stav komunista srbije o staljinu

Kakav je uopste stav drugova iz ujedinjene partije KS o J.Staljinu?

generalisimus ::Kakav je uopste stav drugova iz ujedinjene partije KS o J.Staljinu?

Komunisti Srbije imaju negativan stav prema Staljinu. Oni smatraju Tita cetvrtim klasikom marksizma, a Staljina covekom koji je sve socijalisticke zemlje Evrope zeleo da drzi pod svojom cvrstom kontrolom. KS smatraju da je Titova velika istorijska zasluga to sto je Staljinu 1948. rekao istorijko NE.

Shodno svojoj ulogi i delu o drugu Staljinu nije moguce govoriti iskljucivo, i u svemu negativno. Sledeci revoluciju SSSR je izgradio ogromnu privrednu i industrijsku zemlju koja se nalazi kao takva meddju najmocnijim privredama na planeti i kosmosu. Sledeci slobodarski duh, i zelju za slobodom, u borbi protiv fasistickog imperijalizma doprinos SSSR, pod komandom druga Staljina je vrlo merljiv..fasizam je vojnicki slomljen u Evropi ali i u drugim delovima delovima sveta nateran na razmisljanje. Drug Staljin, naravnno i citav niz saradnika dobro je procenio, mogucu zloupotrebu *saveznickih snaga* u *borbi protiv komunizma*...organizovani udar *pobednika i pobedjenog*...na Rusiju. Svet vise nije isti od Ruske revolucije do dan danas.
Hegemonisticka, *starateljska* politika, grubih poruka i pretnji, pogled na organizaciju drustvenog i politickog sistema, neumesna *diktatura proletarijata*...grub odnos prema resavanju problema, prema ljudima udaljila je KPJ od KP SSSR...Demokratski socijalizam, samoupravljanje kao najveci stepen demokratije..*FABRIKE RADNICIMA*...(ne samo komitetima! nisu svi radnici clanovi KP)....moj licni stav !

govore o tome, da se nisu pratili tokovi, da je izostala borba protiv birokratije, iznedrilase *crvena burzoazija*..i niz drugih problema. Nametnuta trka u naoruzanju, iziskivala je velika ulaganja u dbranu, nisu iznalazena drustvena i materijalna resenja, zivotni standard nije belezio potrean rast...*reolucija koja tece*...naisla je na sopstvenu branu, nadmudrivanje i *prevazilazenje Marksizma-Lennjinizma*...improvizacija naucnog socijalizma dozivela je krah. Sitnosopstenickki interres postao je pojam za rukovodioce...drustveno ekonomski odnosi su razoreni. Potcenjena je uloga SINDIKATA, radnickih sindikata...nije bila, i nije dovoljna samo parola *PROLETERI SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE*... !

I sad se pitate zasto NKPJ nece ujedinjenje.NKPJ postuje Tita bar do 1948,a vi Staljina uopste.Cinjenica je da titov samoupravni socijlizam nije bas po Marksu i Lenjinu,ali ga ja licno kao drzavnika postujem.Ipak je Juga bila postovana u njegovo vreme.1948 su iscenirali imperijalisti,na celu sa banditom Berijom.

Smatram da se ne treba suvise opterecivati prosloscu. Treba i Staljina i Tita da ostavimo, a mi da se bavimo sadasnjoscu i buducnoscu, jer ako se nastave prepirke po tom osnovu, nista necemo uraditi.

Slazem se u potpunosti.I Staljin i Tito su imali svoje dobre ali i lose strane,ali od njihovog nasledja ne mozemo pobeci.Ako kompartije kod nas ne zele da odu u ilegalu,zbog ovog novog zakona,moraju se ujediniti.Pa makar i u koaliciji.

Bez velikog teksta, odata su priznanja za velicanstveno delo izgradnje i borbe protiv fasizma...a to je sustina koja je otvorila vrata slobodnog razmisljanja, oslobodjenih zemalja. Cinjenica je da su teski problemi, problemi egzistenccijalne prirode kulminirale.. U svetu *tvrda levica* nema svoje mesto..i gde je ima, javljaju se nova razmisljanja. Tokom proteklih decenija dosta je uradjeno, u odnosu na *zateceno stanje*..i prostor SFRJ se izgradio, opismenilo se mnogo ljudi, zavrsilo skole i fakultete, sto nije naislo uvek na razumeanje sredine. Ipak, pismenost i obrazovanost je solidna osnovica za dalji tok stvari, a to je bilo teso nasedje i problem sa kojim se mosila KPJ, drzava i drustvo. Podleglo se pritisku i * lepoj sliki zapada*...koliko je zapad *lep* toliko je *ostatak sveta* siromasan sa skoro dve milijarde gladnih, neravnomeran razvoj, eksploatacija preraso je sebe i poprima oblike MEDJUNARODNOG GENOCIDA...po receptu burzoaskog *filozofa i popa* Maltusa. U predizbornim aktivnostima, koalicioni kontakti su nuzni, KP moraju da maksimalno iskoriste stavove oko kojih nesmme da bude razlika, bar kada je u pitanju rusennje desnice i njene politicke eliminacije..

