NESTO STE HTELI ???

Na kapiji Kuće cveća, oko 11, neviđena gužva. Svako sa nekim „titoističkim“ detaljem, jedan nosi Jovankinu i Titovu sliku iz mlađih dana, crno-belu, propisno uramljenu, drugi prodaje ordenje, original, svakakvo. Volj ti Orden narodnog heroja, volj ti Orden rada. Plus, značke sa Titovim potpisom u obe varijante. Titov unuk Joška i unuka Zlatica izlaze napolje, stari komunisti aplaudiraju,
..............................................................................................................................................................................................................................................
odnekud se pojavljuje i delegacija SPS, stari komunisti zvižde...
Ministar prosvete Žarko Obradović, nekako pažljivo, birajući da ne kaže nešto „mimo protokola“, izjavljuje: „Naša stranka pamti Josipa Broza Tita kao čoveka i državnika koji je, objektivno, ime Jugoslavije učinio mnogo poznatijim nego što je bilo do tada. Tito je i dan-danas sinonim jedne države koja je imala svoje vrednosti i poštovanje u velikom broju zemalja sveta. O tome najviše znaju naši diplomatski predstavnici“, rekao je Obradović. Aleksandar Antić bio je nekako iskreniji: „Josip Broz Tito, prvi predsednik Jugoslavije, počasni građanin Beograda i ogromnog broja gradova širom sveta, čovek je koji je bez ikakve dileme obeležio vreme u kome je živeo, predstavljao političku sigurnost koja je prevazilazila okvire Srbije, Balkana i Evrope, znači jedan od političara koji je ostavio jedan od najznačajnijih doprinosa u novijoj političkoj istoriji čitavog sveta. Čovek koji je menjao svet oko sebe i koji zaslužuje sve naše poštovanje“, rekao je Antić, iskreno. Onda SPS otišao,
.............................................................................................................................................................................................................................................
stigao počasni vod vojske u maskirnim uniformama sa šlemovima, okupljeni se ponadali „da su došli da pozdrave vrhovnog komandanta“. Stigao i vojni orkestar. Odsvirali posmrtni marš „Betovenov trio“ (tada je neko pitao: hoće li doći i Palma“, zbog Betovena), dok su ambasadori država članica nesvrstanih polagali venac na kome je pisalo, ćirilicom: Josipu Brozu Titu, osnivaču Pokreta nesvrstanih.

Jedinu „zvaničnu državnu delegaciju“, juče, kako nam je rečeno u protokolu, činio je Mirko Stefanović, državni sekretar MIP, koji je položio lovorov venac na kome je stajalo: „Josipu Brozu Titu - Ministarstvo spoljnih poslova“, na lenti u boji srpske trobojke.

Potom su pred belu mermernu ploču nagrnule razne delegacije antifašista, komunista, iz svih krajeva SFRJ. Tanasije Đurić zvani Taki, iz sela Pudarci, komunista od ‘72. godine, dugokos, sedeo je pred mauzolejom u majici s natpisom: „Dok ste bili drugovi, živeli ste ko gospoda“. Medaljon sa svojim likom i pismo nekadašnje jugo-desetodinarske vise na lančiću. Kosa do ramena.

- To je bio najteži trenutak u mom životu, teži nego kada mi je umro otac. Ta vest me je sačekala u kafani. Sedeo sam sa društvom. I stigla je naredba od pokojnog maršala da mora cela Jugoslavija da zanemi i počne da plače. I mi smo svi počeli da plačemo. Ali smo pogrešili - trebalo je mi njemu da naredimo da ne sme da umre. Tito je umro spontano, spontano je i cela Jugoslavija plakala - pričao je Taki, i nastavljao da drži miting kraj fontane: Pričaju o Golom otoku. Danas bi trebalo da bude 50 Golih otoka, ali nemamo more. Morali bismo da napravimo Otok negde na jezeru. Goli nije bio za narod, već za komuniste koji se ne pridržavaju svojih zadataka... Sve najbolje što može da se desi čoveku tokom njegovog života, to je bio Tito i Titova Jugoslavija“, uzdahnuo je Taki na kraju izlaganja.

Lucija Mujanović stigla je čak iz Travnika, sa pionirskom uniformom, komplet.

