Njuz.net dokle vise

http://www.komunistisrbije.rs/pesmamm.html

Vracanje imovine Milanu Nedicu..

Kod Stojadinovica, Nedica,itd, je sve moguce...? Bozic bata je delio poklone..
............................................................................................................
Rudnik magnetita u Rudnoj Glavi, koji sve vreme bio u senci
Majdanpeka, u toku II svetskog bio je u vlasništvu Hermana Geringa,
zloglasnog ministra nemačkog Rajha iz Berlina. Njemu je po
kapituliciji Nemačke rudnik oduzet, a 24. septembra 1946. godine
konfiskovano mu je i ostala lična imovina u ovom selu: zemljište na
placu zvanom "Velika brestovica" sa zgradom električne centrale.
.......................................................................
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/PresMagazin/story/51269/General%C5%A1tab+radio+za+Italijane.html

Otac američkog predsednika nije Barak Husein Obama senior, već pokojni lider komunističke partije SAD! Priča da je Obama senior poreklom iz Kenije i da je u Ameriku došao jer mu je dosadilo da u Africi uzgaja koze obična je bajka u koju ni deca ne veruju. Dokazi o njegovom pravom ocu temelje se na dve godine istraživanja, brojnim fotografijama, snimcima i razgovorima. Na taj način sam pokušao da popunim Obamine rupe u sećanju iz perioda kada je bio dečak - kaže Gilbert i naglašava da je u 95-minutnom dokumentarcu raskrinkao Obamu.

Gilbert objašnjava da je Dejvisa (1905. - 1987.) FBI pratio punih 19 godina, jer je bio član Komunističke partije SAD i bio blizak sa tadašnjim SSSR-om. Dejvis je živeo u Čikagu i na Havajima, na koje se preselio 1948, a tamo je i upoznao Obaminu majku.

- Obama je kao dečak od deset godina na nagovor svog oca počeo da uči marksističke dogme. Dejvis je optuživao američki kapitalizam za početak Drugog svetskog rata, propovedao preraspodelu bogatstva i reformu državne zdravstvene zaštite. Obamini društveni, ekonomski i ideološki stavovi formirani su na komunističkim idejama, kojima je i osvojio birače. Te ideje danas uništavaju Ameriku - tvrdi autor.

Gilbert objašnjava da je ideju za film dobio tokom Obamine prve predsedničke kampanje 2008, kada je javnost postavljala pitanja o Barakovoj porodičnoj istoriji, ekonomskim razmišljanjima i temeljima njegove političke ideologije.

- Tada je Obama napisao autobiografiju „Snovi moga oca", nudeći različite teorije o tome šta narod očekuje od 44. predsednika Amerike. Moj film pobija njegove priče i donosi proverenu istinu - zaključuje Gilbert.

S druge strane, mediji u SAD prenose izjave neimenovanih predstavnika demokrata koji ističu da je reč jeftinoj propagandi iz kuhinje Republikanske partije.

- Dokumentarac je pušten u prodaju nedelju dana nakon fenomenalne konvencije u Šarlotu nakon koje je Barak Obama stekao prednost u odnosu na republikanskog kandidata Mita Romnija. Film predstavlja bezuspešan i očajnički pokušaj da se aktuelni predsednik diskredituje - kaže taj zvaničnik.

Inače, nije prvi put da se u javnosti polemiše o Obaminom poreklu. Još se pamti bezuspešan pokušaj medijskog tajkuna Donalda Trampa, koji je tvrdio da Obama nije rođen u Americi i da samim tim nema pravo da bude šef Bele kuće.

Verovali ili ne, u Srbiji se bogatstvo uvek sticalo na nepošten način i uz mig samog vrha vlasti. Svaka sličnost s aktuelnim dešavanjima je slučajna i zapanjujuća!


Ako mislite da su brojne afere bez sudskog epiloga i korupcija ogromnih razmera specijalitet tranzicije, prevarili ste se. Većina naših vladara i političara od početka 19. veka bila je pohlepna i podmićena, a o tome najbolje svedoči nedavno objavljen zbornik radova "Korupcija i razvoj moderne srpske države", koji su priredili Aleksandra Bulatović i Srđan Korać. Iz knjige koju su zajednički objavili Centar za menadžment i Institut za kriminološka istraživanja, Press prenosi najzanimljivije delove. Svaka sličnost s današnjim dešavanjima je slučajna i zapanjujuća.

