Komunisti Srbije

http://www.vestinet.rs/video-2/noam-comski-radnicko-samoupravljanje-je-buducnost

Doziveli smo te "bezbednosne mere drzave" u Srbiji, kada je na tribini, tokom "tekme", sedeo uvazeni lider "STRANKE SRBSKOG JEDINSTVA " , poznat u "vaseljeni" kao Arkan, i ministar policije Radmilo Bogdanovic. Starim recnikom receno, bio je to vodja FALANGE, po Musolinijevom modelu, za disciplinovanje.."mirnih protesta",kasnije i drugih naroda i nacija,sa smrtnim i profitnim posledicama,danas se to zovu navijaci. Orepci, zlog semena u sportu,fasiste dozivotnog aktiviste Samarana, o kome je u vise navrata, pisao i objasnjavao Ljubodrag Duci Simonovic. Kao i u mnogim situacijama, drzava Srbija, ga je potisnula i potiskuje ga sa oprobanim receptom, proglasi ga za KOMUNISTU. Ni jedan ministar sporta, na drzavno-politickom nivou, se nemoze porediti sa njim, ni Bingulac, ni Dule Savic, ni bivsa "gospodja ministrka" sa nizom deviznih dnevnica bez efekata. itd..."za pametnog coveka je i komarac muzika"

Čeličana „GST stil" radila je uspešno 105 godina, a onda ju je kupio Mit Romni i sve je propalo, isisao je život iz nas kao vampir, 750 ljudi je ostalo na ulici - poručuju u video-spotu bivši radnici čeličane u američkom Kanzas Sitiju.

Uvod
Jesi li ikada umio san toliko verno da ti se učinio stvarnim? I da li si poželeo da se iz sna nikad ne probudiš? Da je tako, kako bi onda razlikovao snoviđenje od stvarnosti? Morfeus, MatrixDevedesete godine 20. veka obeležila je pandemija globalnog virusa: demokratije. Smrtonosnivirus, nekakav freedom bug, crv slobode, razmnožio se posle pada Sovjetskog Saveza, te je tokom jedne decenije broj demokratskih zemalja u svetu porastao sa 69 na 118. Milioni ljudi, koji sugodinama primali vakcinu protiv virusa demokratije, slave slobodu ponovo stečenu posle raspadadiktatorskog sistema samozaštite. Odmah su se demokratijom zapadnog tipa zarazili i oni koji su dotada bili imuni na nju. Posle pada Berlinskog zida, bujica mladih sa Istoka prelazi preko gvozdenezavese, simbola podevljenosti dva sveta - slobode i totalitarizma. Ljudi se grle na ulicama, igraju i smeju dok beskonačnikaravan „trabanta", „lada" i drugih neobičnih .vozila proizvedenih u istočnom bloku kreće kazapadnim putevima. Ali infekcija tu ne prestaje. Zaraza crvom slobode podmuklo se širizemaljskom kuglom. Hara i po najudaljenijim mestima: od jugoistočne Azije do Latinske Amerike, pa sve do Kine, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag svoje prošlosti. Zajedno sa demokratijom širi sei ropstvo. U mnogim delovima planete (čak i u nekim zemljama zapadne Evrope), gotovo 27miliona ljudi pada u ropstvo. Početkom devedesetih godina, robinje seksa iz zemalja bivšegistočnog bloka osvajaju zapadno tržište. One imaju nešto zajedničko: lepe su, jeftine, i - očajne.Tržište seksa je tek vrh ledenog brega. Globalizacija više pogoduje iskorišćavanju robova negoindustriji. U opticaju su ogromne sume, jer nije bilo više robova još od vremena trgovine prekoAtlantika. To nam se čini nemogućim; a zaključak preteran. Ali, brojke, dokazi i priče, koje samčula tokom dugogodišnjih istraživanja, govore nešto drugo. Robovi su postali sastavni deoglobalnog kapitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi, u voćnjacima Kalifornije, uilegalnoj ribarskoj industriji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim nazivom, ili bez naziva.I to je paradoks. Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju, već ih spaja - kako ekonomistikažu - snažan i direktan uzajaman odnos. Drugim recima, ove dve pojave razvijaju se na sličannačin, pri čemu razvoj jedne uslovljava razvo.
11 druge, Devedesetih, kao uostalom i pedesetih godina, opet počinje proces dekolonijalizacije.Međutim, dešava se da broj robova raste a njihova cena pada baš kada kolonijalne zemlje stičunezavisnost. Danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antičkog Rima - i to nije slučajno- jer u ono doba koncept demokratije praktično nije ni postojao. Ali, stari Rimljani su cenili robovekao retko blago koje su skupo plaćali. Danas, naprotiv, robova ima napretek, njihova vrednost jeminimalna i posmatrani su kao „obavezan trošak u međunarodnom biznisu". Pa, ipak, mi, prosvetljeni građani „demokratskog sveta", smatramo da nije prikladno poistovećivati demokratiju iropstvo; to nam čak deluje apsurdno jer još smo u zabludi daje sloboda osnovna garancija da seropstvo neće vratiti. Cesto pominjan primer američkog građanskog rata, koji se u literaturi prikazujekao bitka za oslobađanje Juga od ropstva, pojačava takvo lažno ubeđenje. Svi mogu da se uvere u toda je najžešća diskriminacija belaca protiv crnaca vladala u državama na Jugu i to posle završenograta. Danas vlada* mišljenje daje pojava ropstva povezana samo sa iskorišćavajem siromašnihnacija od strane bogatih, mada činjenice pokazuju suprotno. Najviše žrtava nije bačeno u ropstvo,kupljeno i prodato od inostranih profitera, već su to učinili njihovi sunarodnici. I ova neočekivana, perverzna veza demokratije i ropstva direktna je posledica onoga što ću nazvati „ološ ekonomijom".Ološ ekonomija je pojava koja se kroz istoriju periodično ponavlja i često povezuje sa velikim iiznenadnim promenama u društvu. Kada su u toku radikalne promene, političari gube kontrolu nadekonomijom. Ona postaje nezavisan entitet, ban instrument u rukama novih i beskrupuloznih

Mali kapaciteti prihvatilišta, a sve veći broj beskućnika
Pouzdanih podataka o broju beskućnika nema, ali istraživanje Centra za unapređenje stanovanja socijalno ugroženih grupa "Hausing centra" pokazuje da u Srbiji živi oko 800.000 njih ili onih koji su u riziku da to postanu kao i da kapaciteti prihvatilišta nisu dovoljni.

Goran Novaković učestvovao u privatizaciji „Zmaja“ zajedno sa Zoranom Ćopićem, čovekom Darka Šarića. U kupovini firme učestvovali i Rodić i Stanaj.

Bivši ministar energetike Goran Novaković učestvovao je u privatizaciji firmi u Srbiji, i to s ljudima koji se dovode u vezu s organizovanim kriminalom!

Kupovinu Industrije poljoprivrednih mašina „Zmaj“ Novaković je obavio u tandemu s biznismenomBogdanom Rodićem, osnivačem „Roda marketa“, s nekadašnjim vlasnikom „MB pivare“ Zoranom Ćopićem, optuženim za pranje para Darka Šarića, i s članovima porodice Antona Stanaja iz Crne Gore, koji je prošle godine osuđen u Srbiji na šest i po godina zatvora zbog međunarodnog šverca cigaretama!

