Komunisticka partija srbije-Veroljub Nedeljkovic

da je Veroljub dobio *oprost* mozda, a da je ovlascen da trazi oprost za sam naziv komunisti, nije ga on ni stvorio niti osnovao...kakave su mu namere nije *vidiljivo*...pre njega i Slobodan Milosevice je razgovarao..sa SPC..*tako mi boga*..rekao je Sloba...bio je iskren, skinuo je petokraku...hoce li i Veroljub da skida *ostatak petokrake..?*, i usput eksploatise Komuniste u svojim politickim ciljevima......koji komunisti..? Postoje komunisti u istoriji kojih su se odrekli komunisti...po sopstvenoj odluci, nisu isli *po svoje misljenje*... . SPC sama kaze da je *monarhisticka* po semi, a i po podrsci i opredeljenju za monarhiju...sve zajedno je sasvim suprotmno od necega sto se zove Komunisticka partija...Kakvu to maglu prodaje *djeneral* Veroljub, najbolje sam da objasni, ili postoji neki *drugi* Marks, Lenjin, Tito...itd, itd

Poslednja vest, vezano za *lidera nesvrstanih* je da je Veroljub Nedeljkovic *skinuo* generalske epolete...i preimenovao sebe u zvanje *baron Minhauzen*...sto ce doprineti *sporazumevanju* na srpskoj politickoj sceni, poseta lazova pokojnom patrijarhu Pavlu je biser u *karijeri* *vodje proletarijata* novog doba...

Veroljub Nedeljković je rođen 11. Novembra 1955. godine u Kruševcu.
Godinu dana nakon rođenja prešao je u Beograd, završio osnovnu i srednju školu, upisao fakultet i završio.

Političkim radom počeo je da se bavi još kao srednjoškolac na opštini Stari grad. Bio je predsednik saveza omladine Stari grad i tada mu se otvaraju druge mogućnosti. S'obzirom da je dete iz komunističke porodice, čiji je otac bio lični krojač predsedniika republike Josipa Broza Tita kao što su usavršavanje na visokim školama u Rusiji gde se kristališe njegov lik komunističkog omladinca.

Nakon povratka delatnost nastavlja u neposrednoj blizini Josipa Broza sve do njegove smrti. Gubitak ideologa teško prihvata, napušta zemlju da bi se devedesete godine, kada počinje progon srpskog naroda i urušavanja stare Jugoslavije pridružio Vojislavu Šešelju oko stvaranja Srpske radikalne stranke jer je to bila jedina stranka koja je u to vreme jedina pružala otpor neprijateljima Srbije.

U Srpskoj radikalnoj stranci ima isključivo saradnju sa Vojislavom Šešeljom sve do njegove predaje Haškom tribunalu. Tada napušta Srpsku radikalnu stranku i odlazi u Novu Komunistička Partiju Jugoslavije na mesto sekretara za ekspertsko posebne namene. Tu shvata da ista nema nameru da se izbori za ideјe Komunizma, već da omogući poјedincima koјi su na zalasku životne i profesionalne kariјere putovanja u inostranstvo i promovisanje knjiga. Tako da u oktobru 2005. godine napušta partiјu i osniva Komunističku partiјu Srbiјe „Veroljub Nedeljković“.

S'obzirom na dobre i priјateljske odnose sa komunističkim partiјama Kine, Kube, Viјetnama, Rusiјe, Belorusiјe, Turske, Grčke, Kipra i јoš mnogim drugim partiјa doživljava procvat i u svoјim redovima ima 537.222 članova. Na samom početku rada partiјe on piše patriјarhu Pavlu i moli za oprost samom nazivu Komunističke partiјe јer јe dobro poznato šta јe komunizam učinio crkvi i vernicima, shto i dobiјa. Nakon mesec ipo dana – dobiјa blagoslov patriјarha Pavla i sv. Sinoda tako da kreće sa verom u Boga i narod.

