Neki "elementi" su uporni da se "ufunjaju" i promene,

dan ustanka 7 juli, i nametnu neki svoj "mesetarski datum". Zna se ko je podigao ustanak, zna se ko se borio protiv fasima,okupatora i treba ga "patriotski ispostovatii "svaki normalan covek to podrzava i obelezava 7 juli kao dan ustanka.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbiji-treba-novi-Dan-ustanka.sr.html

  

Velika nacionalna loža Srbije ostala je bez svog prvog čoveka, velikog majstora, jednog od glavnih srpskih masona, profesora dr Branka Medojevića. Od njega se čituljom oprostio njegov drug sa studija, bivši premijer Mirko Cvetković, pišu Naše novine.
Umro glavni srpski mason, bivši dekan Ekonomskog fakulteta, Cvetković mu dao čitulju
Medojević, koji je bio dekan i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, umro je u utorak, 2. jula, u 63. godini života. Čitulje u dnevnim novinama, pored kolektiva Ekonomskog fakulteta, dala je i generacija studenata sa fakulteta. Poslednji pozdrav uputilia mu je i Velika nacionalna loža Srbije sa ograncima: "Sveti Sava", "Konstantin Veliki", Slobodan Jovanović", "Aleksandar Obrenović", "Đorđe Vajfert", "Sveti Jovan Krstitelj".
- Otišao je jedan od najboljih iz naše generacije. Bio je uvek veseo i vedar i tako ćemo ga uvek pamtiti - naveli su u čitulji Medojevićevi drugovi iz generacije među kojima i bivši premijer Mirko Cvetković.
- On je moj drug sa generacije na fakultetu - kratko je rekao Cvetković za Naše.
Bivši premijer, međutim, nije hteo da priča o tome da li je Medojević bio mason ili ne, rekavši samo:
- Nekomentarišem ničije lične preference.
Na Ekonomskom fakultetu tvrde da ne znaju da je pripadao slobodnim zidarima.
- Nikada nije pričao o tome. I mene je iznenadila čitulja lože - rekao je jedan profesor tog fakulteta za Naše.
A jedan od braće Velike nacionalne lože Srbije kaže da se masoni ne kriju.
- Njihovo članstvo nije pd velom tajni. Pravi mason, kada ga pitate o članstvu, nikada neće negirati. Uostalom, mi nosimo masonske znake - kazao je on.
Prošle godine navršilo se 100 godina otkako je formirana pmenuta loža. danas u Srbiji ima četiri velike lože, nekoliko divljih i oko 2.500 slobodnih zidara. ...........................................................................................................................................................................................................................................
Treba naglasiti da maleni grad Hamilton koji se nalazi izmedju Nijagare Falsa i Toronta je centar Masonerije za Kanadu.U tom gradu je i ogromna zgrada Scotish Rite koji je isto tako centar za Kanadu.U tom centru postoji registracija vladike Nikolaja prilikom njegove posete. Desava se da se registruju pri dolasku i ljudi koji nisu Masoni i to obicno ako je “open haus” kada se primaju posetioci da im se nesto javno pokaze…ili ako trebaju da u lozi odrze neki govor kada se rad loze zatvara i otvara za posetioce.Medjutim u registraciji se lepo vidi da to vece nije bilo za posetioce vec samo za clanove.Niko u lozu ne moze da udje ako nije clan.Ako dolazi sa strane tada u pretsoblju tri clana delegirana od staresine loze moraju da ga ispitaju da bi isti dokazao da je clan postojece organizacije.Toliko o tome koliko ja znam.
Slicno se pitanje postavljalo za pokojnog kralja Petra Prvog.Kralj Petar Prvi je postao clan Masonskog pokreta u Francuskoj,kao sto je i njegov sin kralj Aleksandar Prvi bio mason.Za kralja Petra Prvog koliko je meni poznato isto tako postoji njegov potpis u knjigi registracije kada je bio u poseti Velikoj regularnoj lozi Francuske.
Godinama se nagadjalo za jedinog Srpskog Nobelovca knjizevnosti Ive Andrica da je bio Mason.Tek odskora i to je dokazano.Postao je Mason jos pre Drugog svetskog rata i za to je znao cak i Hitler koji je inace bio veliki anti mason.Ivo Andric je godinama bio Konzul kraljevine Jugoslavije u Nemackoj.
Pukovnik Draza Mihajlovic je postao Mason u Bugurskoj gde je niz godina bio vojni atase kraljevine Jugoslavije.Za njega se to samo pricalo jer nije bilo cvrstih dokaza.U njegovom stabu skoro svi su bili masoni,ali normalno da ga to ne bi cinilo da i on bude Mason.Licno se nije nikada izjasnjavao da je to iako je pokojni Kosta Kumanudi to jednom potvrdio.
Pre 20 godina vojvoda Momcilo Djujic,predratni Zboras,u svom zvanicnom glasilu “Srbija” objavio je omanji clanak gde nam kaze da je on jos za vreme rata znao da je djeneral Draza Mihajlovic bio Mason…
Na sudjenje Gavrilu Principu katolicka Austro-Ugarska je sve pokusala da za organizovanje atentata svali svu krivicu na malenu kraljevinu Srbiju i Slobodne Zidare.Nisu uspeli da dokazu ni jednu ni drugu tezu.Medjutim stampali su kopiju masonske diplome gde se vidi da je Princip bio clan Masona.Imao je samo Prvi stepen i tu kopiju posedujem.
Stvarno je ljudska masta beskrajna,puna fantazija kojima nema granica,srecom o Slobodnom Zidarstvu ne treba mnogo fantazirati iako kazu da vuce korene jos iz doba starog Egipta.Tradicija pisana i nepisana,kao nase stare junacke pesme postoje,ali i postoji bogata pisana dokumentacija.Ako koza laze rogovi ne lazu.

