PECAT

hm,hmm.."gde je pecat i potpis"...???

http://www.vreme.com/arhiva_html/457/16.html

Током 80-их година прошлог века се истакао као дисидент и противник комунистичког режима, због чега је, између осталог, Милорад Вучелић захтевао да господин Ђого буде ухапшен. Занимљиво да су се односи између Вучелића и Ђога касније значајно поправили, чак толико да је Вучелић протестовао када је Ђого, неколико година касније, ухапшен (чак је предлагао да се Ђогу додели и орден).
Гојко Ђого је 1981. године осуђен на две године затвора због збирке песама „Вунена времена“ која је „вређала лик и дело Јосипа Броза Тита“.
Један је од тринаест интелектуалаца који су 1989. године обновили рад предратне Демократске странке.
Потпредседник је Међународног одбора за истину о Радовану Караџићу.
Много пута оптуживан да помаже скривање овог хашког бегунца, а у вези са тим на промоцији књиге „Ратна писма“ Радована Караџића је изјавио: „Радован Караџић је прегледао писма која смо намеравали да објавимо, али је из оправданих разлога стигао да стави извесне белешке на само нека од њих. У књизи нема никаквих трагова који би упућивали на везе и односе са Караџићем, али је евидентно да они постоје. Зашто бисмо то скривали? То је јасно свакоме ко узме у руке књигу Ратна писма“ Ова његова изјава је изазвала велике реакције, како симпатизера Радована Караџића, тако и политичара који су апеловали на полицију да испита Ђога поводом ових тврдњи.

Није далеко од њих (заправо, по свему судећи у истом су „друштву“) ни Зоран Јевтић (у Српској Цркви познат и као Атанасије), који се током своје посете Америци сликао поред гроба једнога масона, а да би остала јасно забележена и намера збога које је та фотографија начињена, уклоњена је ваза са цвећем да би се боље запазио масонски знак. На споменику покојника наравно да нема крста (зашто би се онда један Епископ сликао поред таквога знамења, могу се упитати они који га сматрају за Епископа), али је зато јасно видљива америчка застава.
Каква је све знамења примио папофилни Амфилохије Радовић од Папе Римског, вероватно ће широј јавности остати непознато. Довољно је сазнање да га краси прстен од Папе му лично дарован. Посреди су и друге драгоцености од племенитих метала. Можда начињене и од злата и сребра одузетих од Јасеновачких мученика? Отуда можда и тенденција за вртоглавим смањивањем броја ових мученика?
У мноштву недоумица које последњих дана израњају у јавности, налази се и питање како је могуће да се у депешама Викиликса које се односе на лица из Српске Цркве, два јавна и нескривена носиоца папског прстења у Српској Цркви (г-да Буловић и Радовић), представљају као заступници „тврде линије“, несарадње са Западом, као патриоте, насупрот оних „умерених“ (попут поменутог Шибалића, Дурић Григорија и др), када је позната ствар да то није тачно, и да све што су њихови следбеници, млађи Епископи (тзв. умерени), учинили, чинили су то под плаштом и патронатом тобожњих „тврдолинијаша“ Буловића, Радовића и наравно Јевтића.

Још када се види да Вучелићев Печат у свом недавном тексту (по ко зна који пут) промовише г-ду Буловића и Радовића као патриоте, и то управо на основу америчких депеша, и поред небројених јавних и осведочених зала која су поменути починили, и још увек чине, Српској Цркви и српском народу, онда се може са сигурношћу знати да се главни „вукови“ још увек штите, јер је још увек много „посла“ пред њима, које треба формацијски обавити.

