Sedi kec ! Tomislave Nikolicu !

Дан Републике

СУБНОР је, полазећи од односа власти према републиканском облику владавине и државном уређењу, покренуо поступак пред Владом Србије да Скупштина установи Дан Републике као значајан државни празник.

По мишљењу СУБНОР-а, у Србији – поред уставно легално изабраног Председника Републике – постоји у државно-политичком животу монарх, престонаследник не зна се којег престола, његово краљевско височанство и величанство, краљевски савет и други органи као и отворена и организована противуставна активност, посебно неких партија и конефсија, за повратак монархије. На жалост, све то се обавља уз обилату апанажу државе за одржавање активности краљевске куће, породице и организације.

Такво својеврсно представничко двовлашће у републиканском облику владавине ствара неповољну слику о Србији и у земљи и у свету и чини је недефинисаном па и неозбиљном и у националним и међународним односима.

Садашњи политички естаблишмент ако има амозитет према 29.новембру, датуму кад је 1945. године проглашена Република као облик владавине у Југославији, нека узме датум кад је Србија 1946. године донела Устав и декларисала се као Република. СУБНОР мисли да би се на тај начин разрешила монархистичка шарада и отклониле оправдане примедбе за непоштовање постојећег Устава и кршење на које не реагује држава. Испада да се подржава политички и правно такво стање, поготово што држава финансира такву противуставну делатност.

za podrsku, nepostojecem tronu i drzavi, kao sto podrzavaju i izmisljenu drzavu Kosove
..................................................................................................................................
КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ

Београд, 13. децембар 2010. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина прославили су данас Крсну Славу Краљевске породице Светог Андреја Првозваног у свом дому у Београду са Сер Дезмондом Де Силвом и г-дином Остином Причардом.

У јутарњим часовима, након Свете Архијерејске Литургије коју су служили Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, приређен је пријем за представнике свих верских заједница у Србији, као и чланове Саветодавних тела Круне.

У поподневним и вечерњим часовима у Белом Двору су приређена два славска пријема на којима су Њихова Краљевска Височанства угостила представнике Владе, дипломатског кора, председнике општина, академике, као и представнике Жандармерије, Војске, монархистичких клубова, међународних организација, домаћих и међународних невладиних организација, културних установа, спортских савеза, медија, здравствених установа, као и велики број угледних гостију из културног, политичког, пословног, академског и јавног живота Србије.

Пријему су присуствовали и Њ.Е. г-дин Клеменс Која, амбасадор Аустрије у Србији, Њ.Е. г-дин Луис де Алмеида Сампајо, амбасадор Португала, Њ.Е. г-дин Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Србији, Њ.Е. г-дин Демостенос Стоидис, амбасадор Грчке, Њ.Е. г-ђа Мери Ворлик, амбасадорка Сједињених Америчких Држава, Њ.Е. г-дин Волфрам Мас, амбасадор Савезне Републике Немачке, Њ.Е. г-дин Али Риза Чолак, амбасадор Турске, Њ.Е. Данте Коељо де Лима, амбасадор Бразила, Њ.Е. г-дин Мохамед Исиага Коуроума, амбасадор Републике Гвинеје, Њ.Е. г-дин Мухамад Наваз Чаудари, амбасадор Исламске републике Пакистана и многи други.

    

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) najoštrije protestuje protiv odluke Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije da se odobri učešće srpske vojske i policije u 2013. godini u vojnim operacijama pod pokroviteljstvom Evropske unije.
SKOJ se protivi da državljani Srbije učestvuju u agresorskim vojnim operacijama imperijalističke Evropske unije, samim tim i NATO, protiv slobodoljubivih država i naroda sveta. Evropska unija je uz NATO i Sjedinjene Američke Države okosnica imperijalističkih rušilačkih udara širom planete. Učešće srpskih vojnika i policajaca u ostvarivanju imperijalističkih ciljeva EU, NATO i SAD je protivno idealima pravde i slobodoljubivim tradicijama našeg naroda. SKOJ najoštrije protestuje protiv odluke buržoaskih pro-imperijalističkih vlasti kojom vojska i policija Srbije postaje oruđe u rukama zapadnog imperijalizma i faktički okupator u zemljama koje ne žele da prihvate diktate koji se sprovode zarad sebičnih interesa multinacionalnih kompanija.