25. maja, ispred muzeja 25. maj treba da dodju gradjani postovaoci drustvenog i politickog uredjenja, socijalistickog opredelenja. Komunisti srbije ce odati postu Josipu Brozu kako i dolikuje, sto treba da urade mnogi gradjani...a potom ce se protestnom setnjom ukljuciti u danasnjicu, u zelji da se popravi stanje u drzavi i drstvu. Prema tome, stranke i pojedinci koji zele dobro narodu i Srbiji treba da se okupe, i po sopstvenoj zelji obidju ili neobidju grobno mesto..i prikjluce se protestnoj koloni......Ovaj poziv na okupljanje nije namenjen samo komunistima.

uporne radnje protiv svoje drzave.www.kidnapovanje pukovnika

TITO I KOMINTERNA

Kada se ustaški nastrojenim osobama ukazuje na
Pavelićevu ovisnost o Hitleru i Musoliniju,oni bez mogućnosti da to
demantiraju počinju pričati kako je i Tito bio zavisan od Staljina,no
1948.godina to najuvjerljivije negira. No Titova politika od početka
NOB-a pokazuje da ne samo što nije zavisila od Kominterne iza koje je
stajao sam Staljin,već da je ta politika bila u potpunoj suprotnosti sa
odlukama Kominterne,a da je 1948.i prekid odnosa sa Kominternom bio
samo logičan završetak.
Krenimo redom.
Staljin je još
1941.priznao Hitlerovu odluku da se jugoslavija podijeli između
Njemačke,Italije,Mađarske, Bugarske i
Albanije.Istina,22.06.1941.godine,poslije Hitlerovog napada na SSSR on
je ovu odluku povukao. Nakon Hitlerovog napada na SSSR,Kominterna iza
koje je stajao Staljin poručila je Komunističkoj partiji Jugoslavije da
treba da se oslobodimo fašističkog jarma,ali da se ne pravi revolucija.
KPJ ovu odluku nije poslušao,što je poznato svakome. Dosljedno ovome
Kominterna je priznala emigrantsku kraljevsku vladu u Londonu,kao i
njenog ministra vojske Dražu Mihailovića.
U Jesen 1942.godine,drug
Tito je u Moskvu poslao depešu o proglasu Nacionalnog komiteta
oslobođenja Jugoslavije na prvom zasjedanju AVNOJ-a. Kominterna nije
odobrila ukidanje monarhije i privremene vlade,kao ni stvaranje
Republike,već je predložila da se to riješi po oslobođenju zemlje od
okupatora,što znači da Staljin nije poznavao(ili nije htio da pozna)
suprotnosti u Jugoslaviji.1943.je u SSSR-u zabranjeno objavljivanje
odluka Drugog zasjedanja AVNOJ-a.To je prvi ozbiljniji sukob sa
Staljinom. Poslije toga odnosi između SSSR-a i V.Britanije sklopljen je
sporazum o podjeli interesnih sfera na Balkanu.Da ne spominjemo odluke
sa Jalte. Što to znači? To znači da namjere Staljina prema Jugoslaviji
nikada nisu bile čiste. Prilikom oslobođenja Beograda i dijelova Srbije
u kojima su učestvovale i jedinice Crvene armije dešavali su se
ozbiljni ekscesi od strane crvenoarmejaca prema domaćem
stanovništvu(opijanja praćena pljačkom i silovanjem). Jugoslavija je
oštro protestirala kod Moskve zbog tih ispada,no stvar je zataškana.
1946. Staljin je tvrdio da je jugoslavenska industrijalizacija obična
besposlica. 1948. godina je logična posljedica njegovih razmišljanja i
konačan završetak odnosa između dviju suprostavljenih struja unutar
komunističkog pokreta.

