PROIZVODNJA SIRA U JAGODINI OSVAJA SVET

Dok "Palma njise grane"...55 GODINA REDOVNE PROIZVODNJE HOLDING „KABLOVI”
news imageFabrika kablova u Svetozarevu se odmah uključila u industrijalizaciju zemlje. Najpre su izrađeni energetski kablovi za hidroelektranu Zvornik. Zatim je usledila proizvodnja podmorskkih kablova, kojima su sa kopnom povezana sva jadranska ostrva. Usledilo je osvajanje proizvodnje gumom izolovanih kablova kojim su snabdevani svi rudnici u Jugoslaviji. Iz ove fabrike su isporučivani energetski kablovi za hidroelektranu Đerdap i termoelektrane u Obrenovcu i Kostolcu. Kasnije su proizvedeni signalno – komandni kablovi za potrebe železničke mreže širom zemlje. FKS je imala pogon za livenje bakarnih vajerbara i valjanje čeličnih gredica. Tako je u velikoj meri zadovoljavala potrebe u bakarnoj žici iz sopstvenih izvora i snabdevala domaće tržište betonskim gvožđem. Usledila je proizvodnja aluminijumsko–čeličnih užadi, energetskih kablova sa izolacijom od PVC-a do 11 kV, energetskih kablova napona od 35 kV sa papirnom i izolacijom od gume, energetskih kablovi napona od 110 kv sa izolacijom od umreženog polietilena, beshalogenih negorivih kablova i provodnika napona od 1 do 35 kV.
Krajem 1964. godine pušten je u rad pogon za proizvodnju energetskih provodnika u Rekovcu. To je bio period intenzivne stambene izgradnje i početak proizvodnje automobila u Kragujevcu, pa su porasle potrebe za ovim proizvodima.
Paralelno je osvajana i proizvodnja telefonskih kablova. Tako je krajem 1958. godine položen prvi podmorski telefonski kabl, koji je povezao ostrvo Brač sa kopnom. U periodu od 1963. do 1973. godine počelo se sa podizanjem kapaciteta za proizvodnju telefonskih kablova izolovanih plastičnim masama, izvlačenje žice i izradu lak žice. To se dešavalo u Matičnoj fabrici, da bi 1973. godine doneta odluka da se podigne potpuno nov kompleks na lokaciji pored železničke pruge na periferiji grada. Tako je sagrađena tzv. Nova fabrika. Osvojena je proizvodnja kompletnog asortimana telekomunikacionih pretplatničkih, međugradskih, radiofrekventnih i koaksijalnih kablova. Kompletiranje programa završeno je 1984. godine, kada je otpočela i proizvodnja optičkih kablova.
Počev od avgusta 1987. godine počela je sa radom fabrika za proizvodnju niskoparičnih telefonskih kablova u Despotovcu. Odlukom na referendumu u oktobru 1967. godine došlo je do pripajanja Fabrike elektromehaničkih proizvoda „Elmos“ Industriji kablova i ona od 1. 1. 1977. godine posluje u njenom sastavu. Odmah se pristupa proširenju postojećeg proizvodnog programa uključujući provodnike i kablove za potrebe vojne industrije, konektore, autoprovodnike, mikrokablove, kablove za računare itd.
Kao dopuna programu energetskih i telekomunikacionih kablova 1960. godine počinje proizvodnja kablovskog pribora. Ona se odvijala na lokaciji Matične fabrike, ali je 1986. godine podignuta potpuno nova fabrika u Dragocvetu. Osvojena je proizvodnja termoskupljajućeg pribora, po čemu je FKS stala u red sa najpoznatijim evropskim firmama. U sastavu fabrike formiran je i Inžinjering, koji se bavio projektovanjem, polaganjem i nadzorom kablovskih mreža širom zemlje, ali i u inostranstvu. Od značajnijih poslova izdvojiću polaganje podmorskog kabla na trasi Split - Lošinj - Vis, polaganje 110 kV kabla u Splitu, polaganje 110 kV kabla u Beogradu, montažu 110 kV kablova i pribora u Želrezari „Kremikovci” u Bugarskoj.
