurisale „svojoj komisiji“ Skupštine grada za dodelu sredstava i tražimo od budžetske inspekcije da ispita kompletan postupak dodele sredstava iz budžeta grada Novog Sada, kao i samo realizaciju novčanih sredstava u koje svrhe se koriste.
Ukoliko se SNS do 1. septembra ove godine ne ogradi od ovih opskurnih organizacija koje ničim izazvanim vrše vlast u Novom Sadu, pokrenućemo ulične proteste u cilju odbrane elementarnog dostojanstva grada Novog Sada i svih njegovih građana.

Po sporazumu Tita i Branta, nemacka obestecuje svoje "drzavljane III rajha".
...................................................................................................................

"APATIN - Desetak uglavnom bivših veleposednika i industrijalaca nemačkog porekla iz Apatina traže povraćaj ili obeštećenje za poljoprivredno zemljište, brodove i fabrike, ali tvrde da nailaze na mnogobrojne zakonske procedure kojima se odugovlači proces restitucije."

Da je nesto, bila bi PRVA SRBIJA, a ne druga pa cak i treca..hm,hmm

А који су то нови и енергични политичари, који ће дати нови полет посусталој војвођанској сепаратистичкој идеји? Политичари кој су се издигли изнад паланачког и пијачарског менталитета?
Па наравно, то је „Војвођанска партија“ и блистави млади политичар Александар Оџић, прави изданак средњеевропске политичке мисли.
…- Достављен нам је списак од 10 693 људи наводно оснивача ВП од чега смо до сада нашли више од 1000 фалсификата. Јасно је да ова странка није имала законски услов да буде регистрована. Одмах нам је запало за око да је више од 3000 „оснивача“ Војвођанске партије не живе у Војводини – рекао је Дмитровић.
Лесковчани за „Војводину републику“!?
- Око 2000 наводних оснивача Војвођанске партије живи у Београду и приградским општинама, у Крагујевцу 335, Лозници 228, Трстенику 120, Врању 50, Краљеву 61, Крушевцу 30, Лесковцу 73, Мајданпеку 31, Нишу 70, Параћину 50, Ужицу 40, Шапцу 56. По том списку испада да Војвођанска партија има чланство и у Александровцу, Ћуприји, Матарушкој Бањи, Врњачкој Бањи, Деспотовцу, Великом Градишту, Бајиној Башти, Бањи Ковиљачи, Ваљеву итд. На основу адреса из списка брзо смо дошли до телефона,а неке од њих смо посетили и лично и сазнали да они не знају шта је ВП и да су њени оснивачи. Врло брзо смо утврдили шему по којој су фалсификовани потписи, а Војвођанској партији је у том криминалу помогао њихов тадашњи коалициони партнер Г17 Плус.

   

