Kafana Srbija

У кафани Србија избор за певача,
певају у глас, далеко се чује,
ко ће кога ту сада да надјача,
док не каже жири какав план се кује.

Запевао Тадић, седокоси младић,
запевао Тома, 'нако из свег гласа,
гласај за нас Србијо, ил' ти нема спаса.

У кафани Србија, избор за певача,
смеше нам се лица са ТВ екрана,
текстови су сумњиви, ал' можда и прођу,
за музику не знам, посве нам је страна.

Пева један Зоран како је он оран,
да у ову земљу дође ред и рад,
сада хоће Србију, а био је скроман,
до сада је хтео само Београд.

У кафани Србија жестоко се кува,
не зна се ко пије, камоли ко плаћа,
само слушај Србијо, ко то тамо пева,
друго није важно битно је да грува.

Од истока, југа, свевера,
пева Млађа ал' га претера,
да Србија не скрене са курса,
и не оде тада све то урца.

У кафани Србија не мож' битри лажи,
фарбати је лакше,
зато мажи, мажи, мажи.

Запевао и онај студент драматургије,
њему је до истине и он би све друкчије,
али ето Вука да му само каже,
провидна ти фарба, то се јаче маже.

У кафани Србија све је транспарентно,
провиди се све, од почетка до краја,
велики је празник, није само Ускрс,
мада и тај празник тражи тврда јаја.

Запевале Двери, а и радикали,
запевао муфтија и Ивица мали,
а различку изгледа ништа то не смета,
певају по народу, а то није штета.

У кафани Србија за све има места,
за најбољег певача, а и оно ресто,
ко ли ће то бити, питања су честа,
док не каже Хилари где је коме место.


Милутин Маринковић Мики

Nepoznati muškarac sa kapuljačom na glavi je oko protesta bacio veliki kamen na aktiviste Antifašističke akcije. Kamen je okrznuo jednu devojku.Taj muškarac je potom podigao srednje prste obeju ruku u vazduh i pobegao, a policajci koji su obezbeđivali skup nisu mogli da ga uhvate.Oko 150 aktivista Antifašističke akcije potom je na stepenicama suda razvilo veliki transparent "Stop inkviziciji! Antifašizam nije kriminal." Nosili su zastave svoje organizacije i natpise "Petakovu - 100 dana zatvora, Pahomiju - sloboda. Pravda?".Skupu su prisustvovali i predsednik Skupštine Novog Sada Aleksandar Jovanović, portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov i predstavnici nevladinih organizacija koji su podržali zahteve antifašista.Aktivisti su na kraju protesta uzviknuli: "Smrt fašizmu, sloboda Petakovu!".Oni su ponovili da presuda Petakovu pokazuje da pravosuđe u Srbiji nije nezavisno i rekli da je presuda "poruka kako će proći svako ko se drzne da kritikuje crkvu. Ovaj slučaj još jednom potvrđuje spregu države i crkve".Ocenili su da aktivnosti ekstremističkih grupa desnice i pokreta koji su "u milosti SPC", prolaze nekažnjeno, uprkos drastičnom kršenju Ustava i povređivanju ljudskih prava.Petakov je dobio rešenje o upućivanju u zatvor jer nije platio 100.000 dinara kazne na koju je osuđen zbog uvrede Irineja.Petakov je osuđen 2008. godine u nekadašnjem Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu jer je episkope Artemija, Amfilohija, Atanasija i Irineja nazvao najodgovornijim za širenje ekstremističkih ideja desnice unutar crkve i nazvao ih "četiri jahača apokalipse".On je tvrdio da ti episkopi aktivno podržavaju određene ekstremističke grupacije u Srbiji. Sud je tu njegovu tvrdnju okvalifikovao kao uvredu i za tužioca i za sve pravoslavne hrišćane.I sudija Miroslav Bošnjak tada je rekao da se, kao pravoslavni vernik, oseća uvređenim.

Posle raspada velikog SSSR, Kuba je izgubila najveći deo subvencija iz socijalističkog bloka. Ranih 1990-tih bili su u teškoj tranziciji. To se desilo kada je Kuba otvorila vrata onima koji su hteli da odu iz zemlje, i nekih 30.000 ljudi odlučuje da se preseli u Ameriku. Ipak, 10 miliona ljudi odlučuje da ostane u svojoj zemlji i izgrade nezavisnu socijalističku zemlju, što i jeste Kuba danas. Nekoliko drugih južnoameričkih zemalja, posebno Venecuela i Ekvador su uzeli u obzir kubanski uspeh i idu korakom Kube u traženju socijalističke jednakosti.

Neki od Amerikanaca veruju da kada seniorski lider, koji vlada zemljom od 1959.godine, umre, američke korporacije i raseljeni Kubanci će se vratiti u Havanu, a sa tim, vratiti kapitalizam u zemlju. Trebalo bi svima da bude jasno da više generacija Kubanaca to nikada neće dozvoliti, a i ima sve više ljudi širom sveta koji misle kao oni.