Sve ovo vreme FKS je bila prisutna na domaćem i svetskom tržištu. Interesantno je navesti da je 1955. godine ostvarena ukupna proizvodnja od 5.000 tona, od čega je 3.221 tona izvezena u vrednosti od 2,3 miliona američkih dolara. U fabrici je te godine bilo 1.928 zapošljenih. U narednih 5 godina je obim proizvodnje upetostručen i dostigao je 101,4 hiljada tona, od čega je izvezeno 57,8 hiljada tona u vrednosti od 17,5 milona američkih dolara. Broj zapošljenih je porastao na 3.641. Rekordna proizvodnja u FKS je ostvarena 1982. godine i iznosila je 113.760 tona. Tada je zabeležen i najveći izvoz u vrednosti od 139,3 miliona dolara. Najveći broj radnika u preduzeću bio je na kraju 1986. godine i iznosio je 9.665. Za proteklih 55 godina je u FKS proizvedeno preko 3,3 milona tona kablova i provodnika, od čega je izvezeno preko 1,9 milona tona, ili 58% i ostvaren prihod od blizu 3 milijarde dolara. Ako se ima u vidu da su cene kablova i provodnika na domaćem tržištu bile veće od onih u izvozu, može se proceniti da je ukupna realizacija gotovih proizvoda u ovih 55 godina iznosila oko 9 milijardi dolara. Proizvodi iz Industrije kablova Jagodina nalazili su kupce na tržištima svih kontinenata i zemalja sveta, osim Australije i Japana. Mnogi i danas pamte fotografiju fudbalske reprezentacije Jugoslavije pored žutih doboša sa znakom FKS na jugu Čilea za vreme Svetskog prvenstva održanog u toj južnoameričkoj zemlji.
Najuspešniji period u razvoju FKS bio je od 1969. do 1991. godine. U to vreme Industrija kablova Jagodina je značajna sredstva ulagala u razvoj sirovinske osnove, pre svega u RTB Bor; RMHK „Trepča”; Petrohemiju, Pančevo; Fabriku papira u Maglaju; Kombinat aluminijuma Podgorica itd.
Sve ovo vreme FKS je investirala u standard svojih zaposlenih i njihovih porodica utičući tako na razvoj čitavog grada. Izgradila je preko 3 hiljade stanova u stambenim blokovima, koji su i danas ukras Jagodine. Za projekt zgrada tzv. moravskog stila arhitekta Brašovan je dobio prestižnu državnu nagradu. Nekadašnji hotel „Srbija” bio je omiljeno mesto za slavlja i druženja naših sugrađana i smeštaj gostiju iz zemlje i inostranstva. FKS je izgradila sopstveni Institut za medicinu rada sa mrežom zdravstvenih stanica na svim proizvodnim lokacijama. Na lokaciji Nove fabrike je izgrađena toplana, koja je proizvodila toplotnu energiju ne samo za potrebe proizvodnje, već i za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora u gradu. FKS je izdvajala u objekte za odmor radnika širom bivše Jugoslavije. Takođe je pomagala razvoj sporta i kulture. Za njenu podršku je vezan zlatni period boksa u Jagodini. KUD „Kablovi“ je i danas jedno od najuspešnijih društava u Srbiji, koje gostuje širom zemlje i Evrope.
A onda je razbijena SFR Jugoslavija. Na njenim ruševinama rođena je S.R. Jugoslavija, kojoj su inspiratori rasturanja one velike odmah zaveli rigorozne međunarodne sankcije okrivljujući Srbiju za sve što su oni sami isplanirali i realizovali. FKS je ostala bez više od polovine nekadašnjeg domaćeg tržišta, a izvozilo se pronalazeći zaobilazne puteve uz povećane troškove. FKS je uspela da se vrati na tržište Ruske Federacije na kome je u vreme SSSR-a imala veliki plasman, ali sada sa novim proizvodima. Osvojeni su specijalni kablovi za naftne bušotine i odmah našli kupce u najvećim ruskim naftnim kompanijama. Takođe se uključila u tzv. gasni aranžman, koji su potpisale S. R. Jugoslavija i Ruska Federacija. Deo državnog duga prema Gaspromu izmirivan je isporukama naših kablova. Takođe su na tržištu Rusije pronađeni dobavljači za mnoge strateške sirovine, koje su se do tada uvozile iz zemalja Zapadne Evrope.To vreme je iskorišćeno i za uvođenje sistema upravljanja kvalitetom prema standardu ISO 9001, koji je kasnije bio uslov za slobodan izvoz širom sveta.
