Ko je koga proterao..? izdao..? nekad i sad..?

Prijatelji i braćo! Dragi Novosađani! Veoma mi je prijatno što činim posetu Novome Sadu u vreme kada Vojvodina proslavlja dvadeset godina otkako je ostvaren vekovni san naših pradedova o ujedinjenju Vojvodine sa Srbijom. (Burne ovacije prisutnih) Ja dolazim da u ime kraljevske vlade podelim sa vama osećanja radosti i da, misleći na budućnost, zajedno sa vama odam poštu našoj velikoj prošlosti. (Usklici: ‘Živeo dr Stojadinović!’) U tim mislima, sa pijetetom uzimam reč na mestu, sa koga je Svetozar Miletić za narodna prava dizao glas, a Jaša Tomić srpstvo slavio. (Usklici: ‘Slava im!’) Ova sveta zemlja našeg naroda, pre nego će se nazvati Vojvodinom, vekovima se zvala Novom Raškom i Novom Srbijom. Ona je primila u svoja naručja kneza Lazara i cara Uroša. (Usklici: ‘Slava im!’) Nad njom lebde senke naših vladara, a zidine Despota Đurđa još čuvaju stražu nad njenom ravnicom. Novi Sad je bio duhovna prestonica našeg naroda, ognjište patriotizma koje je obasjavalo naciju. Neizmerna je bila ljubav vaša prema Srbiji. S braćom, od koje vas je sudbina delila, vi ste bili jedno srce. Pevali ste kralju Petru: ‘Kad izvesni kucne čas…’ (Usklici: ‘Slava kralju Petru!’) I kad je taj čas došao, svi ste bili s njim. Išli ste u dobrovoljce, u tamnice i na vešala i ispisali ste vašim junaštvom ep dostojan vašeg srpskog imena i dostojan javorovih gusala Filipa Višnjića. (Odobravanje: ‘Tako je!’) Te četiri godine borbe, to je bilo raspeće našeg naroda. Širom Vojvodine rasejani su svetli grobovi pored puteva, pored zidina, na poljanama, u portama. Petrovaradinski zidovi bili su svedoci mučenja kakva nije zapamtio svet. Najzad, iz patnji rodila se sloboda. Došla je pobeda, koja je Jugoslaviju ujedinila i donela joj granice. U ove dane, pre dvadeset godina, prve srpske trupe umarširale su u Novi Sad. (Usklici: ‘Živeo naš vođa!’) Na ovom mestu zapečaćeno je večno jedinstvo Vojvodine i Srbije. (Dugotrajno klicanje: ‘Živeo vođa! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica!’) Novi Sade, ti si svoje ime srpske Atine časno zaslužio! Bio si i Atina i Sparta. Čuvao si nacionalni zavet kroz vekove i podneo si sve žrtve za nacionalni ideal. I zato, kada je sloboda donela zajedničku državu, prva prestonica oslobođene Srbije, Kragujevac, kome si slao rodoljupce i prosvetitelje, predao ti je palmu prvenstva da budeš glavni grad i Vojvodine i Severne Šumadije. Svim tim borcima, znanim i neznanim, ja želim danas da odam dug zahvalnosti. Slava im! (Burno klicanje: ‘Slava im!’) Mi se moramo pokazati dostojni njih. Oni su se borili za ujedinjenje Jugoslavije. Naš ideal je da danas izgradimo Jugoslaviju. (Usklici: ‘Živela Jugoslavija!’) I kao što je Vojvodina nekad prednjačila u delu oslobođenja našeg naroda, tako ona danas ima svetu dužnost da prednjači u delu konsolidovanja države. (‘Živeo! Vođa! Vođa! Vođa!’) Najveća pošta koju možemo ukazati onima koji su živote položili je to da njihovo delo nastavimo, vezujući sve krajeve u isti napor za napredak naroda. (Usklici: ‘Živeo!’) Kako je lepa danas Jugoslavija za koju su se oni borili! Jugoslavija ima danas tek dvadeset godina. Prebolela je bolesti detinjstva koje su bile duge i teške. Još pre tri godine horizonti su nam bili zamračeni. Privredna depresija bila je na vrhuncu, a međunarodni položaj zemlje neizvestan. Danas Jugoslavija proživljava jedno od najnaprednijih doba svoje istorije. Cela zemlja je u znaku obnove. Mi idemo u susret velikoj budućnosti, dostojnoj naše velike prošlosti. (Usklici: ‘Živeo!’ produžuju se nekoliko minuta) U svim oblastima narodnoga rada, u poljoprivredi, trgovini i industriji, u političkom, socijalnom i kulturnom životu izvršene su reforme i ostvaren je napredak. (Usklici: ‘Živeo dr Stojadinović! Živela kraljevska vlada!’) Pesma rada odjekuje njivama i vojvođansko selo se vraća svom negdašnjem blagostanju. Zaslužni ratnici dobili su zemlju za obdelavanje. Ukoliko nisu, moraju je dobiti: ili zemlju ili ekvivalent za nju. (Burno: ‘Živeo!’) Država je otpisala zemljoradnicima polovinu dugova. Vaši stari zanati, na koje ste bili ponosni, na putu su da procvetaju ponovo. Grade se putevi, dižu varoši, izgrađuju pruge, zidaju škole i bolnice, podižu pristaništa. Vera u budućnost čita se na svim licima. Jugoslavija je danas moćna država. Njen prestiž i ugled nikad nisu bili veći nego danas. Ona je okružena prijateljima i dobrim susedima. (Usklici: ‘Tako je!’) U svojim međunarodnim odnosima mi ne tražimo ništa tuđe ali ne damo ni pedalj zemlje koja je naša. (podvukao B.N.) (Burno klicanje: ‘Tako je! Vođa! Vođa! Vođa!’) Vi ste ovih dana videli kako se granice ponekih država za dvadeset i četiri sata menjaju. Ali mi nismo država koja je stvorena za zelenim stolom, na divanu sedeći i duvan pušeći. (Usklici: ‘Živeo!’) Celom svetu je poznato da su granice Jugoslavije pravedno odmerene, krvlju obeležene, mačem izrezane, kostima heroja utvrđene! Takve granice ne mogu se drugačije ni menjati. Na sablji smo carstvo dobijali, na sablji smo carstva i gubili. Putem svadbe i nasledstva nikad ništa nismo dobili. Mi smo bili i ostajemo narod ratnika i junaka. (Burno odobravanje) Valjda nije bilo ratova u Evropi a da mi u njima nismo učestvovali. No, baš zato što znamo šta znači rat, mi uistinu iskreno želimo mir i stoga što smo izvršili naše nacionalno ujedinjenje u jednu