Knez Miloš - monopolista
Knez Miloš Obrenović (vladao 1815-1839. i 1858-1860) uporedo s obnavljanjem srpske državnosti, radio je i na sticanju za ono vreme enormnog bogatstva, pa je čak došao u poziciju da daje novčane pozajmice turskom sultanu! Prema tvrdnji njegovih savremenika, Miloš nije razlikovao narodnu kasu od lične. U njegovom vlasništvu našle su se najbolje njive, livade, skele, mehane i vodenice. Na vrhuncu moći, zakupio je i sve carinarnice, preuzeo posao uvoza soli, trgovao stokom, kožom i kukuruzom. Vuk Karadžić je zabeležio da je Obrenović odrastao čuvajući tuđe koze, te da je 1815. godine morao da pozajmi 200 dukata kako bi se izbavio od Turaka. Međutim, kada je 1839. godine napustio Srbiju, sa sobom je poneo 550.283 zlatna dukata, što je bilo dovoljno da lagodno živi u inostranstvu dvadeset godina!

Afera Belimarković 1873.
Prvi korupcionaški skandal koji je privukao pažnju javnosti ticao se vojnih nabavki koje su organizovali tadašnji ministar vojni Jovan Belimarković i ministar finansija Panta Jovanović. Radilo se o nabavci opreme, odeće i obuće za 60.000 vojnika, a u ovom slučaju, pronevere su zabeležene na svim nivoima - od ministra do magacionera. Šteta naneta državi procenjena je na 17.500 dukata, dok je načelna odgovornost pripisana Belimarkoviću. Ipak, u nedostatku dokaza, on je oslobođen optužbi.

Železnička afera
Vlada Milana Piroćanca je 1880. godine, zaobilazeći konkursnu proceduru, sklopila ugovor s francuskom kompanijom "Generalna unija" o železničkoj koncesiji. Dve godine kasnije, list "Sadašnjost" optužio je radikalskog prvaka Nikolu Pašića da je od francuske kompanije primio novac kako bi obezbedio kvorum za skupštinsko glasanje o ratifikaciji tog ugovora. Za primanje mita optužena su, takođe, dvojica ministara i petorica poslanika. Već sledeće godine, Milan Piroćanac započeo je izgradnju velelepne vile u Beogradu iako se znalo da je pre dolaska na vlast bio u ogromnim dugovima. Niko od osumnjičenih nikada nije odgovarao.

Korupcija u vojsci
U okviru vojnih priprema Srbije, za nabavku vojne opreme 1908. godine izdvojeno je 95.000.000 tadašnjih dinara. Oprema je nabavljana u francuskom zavodu "Šnajder-Krezo", pod nadzorom komisije koju su predvodili pukovnici Mihajlo Rašić i Damjan Vlajić. Uprkos dokazima o nesavesnom postupanju, vlada nije preduzimala nikakve mere protiv njih, pa je slučaj dospeo pred Narodnu skupštinu. Posle poduže istrage, pukovnici su uhapšeni u julu 1910. godine, ali su ubrzo pušteni da se brane sa slobode. Afera je okončana oslobađajućom presudom, uz brojne materijalne propuste tokom suđenja.

Bludni sin Nikole Pašića
Rade Pašić, sin predsednika srpske vlade Nikole Pašića, tokom Prvog svetskog rata, na račun srpskog poslanstva u Parizu, uzeo je dragulj vredan 350.000 franaka. Mladi Pašić je položio kaparu od 30.000 franaka, a dragulj prodao i potrošio sav novac. Nakon što je neko vreme proveo u pritvoru, na urgiranje srpskog poslanstva je pušten, a šteta je namirena iz državnog budžeta. Rade Pašić bio je umešan i u aferu sa švercovanjem platine neprijateljima! Zajedno s Mihajlom Gluščevićem, sekretarom ambasade u Parizu, uhapšen je zbog toga što je diplomatskim sanducima platina prebacivana u Švajcarsku, gde je za basnoslovne sume prodavana Nemcima. Pašić je uskoro pušten, dok je Gluščević nakon razvlačenja suđenja - oslobođen. Do jula 1921. godine Rade Pašić bio je umešan u dvadesetak afera. Nikola Pašić je uvek štitio svog "nestašnog sina", pa je tako ostalo zabeleženo da je, reagujući na optužbe protiv njega, povodom malverzacija oko šećera, u Narodnoj skupštini rekao: "A, šta ćete... dete, pa voli šećer!"