2009
Mnoge stvari su Dobrice na mestu….ali novonastale gomile ustasa i cetnika..posle toliko godina od 1945, toliko godina posle smrti *krivca*, toliko godina posle otcepljenja pricati o *titoizmu*…nije bas na mestu. Da se gradjani Srbije i drugih republika, odvojeni od javnih informisanja secaju vremena bez desetak ubistava na dan, pljackaskih naoruzanih hordi, radnih mesta..besplatnog skolovanja, lecenja , slobodnog putovanja i celog sveta…itd…itd….nemogu biti osudjena…ja zalim za *slobodnim nedemokratskim vremenima*…zivimo u *gorem od goreg* ako je po bilo cemu bilo gore…tacno je da neki Arkan nije mogao da bude *savezni narodni poslanik*…tacno je da Cume nije moga da potruje i zaradi drogom i asfaltira puteve…Legija nije mogao da bude pukovnik…i mnogo cega na primer iz bilo kojih danasnjih novina. Moguce je da postoji nesto bolje od *titoizma*…ali nama se desilo gore, a za to drugo *bolje* uz asistenciju nekog Franje Josifa, novog Hitlera…ne obecava nista dobro…..Jugoslavije vise nema, Tita vise nema…*srusene su*, Milosevic *srusen i ubijen*….neko *Vreme smrti*…uporno traje…Kosmet..? zar RSK
nije *isti* problem…..ili…?
..........................................................................................................................................................................................................................................
20013 danas 18.04 ako se objavi..!
Pa, Dobrica Cosic nije „demokrata“..on mu u novim uslovima i vremenu dodje “ Lorens od Arabije“..pa jase po Srbiji..vrsi „parcelizaciju,komasaciju,prinudni otkup bez nadoknade“..hm,hmm..ali „daleko je sunce“..? Imao je problema sa Staljinom, danas sa Putinom..“vrag je deda voli spreda“..?