Potom je usledila agresija NATO na Srbiju 1999. godine. Ni u tim uslovima nije prekidana proizvodnja. Po prestanku bombardovanja isporučivane su značajne količine kablova i betonskog gvožđa neophodnog za obnovu porušenog.
A onda su se desile „promene”. Najpre su uništene domaće velike banke, čiji je osnivač bila i FKS. Prestalo je finansijsko praćenje kroz kredite za pripremu proizvodnje i izvoz. Veliki proizvođači osnovnih sirovina su skoro obustavili proizvodnju. To se desilo sa RTB u Boru, Kombinatom aluminijuma u Podgorici, Petrohemijom u Pančevu i RMHK „Trepča” u Kosovskoj Mitrovici. FKS je morala da reprodukcioni materijal nabavlja u Bugarskoj, Rumuniji, Slovačkoj itd. Čak i drvena građa od koje se izrađuju doboši i kalemovi nije iz Srbije, već iz Republike Srpske! Tako je domaća kablovska industrija od aktivnog neto izvoznika postala grana sa negativnim bilansom u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom. Veliki investicioni projekti u oblasti infrastrukture (energetika, železnica, telekomunikacije, putevi) su puka predizborna obećanja. U takvoj situaciji FKS uspeva da dobija pslove na tenderima na drugim tržištima (Hrvatska, Švedska, Republika Srpska, Slovačka itd).
O privatizaciji neću trošiti prostor ni reči. Ako se sve uzme u obzir, bolje da se u FKS nije ni dogodila. Mnoge privatizovane firme se više ne mogu prepoznati, jer su drastično smanjile proizvodnju ili su nestale, a na njihovim lokacijama su nikli trgovinski, poslovni ili stambeni centri. FKS je opterećena tužbama likvidiranih banaka (Beogradske banke) i inostranih firmi Invest Importa, Beograd na ime kreditnih linija koje su korišćene u vreme sankcija. Izvoz i uvoz se u tim uslovima obavljao preko tzv. of šor kompanija na Kipru, koje su osnovali Beogradska banka i Invest Import. Izvozni ugovori koje je FKS sklapala sa inostranim kupcima su cedirani na te firme Invest Importa, a prilivi su stizali na njihove račune kod of šor banke Beogradske banke na Kipru. Na osnovu tih priliva su of šor firme Invest Importa dobijale kredite, koje su kao avanse prenosile FKS-u kroz isporuku sirovina. Poslovanje te banke i firmi na Kipru je bilo pod nadzorom kontrolora Evropske Unije i nije još uvek jasno odakle je stvoren kreditni potencijal banke na Kipru. Imam puno pravo da sumnjam da su FKS-u pozajmljivana njena sopstvena sredstva od izvoza. Pravna i sudska konfuzija je kompletirana činjenicom da su svi of šor poverioci FKS-a na Kipru odlukama tamošnjih državnih vlasti likvidirani. Dok se taj Gordijev čvor ne preseče, nema ništa od privatizacije FKS. Ko zna zašto je to bolje? Želim novih 55 godina našoj FKS!

Драган Марковић Палма (Кончарево, 2. мај 1960) српски је политичар и председник Скупштине града Јагодина, бивши је градоначелник Јагодине. Надимак је добио је по транспортном и трговинском предузећу "Палма" чији је власник. Касније је основао и телевизију „Палма плус“.
Приватни је предузетник, власник компаније која запошљава преко 100 радника и у чијем саставу, осим телевизије „Палма плус“ (која покрива две трећине простора Републике Србије) послује и предузеће за транспорт и трговину. Проглашен је за најбољег менаџера и предузетника Србије у 1995. години.
Драган Марковић је стекао средње школско образовање. У политички живот укључује се 1993. године када са Жељком Ражнатовићем „Арканом“ и Бориславом Пелевићем оснива Странку српског јединства. У тој странци остаје до 2003. године. Године 2004. оснива странку Јединствена Србија, која осваја највише гласова у Јагодини и Поморављу. На парламентарним изборима 2007. године, ушла је у коалицију са Демократском странком Србије и Новом Србијом и освојила два посланичка места.
Драган Марковић Палма тренутно обавља дужност председника Скупштине општине Јагодина, а од 2004. до 2012. био је градоначелник. У време његовог мандата Град Јагодина доживљава велике економске промене. По први пут Јагодина добија зоолошки врт и аквапарк.