Tihi i poverljivi covek Josip Kopinic, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. februara 1911. godine u okolini Metlike, Slovenija. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivac partijske celije u bokokotorskoj flotili, zbog cega je morao da emigrira u Bec. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko drzavljanstvo. Bio je stanar hotela �Luks�, kursista Ceke, apsolvent Crvenog univerziteta. U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinic je Josipu Brozu dva puta spasavao zivu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Spaniju i njihovo hapsenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. planirala cak i da raspusti KPJ, ali je pobedila ideja Bjelova i Dimitrova, da je bolje da se KPJ prepusti vodjstvu jugoslovenskih komunista, a drugi put kada je Broz 1939. godine, zbog prevoda �Kratkog kursa historije SKP/b� okrivljen da je trockista. Proveo je Kopinic i dve godine u spanskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politicki obavestajac u Zagrebu. Radio-stanicu je drzao u specijalnom bunkeru ispod stepenista. Prvi je 1941. godine video Hrvate kako masu i sa cvecem docekuju naciste. Prvi je poceo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove �Vucje jame�. Prvi je Moskvi slao depese o nemackim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti suruju sa ustasama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Josip Kopinic � Vazduh, koji je drzao obavestajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. godine je uspeo da u ustaskoj policiji stvori agenturu. Glavna i tajna komunisticka �krtica� bio mu je Tibor Vasko, licno referent u odeljenju za antikomunisticku delatnost. Njemu je Vazduh izdao i posebnu licnu kartu, kao i dokumenta na ime Teodor Maksimovic, sekretar danskog konzulata u Zagrebu. O tome je svojevremeno svedocio Zvonko Moric, Kopiniceva desna ruka uoci II svetskog rata. Kopinicev centar slao je tokom rata Kominterni depese, sve do njenog raspustanja 1943. godine. Iz Zagreba je po moskovskim podacima stiglo cak 4.500 tajnih poruka od Vazduha. Neke od tih depesa Kopinic je posle rata, uz detaljan izvestaj o svom radu, poklonio Aleksandru Rankovicu za arhiv Ozne, ali je, kazu neki publicisti, Leka to odbio i dokumentaciju poslao Rusima, generalu Kiseljevu. Stela i Josip Kopinic stigli su u Beograd februara 1945. godine, gde je Vazduh dobio cin pukovnika JA, iako je vec bio potpukovnik spanske Republikanske armije. Da bi spasao svog saradnika Tibora Vaska od Hebrangove izdaje, Kopinic je zamolio Aleksandra Rankovica da ga dovede iz Zagreba i smesti na neko tajno mesto. To mesto je bio specijalni zatvor usred Beograda. Tu je ovaj agent i okoncao svoj zivot. Sva dokumenta o aktivnostima Tibora Vaska, tajni agent Vazduh predao je kolegi Maksimilijanu Baceu. Po nalogu Moskve, a i zelji samog Tita, nekoliko meseci kasnije, Josip Kopinic je upucen na novi obavestajni zadatak. Postavljen je za trgovackog atasea u Istanbulu, sto je bilo samo pokrice za njegov rad u diplomatskoj tajnoj sluzbi. Zahvaljujuci bas Vazduhu, i Moskva i Broz su sve znali o zbivanjima u Jugoslaviji i unutar KPJ. Tu na prostorima Turske, iskusni obavestajac Josip Kopinic uspeo je u jesen 1947. godine, od starih spanskih boraca iz Rusije, da dodje do podataka o Staljinovoj optuznici protiv Tita i Jugoslavije. Stari, kada je dobio Vazduhovu informaciju, naprosto nije verovao u nju, ali posle objavljivanja Rezolucije IB pokazalo se da je od 18 tacaka Staljinovih optuzbi, Josip Kopinic dostavio Titu cak sedamnaest. O tome je Kopinic govorio u listu �Politika� 1990. godine:

�... Za mene je 1948. godina bila dobrih pola godine ranije. Negde u jesen ili zimu 1947. godine, kod mene je dosao engleski obavestajac Bejli i predao mi jedan papir, za koji mi je rekao da ga dobro procitam, jer se Titu i komunistima u Jugoslaviji, prema engleskim saznanjima, ne pise dobro. Zapravo Bejli mi je predao 18 optuzbi koje su smislili Staljin i Molotov protiv CK KPJ i Tita. Isprva sam mislio da je u pitanju cista provokacija i da je to deo kapitalistickih carki, cija je namera da nas, komunisticke drzave, zavade izmedju sebe. Ali, ne lezi vraze, jednog dana dodje jedan covek iz Donovanove sluzbe, znate iz americke obavestajne sluzbe. I veli mi: Frend, uskoro ce Jugoslavija biti na raportu kod Staljina. I on mi je dao spisak optuzbi koje su smislili u Moskvi protiv Tita i nase partije. Ni njemu nisam verovao. Medjutim, pojavio se jedan sasvim drugi covek, koji me je prosto zaprepastio. Reci cu da je bio Rus i da je bio general po cinu. Rekao mi je da je nedavno odrzan tajni sastanak rukovodilaca bezbednosti SSSR u Moskvi i da je bilo reci o mogucim akcijama u vezi sa Jugoslavijom, ukoliko Tito i CK KPJ ne prihvate ocene koje ce izneti Staljin, KP SSSR i Informativni biro...Prvo je bilo da uporedim spiskove optuzbi. Rus je popisao 15, Amerikanac 16, a Englez 18 tacaka optuzbi. Sve je tu u sustini bilo isto, samo su se razlikovale u sitnicama i po redosledu. Odmah sam trazio dozvolu da hitno krenem za Beograd. Zeleo sam da licno referisem Titu. Tito nije bio zapanjen. Rekao mi je: � Sve je moguce Mali! Mislim da su ovo vase obavestajne podmetaljke. No, ko zna? Videcemo kako se stvar bude razvijala!�

Kada se nekoliko godina kasnije sve oko Rezolucije Informbiroa zavrsilo dobro po Tita, predsednik Jugoslavije zeleo da se oduzi Josipu Kopinicu za vernost, odanost i profesionalnost imenovanjem za admirala Ratne mornarice, ali je Josip Kopinic izabrao da bude direktor brodogradilista �Uljanik� u Puli. Ovaj covek iz Titove senke izasao je tek 1983. godine, kada je Vjenceslav Cencic u dva toma pokusao da odgonetne enigmu Kopinic. U tome ga je omela hrvatska tajna sluzba, kojom je dirigovao Josip Vrhovec, pa se zbog mogucih neprijatnosti Kopinic iz Pule, sredinom osamdesetih, preselio u rodnu Sloveniju, odnosno Ljubljanu. �Ramon Valdes�, �Vazduh�, �Mali� i ko zna jos kako se sve zvao Josip Kopinic, kao svaki veliki obavestajac nikada nije nikome ispricao svoju kompletnu pricu o radu za �Djeda�, �Direktora� i Tita.