Kupili firmu 2006.

Prema informacijama koje je objavio Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Novaković i ostali „partneri“ stajali su iza konzorcijuma firmi koji je 2006. godine na tenderu kupio „Zmaj“ za milion evra, uz obavezu da ulože još šest miliona u narednih pet godina.

Konzorcijum je koristio niz kompanija sa Britanskih Devičanskih ostrva i iz Delavera (of-šor zona u SAD) i tako imao kontrolu nad firmama koje je kupovao, a prikrivao stvarne vlasnike.

Kupci su odmah posle privatizacije prestali s proizvodnjom u „Zmaju“, čime su prekršili kupoprodajni ugovor, a posledica je bila otpuštanje radnika i pretvaranje tog giganta u pustaru obraslu u korov.

Smenio ga Đinđić

Grupu tada nepoznatih firmi pravno je zastupao i njihovu dokumentaciju potpisivao biznismen Pavle Bašić, koji je 2010. godine osumnjičen da je učestvovao u zloupotrebama prilikom privatizacije kompanije „Industrija kotrljajućih ležajeva“ iz Beograda.

Novaković, bivši ministar energetike koga je Đinđić smenio, bio je direktor kompanije „ERG internešenal“ s Britanskih Devičanskih ostrva, koja je osnovala firmu „Figra“ iz Beograda. „Figra“ je u „Zmaju“ imala 50 odsto vlasništva. Kasnije je firma „Finpro“ kupila 100 odsto udela preduzeća „Figra“ i time 50 odsto udela u „Zmaju“.

On juče nije hteo da komentariše ove navode.

Agencija: Nisu kršili ugovorU Agenciji za privatizaciju kažu da je konzorcijum koji je kupio „Zmaj“ ispoštovao sve elemente ugovora.- Ispunili su sve ugovorene obaveze nekoliko meseci pre ugovorenog roka. Čak su, uz saglasnost Samostalnog sindikata, izašli iz naše kontrole – kažu u Agenciji za privatizaciju.

Владимир Чобић 10.03.2012. у 09:14

Да ли ико при здравој памети може поверовати да Дража, Калабић и остали крвници пребивају у ”светом окружењу”? Овај чланак је стварно срамота за Фонд Слободана Јовановића. Дражини ”четници” су ољагали и обрукали све што се до њих сматрало часним и српским:
1. Прво сам назив четници. До Драже и сличних њему никада српски четник није сарађивао са окупатором, нити било шта узимао или добијао од њега, већ га је искључиво тукао где је стигао.
2. Обрукали су и часни православни крст и огадили га у крајевима где су ”четовали” јер су клали пре свега Србе (”комунисте”) а и све остале који би им пали шака. Ја сам из Врчина – села на 15 километара од београдске Славије. Деда и баба су ми били прости сељаци којима је Тито отео земљу (аграрна реформа), али су ми из прве руке причали шта су и како су радили четници. Нема то никакве везе са удбом или Русима, Енглезима…
3. Обрукали су и огадили српску монархију и династију, јер су уместо против окупатора, ратовали против народа – бахато, кукавички и крвнички.
4. Ослобођење Крушевца 1944 – стварно је врхунски цинизам писати да су четници ослободили Крушевац у октобру 1944. Размислите логично – Немачка је потпуно капитулирала неколико месеци касније. А ”четници” су до тада 3 године имали шансе да ослободе било који град или село, само да су хтели. А могли су.
5. И тако даље. Дражини ”четници” нису били стварно четници, јер четници четују. А не држе власт и управу по селима заједно са Швабама.
6. И на крају, ко данас слави Дражу Михајловића? Већина њих које лично познајем, а и ово што читам по новинама су жестоки поборници идеје ”Косово Република (сада већ држава)” и Србија што пре у НАТО и ЕУ. То су деца Вука Драшковића и сличних ”мудрих” ”Срба”. Не чуди ме да такви следе издајничку мисао и дело ђенерала Драже, али је запањујуће колико следбеника имају… То су они што су деветог марта 91 говорили ”Шта ће нам Крајина”, да би после било ”Шта ће нам Босна”, касније ”Шта ће нам Косово” а данас шта ће нам Србија.
Е то је Дражина идеологија, лик и дело.
7. Радо читам текстове на овом сајту, јер до сада нисте попуштали пред општим мраком и глупошћу која је покрила Србију. Надам се да ћете се одупирати и даље….

Новине "Борба", независан политички и друштвени лист који је 1922. године покренула Комунистичка партија Југославије.

Први број је изашао 19. фебруара 1922. године у Загребу. Лист је забрањен 13. јануара 1929. године, после увођења Шестојануарске диктатуре.

Поново је излазио током Другог светског рата у ослобођеном Ужицу, од 19. октобра до 27. новембра 1941. године и у Босанској крајини од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943. године. Штампала се у селу Дринићу.

После ослобођења Београда, 15. новембра 1944. године почео је поново да излази као дневни лист, а од 22. октобра 1948. године у Загребу, као орган КПЈ (СКЈ).

У Борби су између осталих као уредници, односно главни уредници или директори учествовали: Златко Шнајдер, Владимир Чопић, Иван Крндељ, Огњен Прица, Јосип Краш, Веселин Маслеша, Маријан Стилиновић, Пуниша Перовић, Вељко Влаховић, Влајко Беговић, Лазар Мојсов, Мома Марковић, Владимир Дедијер и Здравко Чолић.

Од 9. јуна 1954. Борба је орган ССРНЈ (Социјалистичког савеза радног народа Југославије).

Лист је одликован Орденом заслуге за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем.

Борба је приватизована крајем 2008. године и први редизајнирани број изашао је 15. јануара 2009. године. Под новим руководством, на чијем је челу био нови власник и главни уредник Иван Радовановић Борба је излазила неколико месеци и током 2009. године, после 87 година постојања, лист је угашен.

U selu Čikaku, udaljenom šezdesetak kilometara od Budimpešte, danas je otkrivena bista regenta Mađarske od 1920. do 1944. godine i saveznika Adolfa Hitlera Mikloša Hortija
Otkrivajući bistu, predsednik opštine je rekao da je Horti pokazao pravi put zemlji koja je bila sve više podeljena, u trenutku kada je jedinstvo bio prioritet.

Horti je bio austrougraski admiral i zapovednik flote, a učestvovao je u gušenju pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918. godine.

Kao regent Mađarske, državu je uveo u rat na strani Hitlerove Nemačke i učestvovao u agresiji na Jugoslaviju i Sovjetski Savez.

U Jugoslaviji je proglašen za ratnog zločinca, zbog masovnih likvidacija civila u Vojvodini, koje su sprovodile njegove jedinice.

Njegova rehabilitacija u Mađarskoj počela je pre desetak godina, a ubrzana je u vreme desničarske vlade Viktora Orbana.

Pre deset dana na Bogoslovskom fakultetu Reformatske crkve u Debrecinu otkrivena mu je spomen ploča, koju je osvetio glavni biskup Mađaske.