Lider Udruženja, Vlajko Popović, kaže za "Glas" da je to bio samo početak akcije ove organizacije koja od narednog petka "zadržava ime, ali deluje kao front za slobodnu i nezavisnu državu Srbiju".
Sledeće poteze za sada ne otkrivaju, mada Popović kaže da će oni najverovatnije učestvovati na predstojećim izborima.
- Mi se nećemo boriti pištaljkama - objašnjava. Za početak će ta borba biti demokratska i parlamentarna, uz tajnoviti smešak kaže Popović ne želeći da nagovesti ostale "detalje".
Glavna teza Udruženja je da Srbijom upravljaju "partizanska plemena s Durmitora i Dinare, koja su zajedno s Rusima, 1945. godine, okupirala našu državu, pobila preko 400.000 državljana Srbije, prisvojila njihovu imovinu i uspostavila komunističko- diktatorsku vlast, koje se ni do danas Srbija nije oslobodila".
- Ova populacija je proterana iz svih republika bivše SFRJ, doselila se u Srbiju i od Srbije stvara svoju nacionalnu državu. Glasajući za njih ili stranke na čijem su čelu, starosedeoci Srbije samo legalizuju okupatorsku vlast. Glasajući za Jugoslaviju, legalizuju gašenje Srbije - smatra Popović.
...........................................................................................................................................................................................................................................
ГДЕ СУ „ЊИХОВЕ“ ГРОБНИЦЕ?
Републички одбор СУБНОР-а Србије подноси захтев Министарству правде да комисија коју су образовали Маловићка и Хомен, претходни министар и државни секретар уз непосредну подршку и учешће Института за савремену историју, за проналажење и ископавање „масовних гробница зверстава партизана“ објави извештај о налазима.
Више година је свакодневно јавност затрпавана о гробницама са несхватљивим бројем покопаних. Покушај СУБНОР-а да се уразуми хистерија и небулоза и јавности доставе стварна документа и подаци, „објективна средства информисања“ су игнорисала и наставиле ход пљувања по партизанима и комунистичкој власти подржавајући радове „научно утемељење комисије“.
У интересу Србије је да се јавност обавести где се налазе те бројне масовне гробнице, које су Батић, Хомен и Маловићка са наводно научном подршком Института за савремену историју копали и ископали у Србији, с обзиром на то да се комисија нечујно распала. Тражимо да и Институт, ангажован од комисије, поднесе извештај о својим научним налазима који су били основ рада те комисије.
Рад на проналажењу и ископавању гробнице почео је тврдњама да је у Београду убијено преко 120 хиљада, у Крагујевцу око 20.000, Зајечару преко 20.000, Чачку најмање 12.000, а у многим насељима више од дуплог броја оних који су у њима живели, по попису из 1940.г. и обавештавала јавност у откривању масовног помора.
У Министарству правде створене су групе тзв. нових објективних и непристрасних историчара и са великим парама, које су међусобно делили у проналажењу стратишта, идеолошки кренули у поход на утврђивање злочина партизана и комунистичке власти. Пошто су цифре које су фабриковане сваком разумном, посебно онима који су били сведоци догађаја, биле сумануте, почеле су се временом појављивати и исправке „научне институције“ да није било баш 20.000 у Зајечару, већ мање, итд.
Поход на гробнице нигде није дао очекивне резултате. Нигде нису пронађене. Интензивно су без резултата прекопаване обале Мораве, Тимока, Дунава, Саве, равничарских и планинских предела, али је зато било разграбљено и у џеп стављено много новца. После заваравања и лажи јавности о бројним гробницама и јавне бруке о неуспелом подухвату, самопрокламовани историчари и браниоци историјске истине су се ућутали и почели да подносе оставке, бежећи од научне и правне одговорности за недело и средства која су потрошили и присвојили.
За комисију и произведене историчаре Јајинци, Сајмиште, Јабука, Крагујевац, Краљево, Ниш, Зајечар, Лозница, Шабац и свако место у Србији које сведочи о злочину окупатора и квислинга нису били место злочина већ санаторијуми у којима се после велике физичке неге појединци и умирали. Они који су их батинама и мучењем неговали, били су подигнути на национални пиједестал.
Има ли историјска наука научне и моралне снаге и обавезу да се изјасни о улози њених посленика у фласификовање историјске истине? Да ли историјске установе мисле да злоупотребе својих посленика ћутањем амнестирају и пређу преко улоге којом су срозовали углед, достојанство и кредибилитет науке. Посленици Института, уз подршку тадашње ревашистичке власти, утркивали су се у пијачној лицитацији откривајући помоћу „проверених и непобитних научних доказа“ монструозне злочине партизана и њихове антифашистичке власти.
Пошто је, изгледа, нова „недемократска“ власт схватила превару, разни Цветковићи, Марковићи и њима слични почели су да беже из тог уносног личног посла, дају оставке и уз помоћ њима наклоњених медија перу себе и превару народа коју су дуго неговали.
Да ли ће Министарство правде, односно министар, покренути поступак за злоупотребу положаја својих претходника и преваре народа и јавности за најпрљавије политичке и личне потребе? Да ли ће наука смоћи снаге да се изјасни и осуди своје посленике који су зарад својих идеолошких и материјалних инереса довели у питање интегритет те професије?
Без обзира на умешаност многих, ни Министарство нити професија, а ни одређени органи, не могу бити индиферентни према оном што је учињено, јер би то значило покривање и сагласје са учињеним.
Истина мора изаћи на видело и јавност сазна резултате који су постигнути у „откривању истине“ коју су свесрдно водили они што су годинама на томе радили у свом личном и идеолошком интересу бивше власти.
    

Dragana Đuković, poslanica Skupštine Srbije koja je nedavno prešla u Treću Srbiju, dobila je posao u JKP "Lisje", dok se na platnom spisku "Informatike" našlo mesta za veliki broj ljudi koji su direktno povezani sa ovom organizacijom, a koja rukovodi navedenim preduzećima.

dragana_djukovic

Đukovićeva je odmah po "preletanju" iz Narodne partije u Treću Srbiju zaposlena u "Lisju" na mestu referenta za opšte komercijalne poslove, ali joj je radni odnos zamrznut dok obavlja javnu funkciju. To praktično znači da će Đukovićeva po završetku mandata imati obezbeđen posao u ovom javnom preduzeću.