Zloupotreba obveznica
U nedostatku raspoloživog novca posle Prvog svetskog rata, srpska vlada je građanima izdavala državne obveznice za namirenje ratne štete. Stanovništvo je bilo nepoverljivo prema tom projektu, a od nominalnih 1.000, seljaci su dobijali najviše 80 dinara. Međutim, u leto 1925. godine ministar finansija Milan Stojadinović počeo je da isplaćuje kupone ratne štete i od tada njihova vrednost vrtoglavo raste. Ubrzo se ispostavilo da su od toga korist imali kako sam ministar, tako i svi članovi vlade. Kako je taj sistem funkcionisao, najbolje je objasnio tadašnji viđeni radikal Miša Trifunović: "Palatu u Beogradu zaradio sam pošteno. Na jednoj sednici vlade ministar Stojadinović je referisao da će bonovi ratne štete uskoro početi da rastu jer će državna kasa početi da ih isplaćuje. Preporučio nam je da ih kupujemo pre nego što cena počne da skače. Meni i još nekim članovima vlade on je otvorio kredit u Jadransko-podunavskoj banci... Moj osnovni kapital se tako upetorostručio." U tim okolnostima, bilo je nemoguće ustanoviti krivičnu odgovornost, a o moralnoj očigledno niko nije razmišljao.

Stočna afera
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dobila je u novembru 1921. godine od Nemačke, na ime ratne štete, kontingent od 60.000 ovaca i 17.500 goveda. Nadležni su, ipak, odlučili da tu stoku ustupe izvesnom konzorcijumu po neverovatno povoljnim uslovima. Glavnu ulogu u aferi opet je odigrao Rade Pašić sa šurakom, Grkom Nikosom Velojanisom. Stoka je bez licitacije prodata firmama "Promes" i "Impeks", iza kojih je stajao Radivoje Hafner, Pašićev saučesnik. I pored očiglednog slučaja korupcije i snažnog protivljenja javnosti, vlada Nikole Pašića je odobrila posao! Beogradske novine "Republika" izračunale su da su učesnici afere zaradili 136.000.000 tadašnjih dinara. Primera radi, prosečna mesečna plata sudija, profesora i lekara tada je iznosila oko 1.500 dinara.

Afera Adamstal
Zloupotrebljavajući položaj ministra finansija, Milan Stojadinović je opstruirao poslovni aranžman s jednim češkim preduzećem i u saradnji s Radetom Pašićem prisvojio proviziju, čime je budžet oštećen za više od 100.000.000 dinara. Naime, češka firma "A. D. za mašinska i mostovna postrojenja" opravljala je naše vagone. Međutim, novac za ugovoreni posao nije isplaćen jer je Stojadinović mesecima opstruirao tu isplatu. Direktor češke firme doputovao je u Beograd i sklopio tajni dogovor o naplati tako što je podmitio Pašića, Stojadinovića, advokata Emerika Tartalju i Ljubomira Milina, direktora Slavenske banke, sa 6.000.000 čeških kruna. Kako je u međuvremenu dužnička suma sa 30.000.000 porasla na čak 150.000.000 dinara, država je oštećena za 120.000.000 dinara. Milan Stojadinović nikada nije krivično sankcionisan.