Deset dinara za kilogram maline! Na otkupnom mestu hladnjače Stanić kod Arilja, ova cena dočekala je proizvođače koji su na skladištenje doneli maline.
Za drugu klasu „crvenog zlata“ isti kupac nudi – osam dinara, a jedan od većih proizvođača iz Radaljeva kod Ivanjice pokazuje otkupni list kao dokaz da nije u pitanju greška, zbog koje je sa priznanice slučajno izostala još jedna nula.
„Pitao sam na otkupnom mestu da li je ovo greška, ili ismevanje seljaka. Nisu mi ništa odgovorili. Samo se hvataju za glavu i sležu ramenima! Kad je moje osmogodišnje dete pitalo, da li da obere tri gajbice malina za jedan sladoled, nisam znao šta da odgovorim!“, priča vidno iznerviran proizvođač.
U hladnjači Stanić objašnjavaju da je postavljanje cene na vidno mesto zakonska obaveza, a tako nisku ponudu obrazlažu činjenicom da se prava vrednost maline još ne zna.
„To neće biti prava cena, moramo čekati još nekoliko dana dok ne saznamo koliko će ovogodišnji rod vredeti u inostranstvu“, kaže Milan Stanić, vlasnik hladnjače.
Dok se berba polako zahuktava, u iščekivanju armije nadničara koji će u ariljski kraj doći po dnevnice „trbuhom za kruhom“, proizvođači maline ne odustaju od svog zahteva: traže 1,26 evra za kilogram roda.
„U selu Lipolist otkupljivač plaća 100 dinara za kilogram, ali je i to nedovoljno za pokrivanje troškova proizvodnje. Tražimo, takođe, da država subvencioniše svaki kilogram sa 20 centi„, tvrdi Dragan Bogdanović, predsednik Udruženja proizvođača Vilamet.

„NA POVERENJE“
Na jednom otkupnom listu hladnjače „Stanić“ vidi se da je za 36,5 kilograma, koliko je imao u 17 gajbi, proizvođaču obračunato 383 dinara (sa PDV). Na istom papiru piše i to, da će ova hladnjača konačnu cenu doneti 31. oktobra „u skladu sa kretanjem cene maline na evropskom tržištu“, a kao rok za isplatu naveden je 31. decembar 2012. godine.
...................................................................................................................................................................................
Doduse 12 septembar 2011.godine,stanje je bilo..
...............................................................
Zdravo,

Evo raspitao sam se za cijenu malina ovdje u Svedskoj pa nadam se da ce ti biti od pomoci.
Cijena kilograma zaledjene maline se krece od 6 do 11 eura zavisno od
prodavnice u kojoj se prodaje. Pakovanja su od 250 g do pola kg.
Sto se tice svijeze maline nju prodaju na ulicnim tezgama u
kutijicama velicine otprilike 11x7x5 cm po cijeni od 3 eura po kutijici.
Posto pretpostavljam da je to pakovanje oko 250 g proizilazi da je
kilogram oko 12 eura.
Tako da cijena maline u odnosu na cijenu u Srbiji (koliko sam obavjesten 20 din po kg) je stvarno mnoooooooooooooogo veca.

Srpske maline u Evropu po ceni od 1,60 evra
Tanjug | 01. 03. 2012. - 16:28h | Komentara: 64
Unija malinara Srbije i austrijska kompanija CWS Best Food potpisali su danas u Beogradu ugovor o otkupu 50.000 tona smrznute maline "vilamet" ovogodnišnjeg roda po ceni od 1,60 evra po kilogramu.
Predsednik unije koja okuplja 18 udruženja Dragiša Terzić rekao je, nakon potpisivanja ugovora, da će malina proizvođačima biti plaćana po 1,21 evro po kilogramu, što je odlična cena i da prvi put proizvođači znaju otkupnu cenu pre ulaska u malinjak.
On je rekao da je ranija otkupna cena bila od 55 do 60 evro centi po kilogramu bila vrlo niska istakavši da se više od 350.000 ljudi u Srbiji bavi proizvodnjom tog jagodičastog voća.
- Ovim potezom Unije malinara obezbedena je životna egzistencija za pola miliona ljudi u Srbiji, a stvarnjem brenda prepoznatljivog u Evropi stvara se prilika za otvaranje 50.000 novih radnih mesta u našoj zemlji. Cena i količina otkupa dogovoreni su za ovu godinu i usklađivaće se svake naredne - rekao je Terzić.

Dragan
Subota, 03. 03. 2012. 22:50h
neregistrovan korisnik
Svaka čast prijatelju!Uzeo si mi iz usta ovu rečenicu sa Dafinom i Jezdom.Ljudi,kucajte u "Google"-u: Mag Michael Wally - izaći će vam ovaj lik sa svojim burazerom,kao menadžeri u nekakvoj agenciji za consulting i pravljenje reklama na radiju,a to se sve nalazi u nekakvoj varoši na pola puta između Beča i Linca.Toliko o "moćnom" partneru koji treba da uloži 80.000.000€ u ovaj posao.Ali,šta da se radi...Nama Srbima nikad dosta bajki,mitova i obmana svake vrste...

dr
Petak, 02. 03. 2012. 20:37h
neregistrovan korisnik
Citajuci komentare uocavam da smo mi veoma cudan narod. Ja nisam sa sela poticem iz gradske porodice i imam mogo vise od 50 god.Vidite malina se nebere samo 2-3 meseca nego je treba i preko godine orezivati .okopavati,rezati ,zalivati ite kako dobro negovati da bi imalo sta da se ubere.Zato bih zamolio te lezilebovice kao isve spekulante koji se bogate na tudjoj muci da neumanjuju nesto sto drugi uradi a pritome za- borave proslogodisnja lazna obecanja.Zasto im sada smeta to sto je neko uradio dali ima ili nema registraciju ima ili nema stranku.Valjda idu izbori pa ce nekoj stranci faliti tih 100.000 i vise glasaca.Ponovo bih pitao "gde su njihove pare" jer tek sada se vidi koko je taj narod pljackan od nazovi tajkuna. Ista je slika i sa pstalim poljoprivrednicima gde su ove disproporcije jos i drasticnije ali sta vredi sto to svi znamo kada to nezna i aktuelni ministar. ili nece da zna ili stvarno nezna.

Turska Komunistička Partija drži kako je turski premijer Recep Tayyip Erdogan direktno odgovoran za incident u kojem je turski vojni zrakoplov srušen od strane sirijske protuzračne obrane nakon što je zrakoplov ušao u sirijski zračni prostori. TKP zbog incidenta također poziva na ostavku cijele turske vlade.

Centralni Komitet Partije održao je danas konferenciju za novinare na kojoj je istaknuto: "Ovo ponašanje je prljava igra koju provodi turska vlada uz podršku SAD-a i Izraela. Ovo također nije prvi provokativni potez od strane turske vlade."

Prenosimo vam cijeli tekst službenog proglasa:

Izjava povodom rušenja turskog vojnog zrakoplova iznad Sirije:
Pozivamo Erdogana da odmah podnese ostavku !