Njen suprug Vladimir dobio je posao savetnika direktora u "Informatici", iako sa oboje žive u Beogradu.

Njihov kum, bivši zamenik gradonačelnika Kruševca Radovan Milovankić takođe je zaposlen u "Informatici" kao rukovodilac projektne grupe za digitalizaciju. Nedavno izabrani član Predsedništva ove organizacije je zaposlenje dobio kao deo trgovine, budući da je nakon "preletanja" Dragane Đuković sve članove kruševačkog odbora Narodne partije prevukao u Treću Srbiju, koja je tako dobila svoj odbor u ovom gradu. Prema informacijama do kojih je došao 021, on na posao ne dolazi, što je logično, budući da živi u Kruševcu.

Zamenik predsednika Treće Srbije Miroslav Parović nije želeo da komentariše da li je ovo mehanizam kojim je "kupljena" republička poslanica. "Ja nemam te informacije", kratko je za 021 izjavio Parović.

U "Informatici" se našlo mesta i za desetine ljudi koji su članovi i funkcioneri Treće Srbije, ali i za njihove rođake i povezana lica. Naime, na spisku onih koji platu primaju u "Informatici su skoro svi "viđeniji" funkcioneri Treće Srbije, poput Dejana Čelara, Aleksandra Đurđeva, Milana Galogaže, Mitra Šobota, Bojana Panaotovića, Save Stambolića, Davora Pereule i Danijela Kulačina.

Međutim, pored njih našlo se mesta i za njihove rođake, poput Katarine Fajgelj Poterjahin, sestre direktora KCNS i visokog funkcionera Treće Srbije Andreja Fajgelja koja je zaposlena u kadrovskoj službi ovog preduzeća.

http://ww.novosti.co.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:470374-Rehabilitovan-princ-Tomislav       

СУБНОР Војводине и Новог Сада упутили су јавни протест Скупштини Новог Сада због одлуке да се једној улици у Футогу додели име четничког идеолога у Другом светском рату.

Протест гласи:

„Савез удружења бораца НОР-а АП Војводине и града Новог Сада згранути су одлуком Комисије за давање имена улицама да додели једној од улица у Футогу име озлоглашеног сарадника окупатора и другог човека четничког покрета Драгиши Васићу. Срамота је утолико већа што се не зна или неће да се зна да на сву срећу током Другог светског рата четништва и четничке каме није било у Војводини.

Четнички идеолог, Драгиша Васић, рођен у Горњем Милановцу, нема никакве заслуге да добије улицу у Новом Саду, односно у Футогу. Војводина је током Другог светског рата дала више од 50 народних хероја, сам Футог на стотине бораца партизанских војвођанских бригада, дивизија и корпуса. Борбе су водили од равне Војводине, преко Босне, Црне Горе, Србије, преко ослобођења Београда, Војводине и све до 15.маја 1945. године у завршним операцијама ради слободе и сламања фашистичких, квислиншких и колаборационистичких снага.

Молимо одборнике, биране од грађана Новог Сада, да не прихвате родбинску везу са фашистичко-четничком идеологијом, зарад себе и својих потомака. Покажите част и поштење одбацујући срамни предлог.

Нови Сад нема, иначе, ни једно обележје везано за председника СФРЈ маршала Тита, али је остало у аналима да је награђен његовим указом најдичнијим одликовањем – Орденом народног хероја. За изузетне заслуге у сламању фашистичких окупатора у Другом светском рату“ – стоји у јавном протесту СУБНОР-а Војводине и Новог Сада.

otrovanog i umrlog rakijom,koju je dobio na poklon,"od prijatelja"..ovo pozajmljen komentar poput, jos jednog "otvorenog pisma Vuku Draskovicu"

SUMADINAC
21. децембар 2013. at 17:25
STA OCEKIVATI OD DOSELJENICKOG SMRADA…OBICNO GOVNO PSECE… PLACENI SMRAD…NEMA GUZICE KOMUNISTICKE KOJE NIJE OLIZAO… A JALOVA DANA SIZOFRENICANKA…    .savetnica VUKA IZDRKOTINE DRZAVNE BEZBEDNOSTI…POGANOG JANJICARA…IZDAJNIKA NASE SRBIJE A SVOJE PREDKE IZROD JE ODAVNO ZABORAVIO…NECE DA VAS PLACENICI SA ZAPADA JOS DUGO CUVATI…..Vuce govno prosrpsko…Sanjas li mrtve koji su zbog tebe STRADALI…..ZATO VAM BOG I NIJE DAO POROD,DA SE GOVNA NE MNOZE….SIKTER OLOSU IZ NASE SRBIJE…..RUSI DOLAZE 2014………NAJEBACEMO VAM SE MAJKE SATANISTICKE………SLATKO.       