     

http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTmd6W1Cvru4unXqrOYJhkIWxReOeJZedhk82hDkVJ9lVv_ExQX

   

Ceca posetila Dodika, pre nastpanja na "arkanijadi" pardon koncertu...?
.......................................................................................................
Na saobraćajnim znakovima u Trebinju danas su bili polepljeni plakati na kojima je predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću poručeno da "Srbi u RS nisu Bosanci", kao i oni na kojim a je pisalo "Tomo, izdao si Voju, a sad izdaješ zemlju svoju", objavili su trebinjski portali.
Plakate je tokom dana uklonila komunalna policija, a u Centru javne bezbednosti Trebinje rekli su da nisu imali prijavu o tom slučaju.
Policija je juče zabranila održavanje mitinga Srpske radikalne stranke "Dr. Vojislav Šešelj" koji je bio zakazan za subotu, u centru Trebinja, u znak protesta zbog uručenja Povelje počasnog građanina Trebinja predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću.
Skup radikala policija je zabranila uz obrazloženje da miting nije najavljen na vreme i da je prijava za njegovo održavanje nepotpuna.
Radikali iz Bileće su najavili da će izaći na protest makar "bili i uhapšeni".

        

Svi narodi,bivse SFRJ, pa i sire,sticu pravo da se identicno ponasaju,organizuju, i maltretitraju, kao odgovor na "proklamovane vrednsost", prihvatajuci iste vrednosti "za svoje narode i nacije" prema drugim nacijama i narodnostima,u pitanju je nacizam i fasizam, sa "teskom politickom pozadinom".
........................................................................
Дана 19. септембра 2008. група од око 20 младића са хирушким маскама и капуљачама напала је учеснике Квир фестивала[9] који су излазили из клуба „Рекс“ у Београду.[10] Том приликом повређено је троје учесника фестивала. Један амерички држављанин задобио је прелом руке и потрес мозга, а повређене су и две девојке из Србије. Полиција је ухапсила два нападача.[10] Годину дана касније, приликом подношења захтева за забрану, Републичко јавно тужилаштво навело је овај догађај као најозбиљнији инцидент у којем су учествовали припадници покрета. Према наводима тужилаштва, међу ухапшенима је био и Миша Вацић, у чијем стану су пронађени пиштољ, муниција, панцир и фантомке.
Покрет је за 11. јул 2010., на годишњицу масакра у Сребреници, најавио окупљање у центру Београда под називом „Срећан 11. јул, дан ослобађања Сребренице"[12], међутим Министарство унутрашњих послова је забранило скуп[13] . Поред Српског Народног Покрета "1389" организатор овог скупа је било и удружење "Наши" из Аранђеловца. Ова акција протумачена је од многих као изругивање жртвама масакра и Сребреници.[14][15][16] Српски народни покрет 1389 отворено негира да се у Сребреници догодио геноцид.
СНП Наши 1389 оптужио је ЛДП да је у једној основној школи злоупотребила децу у политичке сврхе (2. јануар 2011.)
Реагујући на изјаву Телевизије Б92 да шире антисемитизам и мржњу против јеврејског народа, чланови СНП 1389 покушали су да одрже ненајављен протест испред зграде Телевизије Б92, али је полиција прекинула скуп и ухапсила 25 чланова СНП 1389, од којих је њих четворо осуђено на 15 дана затвора.
„Протест подршке генералу Младићу“ —Протест против хапшења Генерала Ратка Младића у заједничкој организацији са Радикалима, Образом и Дверима (28. маја 2011.)
На каменом мосту у Крагујевцу исписани су графити који позивају на протеривање хомосекуалаца из Србије, и потписани су са СНП 1389, међутим портпарол СНП 1389 Миша Вацић се јавно оградио од овог догађаја.Српски народни покрет Наши 1389 започео је 2011. са прикупљањем потписа за пререгистрацију у политичку партију.[21][22][23] Програм СНП 1389 представљен је на Сретење 15. фебруара у Орашцу у Марићевића јарузи на месту на ком подигнут Први српски устанак.
У мају 2011. године објављено је да је половина градског одбора Српске напредне странке у Лесковцу прешла у Српски народни покрет Наши 1389, и да ће у Лесковцу формирати градски одбор СНП Наши 1389.[25][26] СНП 1389 је у мају 2012. предао своју изборну листу за локалне изборе на Новом Београду.

    

