INDIJA KUPUJE IMT I IMR

Београд – „Имам све што је потребно – моделе, опрему, технологију, развој и људе. Држави бисмо могли да вратимо новац који уложи и још да зарадимо и да јој онда – вратимо фабрику“, тврди дугогодишњи директор , кога многи радници и грађани памте га као ”тракторску легенду”.

Радовић, наравно, не гаји илузије да ће будућа Влада потрчати да му препусти ИМТ, али његова понуда може се тумачити као изазов политичарима да с речи пређу на дела и започну толико очекивану реиндустријализацију, али и департизацију државних предузећа. Мада иза бившег директора не стоји нико осим његове више него уверљиве професионалне биографије и искуства на које нико не може да остане равнодушан, његов предлог заслужује макар пажњу.

Каже да већ има развијене моделе трактора и освојену производњу, са Перкинсовим и Симсоновим еуромотором из Мадраса. „Мој партнер из Индије има компанију ТАФЕ у чијем су саставу фабрика трактора и фабрика Перкинсових мотора“, наводи.

Нове моделе су, каже, осмислили инжењери у развојном центру, али и они који су отишли из ИМТ-а. „Што се тиче развоја, ИМТ је у току са светским трендовима у производњи трактора. Једино што није замрло у ИМТ-у је развој. Додуше, у моје време у њему је било запослено 200 људи, а сада их је 23, од тога десетак инжењера, али би то могла да буде солидна основа“, каже Радовић.

„Такође, ИМТ и сад има одличну опрему коју само треба подмазати. Имамо технологију, имамо производњу, знамо то да радимо“, јасан је он.

ИМТ сада има 840 радника, од тога пола вероватно треба ”бацити у воду”, каже Радовић.

„Значи, требало би још 400, али правих. Неке бих морао да вратим из пензије. Имао сам страшне људе. За мене је управник погона био бог, имао је сва права. Ако бих ја дошао у ИМТ, за мном би одмах дошло 10 врхунских људи да, ако треба, раде за џабе. Мој наследник у ИМТ-у Љуба Стевановић и ја направили смо списак 15 врсних стручњака, и радника и инжењера…“

Како објашњава, за покретање производње потребан би му био само још обртни капитал, а ИМТ би био конкурентан. За Србију би производили трактор са раковичким мотором, а за извоз са Перкинсовим или Симсоновим мотором еуро стандарда.

„Наравно, не бих производио 35.000-40.000 трактора, радио бих 12 до 15 хиљада годишње. Имамо технолошки и тржишно проверене тракторе за пољопривреду од 35 до 270 коњских снага и трактор од 360 КС. А ИМТ има тракторе и за шумарство и за воћарство… И имамо целу гаму прикључних машина“, наводи Радовић.

Како каже, овог тренутка у Србији има око 350.000 ИМТ трактора и сви су стари више од 20 година. Да се само пет одсто занавља, ИМТ би глатко од тога могао да живи. Али, наш циљ би био да од 15.000 трактора годишње половина иде у извоз.

Радовић каже да је држава до сада финансирала фабрику дајући новац за плате бесповратно и да би њен интерес био да инвестира у обртна средства јер би тај новац фабрика вратила.