Afera Dečani
Puniša Račić, član Narodne radikalne stranke, poznat po atentatu na Stjepana Radića u Skupštini 1928. godine, na osnovu presude suda u Peći, dobio je šumski posed manastira Dečani, zadužbine Stefana Dečanskog! Ceo posao obavljen je 1924. godine uz saglasnost tadašnjeg ministra šuma Milana Srškića i uz snažan pritisak samog Pašića. Posebno je zanimljivo da se Račić pozivao na srodstvo s legendarnom ličnošću Stevom Vasojevićem iz 14. veka! Sud je doneo odluku da se šuma vredna više desetina miliona dinara dodeli Račiću, čime je on postao "naslednik" kralja Stefana Dečanskog. U javnosti je ovaj slučaj nazivan nacionalnom sramotom, uz ironične komentare da su Račić i Pašić "oglodali kosti" srpskog vladara.

Afera Teokarević
Zbog sumnje da je počinio niz malverzacija kao ministar pravde u periodu od 1921. do 1923. godine, Lazar Marković je morao da napusti mesto u vladi i odgovara pred poslanicima. On je, između ostalog, izdao lažno uverenje o obeštećenju na ime ratne štete biznismenu Svetislavu Teokareviću i naložio da mu država isplati 1.000.000 zlatnih maraka. Teokarević je u međuvremenu zakupio dva stana u zgradi Akademije nauka, koja su se vodila na ime Teokarević i Marković, a takođe je umesto ministra plaćao rentu. Uprkos ovako jasnim dokazima o korupciji, Marković nije osuđen, a njegov slučaj skinut je s dnevnog reda Narodne skupštine.

Izvor: Press

Za "ovčetinu Boža Bjelice" potrebno je najmanje dva kilograma ovčjeg mesa, 300 grama dobrog kajmaka, litar mleka i oko 100 grama masti. Ovčetinu staviti u kazan i kuvati dok voda ne uvri, a onda je preliti mlekom, vrelom masti i kajmakom.

Za spremanje ovog jela brada do pojasa i kokarda na čelu nisu obavezni.
Kosjerac Milijan Stojanić, najpoznatiji srpski kuvar, ovih dana u Kosjeriću, ovakvim receptima, sasvim uspešno oživljava tradicije četničkog pokreta upravo kroz - čari originalne četničke kuhinje. Samo nekoliko dana pred ovogodišnji četnički sabor na Ravnoj gori, iz štampe je izašao Stojanićev "Ravnogorski četnički kuvar" u kome je nosilac titule vitez kulinarstva iz Kosjerića javnosti do detalja predstavio šta se sve krčkalo po četničkim kazanima u ono slavno vreme. Pred širokim četničkim masama kuvar će se najpre naći upravo na Ravnoj gori, a Milijan je prekjuče javno obećao da će sav prihod od četničkog kuvara biti pojeden i popijen u Guči, na Saboru, pod šatrom ispod lipe.
Uz trubače se lakše "krka"

- Ovo je za mene praznik, a smatram da je ovo veliki čin i za srpski narod. Srećan sam što sam prvi u istoriji napravio ovakvu knjigu. Ja sam kuvar, pisac, o istorijskim detaljima tog vremena neka sudi istorija, samo - znam da istoriju pišu pobednici, ali su u ovom slučaju pobednici mogli biti malo korektniji prema drugoj strani - pričao je prekjuče u Kosjeriću Milijan, predstavljajući četnički kuvar po četnički - uz trubače i vruću gibanicu na stolu.

Najzad, Stevan Moljević, PREDSEDNIK CENTRALNOG NACIONALNOG KOMITETA, na poslednjem sastanku tog tela u Okruglici, u novembru 1944. godine, pored ostalog, rekao je: "ŠTA SMO MI U OVOM RATU POKAZALI SRPSKOM NARODU? SVOJE KAME, BRADE I PIJANE KOMANDANTE, KOJI ŠTIPAJU SNAŠE, SEKS I GIBANICE, TO JE NAŠ PROGRAM I TO JE NAŠA ZASTAVA... RULJA KOJA ZAUDARA NA RAKIJU, TO SMO BILI I OSTALI".

u parlamentu "vostale serbije"...usreciteljku.."naroda"...??

http://www.svet.rs/najnovije-vesti/narodni-poslanik-nevena-kutino-jedna-moja-pia-je-lepa-i-moze-da-se-gleda