Мађарска национална мањина је најбројнија мањина у Републици Србији. Ужива пуна права која сви имамо и у потпуности дели судбину Србије и свих људи који овде живе. У периоду када је Kомунистичка партија била на власти, сви ми смо, па и Мађари, у Србији живели боље него што се тада живело у Мађарској. Сада се време променило, и сви ми живимо много лошије. Али, и поред тога, огромна већина Мађара доживљава Србију као своју домовину и не види у матици Мађарској резервну. И, као и сви ми, и као сав слободољубиви и правдољубиви свет, остаје згађена и згранута над лицемерјем политичара.
За ових 70 година земљу Србију су посећивали многи мађарски званичници, и наши су ишли тамо, и никада пре се није отварало питање некаквих аката против цивилног мађарског становништва у Војводини, почињених од 1944. до 1945. године. Зато што од стране власти Србије никада није постојала ни намера, а камоли извршење, таквих дела против Мађарског народа. То су ноторне чињенице познате и домаћој и светској стручној јавности.
Многи историчари су се бавили тим давним догађајима. Доказана су суђења и многи злочинци су осуђени на најстрожије казне. Многи учесници и сарадници окупатора су исељени са породицама, али нажалост, било је и личних разрачунавања и освета.Појединачних неподопштина је било и увек ће их бити, и Комунистичка партија се увек залагала и залагаће се за најоштрије санкције против таквих појединаца. И увек ћемо бити против њихове аболиције, што су, иначе, чинили многи председници Србије протеклих деценија, укључујући и данашњег.
Против злочина се бори и тако што се, на пример, не дозвољава да се деси то што се много пута десило, као, на пример, да грешком, или намером, мађарских власти нацистички злочинац Шандор Кепиро, учесник Новосадске рације, умре неосуђен.
Али, против злочина се не бори тако што се замењују тезе и Србија данас извињава због нечега што Србија никад није учинила. Мађарска се никада није извинила Србији за стравичне злочине, које су починили мађарски фашисти над недужним српским, ромским и јеврејским народом у Другом светском рату.Комунистичка партија зато са презиром гледа на усвојену Декларацију. И питамо се где су границе људског и политичког неморала оних који, без референдумске одлуке, на силу, нагоне овај народ у ЕУ? Да ли ће бити потребно да се извинимо и због атентата Гаврила Принципа, и због пропасти Аустроугарске монархије, и због слома III рајха? Не би нас чудило да се до 28. јуна и то нађе на дневном реду неког ванредног заседања Скупштине Србије.
Комунистичка партија коју, између осталих, чини и велики број Мађара, са гађењем осуђује владајућу булументу предвођену четничким војводом која низом својих поступака, укључујући и данашњи, прекрајају и изврћу историју уводећи у политичку терминологију непостојећи комунистички терор над Мађарима!
Комунистичка партија обећава грађанима Србије да ће, када се врати на власт, одбацити и ревидирати све акте које су донели антинародни режими у претходном периоду, а све издајнике извести пред народни суд! И никада се нећемо извињавати злочинцима што смо жртве бранили од њих!

        

Комунистичка партија јавно позива све родољубе, да заједно устанемо у заштиту Устава, сада и одмах, пре него што се деси да нам политичари укину нашу једину отаџбину - Србију!

Ми не пристајемо на референдумску подвалу коју припрема режим који је изневерио, не само предизборна обећања, него и заклетву да ће штитити уставни поредак Србије, заклетву коју су положили пре мање од годину дана као чланови парламента и владе!

Овај режим има лукав план - они хоће да за извршена кривична дела кршења Устава добију аболицију расписивањем референдума онда када су све већ завршили! Њихова обавеза је била да то учине пре закључивања било каквих споразума који нарушавају уставно-правни поредак Србије! И сада они планирају, можда да - можда не, онако успут, да питају народ - и то оно што је народ већ рекао, доносећи Устав пре само неколико година! А, за своју евентуалну казну, уколико не успеју да изиграју резултате референдума, одредили су тек своје оставке, уместо да их је војска већ ухапсила и сместила тамо одакле не би деценијама изашли!

Ти исти су, са кампањом супротстављања издајничкој политици Демократске странке дошли на власт, а затим, на запрепашћење свих, са још већим жаром наставили тамо где су њихови поражени претходници стали!

Зато ми нећемо референдум о томе да ли Устав Србије мора да се пштује! То сваки поштен човек зна:

МОРА !!!

Ми тражимо оставку владе и распуштање парламента, јер у њему седе они који су, да би добили гласове бирача, говорили једно, а сада раде друго!

ХОЋЕМО ИЗБОРЕ !!!

Изборе који ће Вучићу и Дачићу јасно рећи шта народ мисли о политичким конвертитима!

Зато, у овом отсудном часу, позивамо и придружујемо се свим патриотским снагама Србије! Све политичке разлике које се тичу друштвеног уређења остављамо у други план, јер међу нама, патриотама, не сме бити никаквих разлика када се брани наша отаџбина!

Чланови и симпатизери комунистичке партије учествују и учествоваће на свим протестима против срамних одлука владе и парламента, без партијских застава и других партијских обележја. Дозвољена је употреба само једне заставе под коју данас сви треба да станемо - заставе Србије!

ЖИВЕЛА СРБИЈА !

Руско-кинеска обука је усмерена и на спољашњи аудиторијум, односно на САД и Јапан, пре свега. Русија и Кина им показују да је између нас могућ војни савез. Иако у ствари нема никаквог војног савеза између Русије и Кине. И пре свега, руководство Кине традиционално истиче да односи с Русијом не представљају савез и да то никад неће бити.