Због јавних изјава против ЛГБТ популације Марковићу је Први основни суд у Београду новембра 2011. године донео пресуду за тешки облик дискриминације, дефинисан као изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу сексуалне оријентације.

Ko to, tamo peva i nasilno pravio uslove za "kolonijalizaciju Srbije", unistavajuci opremu za sitan car..? nekada geneksovac, jugoarabovac, a sada..pantljicara u srpskim crevima..
........................................................................................................................................................................................................................................
NOVI SAD - Zaradio milione po ustaljenom scenariju.
Grupa bivših radnika novosadske fabrike kablova „Novkabel“, nekad najprofitabilnije firme u celoj Vojvodini, zatražila je od državnog vrha da preispita privatizaciju ovog industrijskog giganta.
Ništa od investiranja
U pismu upućenom predsedniku Vlade Ivici Dačiću, prvom potpredsedniku Aleksandru Vučiću, agencijama za borbu protiv korupcije i privatizaciju i gradonačelniku Milošu Vučeviću bivši radnici podsećaju da je 2009.
„Novkabel“ prodat „Ist pointu“, tada u vlasništvu Zorana Drakulića, za svega 101.514 evra. Radnici napominju i da je, prodajući imovinu firme, zaradio višestruko više.
- Realna cena bila je oko 150 miliona evra. Čak je i procena konsultantske kuće od 3,8 do 5,7 miliona evra bila veća od prodajne cene. Pored toga, „Ist point“ nije ispoštovao ni ugovorene obaveze kad je reč o investiranju u „Novkabel“. U prvoj godini je trebalo da investira četiri miliona evra, ali je uz dozvolu Agencije za privatizaciju ta suma smanjena na dva miliona, što je navodno investirano kroz repromaterijal, čime je direktno prekršen Ugovor o prodaji - kažu radnici.
Oni dalje navode da je u drugoj godini investicija vredna 2,8 miliona evra predstavljena kao nabavka revitalizovane linije za proizvodnju bakarne žice.
Traže pomoć Vlade
- Takvih mašina je u „Novkabelu“ bilo na desetine, pa je opet preduzeće prodato za svega 101.514 evra. Ni investiciju za treću godinu, u kojoj je trebalo da se uloži 2,6 miliona evra, nisu ispunili - kažu ogorčeni radnici i navode da je vlasnik preduzeća imao pomoć i prethodne uprave i rukovodstva reprezentativnog sindikata.
Dodaju da je očigledno da su pojedini učesnici u postupku privatizacije, a i kasnije, bili korumpirani, te očekuju od Vlade Srbije da preispita ovu privatizaciju i raskine ugovor o prodaji. „Novkabel“ je u vlasništvu Drakulića bio sve do 2012. godine, kada su „Ist point“ kupila dva američka investiciona fonda - Rikonstrakšn kapital 2 i Darbi Konvrdžing Jurop Mezanin. Do zaključenja broja niko od menadžera kompanije nije poslao odgovor iako su saopštili da će to učiniti.
Drakulić je na optužbe radnika kratko odgovorio:

- To su gluposti, a mi više nismo vlasnici. Toliko.

Mišković mi je rekao da od prodaje jabuka može dobro da se zaradi Dragan Marković Palma    

Trka, koja se vodi izmedju gradova Svetozarevo i Jagodina, jos uvek traje..jer, Svetozarevo je za Jagodinu "Novak Djokovic"...hm,hmm
.....................................................................................................................................................................................................................................
Sve ovo vreme FKS je investirala u standard svojih zaposlenih i njihovih porodica utičući tako na razvoj čitavog grada. Izgradila je preko 3 hiljade stanova u stambenim blokovima, koji su i danas ukras Jagodine. Za projekt zgrada tzv. moravskog stila arhitekta Brašovan je dobio prestižnu državnu nagradu. Nekadašnji hotel „Srbija” bio je omiljeno mesto za slavlja i druženja naših sugrađana i smeštaj gostiju iz zemlje i inostranstva. FKS je izgradila sopstveni Institut za medicinu rada sa mrežom zdravstvenih stanica na svim proizvodnim lokacijama. Na lokaciji Nove fabrike je izgrađena toplana, koja je proizvodila toplotnu energiju ne samo za potrebe proizvodnje, već i za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora u gradu. FKS je izdvajala u objekte za odmor radnika širom bivše Jugoslavije. Takođe je pomagala razvoj sporta i kulture. Za njenu podršku je vezan zlatni period boksa u Jagodini. KUD „Kablovi“ je i danas jedno od najuspešnijih društava u Srbiji, koje gostuje širom zemlje i Evrope.