jedinstvenu, nedeljivu i nikad deljivu državu Srba, Hrvata i Slovenaca, koju s preko devedeset procenata naseljavaju Jugosloveni. (Burno klicanje dr Stojadino- viću traje nekoliko minuta.) Mi ni s jednim susedom ne moramo da se pogađamo oko pitanja naših granica. Radi ovoga mi sa svima susednim državama živimo u najboljim i najkorektnijim odnosima. (Usklici: ‘Živeo! Tako je!’) Prijateljstvo koje smo blagovremeno sklopili s velikim susedima na našoj zapadnoj granici pokazalo se u poslednjoj evropskoj krizi kao važan faktor mira u ovom delu Evrope. Blagodareći našem pravilnom predviđanju događaja i blagodareći tome prijateljstvu, mi smo spokojno radili svoje svakidašnje poslove na selu i u gradu. Mi nismo morali da trošimo milijarde samo zbog mobilizacije vojnika. Savez s Rumunijom, Grčkom i Turskom u okviru Balkanskog sporazuma garantovao nam je sve naše granice na Balkanu. Pakt o večitom prijateljstvu s bratskim bugarskim narodom (Usklici: ‘Živela braća Bugari!’) još je više učvrstio mir na tim granicama. Pre kratkog vremena došao je na Bledu i sporazum s našim susedom na Severu, a juče i prijateljske reči mađarskog ministra spoljnih poslova, tako da se sada i na toj strani s pravom može očekivati samo povoljni razvitak međusobnih odnosa. (Usklici: ‘Živeo!’) Danas, kada stojimo pred izborima i kada pred vas ima kuraži da izađe razdružena i neudružena opozicija, sa raznim kandidatima, počev od diktatora Petra Živkovića (Ogorčeni usklici: ‘Dole!’), pa preko federaliste Vlatka Mačeka (Usklici: ‘Dole Maček!’) do internacionalnog socijaliste Živka Topalovića (Usklici: ‘Dole!’), ja vas molim da se upitate gde bi se danas nalazila Jugoslavija, gde mi i gde vi svi, da smo usvojili mišljenje opozicije, koja je 8. oktobra prošle godine savetovala ukidanje Ustava i Ustavotvornu skupštinu unutra, a bezglavu politiku prkosa spolja. (Usklici: ‘Dole opozicija! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica!’) Vi znate gde bismo se nalazili, da vam i ne objašnjavam dugo! I tako, ako pogledamo rezultate naše spoljne politike inspirisane mudrošću prvog kraljevskog namesnika Njegovog kraljevskog visočanstva kneza Pavla (Usklici: ‘Živeo knez namesnik!’), mi možemo bez preterivanja reći da su ti rezultati ravni jednom ponovnom stvaranju Jugoslavije! (Burno odobravanje: ‘Vođa! ‘Vođa! ‘Vođa!) Ostaje nam još delo narodne obnove koje nije gotovo. Pred nama su nove borbe za napredak ekonomski i kulturni, i u tim borbama ja računam na vas. (Burno odobravanje: ‘Svi smo s tobom! Vođa! Vođa!’) Vaši preci su svojim rukama isušili ovo zemljište i od pustih močvara, boreći se s barskim groznicama i divljim zverima, napravili žitnicu. Ja očekujem od vas da ćete tu iskonsku energiju uložiti da svoju Otadžbinu podignete do visina o kojima ste stolećima sanjali. Računam na sve, na one koji su bili s vama kada ste ovu zemlju oplodili i na one koji su se posle doselili. Kada je pre dvadeset godina prva srpska četa ušla u ovaj grad, njen komandir je rekao na ovom istom mestu: ‘Srpska vojska donosi svima građanima mirni kulturni razvitak; svi oni koji žele da rade naći će u srpskoj vojsci svog iskrenog pomagača.’ Tim rečima je ostala verna naša država. Ravnopravnost za sve vere i narodnosti načelo je moje politike. (Podvukao B.N.) (Burno klicanje koje traje nekoliko minuta: ‘Vođa! Vođa! Vođa!’) Naš narod može u pitanju manjina zauzeti samo onaj stav koji odgovara njegovoj prošlosti i njegovom osećanju pravednosti. Sama ta urođena osećanja našeg naroda najveća su garancija za razvitak manjina, čiji će jezik, vera, kultura naći kod nas svu potrebnu zaštitu. S druge strane, ja očekujem za prava – lojalnost; za jednakost – vernost. Treba da svi stavimo snage u pokret, da dovršimo svoju misiju. (Usklici: ‘Hoćemo!’) U našim rukama je naša sudbina. (Burno odobravanje) Jedanaestog decembra treba da se izjasnimo: da li hoćemo snažnu, poletnu Jugoslaviju, ili želimo da od nje napravimo ognjište razdora. (Usklici: ‘Nećemo! Dole opozicija!) Hoćemo li sigurnost koja već postoji ili neki skok u maglu, kako nam opozicija predlaže. (Usklici: ‘Dole opozicija! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica! Dole Maček! Vođa! Vođa! Vođa!’) Braćo Vojvođani! Vi, koji vekovima živite na ovim Bogom danim ravnicama, znate da cela Vojvodina, da sve vojvođanske njive i livade, šume i pašnjaci, ne pripadaju jednom ili dvojici, već svima vama pojedinačno. Ali braćo, kad čovek gleda vojvođanske ravnice, kad ima moć zapažanja, on vidi da kod sve te vojvođanske zemlje, svojine stotina i stotina hiljada pojedinaca koji žive u Vojvodini, nigde nema ograda, nigde nema plotova, nigde zidova između pojedinih i pojedinačnih delova tih privatnih svojina. Sve je tu iskorišćeno. Eto, takvu Jugoslaviju hoće kraljevska vlada, kojoj imam čast predsedavati. Takvu Jugoslaviju hoće Jugo- slovenska radikalna zajednica. (Usklici: ‘Živeo dr Stojadinović! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica!’) Mi nećemo Jugoslaviju od plotova, pregrada, od zidova i jendeka (Odobravanje), već hoćemo jedinstvenu Jugoslaviju bez prepreka, kao vojvođanske njive, a čvrstu i neprobojnu kao granitne planine našeg Primorja (Usklici: ‘Vođa! Vođa! Vođa! Živeo dr Stojadinović!’ traju nekoliko minuta). Ja verujem da i vi hoćete takvu Jugoslaviju, i ako je takvu hoćete, vi ćete 11. decembra svi glasati za moju listu. Živeli!