O Josipu Brozu je u Jugoslaviji napisano oko devet stotina knjiga. U njima je, medjutim, bilo najmanje reci, upravo, o Titovom obavestajnom radu za Moskvu. I u njegovoj politickoj biografiji ima istorijskih rupa i to bas o periodima kada je Broz od referenta Balkanskog sekretarijata Kominterne uzleteo do generalnog sekretara KPJ u zemlji. Bilo je to vreme Staljinovih cistki, u kojima su stradali mnogi jugoslovenski internacionalci, ali ne i Josip Broz. Govoreci o tom vremenu, sam Tito je najcesce pominjao tri imena: Georgija Dimitrova, generalnog sekretara Kominterne, Vilhelma Pika, clana Izvrsnog komiteta, a nesto redje i Ivana Karaivanova, rezidenta NKVD. Dok je sa prvom dvojicom obavljao politicke i partijske zadatke selekcije kadrova za Spaniju i Jugoslaviju, sa trecim je Broz kao obavestajac Valter, vrsio proveru tih clanova Kominterne. Ivan Karaivanov � Spiner, bugarski internacionalac, bio je neko vreme desna ruka Bozidara Maslarica � Andrejeva, koji je bio izaslanik NKVD u Kominterni. Zvanicno Maslaric je radio kao zamenik Manuilskog, Staljinovog predstavnika Svesavezne komunisticke partije (boljsevika), i otuda imao dvostruki uticaj na Broza, i kao politicki, i kao obavestajni kadar. Sam Andrejev imao je velike primedbe na Valterov rad, posebno zbog njegovog raskalasnog privatnog zivota, a i zbog optuzbi Srebrnjaka da se Valter druzi sa jugoslovenskom burzoazijom. Broz je zbog toga bio pod partijskom i policijskom istragom, pa su ga Spiner i Andrejev uporno pratili. Josip Kopinic je, medjutim, uspeo da dokaze da je Broz cist, a da su drugi jugoslovenski komunisti sumnjivi, i to Gorkic, Miletic, i Srebrnjak. Optuzbe Vojne obavestajne sluzbe tj. Srebrnjaka su povucene, a Spiner i Andrejev su postali veliki Brozovi prijatelji. Jos su i bili zadovoljni izvestajima koje im je Broz dostavljao o kadrovima za Spaniju, kao i o stanju u KPJ i njenom rukovodstvu. Insistiranjem na svojim kadrovima, koji su odani Kominterni, a ne na staroj gardi, koja je tezila ka politickoj samostalnosti, Broz je ubedio i Andrejeva, i Dimitrova, i Staljina da mu povere mandat za stvaranje kominternovskog CK KPJ u zemlji. Neposredno pred postavljenje, Dimitrov mu je u poverenju rekao: � Od jugoslovenskih kadrova ostao si samo ti!

Tito je u Moskvu dosao krajem 1934. godine i u njoj bio u raznim razdobljima sve do 1939. Izvrsni komitet Kominterne mu je tada dao konspirativno ime Fridrih Valter, koje je Tito koristio sve do kraja II svetskog rata. U tom periodu, Josip Broz se tako i potpisivao ispod svojih izvestaja Staljinu, odnosno Kominterni i NKVD. U Dedijerovoj biografiji Josipa Broza, o obavestajnim poslovima nema mnogo zapisa, samo se u drugom tomu �Priloga...� nalazi spisak svih Titovih tajnih imena. Njih ima oko sedamdeset. Ona svedoce o Brozovoj potrebi da iz bezbednosnih razloga prikrije svoj identitet, ali i da pod laznim imenom deluje kao politicar i kao obavestajac. Ovo su bili poznatiji Brozovi partijski, politicki, ratni, literarni, ali i obavestajni pseudonimi: Metalac, Bradopor, Radnik, Georgijevic, Zagorac, Rudi, Vanja, Jirecek, Valter, Titus, Pebic, Caca, Ivica, Oto, Viktor, ing. Brkic, Titerman, Vaster, Spiridom, Vilim, Stari, Vanij, Petar, Isakovic, Novak, Tito...