A onda je razbijena SFR Jugoslavija. Na njenim ruševinama rođena je S.R. Jugoslavija, kojoj su inspiratori rasturanja one velike odmah zaveli rigorozne međunarodne sankcije okrivljujući Srbiju za sve što su oni sami isplanirali i realizovali. FKS je ostala bez više od polovine nekadašnjeg domaćeg tržišta, a izvozilo se pronalazeći zaobilazne puteve uz povećane troškove. FKS je uspela da se vrati na tržište Ruske Federacije na kome je u vreme SSSR-a imala veliki plasman, ali sada sa novim proizvodima.

Alija Sirotanovic "na srBski nacin", "jagodinizacija Kolubare"..da pare ne idu u Beograd "kod Djilasa"?
..................................................................................................................................................
JAGODINA - Pet privrednika iz Jagodine obezbedilo je 250 miliona dinara jemstva za puštanje iz pritvora Radosava Savatijevića Keneta. Među njima je i Palmin sin.
Savatijević je priveden zbog sumnji da je učestvovao u malverzacijama sa mašinama u Kolubari. Sada se sa slobode brani zahvaljujući jemstvu od 250 miliona dinara, koje su obezbedila četiri preduzeća i dva privrednika, uglavnom dajući nekretnine kao zalog, potvrđeno je u Specijalnom sudu.
interesantan je podatak da je nekolicina jemaca bliska prvom čoveku Jagodine i lideru Jedinstvene Srbije Draganu Markoviću Palmi, a jedan od njih je i njegov sin.
Novac za Savatijevića obezbedili su Dalibor Marković, sin Dragana Markovića Palme, preduzeće "Papir Komerc" čiji je vlasnik Zoran Vasić, visoki funkcioner Jedinstvene Srbije i poslanik u Skupštini Srbije, preduzeće "Alfa" iz Jagodine, čiji je vlasnik Vladica Vasić, jagodinski bisnismen, zatim Aleksandar Miladinović, takođe biznismen iz Jagodine, Branislav Jović, vlasnik "Trend kompani" iz Jagodine i firma "Devix" iz Lazarevca, čiji je vlasnik Vitomir Dimitrijević.
Dragan Marković Palma negira da ima bilo kakve veze sa Radoslavom Savatijevićem i jemstvom koje su za njega obezbedili jagodinski privrednici.

https://www.youtube.com/watch?v=IYOPxshWTC4   

„Lako je dovesti investitora kada mu date podsticaj od 8.000 evra za radno mesto. Hajde da vidimo koliko su Jagodina i Kragujevac dobili para od Republike, a koliko mi. Ovo je moj vapaj za pravičnim odnosom prema lokalnim samoupravama“, rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i dodao da očekuje da će novi ministar Igor Mirović ravnopravno tretirati celu teritoriju Republike."

       

Ko je mogao sanjati, pre nekih 8 godina, da će egzotična beogradska TV stanica simpatičnog naziva vremenom mutirati od avangardnog pionira nove srpske muzičke industrije i nadolazećeg fenomena "turbo-folk" kulture do svojevrsnog "CNN-a srpskih nacionalnih interesa". Rukovodeći se, valjda, krilaticom da je najveća greška Miloševićevog režima u poslednjih deset godina to što je pokleknuo pred raznim "albanskim i hrvatskim lobijima" i izgubio medijski rat u belom svetu, dnevno politički i informativni program već spomenute televizije, pokazuje tendenciju širenja. Potpuno bacajući u drugi plan svoj originalni kamen temeljac TV Palma "hrabro" preuzima ulogu parlamenta i mesta na kome će srpska desnica dobiti prostor (kao da ga nema dovoljno u drugim medijima!) da se iskristališe i po ko zna koji put redefiniše agendu famoznih "nacionalnih interesa". Tako smo imali prilike da u poslednjih par godina, pravo iz usta "srpske intelektualne elite" (uglavnom sitnih priperaka i bledih kopija originalnih jahača apokalipse - heroja matične Srpske Akademije Nauka i Umetnosti) čujemo da srednji vek i nije bio baš tako mračno doba kao što ga danas pristrasni istoričari prikazuju, kako Hazari, masoni, Jevreji i ostali vladari iz senke upravljaju našim životima, kako je islamski džihad u punoj ofanzivi, kako nas zavet Svetog Simeona još uvek obavezuje i kako su Albanci "evropski Talibani".