Пише Угљеша Мрдић

Некада је у нашој држави на једног пензионера долазило четири запослена радника. Данас је у Србији број пензионера и запослених скоро изједначен. Осим тога, имамо радно неактивних пола милиона људи више него радника, а највећи број оних који примају плате или пензије живи на рубу егзистенције

KOMUNISTI SRBIJE – Glavni inicijativni Odbor
Telefon i faks: 011 3514478
Beograd
8. Crnogorske brigade
Pokrajinski komitet za Vojvodinu Opštinski komitet Vršac
Predsednica: Eržebet Nađ Olajoš Maršala Tita 50.
Tel: 024 528 981 Predsednica: Zineta Markov
Tel: 063 876 1042
Opštinski komitet Subotica
Trg cara Jovana Nenada 15/2 Opštinski komitet Bela Crkva
Predsednik: Ištvan Jo Predsednik: Dragan Stanković
Tel: 024 555 695 Tel: 061 201 3635
Opštinski komitet Kula
Maršala Tita 151. Opštinski komitet Kikinda
Predsednik: Jezdimir Grubač Predsednik: Radovan Vasiljević
Tel: 026 724 440 Tel: 064 464 4784
Gradski komitet Novi Sad Gradski komitet Beograd
Predsednik: Mihajlo Knežević 8. Crnogorske brigade 6.
Tel: 060 165 0650 Predsednik: Vlada Milosavljević Tel: 064 238 592
Opštinski komitet Ruma
Železnička 22. Opštinski komitet Obrenovac
Predsednik: Branko Vuković Predsednik: Slobodan Janković
Tel: 064 512 1346 Tel: 064 26 85 792
Opštinski komitet Irig Opštinski komitet Lazarevac
Predsednik: Željko Madi Predsednik: Nenad Vučićević
Tel: 060 670 2981 063 740 2257
Opštinski komitet Sremska Mitrovica Opštinski komitet Lajkovac
Predsednik: Dragan Vasić Predsednik: Vlastimir Jevtić
Tel: 064 060 9791 Tel: 064 418 7472
Opštinski komitet Pančevo Opštinski komitet Ub
Predsednik: Miomir Anđić Predsednik: Đorđe Mijatović
Tel: 064 959 2294 Tel: 014 463 066
Opštinski komitet Kovačica Opštinski komitet Užice
Predsednik: Zlatoje Krčadinac Predsednik: Gligorije Gujaničić
Tel: 064 411 2077 Tel: 031 571 328
Opštinski komitet Smederevo Opštinski komitet Bor
Predsednik: Vladimir Zeković Predsednik: Živojin Đurić
Tel: 026 618 984 Tel: 064 421 2602
Opštinski komitet Šabac
Predsednik: Svetislav Turudić
Tel: 062 161 3652

Љубодраг Дуци Симоновић

Да ли се може рећи да је „Манифест комунистичке партије“ – „Библија“ радничке класе? Може, али само у фигуративном смислу. Енгелсов предговор енглеском издању „Манифеста комунистичке партије“ из 1888. године јасно указује на антидогматски однос Маркса и Енгелса према „Манифесту“ – који су сами написали. Буквалистичко тумачење „Манифеста“ Марксову критику капитализма претвара у догматску мисао, а комунистички покрет у секташки покрет.

Савремена анализа „Манифеста комунистичке партије“ намеће питање: да ли развој капитализма отвара могућност за развој Марксове мисли, или све радикалније доводи у питање Марксову мисао?

Развој капитализма као поретка деструкције баца ново светло на Марксову критику капитализма доводећи у питање њену утемељеност и актуелност. Полазећи од Марксовог најважнијег методолошког постулата, да је "анатомија човека кључ за разумевање анатомије мајмуна", поставља се оправдан захтев да се уобличи таква критика капитализма која има у виду монополистички капитализам у његовој последњој "потрошачкој" фази развоја, у којој су се до краја развиле противречности капитализма као деструктивног поретка који све драматичније доводи у питање опстанак човечанства. Марксови главни постулати тек у светлу савремене критике капитализма добијају конкретну историјску препознатљивост и политичку вредност. Без тога они се своде на апстрактну хуманистичку реторику која одвлачи критичко-мењалачки ум од основних егзистенцијалних питања.

Када се има у виду да је капитализам довео човечанство на ивицу провалије, поставља се питање да ли је Маркс својом критиком капитализма, која се заснива на Хегеловој дијалектици историје, направио „медвеђу услугу“ човечанству? Највећи недостатак Марксове теорије је оно што чини њен највећи квалитет: њена уверљивост која проистиче из њене друштвене, историјске и визионарске утемељености. Она „покрива“ свеукупност живота човека као друштвеног и историјског бића и пружа могућност да се пронађу одговори на готово сва питања које модерни човек поставља. Међутим, у њој не постоји оно најважније: анализа развоја капитализма као деструктивног поретка и у том контексту разматрање могуће будућности (уништења) човечанства. Марксова мисао одвукла је критику капитализма из егзистенцијалне (Фурије) у есенцијалну сферу и на тај начин је допринела сакаћењу критике капитализма, као и сакаћењу класне (само) свести радника и самим тим сакаћењу политичке борбе против капитализма. Маркс је у својој критици капитализма „превидео“ најважније: борба за слободу човека истовремено је борба за опстанак човечанства.

На праву природу Марксове критике капитализма указује мисао оних који су га слепо следили. До данашњих дана капиталистичко уништавање живота и човека као биолошког и хуманог бића није постало „предмет“ озбиљнијег разматрања марксистичких теоретичара. И најрадикалнији марксистички критичари капитализма превиђају истину да је капитализам у својој бити деструктивни поредак. Ако Маркс „није могао“ у његово време да уочи деструктивне тенденције развоја капитализма, због чега то нису уочили његови следбеници - када је постало очигледно да је капитализам, поготову у његовој „потрошачкој“ фази развоја, постао тоталитарни деструктивни поредак? Одговор је једноставан: они нису развијали критику капитализма полазећи од тенденција његовог развоја, већ су се бавили тумачењем Марксове критике капитализма.

Овде би могло да се постави хипотетичко питање: да се борба за еманципацију човека у XIX и XX веку одвијала на основу свести о томе да капитализам уништава природу и човека као биолошко и хумано биће – да ли би се човечанство данас нашло на ивици провалије? Једна од најважнијих идеја „Манифеста“ коју је савремени капитализам довео у питање је да је капитализам „револуционарни“ поредак и да је, сходно томе, буржоазија „револуционарна“ класа. По Марксу, основни историјски „задатак“ буржоазије је да омогући да човечанство овлада природним законима и на тај начин створи могућности за ослобађање човека зависности од природе и нехуманог рада – да би могао да развије своје аутентичне људске особености као универзално стваралачко и слободарско биће. „Револуционарна улога“ буржоазије састоји се у томе да створи услове за „скок из царства нужности у царство слободе“ (Енгелс). То је основни разлог што је Маркс дао прворазредни значај развоју производних снага. Што се тиче радничке класе, њен основни историјски задатак је, по Марксу, да ослободи човечанство од угњетавања и да створи друштво у коме ће човек моћи да развије своје универзалне стваралачке потенцијале – као еманциповано природно и друштвено биће.

Постајање капитализма тоталитарним деструктивним поретком, при чему је капиталистички развој производних снага постао систематско уништавање природе и човека, намеће судбинско питање: да ли радничка класа, која своју историјску самосвојност стиче у односу према буржоазији, може да испуни свој историјски задатак уколико буржоазија није испунила свој историјски задатак, а то значи уколико је буржоазија од „револуционарне“ постала деструктивна класа?