Kao organizacioni sekretar KPJ, Josip Broz je nastojao da ucvrsti redove Partije, narocito posle ucestalih provala i hapsenja i u Zagrebu i u Beogradu krajem tridesetih godina. Preduzimajuci razne mere zastite kao generalni sekretar, a i mnogo ranije, kao polit � referent Jugoslovenske sekcije u Kominterni, Broz je insistirao na konspiraciji, ilegalnosti, tajnom radu i delovanju jugoslovenskih komunista. Na V zemaljskoj konferenciji u Dubravi 1940. i na savetovanju rukovodecih kadrova CK KPJ maja 1941. godine, Tito je posebno ostro govorio o potrebama konspiracije, bezbednosti i zastite od tzv. pete kolone. Tada je i naglasio da iz Partije treba ukloniti �... sve elemente koji su se pokazali kao kolebljivci i nesigurni...�, a da prilikom prijema novih clanova treba obratiti paznju i budnost da se �... ne bi provokatori i tudji elementi uvukli...� u KPJ. Ocigledno je, zakljucuje istoricar Milovan Dzelebdzic, da je KPJ, u periodu svog ilegalnog delovanja, imala organizovanu obavestajnu i bezbednosnu sluzbu. Nju su sacinjavali clanovi Partije ubaceni u drzavni i policijski aparat Kraljevine Jugoslavije, ali i simpatizeri KPJ, koji su se nalazili u vojsci, zeleznici i ostalim vaznijim ustanovama. U KPJ, tada nije postojala posebna tajna sluzba, politicka policija ili organizacija ili telo za vrsenje obavestajnih funkcija, smatra dr Obren DJordjevic, jer su one bile inkorporirane u politicku aktivnost svih komunista, od partijske celije do CK. Zato se i desavalo da i politicki sekretar, kakav je bio Rade Koncar, zvani Brka, u Zagrebu, padne u zamku policije. Iz bezbednosnih razloga premesten je prvo u Beograd, a zatim u Split, gde je, opet, zbog nepaznje uhapsen. Umesto njega u Zagreb je otisao Aleksandar Rankovic. Andrija Hebrang, potpisan kao Faty, je u svom izvestaju CK KPJ, tim povodom napisao da su �... nekonspirativnost i aljkavost bile njegova (Brkina) slabost...� U takvoj situaciji KP Hrvatske i KPJ su docekali i pocetak oruzanog otpora nemackom okupatoru jula 1941. godine, koji je pripreman preko oblasnih, okruznih i mesnih, tada vec �vojnih� komiteta Partije.

Kako svedoci Josip Kopinic, u svom intervjuu �Politici�, 23. maja 1941. godine, Josip Broz je, samo dan pre nego sto je rodjen njegov drugi sin Misa, odlucio da iz Zagreba predje u Beograd i odatle vodi KPJ, a kasnije i ustanak u Jugoslaviji. Razlozi za to su bili dvojaki. Prvi je, sto se dan kasnije zatvarala granica izmedju NDH i okupirane Srbije, pa Broz nije mogao lako da predje preko nje. A drugi je, sto je Tito gledajuci Hrvate kako sa veseljem docekuju naciste, shvatio da se Nemcima samo Srbi mogu odupreti. To je glasno i rekao Kopinicu. Kada je dosao u Beograd, Josip Broz je kao iskusni internacionalac, obavestajac i komandant, gradio oko sebe zid bezbednosti, koji ce do njegove smrti ciniti iskljucivo armijski kadrovi. Tek kasnije, kada se Vrhovni stab nasao na terenu, kada su formirane partizanske jedinice, Josip Broz je naredio i formiranje bezbednosne sluzbe na frontu i oslobodjenim teritorijama. Mnogi istoricari bezbednosti pisu, da je to bilo prema Titovim opstim naredjenjima za organizovanje i partizanske (kontra)obavestajne sluzbe, izdatim prvi put jos na Savetovanju u Stolicama 26. i 27. septembra 1941. godine, a zatim iste godine u Crnoj Gori. Pukovnik Mirko Simic, autor poglavlja o istorijskom nasledju vojne obavestajne sluzbe, u knjizi o VOS-u, kategoricno i dokumentovano tvrdi da u Stolicama nije bilo ni reci o pitanjima obavestajnog rada. Kako je to savetovanje trajalo samo jedan dan, a ne dva, tvrdi pukovnik Simic, Tito nije ni stigao da govori o tom pitanju, pa se prema tome, svako uplitanje Stolica u istoriju vojne tajne sluzbe, moze smatrati izmisljanjem istorije. Cinjenica je, medjutim, da je te ustanicke godine, Glavni stab NOP Hrvatske jos u decembru 1941. objavio Uputu za organizaciju politicke obavestajne sluzbe. Taj termin je preuzet najverovatnije od ruskih instruktora, jer je predratnim kursevima u SSSR-u rukovodila upravo �Glavna politicka uprava� � GPU. Tu hrvatsku �uputu� potpisali su politicki komesar Vlado Katic, odnosno Vladimir Bakaric i komandant Ivo Vladic, tj. Ivan Rukavina:

