" O tome smo sanjali Tomislav nikolic i ja "

Hm,hmm.. sdanjali ste i "dosanjali"...VLAST...i "OVLAST" koja ide uz istu..nudili ste sve...hm,hmm..od "Rafnu goru"..."Petrovu goru".."Frusku goru"..koju jos "osvajate".."Avala je pala"..          
......................................................................
Српска радикална странка (скраћено СРС) је највећа ванпарламентарна политичка партија у Србији. Основана је 1991. године уједињењем Српског четничког покрета, на чијем је челу био Војислав Шешељ и највећег броја општинских одбора Народне радикалне странке, које је предводио Томислав Николић.      

Fabrika "Simpo" ad Vranje pokloniće Eparhiji raško - prizrenskoj fabriku lameliranog nameštaja i pilanu sa pratećim objektima i zalihama repromaterijala, gotove robe, gotovih proizvoda i sitnog inventara.
Vrednost poklona iznosi 107.009.790,58 dinara.      

Kralj bez zaposlenja...hm,hmm.."zbog tranzicije"..
"Iznenadno i užasavajuće zatišje je stupilo u Petrov život. Ništa nije imao da radi, igde da ide, i malo čemu da se nada. Istina, još uvek je bio u vezi sa političarima neki od njih su ga pratili i u Švajcarsku, ali su mu se njihove diskusije i planovi činili besmislenim i neodređenim. Beskrajno su pričali šta bi moglo biti da je bilo. Oživljavali su stare argumente i staru čemer. Petar, naročito nije mogao zaboraviti hvatanje i suđenje đeneralu Mihailoviću".
Najzad je javljeno da će dobiti privremenu francusku vizu. Jedan detalj iz Aleksandrinih memoara, o kraljevoj depresiji, najbolje govori o njegovom sveopštem razočaranju. Kraljica Aleksandra piše da je ironično govorio:
......................................................................................................................................................................................................................................
"Ja sam nezaposleni kralj a jedini posao koji znam je kako biti kralj. Obučavali su me za kraljevstvo otkako sam rođen. Ne, nisam mogao studirati inženjerstvo, ne nisam mogao ostati u mornarici, ne nisam mogao reskirati svoj život u ratnom vazduhoplovstvu. Utrošili su na hiljade funti, praveći, kako se ispostavilo, od mene neupotrebljivog pojedinca. Ali uspeli su u tom da zavolim svoj posao. Hoću da budem kralj i nizašta drugo nisam spreman".
U prisustvu kralja Petra II nije se smela spominjati Jugoslavija, nije se smeo spominjati novac, nije se smeo spominjati kraljevski dvor, kuća ni dom. Razgovori između Aleksandre i Petra ličili su na razgovore dva kultivisana stranca - bili su besmisleni i prazni. U jesen 1947. godine Aleksandra je, kao i Petar, žarko poželela da zajedno otputuju u Ameriku. Međutim u Vašingtonu, oko kralja Petra su se počele vrzmati mlade, lepe i slobodoumne Amerikanke i Aleksandra je osetila ljubomoru. Htela je da što pre napuste Novi svet. Petra je, međutim, taj svet oduševio "zbog dinamike". Vratili su se u Evropu gde je opet Petar počeo tugovati za Amerikom.
.......................................................................................................................................................................................................................................

- Uzalud, Sandra sve je uzalud - rekao je jednog dana Petar, zapisala je u sećanjima Aleksandra - Isuviše mi nedostaje Amerika. Vraćam se tamo.
Bila je to završnica Petrove "ljubavi na prvi pogled" ali i kraljev kraj. Ali i kraljičin. Oboje su postali "miljenici" medija. Francuski list "Erdus dimanš" objavio je da je sirota srpska kraljica Aleksandra na rukama stalno nosila dve ogromne srebrne narukvice "da bi prikrila na rucitragove koje su zauvek ostavili noževi od brijača". Ali nije to bio jedini način na koji je ona pokušavala da se ubije, piše dalje ovaj list, i hronološki ređa da je 1953. godine progutala celu kutiju barbiturata, jer joj je Petar iz Pariza poručio da želi da se razvede. Sledeći put skočila je sa drugog sprata, ali je pala u vodu i dobila samo laku upalu pluća. Smrt se za stalno nastanila između Petra i Aleksandre.
Kralj na dnu svojih jada
Pakao se razbuktavao i u Petru. Radoje L. Knežević, u predgovoru Pavlovićevoj "Ženidbi kralja Petra Drugog" piše da je "dno jada bilo" kada je mladi kralj po ko zna koji put pokleknuo pred Čerčilom i 2. septembra 1944. i zapretio četnicima i drugim borcima u Otadžbini:

"Ko ne priđe Maršalu Titu, neće uspeti da se oslobodi izdajničkog žiga ni pred narodom ni pred istorijom."