  

http://www.vaseljenska.com/misljenja/kako-je-milan-stojadinovic-opeljesio-narod/

 

„sa izvora,dva putica,vode na dve strane“…?

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/5/6/104707/2008.jpg

http://www.czipm.org/Grafika/Foto/sv.milica01.jpg

     

Vojvoda Milenko, jedan od najzaslužnijih za ostvarenje državne nezavisnosti Srbije, krajem 1801. godine, kada su dahije počele “seču knezova”, odmah se iz Požarevca vratio u rodno selo, kako bi okupio vojnike za dizanje ustanka. Ubrzo se našao na čelu pokreta koji se razvio u Požarevačkoj nahiji, najvećoj u Beogradskom pašaluku.

Zbog sukoba sa Karađorđem oko političkih pitanja, kasnije je odbio mesto popečitelja inostranih dela, jer nije hteo da od vojvode postane činovnik. Skupština ga je za kaznu proterala iz Srbije, koju je napustio 1811. godine i otišao u Rusiju, gde je 20 godina kasnije umro na Krimu.

Dve godine pre Stojkovića, iz Srbije je proteran i Petar Dobrnjac, takođe zbog neslaganja sa Karađorđem. I on je za zemlju izgnanstva izabrao Rusiju, u kojoj je i preminuo 1828. godine.