OTVORENO PISMO MILU ĐUKANOVIĆU



Gospodine, Milo Djukanoviću, krenuo si na put bez povratka. Znali smo mi da si nesoj čim si počeo da razdvajaš jedan narod.Suviše si visoko poleteo, a ima ona stara koja kaže " Ko visoko leti, nisko pada". U sve smo mogli da verujemo kada si ti u pitanju ali u to, da ćeš da udariš na Boga i na SPC, to nismo želeli verovati.Ja sam lično znao i predosećao da si zlo, jer čim te je Bog obeležio kroz govornu manu, to je dovoljan znak da te se treba čuvati.Domaći zadatak koji si dobio od tvojih savetnika da udariš na pravoslavlje je jezovit. Ali ti Milo, nikada nisi osetio jezu, a ja ću ti je pojasniti. To ti dodje kao kad klizaš niz žilet, a kočiš testisima.Išao si do granica do kojih si mogao, do kojih su ti dozvoljavali ali ovog puta si prešao granicu. Više nisi na svom terenu da sa šačicom jada možeš da otmeš pravoslavne manastire i maltretiraš monaštvo koje je svoj život posvetilo, veri. Bogu i našem narodu. Zemlju si oteo, granice si postavio, podelio si jedan narod ali veru nećeš uništiti.Satanizam pred kojim si kleknuo i prodao dušu, veru za večeru, ovoga puta ti neće proći.Ovu si bitku Milo izgubio, a da još nisi ni ušao u nju. Tačno je da država Srbija ne treba da se meša u crkvene odnose i da na putu ka evropskoj zajednici poštuje kodekse ljudskih prava i moralnih vrednosti, pa si i dobio takav odgoor od naših zvaničnika ali ovo ti pišem ja, Veroljub Nedeljković, lider partije koja u ovom trenutku ima članova skoro koliko ima stanovnika u Crnoj Gori. Ono što ti se ja zaklinjem, Bogom i verom da ti ovo neće proći jer u mom statutu i programskoj orijentaciji je na prvom mestu vera u Boga,sopstveni narod i narodnosti, te da imaš na umu da će ova partija svim svojim bićem stati u odbranu pravoslavlja i crkve. Kada tvoje horde satana budu kreule na pravoslavlje i SPC da otimaju manastire i maltretiraju sveštenstvo, moraćeš da imaš na umu da nisu sami i da će odgovor na svaku tvoju provokaciju, biti žešći nego odgovor, Margaret Tačer kada je branila svoja četiri pastira. Zapamti MILO da ti neće, ni malo biti, ni milo, ni drago.

SVEROM U BOGA I SOPSTVENI NAROD DO KONACNE POBEDE!

http://www.juznevesti.com/Hronika/Vandali-ostavili-poruku-komunistima.sr.html

Rehabilitacija nacizma i izjednačavanje agresora i žrtve agresije u Rusiji više se neće tolerisati. Donjem domu ruskog parlamenta upućen je predlog zakona po kome će se strogo kažnjavati veličanje zločina nemačkih nacista i njihovih saveznika tokom Drugog svetskog rata, kao i dovođenje u pitanje opravdanost akcija Crvene armije. Došli smo do crvene linije, do presedana koji se više ne može tolerisati – kažu predlagači zakonskog projekta.

Sličan predlog podneo je još pre nekoliko godina, tadašnji ministar za vanredne situacije a sada ministar odbrane, Sergej Šojgu. Projekat je stavljen ,,pod tepih’’, verovatno zbog bojazni da će naići na oštre kritike na Zapadu. Obrazloženo je da prethodno o njemu treba da se izjasne istoričari i pravnici. To je u međuvremenu urađeno – a pošto je problem poslednjih meseci još više eskalirao – grupa deputata ocenila je da vremena za čekanje više nema.

Više je nego jasno da su se Crvena armija i njeni saveznici borili protiv nacizma i svaki pokušaj drugačije interpretacije ili iznošenje drugačijih ocena o ulozi i značaju Crvene armije u Drugom svetskom ratu ne samo da protivureči objektivnim istorijskim činjenicama, već predstavlja kršenje međunarodnih zakona, izjavila je, u ime predlagača, poslanica Irina Jerovaja. Radi se, u suštini, o dopuni onog dela ruskog Krivičnog zakonika u poglavlju Zločini protiv mira i bezbednosti naroda. Ne može se dovoditi u pitanje Berlinska deklaracija od avgusta 1945. u kojoj je taksativno navedeno koje su nacije u Drugom svetskom ratu bile agresori a koje žrtve agresije, odnosno koje su se borile protiv Hitlerove Nemačke i njenih saveznika – kažu predlagači zakona.