To ga je celog života grizlo, pritiskivalo kao sinji kamen, progonilo kao one legendarne zmijokose furije. Miloš Crnjanski potseća da "kralj Petar Poslednji", nije ispunio ni očev zavet:
- Ma šta se desilo, ma šta radio, zapamti da ti je dužnost, čak i ako te to napravi nepopularnim, da čuvaš jedinstvo Jugoslavije, jer budućnost celog sveta zavisi od toga" - savetovao je otac Petru.
Kosta Pavlović svoju knjigu o kraljevoj ženidbi završava konstatacijom nekog psihijatra:
"Bivši kralj nigde nije mogao da se skrasi. Neprestano je putovao između Engleske, Francuske, Monaka, Švajcarske i SAD, svraćajući i do Španije, Italije i Nemačke. Deda mu je nazvan Oslobodiocem, otac Ujediniteljem. Petar II bi se mogao nazvati Nesrećnikom, jer je bio zaista nesrećna i tragična ličnost."

http://www.svet.rs/planeta/incident-na-sahrani-posmrtnih-ostataka-kralja-petra-drugog-i-porodice-tomislav-nikolic-i-ivica-dacic-izvizdani-na-oplencu#comment-829326          

Ali, zašto bi srpsko rukovodstvo saučestvovalo u "Oluji"? Koji je bio njihov interes?

- General Rade Bulat izjavio je da je Milošević za svakog proteranog Srbina iz Hrvatske dobio po 20.000 maraka! Bivši šef hrvatske službe bezbednosti Hrvoje Šarinić tvrdi da je Karadžić trgovao sa Tuđmanom i da mu je čvrsto obećao da se neće mešati kada Hrvatska napadne RSK! To su ozbiljne informacije...

Ali, sve to je teško dokazati...

Krivi su radikali

Imate li još nade da ćete se vratiti u Hrvatsku?

- Nisam se ja, niti bilo koji drugi izbeglica, ogrešio o propise ni Hrvatske ni Srbije. Nismo mi tražili "veliku Srbiju", niti smo zvali radikale da nas "brane" i mašu srpskim zastavama uz parole "Ovo je Srbija". Da nije bilo tih koji su nepozvani došli i pričali o granicama kod Karlobaga i Virovitice, ne bi bilo ovog stradanja. Zato se iskreno nadam da ćemo se vratiti svojim domovima.

- Vidite, za 16 godina nijedna vlada, ni Jugoslavije, ni Srbije, nije uputila nijednu protestnu notu Hrvatskoj za maltretiranja, ubistva i silovanja ljudi, niti za opstrukciju povratka izbeglih. Ova tema nikad nije bila na dnevnom redu Skupštine. Svi dosadašnji ministri spoljnih poslova izjavljivali su da Srbija nema otvorena pitanja sa Hrvatskom. Da li je to zato što je srpska imovina ostavljena Hrvatskoj kao deo nadoknade za ratnu odštetu? Vrlo moguće, jer ni Hrvatska više ne spominje da će podići tužbu za ratnu odštetu od Srbije. Kad su izbeglice došle u Srbiju, opštinski SUP-ovi delili su im formulare u kojima su oni potpisivali izjave da se po dobijanju jugoslovenskog državljanstva automatski odriču hrvatskog državljanstva. Po zakonu, oni su se na taj način direktno odrekli svojih nekretnina u Hrvatskoj!

Sve je, dakle, isplanirano unapred?

- Naravno da jeste. Neposredno pre napada hrvatskih snaga demontiran je čitav raketni sistem odbrane RSK, hrvatske snage imale su kompletan raspored minskih polja, smenjen je ratni komandant, a doveden general čija je specijalnost evakuacija stanovništva.

Na nedavnom obeležavanju godišnjice "Oluje" u Beogradu bilo je jedva stotinak ljudi. Kako to objašnjavate?

- To je najbolji dokaz da je izbeglicama svega dosta. Dosta je bilo paljenja sveća i parastosa. Dosta je više da nas predstavljaju neka udruženja koja još u kancelarijama drže slike Miloševića i Karadžića. Mi hoćemo ili da se vratimo u Hrvatsku ili da dostojanstveno živimo u Srbiji. Za našu muku odgovorne su obe ove države i zato ćemo ih tužiti.      

http://www.kurir-info.rs/sfrj-u-duznickom-ropstvu-eks-ju-republike-u-minusu-90-milijardi-tesko-da-ce-ikad-vratiti-dug-clanak-1347485

             

BEOGRAD - Urednik Novinske agencije FoNet Davor Pašalić (55), u noći između srede i četvrtka, oko 01:00 sat posle ponoći, teško je u dva navrata pretučen na Novom Beogradu, u blokovima 22 i 23, nedaleko od zgrade u kojoj stanuje.