Драгомир [neregistrovani]
[15.06. 2014., 05:42]
Ало,бре?
Шешељ тамо толико дуго лежи јер не поштује суд!Ошо је добровољно да тамо њима ,,нану нанину,, али не беше тако?Уместо да брани свој српски народ он се тамо понео крајње бахато и неваспитано?Е,ПА,КАДА СИ ,,ХРАНИО,, СУДИЈЕ ДА ЈЕДУ ОНО ШТО СЕ НЕ ЈЕДЕ И ПЛУС ПСОВАО,ЕЕЕЕЕ,САДА ЋЕШ ...Добро,да се не изражавам!Није њему првина да робује због свог поганог језика!Био је Милошевићев ,,жесток,, политички противник да би му се приклонио и заједно Србији донели непроцењиве штете?Тако је то када им Србија није била у срцу јер им није у крштеници!   Шешељ је и својој породици нанео ненадокнадиву штету.Човек без компаса!Да се врати својој кући и да га нисмо видели нигде у политици?Иначе биће лакрдије што ће новинари једва чекати!Напустили су га први сарадници и успели у политици без њега!      

Hm,hmm... sto se tice

Dragimorove brige o '"nadleznim krstenicama", svi seljaci iz sela Vranic su imali "pravoslavne krstenice", kako junaci Prvog rata, tako i junaci tekuceg Drugog rata,i nisu im nista pomogle.."od kolevke pa do groba bukvalno",cak su im ubili i popa, koji neke krstenice potpisao,a popadiju, kazu da je bila lepa zena, priveli svom "cetovodji na dalji postupak"..posle tog "pokrstavanja", pristupilo se "asanciji terena",hm,hmm.. "intendanti" su unapred pripremili 50 zapreznih kola "onako uz boju pomoc",potovarili ratni ple bez ispaljenog metka,radio je samo noz, a suprotna strana nije pruzala otpor, nije bila naorizana-civili.    .

Stepan Bandera je rođen u klerikalnoj porodice 1909/01/01. Postao je lider nacionalističkog pokreta u zapadnoj Ukrajini (Galiciji) te je predvodio Organizaciju Ukrajinskih nacionalista (OUN). OUN su zapravo bili militantna grupa koja se nasilno obračunavala sa “domaćim i stranim neprijateljima”, u prvom redu Poljacima i Rusima.

O kakvoj se ideološkoj grupi zapravo radilo pokazuje nam podatak da je u jednom periodu došlo do raskola unutar OUN-a jer su stariji članovi, mahom u egzilu, slavili fašizam Benita Musolinija, dok im se Hitlerov nacizam nije sviđao, a mlađi – “radikalniji” – članovi OUN-a ipak su preferirali “nacističke metode”. OUN se na kraju podelio na dve grupe 1940.godine. Stariji, donekle umereniji, članovi stali su uz Andrija Melnjika te su se, prema njemu, nazivali OUN-M, dok su pak mlađi i radikalniji, mahom nacistički simpatizeri, priklonili uz Stepana Banderu pa je tako nastao OUN-B.

Kada je počeo Drugi svetski rat, Bandera je već imao bliske odnose sa nacističkom Nemačkom, mada pojedini istoričari tvrde kako se radilo o “taktičkoj i oportunističkoj saradnji” gde je jedna strana nastojala iskoristiti drugu za svoje interese. To je tačno, ali isto bi se moglo reći i za svakog drugog nacističkog kolaboracionista, što nipošto ne umanjuje njihovu ulogu. Pre početka Operacije Barbarosa (napada nacističke Nemačke na SSSR), OUN-B je aktivno sarađivao sa nacistima. Bandera se sastajao s šefovima nemačkih obaveštajnih službi. OUN-B je primio 2.500.000 maraka za “subverzivne aktivnosti” unutar SSSR-a.