No, vratimo se sredjem veku - tom divnom "viteškom periodu u kome je Zapadna Evropa plenila svom jačinom" - po rečima jednog od najcrnjih bisera koji se po svom sjaju (naravno taj gospodin se nimalo ne libi da sebe promoviše kao srpsku elitu i intelektualca par exellence svetskih, pardon bolje reći EVROPSKIH manira) ipak izdvaja od stereotipnih mediokriteta koji već godinama svako veče u osam raskrinkavaju albansku narko-mafiju i Vatikan. Dragoš Kalajić se svojim dugogodišnjim trudom i zalaganjem probio na našem medijskom nebu. Od skromnih početaka i dva sata nedeljno, koje mu je gore spomenuta stanica velikodušno ustupila za kamen temeljac - geo-politički magazin "Mont-Blanc", do danas kada Kalajić gostuje u udarnim terminima informativnih programa svih televizija predstavljajući "autentičan glas opozicije" američkoj hegemoniji i DOS-ovoj politici. Prateći "Mont Blanc" prosečan Jugosloven je po prvi put imao prilike da se susretne sa čudnim i na prvi pogled nelogičnim miksom srpskog nacionalizma i konzervativne zapadno-evropske mitologije koji se na ovim prostorima nije javljao još od vremena Ljotića. Praćene francuskim pesmama trupe Republike Srpske su išle u akciju a taj lajt motiv je bio ispresecan srpskom trobojkom koja se vijori na vrhu Mont Blanc-a. Naime Kalajić je među prvima "uočio" da Radovan Karadžić (po Kalajiću poslednji evropski vitez) ne brani samo srpske grobove i ognjista u Sarajevu već istinske evropske vrednosti kojih su se odrekle sramne marionetske vlade Evropske Unije zbog kojih se još jedan od Kalajićevih milljenika - "veliki general De Gol" verovatno sad okreće u grobu (pretpostavimo, samo za trenutak, da uzrok njegovog prevrtanja nisu izmasakrirana alžirska deca). Dragoš Kalajić je među prvima u moru sličnih kvazi-intelektualaca sa patriotskom dužnošću uspeo da poveže čitav koncept "srBstva" sa istorijskim tendencijama i da mu da znatno dublju konotaciju od dotadašnjeg standarda Rim-Vizantija-Srbija-Pravoslavlje. Metafizička povezanost Fracuske i Srbije je srce Kalajićeve filozofije. Kao posebnu zaslugu pripisuje sam sebi aktivizam u Italiji za vreme NATO agresije na našu zemlju, gde je on uspeo da sam,snagom argumenata i šarmom evropske inteligencije pridobije italijanski auditorijum na "našu stranu" - uz to ne krijući da su mu domaćini bili, gle čuda, niko drugi nego ekstremna desnica (čitaj: italijanski fašisti). On se revolucionarnom retorikom sa gnušanjem suprotstavlja potrošačkom društvu i američkom kulturnom imperijalizmu. Oštro osuđuje Međunarodni Monetarni Fond, Svetsku Banku i njihove domaće promotere - DOS i G17+ izvrgava ruglu. Smatra da je svetski ekonomski sistem osuđen na propast i da naša zemlja ne može ništa dobiti otvaranjem tržišta. Na prvi pogled laik bi zaista mogao poverovati da Radoš Kalajić predstavlja istinskog borca protiv novog svetskog poretka i američke zveri. Da je njegova filozofija refleks nečeg najprogresivnijeg što se javilo u njemu tako bliskim evropskim intelektualnim elitama. Da su njegove ideje okvir i nagoveštaj budućeg otpora koji će se javiti među evropskim masama. No pogledajmo prvo šta je po njemu uzrok trenutne krize i što je još bitnije šta ovaj "mesija" nudi kao alternativu.