�... Da bismo uspjesno sprijecili i u zacetku onemogucili podlu rabotu fasistickih placenika, moraju komesari, komandanti i partizani da razviju veliku politicku djelatnost i budnost. Za taj rad treba organizirati posebnu sluzbu, u kojoj ce se drugovi za to odredjeni posvetiti iskljucivo pronalazenju i raskrinkavanju petokolonaskih i tudjinskih agenata u nasim redovima. Taj zadatak treba da vrsi politicka obavjestajna sluzba... U svakom bataljonu i visim stabovima treba postaviti politickog obavjestajnog oficira, koji ce obuhvatiti u svoj djelokrug sve vojne jedinice i sve civilno stanovnistvo svog podrucja, dok se ne organizira civilna obavjestajna sluzba. Za svoj rad u cetama, odijeljenim vodovima, selima i mjestima imati ce obavjestajni oficir svoje povjerenike. Sav rad u obavjestajnoj sluzbi odvija se sistematski, temeljno i bez zurbe. Nije najvaznije uhvatiti sitne protivnicke agente ili izvrsitelje, nego prave kolovodje i organizatore. Ako se naidje na rad protivnika, ne treba odmah intervenirati, jer nam otkriveni protivnicki agent nije vise tako opasan. Takve agente treba vjesto pratiti i hvatati njihove veze i organizaciju. Hapsenju pristupiti onda kad je stvar sazrela ili kad iziskuju same prilike... Politicki obavjestajni oficir polaze racuna o svom radu svom pretpostavljenom komandantu i komesaru, kojima podnosi svoje izvestaje, upoznava ih sa tokom ispitivanja i prima od njih potrebna uputstva. U slucajevima vece, a narocito politicke vaznosti, treba odmah obavijestiti vise komande, koje ce u konkretnom slucaju odluciti da li je potrebna i njihova intervencija. Sudjenje nad krivcima vrsi sud, koji se sastoji od komandanta, komesara, sudskog oficira i obavjestajnog oficira. Organizaciji politicke obavjestajne sluzbe treba pristupiti cim prije i posvetiti joj narocitu paznju, jer aktivnost protivnika postaje sve veca.

Čim su došli na vlast, boljševičke vođe su se međusobno zavjetovale da neće jedan drugog slati na giljotinu poput francuskih jakobinaca. Doista, neko vrijeme je tako i bilo. Međutim, čim se poslije Lenjinove smrti rasplamsala borba za njegovo mjesto, na zakletvu se zaboravilo. Do kraja dvadesetih godina dvadesetog vijeka, Staljin je Trockog i njegove pristaše prognao u Sibir. Tridesetih slijede montirani procesi. Prvi su streljani Zinovjev i Kamenjev. Slijedili su Buharin, Radek, Tomski, Rikov... Početkom četrdesetih, jedini živ iz Centralnog komiteta koji je izveo Oktobarsku revoluciju bio je Staljin.

Ubistvo Trockog
Ubistvo Trockog

(Slika - NA ODRU: Lav Trocki)

Početkom 1929. Staljin još uvijek nije mogao ubiti svog najvećeg protivnika – Lava Trockog. Zato ga je najprije prognao u Alma Atu, a potom u Tursku. Trocki se nastanio na ostrvu Prinkipo u Mramornom moru. Tu je proveo nekoliko godina da bi ga i Turska pod Staljinovim pritiskom protjerala. Neko vrijeme je proveo u Francuskoj i Norveškoj, potom je otišao u Meksiko – niti jedna druga zemlja ga nije htjela primiti. Trocki je u emigraciji neumorno napadao i kritikovao Staljina, nikad se ne odričući Oktobarske revolucije i sopstvene uloge u njoj. Zauzvrat, NKVD (Staljinova tajna policija) progonio ga je poput zvijeri: jedno za drugim, ubijeni su mu jedna kćerka (druga je izvršila samoubistvo), oba sina, zetovi... Staljinove ubice likvidirale su mu i sedam sekretara.

Poslije neuspjelog atentata u Meksko Sitiju, Trocki je napisao oporuku. "Kad bih mogao početi iznova, ja bih pokušao izbjeći ovu ili onu pogrešku, ali glavni tok mog života ostao bi neizmijenjen. Umrijet ću kao proleterski revolucionar, marksist, dijalektički materijalist i, dosljedno tome, nepomirljivi ateist", stoji između ostalog u njegovom testamentu.

Konačno, izvjesni Ramon Merkader, agent NKVD-a, udara Trockog 20. augusta 1940. planinarskim cepinom u njegovoj kući u Meksiko Sitiju. Dan kasnije, Trocki umire. Više od tri stotine hiljada ljudi prisustvovalo je njegovoj sahrani. Meksički marijači pjevali su tog dana "Veliku baladu o Lavu Trockom". Ta vrsta pjesme inače zove se corrido i posvećena je velikim događajima.

Trockog su ubili
preko noći

Staljinov režim pokrenuo je prisilnu kolektivizaciju poljoprivrede. Teorija na osnovu koje je kolektivizacija sprovedena smatrala je da će se proizvodnja prehrambenih proizvoda poboljšati ukoliko se male i neefikasne farme zamene velikim farmama za čiju obradu bi se obezbedila moderna mehanizacija.
Kolektivizacija je značila i značajne društvene promene u obimu koji nije višen još od ukidanja feudalizma u Rusiji 1861. god. i odvajanja države od vršenja direktne kontrole nad zemljom i njenim proizvodima. Kolektivizacija je takođe prouzrokovala i značajan pad životnog standarda seljaštva (ali ne svog; standard najsiromašnijeg sloja seljaštva se popravio), što je prouzrokovalo žestog otpor ovog sloja stanovništva koji je poprimao i nasilne elemente.
U prvoj godini kolektivizacije poljoprivredna proizvodnja je opala. Staljin je krivicu za loše rezultate svalio na „kulake“ (bogate seljake) koji su se opirali kolektivizaciji. Zbog toga je kulake, njihove pomagače i nekadašnje kulake trebalo streljati, zatvoriti u gulage ili proterati u udaljene krajeve zemlje, u zavisnosti od težine njihove krivice.
Mnogi istoričari se slažu u stavu da su poremećaji u društvu koje je izazvala prisilna kolektivizacija bili glavni uzrok velike gladi zbog koje je samo u Ukrajini i oblasti donje Volge tokom 1932-33. god. umrlo pet miliona ljudi.