Novim dokumentom predlažu se kazne za prekršioce, ali čini se da taj deo još nije definitivno preciziran. Kazne se kreću od 300 hiljada rubalja ili tri godine zatvora, pa do pet stotina hiljada rubalja ili pet godina zatvora ako se u nečasnoj raboti koriste i sredstva informisanja.

Analitičari primećuju da su to predviđene kazne za izvrtanje činjenica o opravdanosti kazni Nirnberškog suda, za kritiku dejstava armija antihitlerovske koalicije, za rasprostiranje lažnih informacija o tim akcijama. A šta je sa mnogobrojnim drugim prekršajima, sa klevetanjima, izjednačavanjem zločina koje su počinili nacisti sa ,,zločinima’’ savezničkih armija, pre svega ,,zločinima’’ Crvene armije? U ovom trenutku, detalji sankcija za takve slučajeve još nisu poznati široj javnosti.
A takvih slučajeva ima na pretek. Poslednjih godina, a naročito poslednjih meseci, liberali i neskrivene pristalice fašizma, koristeći nekažnjivost, postali su veoma aktivni. Upravo ovih dana, na godišnjicu napada nacističke Nemačke na SSSR, oglasilo se dosta takvih ,,pravdoljubaca’’ koji su svoju otrovnu žaoku uprli u heroje Otadžbinskog rata i opravdavali nacističku agresiju, označavajući je kao pokušaj donošenja slobode narodima SSSR-a. Bilo je među ruskim građanima ljudi koji su otkrivanje memorijalnog kompleksa u Moskvi 22. juna okarakterisali kao ,,groblje domaćih životinja’’. Na svom sajtu, čovek sa imenom Jegor Prosvirnij i koji se predstavio kao ,,intelektulni nacionalista’’, napisao je povodom 22. juna članak pod naslovom ,,Dan kada se rodila nada’’. Tog datuma, kaže Prosvirnij, pokazalo se da na svetu postoje snage koje su sposobne da bace izazov staljinskim ljudožderima. I milioni robova osetili su da krvava vlast komunista sa svim svojim komitetima, kolhozima i gulazima (logorima) nije večna, da može biti i drugačije. Prvi put za dvadeset godina kod ljudi se pojavila mogućnost izbora, i mnogi su ga izvršili… U poređenju sa Staljinom i njegovom bandom, čak su se i nacistički zločinci pokazali kao veoma pristojni ljudi sposobni da izbave od siromaštva, gladi i životnog straha pred sveznajućim ,,organima’’.
Pred ovakvim tvrdnjama i ocenama možemo se samo zgražavati, kažu analitičari.
- See more at: http://www.kps.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1071:stop-za-rehabilitaciju-nacizma-u-rusiji&catid=20:iz-domace-stampe&Itemid=109#sthash.ds52fgmC.dpuf

