SLOBODA ZA MILETA MRKSICA

Mrkšić je potvrdio da su prvobitni planovi bili da se civili premeste u Srb, a ne da odu za BiH i Srbiju. Martić je zvao Miloševića, ali ga nije mogao da dobije pa je razgovarao s Branom Crnčevićem. – Dobili smo načelnu poruku, samo vi izdržite, nešto će se rešiti – prepričao je Mrkšić.
On je izjavio kao svedok da je vojska RSK bila „samostalna, a ne ispostava Vojske Jugoslavije“, iako je od zvaničnog Beograda tražila i dobila „bratsku pomoć u municiji i opremi zbog opstanka tog naroda“. Naznačio je i da je znao da od podrške VJ tokom „Oluje“ „neće biti ništa“.
Mrkšić je rekao da je početkom avgusta 1995. očekivao napad Hrvatske vojske, pošto su trupe generala Gotovine, zauzimanjem Bosanskog Grahova, izbile na Dinaru i „imale Knin kao na tanjiru“.– U to vreme, Knin nije imao nikakvu zaštitu oko sebe, kao da je Beograd, a kada sam pitao gradonačelnika zašto nema planove odbrane, odgovorio da je ’Knin otvoren grad‘”, kazao je Mrkšić.
Po rečima Mrkšića, krajem jula 1995, iz RSK je „počela da beži elita i tatini sinovi, sa parama i ’mercedesima‘... Imali su s čim i kud, već izgrađene kuće i firme“.
„Oni su bili povezani s vašima i znali su šta će se desiti... Obaveštajno-bezbednosne i kriminalne strukture sarađivale su celog rata, kao i sada... Odlazili su zato što su znali da će Hrvati napasti, a da se RSK ne može odbraniti“, rekao je Mrkšić.