У обуци се запажа пораст и онако високог нивоа поверења између Русије и Кине у војној области и заинтересованост за зајдничко осигурање сопствене безбедности. Ово је подвукао председник Академије за геополитичке проблеме Леонид Ивашов:

Обука је показала да ће и Кина и Русија заједнички бранити своје интересе. Постоји известан притисак на политику Русије на Далеком истоку од стране Јапана. А Јапан је савезник САД, на његовој територији је лоцирана моћна војна групација САД. Такође запажамо јачање противракетне и војно-ваздушне групације САД у овом региону, опет уз помоћ Јапана. Кина такође осећа притисак од стране САД и Јапана. Забринута је због сукоба у вези са спорним острвима у Источном кинеском и Јужном кинеском мору, као и у Малакском мореузу кроз који пролази главни ток угљених водоника до Кине.

У периоду од 27. јула до 15. августа код Чељабинска је планирано одржавање копнене руско-кинеске антитерористичке војне обуке „Мировна мисија-2013“.

http://www.pressonline.rs/info/politika/279749/istrazivanje-gradjani-zele-vucica-za-premijera.html

      

Srbijanski državni vrh bojkotirao je prijem koji je veleposlanik Francuske Republike priredio u Beogradu u povodu Dana pada Bastille jer Srbija nije pozvana na paradu u Parizu, gdje je počasni gost bio hrvatski predsjednik Ivo Josipović, a u svečanom mimohodu sudjelovali su pripadnici hrvatskih Oružanih snaga, piše u utorak beogradski Blic, pozivajući se na neslužbene izvore u vladi Srbije.

“Kad je u nedjelju emitirano izviješće o proslavi (u Parizu) i kad se vidjelo da je predsjednik Hrvatske Ivo Josipović počasni gost, a da su prodefilirali i pripadnici Oružanih snaga Hrvatske, srpsko političko vodstvo odlučilo je bojkotirati proslavu”, piše Blic, navodeći ocjenu neimenovanog sugovornika iz srbijanske vlade kako je“Srbiji sto puta prije mjesto na toj paradi nego Hrvatskoj”.

List piše kako je navodno bilo planirano i da srbijansko ministarstvo obrane objavi priopćenje u kojem bi izrazilo prosvjed, ali se od toga odustalo.

Na prijemu u povodu francuskog nacionalnog praznika – Dana pada Bastille – u francuskoj rezidenciji u Beogradu uočljiva je bila izočnost srbijanskog predsjednikaTomislava Nikolića, premijera Ivice Dačića i prvog potpredsjednika VladeAleksandra Vučića, a najviši državni dužnosnik koji je predstavljao Srbiju bio je predsjednik parlamenta Nebojša Stefanović.

“Srbija je krvarila u Prvom i Drugom svjetskom ratu i bila saveznik Francuske, a gdje je tad bila Hrvatska?”, rekao je Blicu jedan član Vlade, koji je želio ostati neimenovan.

Anđus je to potvrdio u svojoj emisiji koju vodi na " jednoj" televiziji i to kada mu je u gostima bio potpredsednik crveno-belih Nebojša Čović. Anđus je izjavio da je razgovarao s novim trenerom Zvezde Stojanovićem u prisustvu izvesnog taksiste Miška.
Nije 15 nego 12, jer je to deset odsto od 120.000. Stojanović je predložen od mog i svog kućnog prijatelja taksiste Miška, koji mi je dao njegovu biografiju, a onda sam je ja predao Slaviši Kokezi. Zatim sam otišao kod potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića i ponudio mu Stojanovića. Tek tada, Slaviša Stojanović je pozvan u Beograd. Poslao sam mu poruku da ne zaboravi ko su mu pravi prijatelji. Miško, koji je taksista je predložio Stojanovića i pripada mu menadžerska provizija iako se on tim poslom ne bavi, poručio je Dejan Anđus u svojoj emisiji.

     

se bave profilisanjem, mahom tradicionalnog srpskog drustva u americko drustvo. Drustvo, nastalo na divljackom osvajanju "divljeg zapada", masovnim genocidima starosedelaca, trgovinom crnog u zadnje vreme i belog roblja, i droge. Skrenute pameti stekli su svoju predstavu "americke srece za Srbiju" posredstvom gomile americkih filmova i montiranih "intervjua". Gomila, nekorisnih, privatnih medija, propracena modom,sexom,sportom, i masovnim zaurlavanjem po stadijonima trude se da naprave masu slebdenika neke pop,rok, turbo folk , sportske zvezde koja je pod kontroliom vlasti, ili pak neke od vlada u senci. Peti minut do dvanaest sati je isteklo za Srbiju...a, "legendarna SANU",ne objavljuje novi "memorandum sta da se radi", sa puno poverenja ustupila je sve SPC i njenim satelitima.
Komunsti, moraju da povrate poverenje gradjana nastupajuci u jednom bloku, kada su u pitanju moralne nacionalne vrednosti porodice kao osnovne celije drustva pa prema vrhu nedistojne vlasti, mahom i same nemoralne vlasti. BUDI HRABAR KAZI DOSTA ???