Ово питање је тим пре оправдано, јер капитализам све драматичније доводи у питање биолошки опстанак европских (и других) народа и самим тим биолошки опстанак радничке класе најразвијенијих европских капиталистичких земаља која је носилац еманципаторског наслеђа грађанског друштва и као таква је најзрелији део светског радничког покрета. У овом контексту намеће се и питање: да ли гастарбајтерска популација може да постане аутентична револуционарна снага у развијеним капиталистичким друштвима која је у стању да створи нови свет? Ово питање важи и за национално-ослободаличке покрете у неразвијеним капиталистичким земљама света. Да ли борба за националну слободу може да прерасте у борбу за нови свет уколико радничка класа тих земаља није стекла одговарајућу еманципаторску и визионарску самосвест коју је могуће стећи само у борби против капиталистичког поретка и буржоазије као његовог носиоца? Могући одговор садржан је у питању: да ли свест о деструктивној природи капитализма може по себи да буде генератор такве политичке праксе светског пролетаријата, без обзира на његово конкретно историјско наслеђе, која ће довести до уништења капитализма?

Криза данашњег света истовремено је криза пролетаријата као револуционарног субјекта. У „потрошачкој фази“ развоја капитализам је успео да сведе раднике, путем развоја „потрошачког стандарда“, на средство за решавање кризе хиперпродукције и на тај начин на савезнике у уништавању света. Полазећи од стања у којем се налази радничка класа, идеолози капитализма настоје да „редефинишу“ природу радничке класе у савременом капитализму тако што је лишавају класне, што значи слободарске, самосвести. Конформистичко понашање великог дела радничке класе у развијеним капиталистичким друштвима није последица „нестанка радничке класе“, већ је последица интеграције радништва у капитализам на нивоу радно-потрошачке „масе“ и систематског обрачуна буржоазије с класним организовањем, класном борбом и класном самосвешћу радника. Конформистичко понашање радника је, заправо, последица класне доминације буржоазије, а не процес који се одвија сам по себи и који има фаталистички карактер. Да се не ради о коначној интеграцији радника у капиталистички поредак, већ о привременом стању, говори то што капиталисти по сваку цену настоје да задрже раднике под идеолошким „стакленим звоном“ капитализма – истовремено настојећи да се обрачунају с комунистичком мишљу која позива на борбу против капитализма и која пружа могућност за стварање хуманог света. Капиталистичка пропагандна машинерија настоји да прикрије оно што је најважније: страх од радника као потенцијално револуционарног субјекта била је и остала најважнија одредница капиталистичке политичке праксе.

Постајући тоталитарним поретком деструкције капитализам све више усмерава пажњу људи на основна егзистенцијална, и у том контексту на основна есенцијална питања. Капитализам је уклонио све идеолошке засторе и демистификовао истину. Човеку више није потребна ни наука ни филозофија да би схватио да капитализам уништава живот на планети. Есенцијални релативизам заменила је егзистенцијална очигледност. То је неприкосновено полазиште које неминовно условљава развој критичке свести и понашање човека. Све драматичније климатске промене, загађен ваздух, вода, храна, биолошко пропадање народа, усамљеност која је добила размере епидемије - непосредно погађа човека као биолошко и људско биће. На томе се заснива савремена трагичност: човек доживљава пропаст света као сопствену пропаст, а сопствену пропаст као пропаст света.

Овде и напомена да циљ борбе против капитализма није стварање социјалистичког, већ комунистичког друштва – и на томе треба инсистирати. Маркс и Енгелс јасно су указали на то да је социјализам само прелазна фаза од капитализма ка комунизму у којој радничка класа треба да се обрачуна с институцијама капиталистичког друштва. То је основ Енглесове тврдње да у социјализму треба да дође до „одумирања“ државе, права и других институција у којима се од човека отуђују његове стваралачке моћи и постају сила која влада над њим. У том контексту појављује се и теза о „подруштвљавању“ институција које су створене у грађанском друштву.

Схватање да је комунизам „далека будућност“ човечанства је превазиђена. Уништавајући све интензивније живи свет капитализам приморава човечанство да што пре успостави такав поредак који ће имати рационални однос према природи и у којем ће „духовно богатство постати мера људског богатства“ (Маркс). Комунизам није само слободарски императив, као што је то за Маркса, већ је постао егзистенцијални императив – и као такав је најнепосреднија и једина могућа будућност човечанства.

Смисао постављених питања у овом спису није у томе да се створи безнађе, већ да се радикализује критичко-мењалачки однос према капитализму. Саставни, и то доминирајући, сегмент класне свести радништва треба да постане истина да капитализам није само нељудски, већ деструктивни поредак, што значи да је борба за слободу човека постала борба за опстанак човечанства. У коначном, основни историјски задатак који капитализам као деструктивни поредак намеће радничкој класи је да она преузме управљање над средствима за производњу и усмери њихов развој ка задовољавању истинских људских потреба и ка оплемењивању природе.

„Уништимо капитализам – спасимо човечанство!“ - то је порука путем које треба да се уобличи класна свест савременог радништва (као и савремене хуманистичке интелигенције) и која треба да га покрене у његову последњу борбу - која ће се окончати пропашћу капитализма или уништењем човечанства.

Britanski istoričar i stručnjak za Drugi svetski rat Džefri Roberts (60) izneo je svoju teoriju, po kojoj bi, ako dođe do raspada EU, u Evropi na vlast mogao da dođe neki novi Hitler.

U intervjuu koji je dao za RT Roberts je pojasnio kako trenutni uzlet ultranacionalizma u Evropi podseća na onaj iz tridesetih godina prošlog veka.

- Ukoliko se evrozona raspadne, ukoliko pukne EU, najverovatniji je da će umereni i demokratski političari biti zamenjeni različitim nacionalistima. Pitanje je kakva će to vrsta nacionalizma biti, koliko ekstremna i koliko opasna. Ovde na scenu stupa istorijska lekcija. Još uvek ima ljudi koji se sećaju strahota nacističke Nemačke i svega što je ona donela - upozorio je Roberts, naglašavajući kako istorija, nažalost, ima tendenciju da se ponavlja.

Ipak, britanski istoričar je dodao kako su danas demokratska kultura i institucije mnogo jače nego sredinom prošlog veka. Zbog toga, prema njegovim rečima, evropska demokratija ima šanse da preživi ovu krizu.