#
www.beoclick.com/firma.php?idfirme=390 - 15k - Cached - Similar pages -
#

Engels...*Sveopste osiromasenje, smanjenje trgovine, opadanje zanata, umetnosti, smanjenje stanovnistva, opadanje gradova, povratak u zemljoradnju k nizem stepenu - takav je bio rezultat svetske prevlasti*....
Naravno Srbija nije ni stari Rim ni Amerika, tacnije DOS je samo *indigo* koji je prekopirao..gore pomenuto....uporedite samo usklike *dr* Djindjica....*radnik nema pravo na rad*...* Beograd ce da bude skup grad, ko nemoze da zivi u njemu neka se vrati tamo odakle je dosao*..*kome je do postenja neka ide u crkvu*...ova poslednja velika misao nije obuhvacena gornjom Engelsovom tvrdnjom, ona ja nova..to je taj *naucni* poziv na sveopstu prevaru i pljacku, poziv na *novi nacin razmisljanja-sto da radis kad mozes da krades*...
To treba da budu predmeti razmatranja KP a ne neka lupetanja, klecanje pred totemima...i posmrtnim ostatcima velike socijalisticke revolucije, njenim vodjama i losim kadrovima nakon njihove smrti...ovo je danas, to nas tisti danas....!

sprovodi dosledno put *svetskog vodje proletarijata*...dok nisu napunili Goli otok i shvatili da je u pitanju paranoja....

*Pavlik Morozov, je bio decak koji je potkazao svoje roditelje kao neprijatelje sovijetskog rezima. Roditelji su poslati u GULAG, a mali Pavlik je usao u sve udbenike Staljinovog doba kao primer *sovijetkog patriotima*. Znaci na Goli otok su vas strpali vasi, a revizionisti spasavali.. !!

*U se i u svoje kkljuse*
SOVJETSKI IMPERIJALIZAM
U takvim prilikama našao se partner za razgovore. Načelnik Generalštaba JNA, pesnik i ratni komandant, general Koča Popović po povratku iz šestonedeljne tajne misije iz Vašingtona sreo se sa Ajzenhauerom 10. juna 1951. Upravo zbog atmosfere koja je vladala u Parizu, osoblje američke i jugoslovenske ambasade iz petnih žila trudilo se da sakrije i susret i mesto susreta da im za vreme razgovora demonstranti ne bi ubacivali Molotovljeve koktele u konferencijsku sobu.
Razgovor je počeo u devet sati ujutru u svečanom salonu rezidencije američkog ambasadora. To je sigurno jedna od najluksuznijih i najskupocenijih prostorija u diplomatskom svetu uopšte: pozlaćene štukature, brojna dela proslavljenih renesansnih slikara i venecijanska ogledala. U razgovoru sa američke strane, pored Ajzenhauera učestvuje pukovnik Vernon Volters, a sa jugoslovenske strane, uz Koču Popoviča, tu je otpravnik poslova jugoslovenske ambasade Slavoljub Petrović - Đera. Vernon Volters je umro pre tri godine kao slavni diplomata.
U svojoj karijeri bio je zamenik direktora CIA, a kao ambasador u SR Nemačkoj početkom osamdesetih izazivao je konsternaciju u Stejt Departmentu stalnim najavama da če se dve Nemačke ubrzo ujediniti. Govorio je četrnaest stranih jezika i po tome bio je apsolutni kuriozitet u svetskoj diplomatiji. Čitavog života gajio je veliku naklonost i simpatije prema Beogradu koji je više puta i posetio.
Slavoljub Đera Petrović danas je u penziji posle decenija provedenih u jugoslovenskoj diplomatiji.
Više od unutrašnjeg luksuza i sagovornike je trebalo da impresioniraju okolnosti razgovora: sa američkim oslobodiocem koji tek što je stao na čelo zapadnog vojnog saveza, NATO-a, ne žele da razgovaraju njegovi ideološki istomišljenici nego su sagovornici iz zemlje koja polako postaje ključni faktor američke evropske strategije - iz Titove Jugoslavije. O ovom susretu postoji i tačan transkript razgovora s kojeg je nedavno u Ajzenhauerovom arhiva skinuta oznaka "strogo poverljivo". Za Ajzenhauera činjenica da postaje "brat po oružju" ideološkog suparnika bila je zanimljiva i izazovna. On nije izdržao da ne pita svog jugoslovenskog partnera: "Ja dolazim iz zemlje demokratskog poretka, poretka u koji i sam duboko verujem. Vi ste iz komunističke zemlje. Možete li da zamislite da se vaši vojnici koji su iz vaše, komunističke zemlje, bore rame uz rame sa našim vojnicima protiv sovjetskih vojnika koji su takođe komunisti?". Popović je umirio Ajzenhauera: "Doktrinarni razlozi ovde ne igraju nikakvu ulogu. Sovjetski komunizam je imperijalistički", uzvratio je Popović.