       

http://beta.kurir-info.rs/odnosi-srbije-i-nemacke-da-li-ste-znali-da-clanak-464830

     

Neki bi cinik možda rekao da je to uvreda za siromašne? A ne, to je politička, a još više ekonomska korist.
Istina, nešto se ne sećam da smo od te funkcije predsednika Generalne skupštine UN 1976. godine, kada ju je obavljao Lazar Mojsov, imali neke koristi. Naime, dve godine ranije imali smo veliku vojnu krizu oko Trsta kada smo na granicu s Italijom morali da pošaljemo tri divizije JNA i skoro celokupnu Ratnu mornaricu, a maršal Tito je otišao na istureno komandno mesto u Vinicu u Beloj Krajini u Sloveniji. Godinu dana posle te krize, u vreme koje su nas Amerikanci molili da vojno ne napadnemo Italiju, sa Rimom smo potpisali Osimski sporazum čime je razgraničenje između SFRJ i Italije bilo trajno rešeno. Italijani su povukli svoju 190. oklopnu brigadu iz Stare Gorice, a mi smo našu ratnu flotu vratili iz Tršćanskog zaliva. UN se u toj krizi nisu ni čule, Savet bezbednosti UN se tim povodom nije ni oglasio, a većina ambasadora u Generalnoj skupštini UN mislim da nije ni znala gde je Trst i kakve mi to probleme tamo imamo s Italijom.

     

"После неуспелог, партизанско-четничког напада на Шабац, уследиле су велике окупаторске репресалије над цивилима на подручју Мачве и Подриња. Мачвански партизански одред је тада морао да се повуче, а Вера је остала на терену. Развијајући политичку активност на терену шабачког округа, стално је била у опасности, јер је обилазећи места могла да буде откривена од непријатеља. На сопствену иницијативу преносила је пропагандни материјал и летке у Лозницу. На том путу сусрели су је четници, препознали и ухапсили. Заједно са још једном групом ухапшених партизана била је физички малтретирана и злостављана. Уз помоћ партизана из Мачванског одреда, који су организовали бекство из четничког затвора, успела је да побегне и врати се у одред.
Крајем децембра 1941. године, Вера се тешко разболела и другови су је пренели код њених рођака у село Текериш. У то време њен Мачвански партизански одред се морао повући пред јаким снагама непријатеља, а у Мачви су тада, у кућама рођака и симпатизера Народноослободилачког покрета, остали многи партизански рањеници, међу којима и Вера. Почетком 1942. године четници лозничког војводе Лазара Тешановића започели су акцију „чишћења Мачве од партизана“ и по кућама тражили рањене партизане. Марта 1942. године Веру су ухватили четници и после мучења је предали Гестапоу у Шабцу.
У шабачком Гестапо мучење је настављено, али Вера пред иследницима није проговорила ни једну једину реч. Иако су је агенти гестапоа уцењивали нудећи јој „слободу“ само ако ода везе и оне који су радили за Народноослободилачки покрет, Вера је све то одбила и наставила да се држи поносно и храбро. Пошто ништа нису успели да сазнају, осудили су је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године је крај шуме зване Шицара у близини сремског села Кленак, заједно са стотињак других родољуба.
Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 6. јула 1953. године, проглашена је за народног хероја.
"

Zvanični Minsk danas je zahtevao od šefa delegacije Evropske unije u Belorusiji i ambasadora Poljske da napuste zemlju. Belorusija je, takođe, opozvala svoje ambasadore iz Brisela i Varšave. Ovaj potez usledio je posle odluke EU da uvede nove sankcije beloruskim fizičkim licima zbog daljeg ugrožavanja ljudskih prava od strane režima beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Predložili smo da se šef delegacije EU u Belorusiji i ambasador Poljske u Belorusiji vrate u svoje prestonice radi konsultacija i razgovoraju s njihovim rukovodiocima o čvrstom stavu beloruske strane da su pritisci i sankcije neprihvatljivi – rekao je portparol Ministarstva inostranih poslova Belorusije Andrej Savinjih.

     

Peticija za zabranu prozapadnih NVO i medija
Prozapadno orijentisane NVO i mediji, koje je Zapad prethodno finansirao i obučavao, pokretali su proteste protiv režima. Ovim protestima bi se pridružila i opozicija. Osnovni cilj zapadnih sila, bio je da na taj način sprovedu unutrašnje političke promene u zemljama istočne Evrope, u skladu sa sopstvenim interesima.