Pašalića, koji se pešice vraćao kući, kod Vojnomedicinskog centra presrela su trojica nepoznatih mladića i od njega zatražili novac, preteći mu da imaju pištolj.Kada je odbio da im da novac, počeli su da ga tuku rukama i nogama i pri tome mu zadali više od 30 udaraca.Dok su ga tukli, napadači su vikali da je ustaša i Hrvat.

Kada su konačno prestali da ga udaraju i potom otišli, Pašalić je ustao sa zemlje i krenuo preko autoputa, prema zgradi u kojoj stanuje.Usput su mu prišla dvojica starijih takođe nepoznatih mladića i počeli da se raspituju o napadu.

Jedan mu je dao papirne maramice da obriše krv sa lica. Zajedno sa njim su prešli most preko autoputa.

Na drugom kraju mosta, međutim, ponovo su ga dočekala trojica napadača i opet počeli da ga tuku, uz povike "ustašo" i da imaju pištolji, dok su se dvojica starijih izmakli u stranu i sve to posmatrali.

U nekom momentu, Pašalić je uspeo da se udalji, okrvavljen je došao do stana, presvukao se, otišao u Urgentni centar, koji nije bio dežuran, pa su ga poslali na Vojnomedicinsku akademiju (VMA).Tamo su mu sanirane teške povrede glave, posle čega je dao izjavu policijskoj patroli koja je tu bila.

Pašalić je zadobio posekotine i podlive po glavi, licu i usnoj duplji, polomljena su mu dva zuba, i ima modrice po celom telu.       

Na "radosnu vest".."Naprednjaci stabilno,radikali se bude, naprednjacima veruje pola Srbije"...."moz da bidne al nemora da znaci"..50% gradjana,"od izaslih"..50% ne izlazi, zbog odvratne stranacke ponude,..hm,hmm pa od toga "alikvotni deo koalicije"..hm,hmm.."budi se istok i zapad, budi se sever i jug, koraci tutnje u napad, napred uz "gospodina je gospodin"..hitaju prema granicnim prelazima...beze ! a..?      

Hm,hmm..." PPV Srbije, Natasa Kandic donela odluku, oslobodjen general omrazene komunisticke JNA, Vlado Trifunovic",Hm,hhmmmm "zasticeni svedoci, Ivica Dacic,Vuk Draskovic,djeneral Bogoljub Pejcic, dragovoljci, Toma i Vucic ne idu u den Hag"...hm,hmm

Vrhunski cinizam slovenačke politike i tužilaštva.Regularna vojska jedne pravne države izlazi na medjunarodnu priznatu granicu.Pri tome neki samoorganizovane protuve i obični gradjani kojima je u mesnim kancelarijama podeljeno naoružanje bez ikakvog razloga napadaju regularnu JNA i ubijaju 5 a ranjavaju 17vojnika.Divljanje Slovenaca se nastavlja na karaulama,gde se isključuje struja i voda.Italijanski i Austrijski graničari pokušavaju da dobace creva sa vodom što bliže našim karaulama.Izludjeni od žedji mladi vojnici JNA izlaze iz karaula pokušavajući da dohvate crevo.Slovenci su to i čekali,ubijali su ih kao zečeve.Velika je to sramota Slovenačkog naroda jer u tom trenutku Slovenija nije imala nikakve regularne vojne jedinice već su obični gradjani uzimali oružje i ubijali tudju decu.Hm,hmm..kasnije "bez zrtava" po utvrdjenom scenariju, Nebojsa Covic i Legija,hm,hmm..petog oktobra, doturaju crevo policajcima u stanice Majke Jevrosime..a, uznemireni gradjani, iznose "provijant",namestaj i slike iz "skupstinskog narodnog zdanja"..itd,itd       

Hm,hmm...general Trifunovic..govoreci jezikom Momcila Bajagica,," nije votka rakija al je viski akcija"..pomenuti "drug"..je, postupio po "delu pravila sluzbe" koje "im" je odgovaralo..onesposobio je "deo tenkovlja i topovlja", kako nebi palo u ruke "secesionista i neprijatelja".."nije ih bacao u Neretvu i Sutjesku"..pa je tako "svrsilo u utrobu zeljezarne Sisak"..onaj drugi deo "tenkovlja i topovlja", se uspesno povukao sa "neprijateljske teritorije"..i, znamo "svrsio je u utrobu zeljezarne, pardon zelezare Smederevo"...hm,hmm.. macehinskim odnosom, prema Juznoj Srbiji,"bivsoj republici Makedoniji"..hm,hmm. nisu ostavljeni ni gvozdeni vojnicki kreveti "da svrse u utrobu zelezarnata Skoplje"...a kazu da "nema rata bez ekonomskog interesa"..a..?