Sluzba iznad cinova

Misljenja o prvom jugoslovenskom �kosovcu� pukovniku Jefti Sasicu su podeljena. Jedni smatraju da je ovaj bivsi ucitelj, prvoborac i narodni heroj, u Armiji smatran profesionalcem bez mane, bio pretezak i kao komunista i kao komandant. Prvom nacelniku KOS-a i u vreme njegovog komandovanja zameralo se sto je neprestano protezirao zemljake iz Slavonije. Cak su visoki oficiri imali obicaj da o njegovim kadrovskim principima kazu: �Bolje je biti Slavonac, nego Zorge!�. Oni ostriji kriticari ga optuzuju da je rodonacelnik staljinizma jugoslovenskog tipa. Jefti Sasicu, a i generalu Ivanu Gosnjaku, koji su uz pomoc Ozne i KOS-a likvidirali dvadesetak hiljada politickih protivnika posle rata, pripisuje se preterana revnost u �ciscenju� Armije od simpatizera IB i Josifa Visarionovica Staljina. Prema podacima objavljenim u leksikonu Vojna bezbednost od 1948. do 1952. godine, KOS je pred vojne sudove izveo 2.440 osoba, od cega 1.982 aktivna vojna lica (cetiri generala, 1.700 oficira i 188 podoficira), zatim 200 gradjanskih lica, 275 bugarskih agenata, 19 rumunskih i 36 cehoslovackih spijuna i saradnika. Bilo je to vreme propagandno-teroristickog rata komunistickih drzava protiv Jugoslavije, koji su na nasim granicama nacinili 7.877 oruzanih incidenata, a unutar zemlje pedesetak sabotaza, zbog kojih je 91 lice krivicno gonjeno u JNA. Samo sovjetska obavestajna sluzba KGB uspela je u vreme IB da zavrbuje 1.250 Jugoslovena, a madjarska sluzba jos 153 i bugarska 275. KOS je unutar Jugoslavije otkrio oko dve hiljade stranih agenata i unistio cak sedamnaest bugarskih obavestajnih centara, preko kojih je Sofija ubacila 214 terorista. Centar za njihovu obuku nalazio se na Vitosi. Albanska tajna sluzba Sigurimi delovala je ofanzivno prema Jugoslaviji i Jugoslovenskoj armiji iz svojih devet pogranicnih centara. Odatle je u nasu zemlju ubaceno devedeset agenata. Nase sluzbe su uhvatile sezdeset albanskih spijuna i jos 190 diverzanata i terorista. Zbog raskola sa Moskvom i Staljinom oko 4.500 pripadnika Armije priklonilo se Staljinu, dok je iz JNA dezertiralo 263 vojnika i oficira i jedan general � Pero Popivoda. Neposredni rukovodilac generalu Jeftimiju � Jefti Sasicu te burne godine, bio je kao i ranije nacelnik Politicke uprave JA, Svetozar Vukmanovic � Tempo. Njegovo naredjenje je bilo jasno: �Sve ibeovce treba pohapsiti!� Nacelnik KOS-a je to naredjenje izvrsavao revnosno, jer su ibeovci za njega bili drzavni neprijatelji, mada licno nije trpeo sto mu je bas Tempo sef. Tom prilikom Sasicu se dogodio i jedan gaf. Kada je Sasic dobio informaciju o politickom kolebanju pukovnika Vlade Dapcevica, komesara Vojne akademije, posao je da o tome izvesti Tempa. Kako njega nije bilo, nacelnik KOS-a je sve rekao njegovom pomocniku Branku Petricevicu-Kadji, ne znajuci da je on zajedno sa Vladom Dapcevicem i Arsom Jovanovicem, stupio u vezu sa sovjetskim vojnim izaslanicima i da pripremaju bekstvo iz zemlje. Krajem cetrdesetih, KOS je opet potpao pod nadlestvo Aleksandra Rankovica, jer je trebalo da funkcionise iskljucivo kao politicka policija. Za nacelnika KOS-a dileme nije bilo, ibeovci u Armiji su bili opasnost po integritet zemlje. Osnovnu politicku orijentaciju KOS-u u progonu oficira vernih Moskvi, davao je Tito, rekavsi da vojni kontraobavestajci nikad ne smeju izgubiti iz vida da brane � slobodu. Zato KOS nikome nije gledao kroz prste. Preko sofera, koji su bili operativci KOS-a, general Sasic je, na primer, kontrolisao kretanje i reci i samog Tempa, i Vlade Dapcevica, i Koce Popovica. Blazo Jovanovic se cak zalio Titu da Sasic i KOS hapse najvise Crnogorce, ali ga je Tito upozorio da se u to ne mesa, jer on ima puno poverenja u Svetozara Vukmanovica � Tempa i Jeftu Sasica.

'Много ће ђубрета бити бачено на мој гроб, али све ће то развејати вјетрови историје.'' - Стаљин