- To je kapa koju je moj sin kao pionir trebao dobiti 86. godine. Međutim, tadašnji direktor škole je zabranio da se to dodeli đacima, i ja sam od svoje plate otkupila svu tu naručenu robu. Do iza rata to je stajalo kod mene u kući u Travniku, onda sam podelila ljudima od Slovenije do Makedonije. Ovu sam sačuvala za mene“, pričala je Lucija. Prvi put u životu bila je u Kući cveća: „Što kaže Đoka Balašević, baš me taklo. Danas, od kada sam izašla iz autobusa, sestra mi je rekla - sad slobodno diši. I stvarno se tako osećam. Ja sam iz porodice gde su ćaća i mati voleli Titu. Tata je govorio, teram do Tite, do devetog deteta, kome će Tito biti kum. Moja sestra Ljilja koja je sada u Nemačkoj je Titovo kumče. Dobili smo od Tita i paket, neke materijale, od čega je naša starija sestra tada sašila haljinice... Kad je Tito umro, išla sam prema kući moje svekrve, prolazim pored travničke kasarne, čujem vesti iz Kliničkog centra u Ljubljani. Tito je umro. Vidim vojska u kasarni plače, gde god se ko zatekao plakao je. Kad sam ja zalelekala iz glasa. Onda smo kolektivno plakali. Tito je Tito bio“, pričala je Lucija.

A Darko iz Nove Gorice doveo je sinove Matiju i Ambroza i bratanca Timona. Sva četvorica na glavi su nosili triglavke sa petokrakama, partizanske kape sa tri glave. Darko posle obukao i uniformu JNA, bio je neobično raspoložen iako je putovao celu noć.

- Došli smo da se poklonimo drugu Titu. Bio je neki veliki čovek. I dobar čovek. Znao je da drži bratstvo i jedinstvo. Bio sam Titov vojnik i Titov pionir, a znaju i moja deca puno o Titu, ali im je sad malo nezgodno da pričaju. Ne znaju jezik. Sinovima redovno puštam partizanske filmove, sve gledaju - pričao je Darko.

Na parkingu autobus iz Međumurja, pedesetoro Hrvata svih generacija sedi na vrelom suncu.

- Dovela nas je nostalgija, puno lepih uspomena, kaže vođa puta Lidija Mikurić (55). A Miran Pintarič, koji se nije ni rodio kad je Tito umro, jer je 82. godište, objašnjava da mu je otac pričao puno o Titu.

- Tata mi je pričao da je u vreme Tita mogao graditi kuću, a sad ne može ni WC - rekao je Miran.

U knjizi utisaka stajale su razne parole: „Do smrti“, „I posle 30 godina jednako boli“, „Druže Tito, zasekogaš tvoj“, „Tvoj večiti dužnik“, „Velikanu 20. stoljeća“...

Princ Aleksandar Karađorđević, u trenucima mokrogorske lucidnosti, imenovao je filmskog reditelja i velikog Srbina Emira Kusturicu za člana Krunskog saveta! Sad je sve lakše!

"Velika mi je čast i zadovoljstvo da i formalno potvrdim Vaše imenovanje za člana Krunskog saveta. Veoma me raduje što ćemo imati prilike da zajednički radimo za dobro našeg naroda u godinama koje su pred nama", istakao je princ Aleksandar u dirljivom pismu Nemanji Kusturici.

Emir Nemanja Kusturica je 15. član Krunskog saveta, jednog od pet savetodavnih tela dvora Karađorđevića.

Članovi Krunskog saveta su i istoričar Čedomir Antić, književnik Matija Bećković, dramski pisac Dušan Kovačević, književnik Predrag Marković, stručnjak za strana ulaganja Milan Parivodić i književnica Svetlana Velmar Janković. Tu su i profesori univerziteta Miroslav Gašić, Dragoljub Kavran, Nikola Moravčević, Pavle Nikolić, Predrag Palavestra, Slobodan Perović, Bogoljub Šijaković i Dragomir Vitorović.