- EU je ipak mnogo bolja od ultranacionalističke alternative. Ko zna šta će se dogoditi. Mislim da je moguće da EU preživi, i nadam se da hoće - kaže Roberts

Радош Бајић напустио Београд. Откуд то да се нисмо срели макар у мојим књигама у којима сам писао како су обични људи доживели Други светски рат? Па и председник владе је лепо рекао: „Доста са тим четницима и партизанима!” Да, али Равну гору као серију хоће Тијанић, хоће je и Крагујевац, град који је доживео покољ ђака и њихових професора. То је и прича Ђорђа Ковбаска, професора у крагујевачкој гимназији, руског емигранта. Могао је својим пореклом да се спасе од хитлероваца, могао је, али је Ђорђе Ковбаско заједно са својим разредом отишао у смрт. Драги колега, Ти и Тијанић у Твојој серији о селу и чешљању једне бабе окупили сте испред телевизора милионе људи. Зашто? Зато што је то била прича о обичним људима. Нова серија, Твоја и Тијанићева, има наслов „Равна гора”, што одмах одређује будућу тему. Али пре Равне горе дошли су хитлеровци. Како су обични људи на то гледали? Ћутали су. Ја сам видео те немачке војнике у Чачку. Улазе у кафану ,,Цар Лазар”, дижу руку у хитлеровски поздрав, пију пиво, каче на чивилук оружје. Прва диверзија је била баш у кафани ,,Цар Лазар”. Цоле Нешић, са дванаест година, украо је са чивилука револвер. После тога, Цоле је био курир у четницима.
Пре тога, како су се немачки војници понашали у Чачку? Мене су јако изненадили као војска која је држала пола света. Имао сам кума у трговачкој радњи ,,Код три младића”. У гимназији смо имали лепу наставницу немачког језика Наду Мамузић. Због њене лепоте добро смо учили немачки језик. Тај мој кум као власник трговине ,,Код три младића” запослио ме је да приликом куповине у његовој радњи преводим немачким војницима шта колико кошта. Они су куповали шта би угледали, кошуље, мантиле, женски веш. Толико су куповали да је трговина мога кума остала празна. По улицама видели смо немачке војнике како су испразнили трговину енглеског штофа код Ивановића. Видели смо и мањи камион до којег су долазили немачки војници и од шофера добијали пуне руке немачких банкнота. Лажних, сазнали смо. Променили су Немци назив месног куплераја ,,Код Стане” у ,,Нова Европа”. За пример, на игралишту су стрељали доктора Катанића, адвоката Ћурчића и још двојицу земљорадника који нису хтели да отворе тезгу на пијаци. Комунисти су ћутали јер су у то време имали директиву Стаљина. Али на основу наслова ,,Равна гора”, Дража, Тито, мене чуди како се Радош Бајић, познавалац сеоске душе, није бацио на теме које нису зависиле од Драже и Тита него од обичних људи. Ево како је било. Ево једног јунака за причу, то је тетка Велика која је ноћ уочи 1. октобра 1941. месила хлеб за трговца Матовића. Још је била ноћ када је понела хлеб и открила да на улицама нема немачких патрола. Отрчала је на гробље где се крило неколико четника и викала: ,,Немци побегли према Краљеву”. У Љубићу, одмах преко пута Чачка, на левој обали Западне Мораве, шустер Миш пробудио је партизане, неколико њих. И сад, бива ослобођење Чачка. Од гробља, јаше на коњу поручник краљевске војске Марјановић, ослобађа део Чачка, од ,,Јавор” кафане, а из Љубића, касом на коњу, ослобађа Чачак партизан Миленко Никшић. Не силазећи са коња, љубе се четник и партизан на дан 1. октобра 1941 године.
Ту слогу четника и партизана требало је видети. Шта раде ђаци? Могу да говорим у моје име, био сам срећан, пао из математике и морао да учим, ништа купање у Западној Морави, ништа фудбал. А онда отмено, у слободном Чачку, упис у четнике код кафане ,,Драгачево”, док је упис у партизане код Соколског дома. Мој цео разред се уписује у партизане. Зашто? Зато што нас у партизане уписује најбоље десно крило Аца Патак. Цео тим подмлатка прати Ацу Патка који постаје комесар Железничке станице. Ужице је ослобођено још 15. септембра, па су почели да иду возови по такозваној Ужичкој Републици. По тачном реду вожње четника и партизана, опет важе перонске карте које издаје чика Пера Симић. Као комесар станице, Аца Патак има управу заједно са капетаном краљевске војске, делегатом четника. Ми смо десетина која прегледа сељаке који шверцују робу из Ужица, Пожеге и Горњег Милановца. Дању нас нападају авиони, у ствари само један ,,брегеј” који баца мале бомбе... Па ако ово није за будући филм о обичним људима, пљуни на текст који пишем, драги колега Радоше Бајићу. Зато мислим да би требало да знаш приче о Другом светском рату, о устанку, о обичним људима који су добили рат.
На пример, ми, скоро деца, имамо на станици 57 заробљених немачких војника. Када се онај мали авион ,,брегеј” појави и гађа нас малим бомбама, ми смо замолили немачке војнике да се са нама појаве на прузи. Имали су још увек добре немачке униформе, мора да их је ,,брегеј” видео па нашу станицу није гађао. Али гађао је пијацу, и ми смо онда са немачким војницима отрчали на пијацу и на тезгама проналазили сир, кајмак, пршуту, сланину, воће, и јели, јели. После тога, немачки војници су истоварили вагон из Ужица. У њему је било хиљаду књига о ,,историји комунистичке партије”, у загради мало ,,б”. Коча Веселинов, који је скоро перфектно говорио немачки, читао је увече немачким војницима ту ,,Историју”.
Ја сам после поноћи имао стражу са мојим школским другом који је био у четницима. То је био Веселин Веселиновић. Од оружја, имали смо пушку аустријску звану ,,малихер”, од метака имала је само светлеће. Њима смо преко дана пуцали на онај мали ,,брегеј”. За разлику од мене, Веселину је то било досадно. Следећег јутра отишао је на фронт код Краљева, партизани и четници су опседали тај град. Пошто је добро знао немачки, Веселина су узели да са тенком четника упадне у Краљево. Успели су да заузму једну улицу, Веселин је изашао из тенка позивајући два немачка војника да се предају. Али тенк није ишао за њим, покварио се, и Веселина веселог, младог четничког борца, убију. Има ли тих сцена у сценарију ,,Равна гора”?
Све ово пишем јер знам да је колега Бајић, као писац, некада много помогао Жики Павловићу. Драган Николић ми је рекао да је баш Радоша Бајића била идеја да он, Николић, запева, наравно грозно, и то је била лепа сцена у филму ,,Кад будем мртав и бео”. И тај назив је Жики за филм дао Радош Бајић. Значи, он ће разумети ове моје идеје које су много боље него кад се 1941. састају Тито и Дража.

Пуриша Ђорђевић

http://www.trojka.rs/vesti/34206-u-boru-otkriveno-leziste-100-miliona-tona-rude.html

Svoje prve stihove Kosta je ispevao jos kao djak osnovne skole. Iz tog vremena ostala je sacuvana topla, iskrena i decije naivna pesma — tugovanka za zavicajem.

Plovi, plovi, moja ladjo,
plovi brze, haj!
Odnesi me pravo u moj
mili zavicaj!

Ostale pesme iz djackog perioda Kosta je unistio.

Za zivota, svoje pesme je objavljivao u Socijal-demokratu 1895, i Vracu, 1896. godine.

Na dve Kostine najpoznatije i najkvalitetnije pesme — Zvizdi vetre i Crvena, komponovana je i muzika i veoma cesto su izvodjene. U prvoj, on radnike i sve obespravljene bodri da istraju na svom mukotrpnom putu ka prosperitetu i boljoj sutrasnjici:

Zviždi vetre, na sve strane,
čupaj drva, krši grane!
Svom silinom svoga leta
huji, juri preko sveta
zviždi pesmu da se ori!
Hrabrom borcu što se bori
za života svoga cela
za ideju, za načela.