U većini slučajeva su ostvareni takvi planovi, međutim te promene nisu dovele do demokratizacije društva i poboljšanja materijalnog položaja građana .
Srbija je jedan od primera inscenirane promene vlasti, koja je donela boljitak samo određenim prozapadno orijentisanim političkim strukturama okupljenim oko zajedničkog projekta (uključujući i NVO aktiviste, društveno-političke radnike u medijima, samozvane analitičare, eksperte i sl.).

Vođeni ličnim interesima, oni su omogućili instalaciju zapadne “demokratije”, zapravo, politički “nekorektnim” rečnikom, omogućili su sprovođenje političkih i ekonomskih interesa Zapada.

Kako su interesi Zapada u suprotnosti sa interesima Srbije, oni su time delovali protiv nacionalnih i državnih interesa . Ta nesaglasnost između njihovih i naših interesa je najpre uočljiva po pitanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta
zemlje, a zatim i po ključnim ekonomskim pitanjima.
NVO u Srbiji, koje se bave politikom uz finansije sa Zapada, sprovode sve što finansijeri od njih zahtevaju.

Njihovo političko delovanje je krajnje štetno, i uglavnom služi kao sredstvo za manipulaciju gde je istina prva žrtva.
“Srpski” političari, NVO aktivisti i društveno-politički radnici, iza čijeg prozapadnjaštva se kriju druge namere, otvoreno preko javnog servisa građana i svih drugih medija, pozivaju na separatizam i rušenje Ustava Srbije.

Zbog svega gorenavedenog pokrećemo inicijativu za zabranu rada NVO koje se bave politikom i koje se finansiraju sa Zapada.

Na ulicama male varoši parade kostimiranih i alkoholom omamljenih saboraša. Pevaju, igraju od ćoška do ćoška, polivaju se pivom, bacaju šešire od slame visoko u vazduh. Inače uz kačkete, šešire i lepeze (u Guči je svakodnevno 40 stepeni) najprodavanije su majice sa Titovim likom na kojima piše: ‘’Vrati se sve ti je oprošteno’’.
"Najviše ih kupuje ova srednja generacija, oni što su bar malo zakačili Titovog vremena. A stranci se slikaju. Gde god vide Titov lik, fotkaju se", priča prodavačica Cica.
Inače, ako vas muči nostalgija, Tita u Guči možete nabaviti za samo 600 dinara. Nije skuplji ni Draža, i uvek je na tezgi sa druge strane ulice. Miri ih truba, suvenira ove godine na Saboru trubača u izobilju. Najzanimljivije su male plastične trubice, uspomena iz Guče za samo 150 dinara.

 

Nakon što je Broz, ispraćen od strane 209 delegacija iz 127 država sveta, otišao u večnu kuću, a ubrzo za njim i Jugoslavija, posete visokih zvanica bile su sve ređe. Kasnije je, ipak, zvanični Beograd popravio diplomatske odnose sa Evropom i svetom, ali su se posete visokih zvanica svele uglavnom na obilazak fudbalskih stadiona.

Treba, i napomenuti, da su, uglavnom svi stadioni, izgradjeni u doba Tita..hm,hmm     

menjak [neregistrovani]
[02.07. 2013.,

И З В И Њ Е Њ Е Николи Тесли
Брате Србине,
Пружила ми се прилика или ми је припала част, али и срамни чин, да ти се кратком причом, у име нашега рода, ево сада, након седамдесетак година од твог одласка са овог света, извинем за све неправде које су ти причињене.
Неразумевање, ситне зависти и све друго што си доживео од ондашњег мог и твог народа и несхватање твоје идеје и величине, узроковане су временом у коме си постојао. Опрости брате Србине, да си жив овога трена, ти би схватио и размео свој народ. Знао би у каквој је беди и немаштини живео. Међутим, и како данас живи, не верујем да би боље поступио. Прети му истребљење са ове планете. Највеће неправде долазе баш од оних, које си ти својим постојањем и делом највише задужио.
Хрвати, чијом си се домовином поносио, као што си и српским пореклом, данас би те са осталим Србима из твоје родне Лике протерали. Они те мртвог својатају.
Амери, чији си држављанин био и који ти пружише шансу да оствариш своје генијалне идеје, данас би бацали касетне бомбе са осиромашеним уранијумом и на тебе, као што су на читав српски народ. Они су твоје знање највише и искористили. Али, и злоупотребили.
Верујем, да си жив, зажелео би да се преселиш на неку другу планету, где се праведније живи.
А можда би својим делима успео да решиш тај зачарани троугао. Можда би могао да натераш Србе, Хрвате и Амере да живе као један народ, твој народ !
Брате Србине, ја ти се у име српског рода извињавам постхумно. Ти за нас Србе ниси мртав. Док живи дело твоје, знаће се за српски род.
Надам се да ћеш ме разумети. Натерај својим духом Хрвате и Амере да учине исто. Помири нас, јер ми смо сви – твоји, а ти наш - светски ! И то - заувек!

