Kik bokseri "vostale Serbije"..

news imageFabrika kablova u Svetozarevu se odmah uključila u industrijalizaciju zemlje. Najpre su izrađeni energetski kablovi za hidroelektranu Zvornik. Zatim je usledila proizvodnja podmorskkih kablova, kojima su sa kopnom povezana sva jadranska ostrva. Usledilo je osvajanje proizvodnje gumom izolovanih kablova kojim su snabdevani svi rudnici u Jugoslaviji. Iz ove fabrike su isporučivani energetski kablovi za hidroelektranu Đerdap i termoelektrane u Obrenovcu i Kostolcu. Kasnije su proizvedeni signalno – komandni kablovi za potrebe železničke mreže širom zemlje. FKS je imala pogon za livenje bakarnih vajerbara i valjanje čeličnih gredica. Tako je u velikoj meri zadovoljavala potrebe u bakarnoj žici iz sopstvenih izvora i snabdevala domaće tržište betonskim gvožđem. Usledila je proizvodnja aluminijumsko–čeličnih užadi, energetskih kablova sa izolacijom od PVC-a do 11 kV, energetskih kablova napona od 35 kV sa papirnom i izolacijom od gume, energetskih kablovi napona od 110 kv sa izolacijom od umreženog polietilena, beshalogenih negorivih kablova i provodnika napona od 1 do 35 kV.
Krajem 1964. godine pušten je u rad pogon za proizvodnju energetskih provodnika u Rekovcu. To je bio period intenzivne stambene izgradnje i početak proizvodnje automobila u Kragujevcu, pa su porasle potrebe za ovim proizvodima.
Paralelno je osvajana i proizvodnja telefonskih kablova. Tako je krajem 1958. godine položen prvi podmorski telefonski kabl, koji je povezao ostrvo Brač sa kopnom. U periodu od 1963. do 1973. godine počelo se sa podizanjem kapaciteta za proizvodnju telefonskih kablova izolovanih plastičnim masama, izvlačenje žice i izradu lak žice. To se dešavalo u Matičnoj fabrici, da bi 1973. godine doneta odluka da se podigne potpuno nov kompleks na lokaciji pored železničke pruge na periferiji grada. Tako je sagrađena tzv. Nova fabrika. Osvojena je proizvodnja kompletnog asortimana telekomunikacionih pretplatničkih, međugradskih, radiofrekventnih i koaksijalnih kablova. Kompletiranje programa završeno je 1984. godine, kada je otpočela i proizvodnja optičkih kablova.
Počev od avgusta 1987. godine počela je sa radom fabrika za proizvodnju niskoparičnih telefonskih kablova u Despotovcu. Odlukom na referendumu u oktobru 1967. godine došlo je do pripajanja Fabrike elektromehaničkih proizvoda „Elmos“ Industriji kablova i ona od 1. 1. 1977. godine posluje u njenom sastavu. Odmah se pristupa proširenju postojećeg proizvodnog programa uključujući provodnike i kablove za potrebe vojne industrije, konektore, autoprovodnike, mikrokablove, kablove za računare itd.
Kao dopuna programu energetskih i telekomunikacionih kablova 1960. godine počinje proizvodnja kablovskog pribora. Ona se odvijala na lokaciji Matične fabrike, ali je 1986. godine podignuta potpuno nova fabrika u Dragocvetu. Osvojena je proizvodnja termoskupljajućeg pribora, po čemu je FKS stala u red sa najpoznatijim evropskim firmama. U sastavu fabrike formiran je i Inžinjering, koji se bavio projektovanjem, polaganjem i nadzorom kablovskih mreža širom zemlje, ali i u inostranstvu. Od značajnijih poslova izdvojiću polaganje podmorskog kabla na trasi Split - Lošinj - Vis, polaganje 110 kV kabla u Splitu, polaganje 110 kV kabla u Beogradu, montažu 110 kV kablova i pribora u Želrezari „Kremikovci” u Bugarskoj.
Sve ovo vreme FKS je bila prisutna na domaćem i svetskom tržištu. Interesantno je navesti da je 1955. godine ostvarena ukupna proizvodnja od 5.000 tona, od čega je 3.221 tona izvezena u vrednosti od 2,3 miliona američkih dolara. U fabrici je te godine bilo 1.928 zapošljenih. U narednih 5 godina je obim proizvodnje upetostručen i dostigao je 101,4 hiljada tona, od čega je izvezeno 57,8 hiljada tona u vrednosti od 17,5 milona američkih dolara. Broj zapošljenih je porastao na 3.641. Rekordna proizvodnja u FKS je ostvarena 1982. godine i iznosila je 113.760 tona. Tada je zabeležen i najveći izvoz u vrednosti od 139,3 miliona dolara. Najveći broj radnika u preduzeću bio je na kraju 1986. godine i iznosio je 9.665. Za proteklih 55 godina je u FKS proizvedeno preko 3,3 milona tona kablova i provodnika, od čega je izvezeno preko 1,9 milona tona, ili 58% i ostvaren prihod od blizu 3 milijarde dolara. Ako se ima u vidu da su cene kablova i provodnika na domaćem tržištu bile veće od onih u izvozu, može se proceniti da je ukupna realizacija gotovih proizvoda u ovih 55 godina iznosila oko 9 milijardi dolara. Proizvodi iz Industrije kablova Jagodina nalazili su kupce na tržištima svih kontinenata i zemalja sveta, osim Australije i Japana. Mnogi i danas pamte fotografiju fudbalske reprezentacije Jugoslavije pored žutih doboša sa znakom FKS na jugu Čilea za vreme Svetskog prvenstva održanog u toj južnoameričkoj zemlji.
Najuspešniji period u razvoju FKS bio je od 1969. do 1991. godine. U to vreme Industrija kablova Jagodina je značajna sredstva ulagala u razvoj sirovinske osnove, pre svega u RTB Bor; RMHK „Trepča”; Petrohemiju, Pančevo; Fabriku papira u Maglaju; Kombinat aluminijuma Podgorica itd.
Sve ovo vreme FKS je investirala u standard svojih zaposlenih i njihovih porodica utičući tako na razvoj čitavog grada. Izgradila je preko 3 hiljade stanova u stambenim blokovima, koji su i danas ukras Jagodine. Za projekt zgrada tzv. moravskog stila arhitekta Brašovan je dobio prestižnu državnu nagradu. Nekadašnji hotel „Srbija” bio je omiljeno mesto za slavlja i druženja naših sugrađana i smeštaj gostiju iz zemlje i inostranstva. FKS je izgradila sopstveni Institut za medicinu rada sa mrežom zdravstvenih stanica na svim proizvodnim lokacijama. Na lokaciji Nove fabrike je izgrađena toplana, koja je proizvodila toplotnu energiju ne samo za potrebe proizvodnje, već i za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora u gradu. FKS je izdvajala u objekte za odmor radnika širom bivše Jugoslavije. Takođe je pomagala razvoj sporta i kulture. Za njenu podršku je vezan zlatni period boksa u Jagodini. KUD „Kablovi“ je i danas jedno od najuspešnijih društava u Srbiji, koje gostuje širom zemlje i Evrope.
A onda je razbijena SFR Jugoslavija.