Po Kalajiću svetom trenutno vlada američka oligarhija koja potencira tzv. anglo-američki liberalni ekonomski pravac koji je u korenu američkog anti-evropskog, anti-hrišćanskog poduhvata. Amerika se ne libi da koristi, pored direktne sile, Albance, bosanske Muslimane, i mudžahedine u sred Pariza, drugim rečima islamski fundametalizam je trenutno jedno od glavnih pomoćnih sredstava (ranije je to bio komunizam) u cilju potpunog uništenja evropske kulture, misli i tradicije koja stoji kao glavna prepreka Jenki totalitarizmu. Američka popularna kultura takođe igra svoju ulogu u čitavoj shemi (poznat je Kalajićev podvig u Minimaksoviziji gde je uspeo jednu "zalutalu dušu" da odgovori od bušenja ušiju). Poseban problem, naravno, su sadašnje liberalne vlade u evropskim parlamentima koje su samo pioni u igri koju diktira Vašington.
Sa druge strane, kao alternativnu sliku sadašnjem haotičnom stanju on daje mističan prikaz i vraćanje starim, zaboravljenim evropskim idealima. Kalajić u pokušaju promovisanja "iskonskih vrednosti" zaranja što je dublje moguće i ide do tih granica da romantizuje srednjevekovni klasni odnos feudalca i kmeta izjavljujući da je to bio u suštini jedan harmonijski zastitnički odnos iz koga su obe klase profitirale !!! Fetišizirajući militaristički prikaz "jake Evrope" i ističući patrijarhalne društvene odnose kao vrhunac razvoja ljudskog društva Kalajić jednim krajnje reakcionarnim i nenaučnim stavom, krijući se iza borbe protiv američke hegemonije, zamagljuje oči i širi svoju demagogiju. Kao zamenu pogubnom "Aglo-Američkom" kapitalizmu Kalajić nudi ni manje ni više nego Anglo-Saksonsku verziju istog! Naime vraćanjem nazad i obuzdavanjem sadašnjeg neo-liberalnog modela, oslanjanjem na sopstvene resurse i etatizmom Evropa se može ponovo uzdići i time će izgleda svi naši problemi biti rešeni.
Ovdašnji liberali i "šampioni ljudskih prava" oličeni u raznim nevladinim organizacijama su potpuno zbunjeni ovom za njih krajnje novom pojavom. Kalajić se definitivno ne uklapa u njihovu viziju stereotipnog orijentisanog srpskog nacionaliste Miloševićevske ere. Ova desnica je daleko od Draškovićeve malograđanske pro-četnicke orijentacije čiji je ultimativni cilj Evropska Unija pod patronatom krune. Kalajićeva demagogija je krajnje populistička po svojoj prirodi i obraća se širokim narodnim masama a ne sitnom sloju beogradske publike sa predratnim pedigreom.
Kalajićevi stavovi za marksiste ne predstavljaju ništa novo niti revolucionarno. Istorija nas uči da su začeci fašističke ideologije u Evropi iznikli upravo iz krajnje nacionalističkih tendencija, podržavanih od strane matičnih buržoazija, koje su vremenom, kako je ekonomska kriza bivala sve dublja, dobijale sve militantniji i "revolucionarniji" prizvuk. Pa tako i danas, sa početnim znacima duboke krize svetskog kapitalističkog sistema, na političkoj sceni u razvijenim zapadnim zemljama se pojavljuju nove desne struje sa krajnje anti-sistemskom, kvazi-revolucionarnom retorikom. Žan Mari Lepen i njegov Nacionalni Front u Francuskoj , Jozef Hejder u Austriji, Patrik Bjukenon (predsednički kandidat Reformista na prošlim izborima) u S.A.D. samo su nagoveštaji pokreta koji će nesumnjivo rasti sa dubljom krizom i zaoštrenijom klasnom borbom. Sloveni su dakako oduvek jako brzo prihvatali "evropske trendove" u političkoj misli i tako je Rusija iznedrila sopstvenog bonapartističkog lidera, nama dobro poznatog, Žirinovskog, a mi?