Planovi za razbijanje SFRJ su spremljeni u zapadnim kuhinjama odavno. Vrlo dobro su znali da je jedina prava prepreka razbijanju SFRJ srpski narod koji je jedini imao interes da se zemlja sačuva, pošto je živeo u više republika bivše SFRJ. Za takve nakaradno stvorene republike u SFRJ i te kakvu zaslugu imaju srpski kadrovi kojima uopšte nije bilo bitno kako se utvrđuju i određuju republičke granice. Zbog zadovoljavanja apetita ostalih naroda u SFRJ, srpski narod je ostao u manjoj ili većoj meri u drugim republikama, uglavnom kao manjina. Upravo zbog toga svi ostali narodi nisu imali, bar na prvi pogled, neki veliki razlog da sačuvaju SFRJ, pošto su cementiranjem republičkih granica u državne granice, uglavnom zadovoljeni teritorijalni apetiti drugih naroda. Bar za sad.
Višenacionalna Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je regionalna industrijska država sa uspešnom privredom. U toku dve decenije, koje su prethodile 1980-im godinama, godišnji rast BDP je iznosio u proseku 6,1%, medicinske usluge su bile besplatne, nivo pismenosti je nadmašivao 91% i životni vek je iznosio 71 godinu. Ali posle decenije zapadne ekonomske pomoći i pet godina raspada, ratova, bojkota i embarga, privreda republika bivše Jugoslavije je nesposobna za život, a njen industrijki sektor je uništen. Jugoslovenski raspad je bio izazvan između ostalog i američkim mahinacijama. Bez obzira na nepriključenje Beograda i njegovih širokih trgovinskih odnosa sa Evropskom ekonomskom zajednicom i SAD, vlada Regana je izabrala za svoju metu jugoslovensku privredu (Početak kraja)
Jugoslovenska ljuštura je služila da se naprave nove nacije, a nacionalni interes novostvorenih nacija je uglavnom bio u suprotnosti sa nacionalnim interesom Srba, od kojih je velik broj imao separatne nacionalne interese u odnosu prema Srbima (direktan dokaz je krvavi građanski rat u kome je poginulo gotovo 200 000 građana SFRJ a milion prinudno raseljeno). Srbi su se poistovetili sa jugoslovenskim okvirom i interesima Jugoslavije, dok su svoj interes unutar te Jugoslavije potpuno zapostavili. Braneći samo tu Jugoslaviju, mislili su da će braniti svoj nacionalni interes u njoj, što se pokazalo kao opasna zabluda. Dok su Srbi i njihove vođe smatrali da mogu da pređu na stadijum jugoslovenstva, dotle su ostali narodi u njoj tek počeli da doživljavaju stvarno nacionalno buđenje i objedinjavanje.

Planovi za razbijanje SFRJ su spremljeni u zapadnim kuhinjama odavno. Vrlo dobro su znali da je jedina prava prepreka razbijanju SFRJ srpski narod koji je jedini imao interes da se zemlja sačuva, pošto je živeo u više republika bivše SFRJ. Za takve nakaradno stvorene republike u SFRJ i te kakvu zaslugu imaju srpski kadrovi kojima uopšte nije bilo bitno kako se utvrđuju i određuju republičke granice. Zbog zadovoljavanja apetita ostalih naroda u SFRJ, srpski narod je ostao u manjoj ili većoj meri u drugim republikama, uglavnom kao manjina. Upravo zbog toga svi ostali narodi nisu imali, bar na prvi pogled, neki veliki razlog da sačuvaju SFRJ, pošto su cementiranjem republičkih granica u državne granice, uglavnom zadovoljeni teritorijalni apetiti drugih naroda. Bar za sad.

Višenacionalna Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je regionalna industrijska država sa uspešnom privredom. U toku dve decenije, koje su prethodile 1980-im godinama, godišnji rast BDP je iznosio u proseku 6,1%, medicinske usluge su bile besplatne, nivo pismenosti je nadmašivao 91% i životni vek je iznosio 71 godinu. Ali posle decenije zapadne ekonomske pomoći i pet godina raspada, ratova, bojkota i embarga, privreda republika bivše Jugoslavije je nesposobna za život, a njen industrijki sektor je uništen. Jugoslovenski raspad je bio izazvan između ostalog i američkim mahinacijama. Bez obzira na nepriključenje Beograda i njegovih širokih trgovinskih odnosa sa Evropskom ekonomskom zajednicom i SAD, vlada Regana je izabrala za svoju metu jugoslovensku privredu (Početak kraja)

Jugoslovenska ljuštura je služila da se naprave nove nacije, a nacionalni interes novostvorenih nacija je uglavnom bio u suprotnosti sa nacionalnim interesom Srba, od kojih je velik broj imao separatne nacionalne interese u odnosu prema Srbima (direktan dokaz je krvavi građanski rat u kome je poginulo gotovo 200 000 građana SFRJ a milion prinudno raseljeno). Srbi su se poistovetili sa jugoslovenskim okvirom i interesima Jugoslavije, dok su svoj interes unutar te Jugoslavije potpuno zapostavili. Braneći samo tu Jugoslaviju, mislili su da će braniti svoj nacionalni interes u njoj, što se pokazalo kao opasna zabluda. Dok su Srbi i njihove vođe smatrali da mogu da pređu na stadijum jugoslovenstva, dotle su ostali narodi u njoj tek počeli da doživljavaju stvarno nacionalno buđenje i objedinjavanje.