„Sjednica AVNOJ u Argentini 1954.godine“, odlucno primenjena 1990.godine, od proizvodjaca i kupaca „streljiva“..sa „pravom medjuprodje muslimanima u BiH“
………………………………………………………………………………..................................................................................................................................
Ratko Dmitrovic

„NA ČUVANJU“ KOD ENGLEZA
Krunski savet, na sednici održanoj 6. marta 1941. godine, u strahu da tadašnje okolnosti ne dovedu Stojadinovića ponovo na čelo Vlade – donosi odluku da se Milan Stojadinović protera iz države, što je i učinjeno 18. marta, njegovom deportacijom u Grčku. Tamo je predat „na čuvanje“ Englezima.
Milan Stojadinović stiže u Argentinu 1948. godine. U tu državu je doneo veliki kapital i veliki ugled finansijskog i bankarskog stručnjaka a koliko se prilagodio novoj sredini uz ostalo govori podatak da je u Buenos Ajresu imao čak i svoj dnevni list. Živeo je u sopstvenoj, vrlo luksuznoj vili, u elitnom delu grada.
U svedočenjima ljudi iz hrvatske emigracije Južne Amerike, posebno Argentine, pronađeno je dovoljno elemenata da se zaključi kako je presudnu ulogu u zbližavanju Pavelića i Stojadinovića odigrao izvesni Josip Subašić, Hrvat, publicista i izdavač koji je 1953. godine u Buenos Ajresu pokrenuo časopis „Izbor“. Bilo kako bilo dva nekada ljuta protivnika, u političkom i svakom drugom smislu, postali su, po sopstvenom priznanju, veliki prijatelji. Nedavno su u Zagrebu svetlost dana ugledale fotografije na kojima se vide Pavelić i Stojadinović, u opuštenoj atmosferi u bašti pored bazena u Stojadinovićevoj vili. Takvi susreti bili su vrlo česti.
Iz tog druženja rođena je ideja o „velikom pomirenju i sporazumu Srba i Hrvata“. Svesni da jedan takav čin sigurno neće naići na opšte odobravanje kod srpske i hrvatske emigracije, Pavelić i Stojadinović su nekoliko meseci svojim najbližim prijateljima i saradnicima samo nagoveštavali mogućnost „Velikog sporazuma“ a onda je Stojadinović, na sedeljci kod neke gospođe Maštović (pretpostavlja se da mu je ona bila ljubavnica) okupljenim Srbima i Hrvatima saopštio „veliku novost“.
Zapis sa te sedeljke, kojoj nije manjkalo pića svake vrste a to je izgleda „potaklo“ Stojadinovića da bude otvoreniji nego inače, ostavio je hrvatski sveštenik i publicista Đuro Baloković i to je u stvari najpreciznija interpretacija onoga što su Pavelić i Stojadinović dogovorili.
Dakle, prema Balokoviću, Stojadinović je ispričao da su dogovoreni gotovo svi elementi istorijskog sporazuma Srba i Hrvata a taj dogovor dvojice vrlo poznatih nekada moćnih ali tih argentinskih godina malo značajnih ljudi, sadržavao je sledeće: Titova Jugoslavija se deli na veliku Hrvatsku i veliku Srbiju. Slovencima se priznaje država na prostoru koji je u to vreme Slovenija i pokrivala. Bosna je podeljena na pola, tokovima reke Bosne i reke Neretve. Sarajevo je, u toj podeli, pripalo Srbiji a Banja Luka Hrvatskoj. Stojadinović je objasnio da je zapadna Bosna, istina, uglavnom naseljena Srbima, da je Banja Luka veliki srpski grad ali da se zarad opštih interesa nešto mora žrtvovati. Kao protivuslugu Pavelić je pristao da Dubrovnik uđe u sastav srpske države kao, uostalom, i značajan deo jadranske obale, pošto je Stojadinović insistirao da takva Srbija obavezno bude pomorska zemlja.