- Kalajić je manje-više "salonski tip" političara intelektualca i teško je očekivati da bi mogao da odluči da zasuče rukave i počne da agituje i radi "prljave" poslove građenja organizacije - a u krajnjem slučaju i zašto bi? U zadnjih deset godina Jugoslavija je predstavljala plodno tlo za rast i razvoj svih vrsta nacionalističkih i krajnje desničarskih partija. Među njima se svojom ozbiljnošću i organizovanošću svakako izdvajaju Srpski Radikali, oni su ionako već ostvarili "bratske" odnose sa Lepenovim Nacionalnim Frontom i Žirinovskim (uostalom Kalajić je otvoreno pozivao gledaoce na zadnjim izborima da se suprotstave DOS-u i glasaju za Radikale dajući im punu podršku). Sve ove partije, širom sveta, imaju jako slične platforme a kao primer bi mogli da navedemo Kalajićeve "ljute neprijatelje" Amerikance. Proučavajuci stavove nove američke desnice dolazimo do "iznenadjujućeg" otkrića da oni u stvari nose isti Kalajicev sako -izvrnut naopačke. Patrik Bjukenon, Lindon La Ruse i ostali prvaci "America First" pokreta (u prevodu "prvo Amerika" ili u slobodnom prevodu na nemački "Amerika Uber Alles" - bio je Bjukenonov predizborni slogan) u potpunosti se slažu sa svojim evropskim kolegama. Naime, po njima, svetska ekonomija ne može još dugo da nastavi ovim tempom i uskoro joj sledi propast. Po jednom od glavnih ideologa ovog pokreta u S.A.D. - ekonomisti Lindonu La Rusu razlog za ovo treba tražiti u, gle čuda, anglo-saksonskom kapitalističkom modelu i vladavini britanskog finansijskog kapitala nad američkim tržistem. Ogorčeni protivnik 'free trade' (slobodna trgovina) doktrine neo-liberalnog kapitalizma Patrik Bjukenon se zalaže za niz protekcionističkih mera i "zaštitu američkih radnih mesta". Ovi izrazito šovinisticki stavovi su našli svoje mesto i među protestantima u Sijetlu u akciji protiv Svetske Trgovinske Organizacije. Bjukenon je tada bio na ulicama sa svojim "brigadama" (mali odredi vernih militantnih pristalica koji su spremni da se bore za "stvar") gde je organizovao simbolično bacanje kineskog čelika u vodu i optuživao Evropu za izvoz genetski modifikovane hrane. Sve ovo se servira uz obilatu dozu patriotizma, veličanje američke anti-kolonijalne revolucije, vraćanja duhu američkih pionira, familijarnim vrednostima…
Naravno, ove partije realno ne predstavljaju preterano jaku tendenciju u svetskim buržoaskim parlamentima i na izborima tradicionalno ne osvajaju više od par odsto glasova, no u zadnje vreme su u primetnom jačanju - kao primer uzmite Austriju i izbornu pobedu Hajdera. Zaoštravanje odnosa između svetskih imperijalističkih sila će očigledno ponovo dovesti svet na ivicu propasti. Frikcija izmedju Ujedinjene Evrope i Severne Amerike oko prekrojavanja svetskih tržista i njen očekivani porast će nesumnjivo primorati matične burzoazije da ma koliko im razni Kalajići I Lepeni bili "nesimpatični" da prigrle njihovu filozofiju da bi opravdali svoje naoružavanje i pripremu za rat sa dojučerašnjim saveznicima i "demokratskim partnerima". Upravo tu svi oni i vide svoju šansu.
U konkretnom slučaju naše zemlje sa dolaskom DOS-a na vlast očigledno je da postoji struja u vlasti (na čelu sa predsednikom Vojislavom Koštunicom) koja preferira tradicionalnu vezu Srbije sa imperijalističkom francuskom silom. Mont Blanc je prikazivan na našim malim ekranima još "davne" 98-me. Realno je očekivati da će uloga Kalajića u budućnosti samo rasti i da ćemo biti svedoci još mnogih "Mont-Blanc-ova" ali od sada ne samo na lokalnim TV stanicama tipa Palma već na RTS-u.
Jedini način da se spreči uspon ovih embrionskih fašista u budućnosti jeste jačanje i ponovno postavljanje na noge jugoslovenskog radničkog pokreta na čelu sa revolucionarnom partijom koja bi, odlučno odbacujući staljinizam i breme nacionalizma koji je on ostavio za sobom, ponovo ujedinila radničku klasu na ovim prostorima, bez obzira na naciju i veroispovest, oko zajedničkih interesa i time odbila sitno-buržoasku demagogiju mržnje i huškanja protiv saboraca u drugim zemljama i umesto toga usmerila svu energiju protiv domaće vladajuće birokratije i povlašćenog sloja.