Proglasen za licnost 2012.godine

BEOGRAD - Biografski institut Sjedinjenih Američkih Država proglasio je predsednika SUBNOR-a i nekadašnjeg direktora Arhiva Jugoslavije Miodraga Zečevića za ličnost 2012. godine.

Kako je istakanuto na plaketi koju je Zečević dobio, nagrada mu je uručena zbog izvanrednih dostignuća u oblasti prava i istorije, prenosi Savez boraca narodnooslobodilačkog rata Srbije.

Zečević je istakao da mu je velika čast zbog priznanja koje je dobio, s obzirom na to da je Biografski institut SAD "veoma ugledna institucija koja ima svoju poziciju u svetu".

"Čoveku znači svako priznanje, jer nema mnogo onih koji su ga dobili. Ovaj institut ima oko osam miliona biografija na osnovu kojih mere svoj odnos prema nekoj ličnosti. To priznanje je za njih veoma prestižno. Koliko sam upoznat oni nagrade daju posebno po zemljama i verovatno sam ja jedini iz Srbije koji ga je dobio", rekao je Zečević.

Kako se navodi u saopštenju SUBNOR-a, proglašenje Zečevića za ličnost 2012. godine, predstavlja priznanje i čast za Savez boraca, jer je on aktuelni predsednik ove organizacije.

Savez je, takođe, istakao da je Internacionalni biografski centar u Kembridžu 2005. promovisao Zečevića za "novu legendu" u oblasti zakonodavstva i istorije i njegovu biografiju objavio u publikaciji "Žive legende 2005", a 2009. ga je uvrstio u publikaciju 2.000 najistaknutijih intelektualaca za 21. vek.

U spomen na petoricu obešenih rodoljuba i sugrađana grad Beograd je 1983.godine na trgu Terazije podigao spomenik na kome je u reljefu prikazan prizor vešanja, sa urezanim stihovima Vaska Pope posvećenim uspomeni na taj tragičan događaj. Postavljena je i bronzana ploča sa epitafom koji glasi:

”БорцимазаслободукојесуфашистичкиокупаториобесилинаТеразијама 17. августа 1941. године: ЈовануЈанковићу, раднику, РаткуЈевићу, земљораднику, ВелимируЈовановићу, земљораднику, СветиславуМилину, раднику, МилорадуПокрајцу, ученику.

1983. ГрађаниБеограда”
U međuvremenu:

- ploča je nestala, a spomenik, je zaboravljen. Iako se nalazi u centru grada i visok je četiri metra, stoji potpuno zanemaren – bez ploče i imena ljudi koji su na tom mestu danima visili obešeni.

- istina o petorici Beograđana koji su 17. avgusta 1941. godine izvedeni iz zatvora Gestapoa, streljani u zatvorskom dvorištu, a zatim obešeni o električne stubove nasred Terazija, izbačena je iz udžbenika istorije.


- na sajtu grada Beograda ovaj spomenik nije prikazan u rubrici “znameniti spomenici”.

Čija je ovo sramota?

Postavlja se prosto pitanje kome je stalo da se zaborave zločini okupatora, zločini fašizma ili se time svesno kriju zapravo zločini onih koji su sarađivali sa okupatorom i možda ovu nesrećnu petoricu i uhapsili i predali Gestapo-u.

Neće biti da ova petorica imaju ikakve veze sa zločinima komunista 1944/45 godine, ali neki koji su stradali tek 1944/45 su krivi i za smrt ove petorice i još mnogo njih u okupiranoj i kvislinškoj Srbiji.Nije mi poznato da li su oni bili komunisti ali su svi bili Srbi, pa gde je onda građanska svest građanskog društva i vlasti koja jeste antikomunistička ali daleko od toga da je anacionalna?

Da li je Srbija toliko zaslepljena antikomunizmom da je tolerantna prema fašizmu?

Da li su oni koji su menjali ulice i zaboravljali spomenike svesni koliko su istorijski nesvesni, koliko nanose sramote sopstvenoj istoriji?

Da li je trebalo da opet ruski ambasador insistira da se i ovaj spomenik obnovi, ili možda ambasador Nemačke, pa da sramota bude još veća?.

Umesto da grad Beograd počne da vraća dostojanstvo sebi i svojim građanima, da ispravi greške onih koji su nekritički i ideološki zaslepljeni antikomunizmom izgubili i kriterijum u odnosu na fašizam , to ostaje da rade NVO.Mogu se osramotiti i ogrešiti pojedinci o svoju istoriju i svoj narod ali država i grad to ne bi smeli dozvoliti, jer biti protiv komunista u ovom slučaju ne opravdava logiku da je neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj. Istina da su neki bili prijatelji sa okupatorom ne može biti izgovor državi da zbog njih ne treba pominjati zločine okupatora i čuvati uspomene na žrtve svog naroda.

Pokušaj izbacivanja iz istorije i ignorisanja celog perioda u kojem se Srbija nalazila u različitim Jugoslavijama od 1918-2006.godine, menjanje naziva ulica i izbacivanje svih datuma koji su bili značajni u tom periodu je naučno, istorijski i moralno skrnavljenje samog sebe.Neki su toliko ostrašćeni pa se ponašaju kao da su ih rodili čukundedovi.

Dobro je što je neminovno da posle svakog pijanstva dolazi otrešnjenje i da se vraća u normalu, ukoliko se nije palo u delirijum, a na svu sreću Srbija ipak nije u delirijumu