Treći svetski rat počeo bi u SFRJ

Dok svet sa oduševljenjem
gleda Oskarom nagrađen film „Čelična Ledi" o mandatu Margaret Tačer,
bivša britanska premijerka našla se u središtu pažnje zbog objavljivanje
tajnih dokumenta o vojnoj vežbi kojom se Velika Britanija spremala za
treći svetski rat
Tajni dokumenti Velike Britanije, sa kojih je ovih dana skinuta oznaka
državne tajne, otkrili su da je još u martu 1981. vlada „čelične ledi"
Margaret Tačer organizovala vojnu vežbu pod radnim nazivom „Treći
svetski rat".
Skripte vežbi pod nazivom „Ratne knjige", kojih se
dokopao „Dejli mejl", pokazale su da se čovečanstvo još pre 30 godina
moglo naći pred propašću, a okidač čitavog haosa trebalo je, gle čuda,
ponovo da bude naša zemlja.
Treći i verovatno poslednji veliki rat u istoriji ove civilizacije, prema britanskom scenariju, krenuo bi 9. marta 1981. nagomilavanjem snaga Varšavskog pakta na granice Jugoslavije, koja je u tom trenutku već više od pola godine bila bez
Tita i tražila svoj „put" u budućnost.
Ovakva reakcija Sovjetskog Saveza, predvođenog Brežnjevim, i njegovih satelita, izazvala bi Britaniju i Sjedinjene Američke Države da pošalju dodatne trupe u
Zapadnu Nemačku, s obzirom na to da su odnosi između sukobljenih sila
bili na najnižoj tački još od sukoba u Zalivu svinja 1962. godine.
Do 11. marta Balkan bi već podsećao na „užareni vulkan" i otvoreni sukob,
uz korišćenje nuklearnog oružja, bio bi potpuno neizbežan. SSSR u tom
trenutku kreće u nagomilavanje trupa na granici premka Turskoj i između
Bugarske i Jugoslavije, a NATO pojačava svoje snage u Nemačkoj i
Skandinaviji. Dva dana kasnije, „srećnog" 13. marta, snage Varšavskog
pakta prodiru u Jugoslaviju i Treći svetski rat počinje, a naravno
nipošto bez nas. Doduše, mnoge naše ostarele rođake, ponosne vlasnike
JNA tetovaža i poštovaoce lažnih mitova, razočaraće saznanje da su Megi
Tačer i njene vojne snage predvidele kako bi Sovjeti sa svojih 20
divizija kao plitak potok pregazili „4. najjaču armiju na svetu".

Svinjska posla
Zato bi se u čitavu priču uključio i neizbežni Sadam Husein, Irak bi napao
istočne delove Turske, a kriza bi okovala i daleku Norvešku. U Britaniji
su već počeli da ponestaju hrana i benzin, a proglašeno je i vanredno
stanje.
12. danZapovednik NATO-a traži nuklearne napade na 26 ciljeva u istočnoj Evropi, Margaret Tačer kaže „da"
U ponedeljak u šest ujutro, 16. marta, zli Sovjeti počinju
bombardovanje nevino-naivnih Engleza sa 100 bombardera, istovremeno
izvodeći desant na Kvislingove naslednike. Britanija, naravno,
objavljuje rat svojim ljutim protivnicima i čitava planeta postaje
omalena meta za ogromne nuklearne projektile, koje dakako niko od
velikih sila nije ni pomišljao da razvija u vreme hladnog rata.

Rusi preživeli

Već narednog dana iz Jugoslavije stižu informacije da Sovjeti počinju da
koriste hemijsko oružje, dobrih 18 godina pre „humanitarne posete"
kasetnih bombi Nišu. A nećete verovati, i besomučno bombarduju
Britaniju, isključivo noću, ubijajući stotine civila i uništavajući
brojne civilne objekte poput bolnica i škola.
Genijalni umovi britanskih komandosa procenjuju da u zoru 20. marta Sovjeti koriste nervni gas u napadu na Škotsku i Mančester.
Prorok .... Margaret Tačer predvidele kako bi Sovjeti sa svojih 20. divizija, kao plitak potok pregazili JNA
Krvožedni Rusi probijaju granicu Zapadne Nemačke, a tamošnji
komandant NATO-a traži nuklearne udare. Margaret Tačer se ne koleba i
posle nekoliko minuta donosi konačnu odluku - započnite nuklearne
napade. Na SSSR? Ne, samo na Istočnu Nemačku, Čehoslovačku, Poljsku,
Mađarsku i Bugarsku. Dvonedeljna ratna igra nalik na šahovsku partiju
tako se završila bez direktnog udara na SSSR, što mnogi ironično tumače
kao žensku slabost tadašnje britanske premijerke. A i trebalo je
sačuvati rezerve za neki novi rat...

Verovatno, zbog nakardnih medjunacionalnih i duhovnih veza..
.........................................................................................
"Zar stvarno mislite da ce bnam Rusi pomoci????
Potrazite malo na ruskim sajtovima sta se radi sa Ruskim veteranima koji su se borili za Srbiju.Ukidaju im se invalidske penzije, oduzima im se srpsko drzavljanstvo. Pa cak su skinuli tablu sa Ruske crkve u Beogradu sa imenima poginulih Rusa, nismo mi zasluzili niciju pomoc...."