Sabacki radnici podigli su svom pesniku spomenik na kome je, umesto krsta, zasijala lira, a ispod nje su se nizali stihovi Kostine najpoznatije pesme — Crvena:

Crvena je krvca što kipi u nama;
crvena je munja, što oblak prolama,
crveno je nebo kad se zorom smije,
crven nam je barjak, što se gordo vije,
crvena je mržnja u našim grudima,
pa i gnev je crven, što nas obuzima.
O tirani, čujte — ne treba vam kriti —
I osveta naša crvena će biti.

Godine 1897, Kosta je u petom razredu gimnazije. Jedna omladinska organizacija priredjivala je svecanost, pa je Kosta odredjen za recitatora. U crnom svecanom odelu, pozajmljenom od brata, sa belom kosuljom i crvenom masnom, on je, sa tananom osecajnoscu, veoma impresivno zavrsio svoju tacku. Posle programa, nastalo je veselje. Tom prilikom, Kosta se jako prehladio i od tada je cesto padao u postelju.

Jedan sporedni dogadjaj, s obzirom na pesnikov senzibilni karakter, mogao je ubrzati njegovu smrt. Kada je umro jedan Kostin skolski drug, nastavnik ga je odredio da, u ime djaka, odrzi posmrtni govor. Kosta se pripremio ali, uoci samog pogreba, isti nastavnik mu saopsti da on nece govoriti, jer je naknadno odluceno da to ucini sin direktora Gimnazije. Razumljivo je sto je Kosta bio povredjen, pa je nastavnika ljutito upitao: "Sto me lazete!?"

Ovaj neprijatan dogadjaj okoncan je tako sto je Kosta ocenjen rdjavom ocenom iz vladanja. Da zlo bude vece, u to vreme je uspeh ucenika, na kraju skolske godine, svecano saopstavan u skolskom dvoristu, na Vidovdan, pred brojnim roditeljima i gradskim velikodostojnicima. Kostu je ovo jako potreslo i cesto je ponavljao: "Zar ja da budem rdjavog vladanja!?"

Leto i jesen 1897. godine proveo je na lecenju u Banji Koviljaci, ali veceg uspeha nije bilo. Vratio se kuci neoporavljen i neizlecen. Snaga ga sve vise napusta. Vise ne pomaze ni danonocna nega majke Sotire, ni posete i tesenje njegovih drugova. On je svestan da je kraj blizu. Drhtavom rukom, samo pet-sest dana pred smrt, napisao je sledece stihove:

Smrtni je časak doš'o; grobu se lednom spremam,
kleca mi trošno telo: životne snage nemam.
Ali ja se ne bojim smrti - život je gorak bio -
životne slasti nisam ni jedne kapi pio.

Umro je u Sapcu, jednog hladnog zimskog jutra, 8. januara 1898. godine. Umro je onda kad je tek trebao da pocne da zivi i stvara.

Posle njegove smrti, u listovima i casopisima su pocele da izlaze njegove pesme, ali sa krstom pored njegovog imena, kao posmrcad.

Godine 1903. pet godina posle Kostine smrti, grupa velikoskolaca socijalista iz Beograda, izdala je prvu zbirku njegovih pesama, pod nazivom Pesme.

Veoma brzo, zbog svoje originalnosti, iskrenosti i nadahnutosti, Kosta Abrasevic je postao simbol radnistva, mladosti, pesme i igre. Vec pocetkom 20. stoleca, brojna kulturno-umetnicka drustva u Srbiji ponela su njegovo ime. "Srpski burevesnik", o kome je Jovan Skerlic zabelezio da "nigde nisu mrznje i nade proleterske pevane sa toliko strasti, sa toliko uzbudjenja, sa toliko topline", nastavio je da zivi u srcima srpske omladine, najodanijeg nastavljaca njegovih ideja i ideala.

I Sabac se dostojno oduzio svome pesniku. Odmah posle Beograda, vec u u oktobru 1905. godine, samo sedam godina posle Kostine smrti, osnovana je u Sapcu Radnicka umetnicka grupa "Abrasevic", potonje kulturno-umetnicko drustvo, koje vise od devet decenija, pesmom i igrom, po zemlji i inostranstvu, uspesno reprezentuju nas kraj i prenosi slavu prerano preminulog pesnika. Pod istim imenom osnovana su kulturno-umetnicka drustva u brojnim srpskim gradovima: Valjevu, Leskovcu, Kragujevcu, Nisu, Negotinu, Cacku, loznici, Krusevcu, Jagodini i Pirotu.

Sabac je svome pesniku podigao spomenik na Kamickom groblju, u obliku stuba bez kapitela, na cijem sredisnjem delu je uklesana ploca u obliku otvorene knjige, dok je na vrhu postavljena metalna lira; na kuci u Karadjordjevoj ulici, u kojoj je pesnik ziveo, postavljena je spomen ploca, a u Gradskom parku spomen-bista.

E drugari naši dragi, da iskoristim priliku - evo zvaničnog poziva za druženje. Svake godine je sve mnogo toga lakše, pa smo se i mi opustili ali to ne znači da smo zaboravili i onaj zvanični, službeni deo. Nema mnogo promena od naših predhodnih susreta....a opet...biće što-šta novo, dozvolićete nam da detalje držimo u tajnosti...a vi - pa mislite o tome

Pripremni štab Susreta akcijaša
„Beograd – Grad otvorenog srca“
29. i 30.09. 2012

Poziv

Pozivamo sve drugare nekadašnje i sadašnje akcijaše, sve Vas kojima je akcija u srcu, sve ljude dobre volje i dobrog raspoloženja da dodjete i svojim prisustvom uveličate III susret akcijaša u Beogradu.

1. Okupljanje počinje 29.09.2012 od 8h. ( po potrebi i ranije )
- Bilo bi poželjno da se svi gosti okupe do 9,30h
- Registracija gostiju, kotizaciija.

2. Kotizacija iznosi: 18 EUR ( din.protivvrednost)
Kotizacija sa noćenjem i doručkom 35 EUR (din. protivvrednost)

3. Mesto okupljanja je Studentsko odmaralište „Radojka Lakić“ na Avali – Avalski put 1
- Na Vaš zahtev, sačekaćemo Vas i zajedno otići na mesto okupljanja.
- Ukoliko najavite Vaš dolazak ranije, obezbedićemo prenoćište.

4. Okvirno vreme polaska sa Avale je 10,00h – 10,30h

5. Obezbedjen je organizovani prevoz autobusom.

6. Poseta Kući cveća, a zatim….....još svašta nešto

7. Organizovani povratak na Avalu oko 18,30h

8. Smeštaj gostiju koji su prijavili noćenje. Obezbedjeno je do 60 noćenja i poštovaće se redosled prijave. Sobe su dvokrevetne, TV, klima. Nalaze se u istoj zgradi gde je i sala u kojoj se održava zabava.

9. Potom, oko 19,30h- Svečana večera i zabava uz muziku i neograničeno piće.
- Ukoliko imate potrebe za specifičnim načinom ishrane, dovoljno je da to naglasite prilikom prijave .