„PRAVOSLAVNI HRVATI“
Za Srbe koji bi ostali u Hrvatskoj Stojadinović je upotrebio pojam „pravoslavni Hrvati“ a kazao je da su dogovoreni modaliteti preseljenja sa jedne na drugu stranu onih Hrvata i Srba kojima se nova situacija ne bi dopala.
A kako su Srbi i Hrvati izvan Jugoslavije dočekali sporazum Pavelić-Stojadinović? Ustaška emigracija se digla na noge i optužila Pavelića da „staru hrvatsku zemlju-Bosnu“ prodaje Srbima kao što je Dalmaciju prodao Musoliniju. Vođene su žestoke rasprave u hrvatskim emigrantskim klubovima i listovima i na kraju se sve smirilo, pošto su vesti iz Jugoslavije bile krajnje obeshrabrujuće. Titova država je bivala sve čvršća i snažnija i ništa nije nagoveštavalo razvoj događaja o kojem su sanjali i govorili Stojadinović i Pavelić.
Srpska četnička i ekonomska emigracija nije se ni obazirala na Stojadinovićeve planove, uz komentar da dokon pop i koze krsti.
Da li je famozni sporazum ikada potpisan? Nije. Sve je bilo dogovoreno, pripremljeno i stavljeno na papir ali nije potpisano. Stojadinović je tražio da tom činu prisustvuju preživeli članovi poslednje vlade NDH, ali je Pavelić to odbio. Dva dana uoči potpisivanja Stojadinović obaveštava Antu da se sve odlaže.
A kako je na sve to gledao Tito? Naredio je da u jugoslovenskim medijima o dogovoru Pavelić-Stojadinović ne bude objavljeno nijedno jedino slovo tako da Jugosloveni u prostoru od Vardara do Triglava o tome ništa nisu znali. Kada je došlo vreme da sve može da se objavi ova argentinska epizoda više nikoga nije interesovala. .............(..Hm,hmm.. neverujem, da porodice pecalbara i emigranata ,inace vernika SPC, bar onih koji su imali komunikaciju, nisu o toma saputali zbog OZNE, na slavsko kafanskim susretima i krugovima bliskim SPC). Uostalom, to su dokazali 0d 1990 i dokazuju i dan danas !!!

     

Anonimus
Iako se ovo udruzenje zove Dinara-Drina-Dunav u programu uopste nema kulturno umetnickog sadrzaja nas koji zivimo uz Dunav tj. vojvodjanskih Srba. Uglavnom preovladjuje Dinara a kao za neko zajednistvo su. Secam se jedne svoje dalje rodjake koja se pre pedesetak godina udala za coveka iz Bosne. Njeni uopste nisu hteli da je upoznaju a kamoli da je vide. Svom sinu su ceo zivot prebacivali da je ozenio Svabicu. To mi je onako ostalo u nekom secaju kao gorak ukus. Posle sam skontao da vojvodjanske Srbe oni prekodrinski Srbi i oni sa Dinare gledaju kao na neke izrode, nazivali su nas Svabama, Madjarima i tako to. Medjutim, to im kasnije nije smetalo da se devedesetih svi sjate ovde kod nas Svaba.

  

Zaista, ali da li si ti "dobar vernik".."dobar covek"..?

Na tom putu, međutim, najedanput ga obasja jaka svetlost sa neba, ukaže mu se Gospod Isus Hrist obrativši mu se čuvenim rečima: „Savle, Savle, zašto me proganjaš?“ A Savle nije umeo da odgovori na ovo pitanje, sav se slomio i oslepeo, te je postao Isusov učenik. Najveći onovremeni neprijatelj hrišćanstva postao je apostol i mučenik hrišćanstva. Iskreno se pokajao i rekao: da, bio je Savle, ali je postao Pavle. Na tome se temelji hrišćansko učenje da je preobraćanje moguće, ako čovek prevali put za Damask – taj put je metafora potpunog i bezuslovnog priznanja. Treba priznati sve, da bi čovek mogao iznova početi svoj život. Za mene i nije bitna Nikoliceva ličnost, i ne razmišljam u tako smelim analogijama.

http://www.czipm.org/Grafika/Foto/sv.milica01.jpg

• Па написао сам Доктрину Четничког покрета када смо обновили рад ове организације и то је за нас мало свето слово што би се рекло. Припадници равногорских организација колико знам немају ни правило службе ни остала војничка документа која ми имамо, тако да не знам чега се они придржавају.
Код нас, то је 5. члан Правила службе Четничког покрета
1. Четник је борац, јунак и на бојном пољу и ван њега, он је и домаћин, комшија, џентлмен, добри самарићанин.
2. Четник није појединац или име, већ кроз њега говоре Косовски јунаци, хајдуци и ускоци, ратници и страдалници за Крст Часни и Слободу Златну.
3. Четник не пристаје на компромисе, мита и лепе речи, већ је стамен као стена коју је немогуће померити и начинити другачијом него што јесте.
4. Четник не моли, четник захтева и све је подређено извршењу акције, а част и Вера Православна не допуштају да се злоупотреби ова ратничка моћ.
5. Четник никада не окреће леђа непријатељу. Лепше је погинути часно, него као кукавица са метком у леђима.
6. Четник не оставља никада браћу своју на бојном пољу, макар то значило и његову сигурну смрт.
7. Четник се смеје смрти. Смрт је само тренутак и ништа ту није страшно, оно што је заиста страшно је живети цео живот као кукавица.
8. Четник издају никада не прашта и не заборавља. Колико је опасан у борби, још је опаснији у освети.

Ако неко жели да се учлани у Четнички покрет, реци како то да уради?