     

http://www.pressonline.rs/info/politika/85242/tomislav-nikolic-ponosan-sam-na-to-sto-sam-cetnicki-vojvoda.html

   

Savremeni duh kolonijalne restauracije nastoji, međutim, da davno utvrđene činjenice porekne i skloni iz polja javnosti, kao što je imermerna spomen-ploča posvećena „Mladoj Bosni”, postavljena na mestu s koga je Princip ispalio hice u Ferdinanda, uklonjena posle okupacije Jugoslavije 6. aprila 1941, da bi to isto učinile i vlasti Alije Izetbegovića početkom rata u BiH 1990-ih.

Nastojanju da se i tako sakrije činjenica da je Veliki rat počeo napadom na Srbiju, sada se pridružuju i nove forme.

U imperijalnim, klerikalnim i militarističkim krugovima Habzburške monarhije, ambiciozni stratezi i oficiri su prve, navodno „privatne”planove za uništenje Srbije, okvirno formulisali već posle Berlinskog kongresa 1878. godine.

Austrijska optužba i pozivanje na rat protiv Srbije u leto 1914. bila je u punom skladu s dugogodišnjom politikom austrijske Vojne stranke – neformalnog interesnog saveza koji sačinjavaju Generalštab austrougarske vojske, Hrišćansko-socijalna partija Karla Luegera, koja je bilaklerikalno krilo Rimokatoličke crkve i krugovi oko samog Franca Ferinanda.

Nastavljajući se na ambicije oblikovane u tom interesnom sklopu, grof Franc Konrad fon Hozendorf je od 1906,kada je postao šef Generalštaba,neprekidno predlagao da se protiv Srbije povede tzv. preventivni rat.

Vojni istoričar Hju Strečen navodi 2001. godine: „Hozendorf je prvi put predložio preventivni rat protiv Srbije 1906, zatim je to ponovio 1908–1909, potom 1912–1913, u oktobru 1913. i maju 1914. Između 1. januara 1913. i 1. januara 1914. on je predlagao rat protiv Srbije dvadesetpet puta.” Hozendorf je za te planove imao punu podršku feldmaršala grofa Helmuta fon Moltkea, šefa Generalštaba nemačke vojske, jednog od vodećih pripadnika Ratne stranke nemačkog Rajha.

Privodeći kraju ovaj tekst o stvarni uzrocima Velikog rata, navećšu deo zabeleške nastale u mom razgovoru s Vladimirom Dedijerom u maju 1989. godine.

„Pred nama su novi sukobi, bune, ratovi i revolucije. Velike sile će nemilosrdno nastojati da zadovolje svoje imperijalne apetite i da ostvare dominaciju. Gladne su teritorija, sirovina i jeftine radne snage, pogotovo na evropskom istoku, u Aziji i na svetskom jugu. Mali narodi i države tražiće svoje mesto pod suncem, a veliki će od njih tražiti da se odreknu svog moralnog blaga, pre svega borbe za pravdu i istinu. Sve će to podržavati istoričari upregnuti u kola dnevne politike, kojima pritiče veća ili manja sinekura iz kese moćnika. Kritička istoriografija biće na velikim iskušenjima, moraće da vodi tešku borbu protiv istorijskog revizionizma”.

Zabeležio sam ove reči Vladimira Dedijera u vreme kada je on s dubokom uznemirenošću komentarisao sramotnu činjenicu da beogradska revija „Duga” objavljuje tekst u kome se „pljuje na najveće moralne ličnosti u srpskom narodu”, kakva je – Gavrilo Princip.

Tvrdio je da će biti obnovljenekonstrukcije imperijalne politike i „nauke”, da su Srbija i Srbi odgovorni za Prvi svetski rat.

Pomalo naivno, zapitao sam u tom razgovoru kako će to biti moguće, kada je upravo Dedijerova knjiga „Sarajevo 1914”, u anketi „Njujork tajmsa” 1984. godine, proglašena za knjigu godine, a on u njoj nepobitno dokazuje, pozivajući se na nebrojene arhivske izvore, da Srbija ne snosi odgovornost za Prvi svetski rat.

„To su rekli ozbiljni istoričari i drugi ljudi, moralni i odgovorni pred istinom. Politiku velikih sila te dve stvari ne interesuju. One bi da budu nevine u istoriji. Za njih su uvek krivci mali narodi i države koji se bore za pravdu, za slobodu i nezavisnost. Moćni dugo pamte i osvetnički su raspoloženi”, govorio je Vladimir Dedijer.

Pokazuje se da je bio više nego u pravu.