30. jun, 1941., nakon ulaska nacističkih trupa u Ukrajinu, Bandera je proglasio Nezavisnu Državu Ukrajinu (zvuči poznato, zar ne?). U službenom proglasu formacije ove nove “države” između ostalog isticalo se kako će “blisko sarađivati sa Nacional-socijalističkom Velikom Nemačkom, pod vođstvom njihovog lidera Adolfa Hitlera, koji tvori novi poredak u Evropi i svetu te pomaže ukrajinskom narodu da se oslobodi od moskovske okupacije “- taj segment nalazi se u tekstu proglasa” Akt proglašavanje Ukrajinske Države “.

Kasnije je došlo do trzavica. Početkom 1942. nacističko vođstvo daje uhapsiti Banderu nakon spekulacija kako se Ukrajina planira oteti kontroli Berlina. Bandera i predsednik novoproglašena države, Jaroslav Stetsko, uhapšeni su i odvedeni u Berlin. Pušteni su nekoliko meseci kasnije, no rečeno im je kako moraju ostati u Berlinu. Kasnije im pristupa vođstvo nacističkog SS-a kako bi razradili planove diverzije i sabotaže protiv sovjetske vojske. Uz nemačko odobrenje, Bandera sada upostavlja svoj ured u Berlinu, dok Nemačka šalje oružje i opremu OUN-u za borbu protiv Crvene Armije. Uz aktivnu pomoć i koordinaciju Bandere, nemački agenti treniraju ukrajinske teroriste koji su trebali izvoditi akcije iza sovjetskih linija.

Nakon završetka Drugog svetskog rata i sloma nacističke Rajha, Bandera je ostao u Nemačkoj. 15. oktobra 1959. srušio se na ulici u Minhenu te uskoro zatim i umro. Nekoliko dana kasnije sahranjen je na groblju Valdfriedhof u Minhenu. Dve godine kasnije, nemački sud je zaključio kako je Bandera bio otrovan od strane KGB-a.          

Srbski vojvoda      Toma,uputio je poziv Putinu, da dodje u Beograd i obeleze pobedu i oslobodjenje,20 oktobar 1945...       
...........................................................................................................................................
1 ) 19.novembra 1914. godine.. *Oko podne je usla glavnina. Prvo je naisla madjarska konjica na dobro uhranjenim konjima. Oni su nastupali
lagano do kafane *Mostar* ulicom Kneza Milosa ka kafani *London*. Za njima je nstupala pesadija. Vojnici su isli veselo, smejuci se idobacujuci reci koje nerazumemo. Za njima su nastupali Austrijanci,tj. vojnici svih narodnosti Austro-Ugarske monarhije…zaprepastili smo se kad smo na nasim ulicama ugledali beogradske Madjarice i Nemice
………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
KAKO JE BEOGRAD OSVOJILO SEDAM PIJANIH ŠVABA
Druga nemačka okupacija Beograda, 1941: Nemačka obaveštajna služba ocenila je da će u bombardovanju i bici za Beograd jugoslovenska strana imati najmanje 10-15 hiljada gubitaka,od toga 2 000 mrtvih, a da će broj stradalih civila biti deset puta veći.Umesto toga sačekao ih je grad koji niko nije branio.
Prema podacima američkog časopisa za istoriju Drugog svetskog rata „WORLD WAR II“, Beograd je 1941. pao „na blef“ – osvojila ga je, i čitav dan držala, grupa od sedam (!) esesovaca, na čelu sa kapetanom Fricom Klingenbergom. Da jedan kapetan osvoji prestonicu – to je povod američkom divljenju snazi nemačkog oružja, i uklapa se u mistifikacije i mitologiju koja se u militarističkim krugovima SAD neguje za Hitlerove SS divizije.
………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
Patrijarh Gavrilo Dozic je izjavio, da je jugoslavija pala samim bombardovanjem i da je niko nije ni branio, vlada i kralj su bili opsednuti kako da se spasu i pobegnu..Dozic je inace pozivao narod na otpor okupatoru, pa bas i nije popularan u SPC.
………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
Bestidni Karadjordjevici, koji su stalno bezali i „dobrovoljno ostavljali svoju privatnu imovinu“ su se opet, kao funjare ufunjali vratili voljom DOSMANTIJA, u Beograd „po svoje privatno vlasnistvo, pa i vlast“.         

http://www.srpskikulturniklub.com/narod-bez-opozicije1