10. Sutradan 30.09.2012 posle doručka, slobodno vreme, druženje do ispraćaja gostiju

Dragi prijatelji, želimo da sa svima Vama podelimo lepote naših druženja. Dodjite nam u goste, obradujte nas svojim dolaskom. Svi koji ste bili naši dragi gosti na predhodnim susretima, znate kako nam je lepo bilo - ko nije bio, nikad neće znati šta je propustio.
Nadamo se da ćemo se i ove godine okupiti u velikom broj i dodati još jedan biser na nisku naših druženja.

Beograd i Beogradjani Vas čekaju

Više informacija o okupljanju možete pogledati na sledećem linku

http://bilten-ora-sfrj.com/public_html/index.php?topic=7282.0 a kako nam je bilo na predhodna dva okupljanja evo

okupljanje 2010 http://bilten-ora-sfrj.com/public_html/index.php?topic=5590.0

okupljanje 2011 http://bilten-ora-sfrj.com/public_html/index.php?topic=6750.0


Vidimo se drugari.

Хвала вам,
Bilten ORA SFRJ Leksikon omladinskih radnih akcija тим.

http://bilten-ora-sfrj.com/public_html/index.php

Ovde nije rec o ideji, ovde se radi o "uvodjenju u praksu", nije li Kardelj dva puta putovao u Svedsku, koja je bila zainteresovana za razgovor na tu temu..samoupravljanje..?
Ali, kad smo vec "tu negde", kako to, da je u "Titinoj drzavi", postojala, zakonska odredba, da se ispostavljen racun, faktura, mora platiti u "zakonskom oku od 15 dana"..a, pre nekoloko dana, navodno promenjen zakon, nije vise 90 dana, nego je 60.dana...? Kakav je to "obrt kapitala kod kapitalista:", nije li to u odnosu na 15 dana.."antikomunisticka zakonska odrednica, koja je stetna za proizvodjaca, koji nemoze da vrati ulozeno za 15 dana i ponovo proizvede i isporuci, nago ide na klanje trazeci kredit za obrtna sredstva "kod strane banke", i tako, ponderisano, dodatno opterecuje cenu proizvoda, pa je skuplji od "zapadnih lumena", vrlo lepo smisljena prevara, da neko, povlascen zakonom, vrti tudje pare-kapital, dok se pravi vlasnik muci i zaduzuje da prezivi , pa eto, nema robe, ajde da je uvozimo, a "nesposobnu" fabriku, samoupravljaca, isecemo u staro gvozdje i gle "curca u slamenom sesiru", prodamo americkoj zelezari u Smederevu. Pridodaj tu i gomilu vojnog naoruzanja "komunisticki", sasecen i tako unisten, zajeno, sa odbrambenom moci..Kakav je odnos "samoupravljaca", dobro znam,iz prakse i rada,kada, izvrsilac u poslu, pravi greske, a, "u kafani" dokazuje, kako eto, to komunisticko i tako to. Ali to je neka druga prica.

" Bio sam u toj kući kada se Zvonko požalio majci: "Bolje da sam noćas poginuo nego što sam doživeo da Srbi udare na Srbe". To je rekao posle prvog napada četnika na partizane u selu Planinica, kojim je Draža lično komandovao. Tada je ubijeno nekoliko zarobljenih partizana.
Vučković se po mnogo čemu razlikovao od drugih četnika od kojih čovek nije mogao da prođe putem a da ne bude prebijen i opljačkan, ali sigurno znam da to nikada nije bila naredba Draže Mihailovića...
Kćerka držala Draži predavanje
Draža Mihailović, prema svedočenju Gvozdena Damnjanovića, nije bio autoritet za svoju decu koja su na Ravnoj gori bila samo jednom.
- Tada su u kući Vojislava Damnjanovića bili Dražina ćerka Gordana i sinovi Branko i Vojislav. Bio sam prisutan kada mu je ćerka održala predavanje rečima: "Tata, ti si lud čovek koji ne zna šta radi. Kada se rat završi, za tebe neće biti mesta u ovoj zemlji. Okani se onoga što radiš, jer ćeš posle rata biti među kažnjenicima"! Njegov komentar je samo bio: "Ej, deco, moja deco!"

Španjolska komunistička partija (PCE) održala je veliki skup u pokrajini San Fernando de Henares gdje se već tradicionalno održavaju njihove najveće manifestacije. Generalni tajnik partije, Jose Luis Centella (na slici gore), za vrijeme govora istaknuo je kako se "europski san pretvorio u noćnu moru" i kako je stoga nužno boriti se za jedino moguće rješenje ove situacije - "diktaturu radničke klase".

PCE je treća najveća stranka u Španjolska, najveći je član koalicije "Ujedinjena Ljevica" (Izquierda Unida) i ima snažan utjecaj na najveći radnički sindikat u zemlji, "Radnički savjeti" (Comisiones Obreras ili CCOO).

Centella je naglasio kako je potrebna masovna mobilizacija radnika diljem zemlje kako bi se zaustavile mjere štednje i anti-radnički potezi koje nameće aktualna vlast. Također je poručeno kako premijer Mariano Rajoy mora raspisati referendum na kojem će se stanovnike pitati da li pristaju na ove mjere štednje. Podsjetimo, bivši grčki premijer George Papandreou pokušao je raspisati takav referendum i bio skinut s položaja u roku od 48 sati.

Centella je za vrijeme skupa također naglasio kako PCE ne prihvaća ovakvo poimanje demokracije - da se glasački listić ubaci u kutiju svake 4 godine - "pobjeda na izborima ne daje pravo Rajoyu da ovo radi, nije ispunio svoj program, prevario je španjolski narod i sada mora raspisati referendum ako želi legitimizirati ovu svoju politiku". Također je istaknuo kako se "demokraciju mora spasiti, jer ona je oteta od strane financijskih interesa".

"Ova Europa je u službi tržišnog kapitala i moramo krenuti u ofenzivu kako bi izgradili jednu novu Europu i u sklopu te ofenzive moramo gurnuti naprijed ideju diktature organizirane radničke klase", rekao je Jose Luis Centella. "Moramo izgraditi alternative kako bi pokazali da je progres moguć i time moramo stati na kraj ovom izrabljivačkom sistemu", zaključio je Centella.

Na skupu je bio nazočan i generalni tajnik sindikata CCOO, Ignacio Fernández Toxo, koji je istaknuo kako je potrebno ići i dalje od samog štrajka kako bi se zaustavilo ovu vladu i njene mjere. Ističe kako ovo više nije samo sukob radnika i poslodavca - "mnogi sektori porobljeni su od strane ove vlade, uključujući mlade ljude i politiku prema imigrantima".

Vođa sindikata UGT, Cándido Méndez, istaknuo je kako desničarska vlada kontinuirano napada sindikate i složio se kako je nužno raspisivanje referenduma po pitanju aktualne politike mjera štednje.

Među zaključcima aktualnog skupa istaknuto je kako je demokracija oteta i kako danas služi samo interesima financijske moći. Također su istaknuta 4 prioriteta kojima se valja boriti "protiv ovog zla": povratak demokracije, povratak odgovornosti politike prema narodu, obrana i ponovno vraćanje prava i stvaranje alternativa. Centella je istaknuo kako PCE mora postati predvodnik u stvaranju ovih alternativa.