Пише Јаша Алмули
Поводом разговора са др Србољубом Живановићем, објављеног под насловом „Геноцид је злочин Хрвата, не само усташа” у 260. броју
„Печата“Да одмах кажем, лажна је тврдња да је Моша Пијаде, дугогодишњи робијаш и члан Врховног штаба НОВ са усташким прваком Милетом Будаком 1937. године у казниони у Сремској Митровици потписао споразум у којем је стајало да се „Балканско полуострво тако дуго неће моћи комунизирати док се Српству и Православној цркви не сломи кичма“.На тај фалсификат је насео мој пријатељ др Србољуб Живановић у интервјуу који је дао у „Печату“ бр. 260, од 22. марта о.г. Тај фалсификат је лакомислено објавио Зоран Љ. Николић у својој књизи „Масонски симболи у Београду“ прештампавши чланове 2 и 3 наводног споразума. На моје тражење др Живановић ми је послао копију страница из те књиге у којој је нашао
неистину о споразуму, и када сам то видео све је било јасно. Николић се као на извор позвао на „реферат који је 1943. године поднео Милан Банић и који је сачуван у грађи Милана Недића“. Упитао сам свога колегу старијег сарадника „Политике“ Слободана Кљакића, који врло много зна, ко је био Милан Банић. Рекао ми је да је после 1945. установљено да је Банић под тајним именом „Вебер“ за време окупације радио за немачку обавештајну службу и такође у културном одељењу испоставе немачког Министарства спољних послова у Београду. Банић је имао важну улогу у организовању Антимасонске изложбе у Београду.Он је у том свом реферату којим се послужио Николић и којем је насео Живановић, написао оно што је Немцима било потребно: да један Јеврејин, које они затиру, и при томе комуниста, против којих се боре, жели сламање кичме српству и СПЦ. Нажалост ово није било прво повампирење окупационе лажи преко Николића и Живановића. Кљакић ми каже да је то учињено и пре око 20 година преко „Политике“ и да је тада ту лаж резобличио Слободан Нешовић, предратни сарадник листа и биограф Моше Пијаде.Али нажалост ово није једина ствар коју би требало исправити у интервјуу др Живановића. Он је изнео тврдњу да је „опште познато“ да се Тито током Другог светског рата више пута састајао са усташким поглавиком Антом Павелићем. Упитао сам га откуд му то, навео је као извор професорку Смиљу Аврамов, члана САНУ. Назвао сам Смиљу, рекла ми је да то није објавила ни у једној од својих књига. Споменула је да је то рекла у једном интервјуу. Зашто? То ми је рекао Славко Одић, високи припадник обавештајне службе. Нисам одмах замерио Смиљи што се ослонила на само један једини извор о тако важној и деликатној ствари, мада врло дубоко сумњам у истинитост те приче. Да је игде дошло до директних сусрета Тито-Павелић, на усташкој, партизанској или ничијој земљи, то би изискивало изванредне безбедносне припреме уз учешће више људи, а то је наводно тврдио само поменути Славко.О тој ствари Слободан Кљакић је написао:
„О бесмислености тврдње да су се Тито и Павелић састајали током рата мислим да не би требало трошити речи. Сигуран сам да професорки Аврамов то није могао да саопшти Славко Одић, човек који је одиста био врхунски обавештајац. Он је у Загребу 1945. и потом ислеђивао такве усташке шарже
какве су били Будак и остали чланови Павелићеве владе (Одић је аутор књиге ‚Досије без имена‘, објављене 1961. године, у којој је на основу
обавештајних сазнања анализирао пропагандне игре током Другог светског рата у којима је тражен одговор на питање: ‚Ко је Тито‘?; описао је и како су усташе Тита тражиле у Београду, шта је радила овдашња Специјална полиција, шта Гестапо, какве је податке имао немачки Абвер, како су вештачене Титове фотографије, како је немачки СД трагао за Титовим правим именом, итд).“Морам да споменем и недоказану Живановићеву изјаву да је једна мала
партизанска јединица у Карловцу у Хрватској 14. новембра 1942. објавила билтен у којем је изношено страдање Срба у Јасеновцу, и да су људи који су то објавили по наређењу ЦК КП Хрватске изеведени пред преки суд и стрељани. И поред национализма и сепаратизма Андрије Хебранга који је био на челу ЦК КП Хрватске, овај приказ не одговара начину на који су комунисти поступали. Извођење пред преки суд је захтевало оптужбу, а то се није могло пред много српских бораца у Горском Котару. И у овом случају притекао ми је у помоћ свезнајући Слободан Кљакић који је некада био секретар заседања Раселовог суда којим је руководио Владимир Дедијер, писац партизанског „Дневника“ и блиски сарадник Милована Ђиласа. Кљакић је рекао да није био у питању Карловац већ село Дринићи, близу Бихаћа, у којем је Дедијер, у издању редакције ,,Борбе“, на основу исказа заточеника који су побегли из Јасеновца објавио брошуру о злоделима усташа. Неколико хиљада примерака те брошуре послати су Централном комитету КП Хрваске, где је Хебранг зауставио њихову даљу дистирбуцију. Никаквих суђења и стрељања ту није било.„Печат“ је у броју од 22. марта дао изванредан публицитет интервјуу др Живановића, који је између осталог описао једно истраживање масовних гробница у Јасеновцу и проширио одговорност усташа на шире слојеве Хрвата. Он међутим није једини кривац за изношење непроверених ствари. Ауторка интервјуа Невенка Стојчевић је све наведене неосноване тврдње оставила у тексту, не тражећи од Живановића доказе и изворе. Тако се не ради. Она није била непристрасни посредник између интервјуисаног и читалачке публике. У уводу једног питања она каже: „Југословенски комунисти су, уместо да спрече, чак подржавали геноцид против Срба,
Јевреја и Рома у НДХ.“ Не браним комунисте, али буним се против таквог фалсификовања криваца за наше истребљењe.
Из Дедијеровог ,,Дневника“, уторак, 8. децембар:,,Дринићи – Радимо брошуру о Јсеновцу, један од најстрашнијих докумената данашњице. Неколико другова Јевреја побегло је из логора, пошто су прво убили стражара… Никица Павлић је средио њихове утиске… Свратио сам у штампарију и причам како ће та брошура имати великог одјека у народу.“Примедба Слободана Кљакића: О Јасеновцу су сведочили Мориц Данон, Мориц Романо и Соломон Катан, који су приступили партизанским редовима. Соломон Катан је погинуо после Пете офанзиве, а Данон и Романо су до краја рата били у партизанима. Документе о геноциду је од 1942. почео да прикупља Моша Пијаде, члан Врховног штаба, на основу јединствених формулара. Из тог рада
израсла је после 1945. године Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, којој су предати и документи прикупљени током рата.

Dosta nam je kleveta i lazi !!

Да не буде заблуде око дефинисања Датума цитираћу Речник: датум – одређено календарско време неког догађаја. Нема лево или десно, светла или мрака
Несташној девојци тест за трудноћу донео је олакшање. Имала је среће овог пута. Надајмо се да је извукла одређене поуке. Нажалост, Влада Србије није била те среће. Одговорне евроунијате су рекле да ништа није сигурно, то јест Датум, иако је било обостраних излива љубави на ангро.
НАЛИК УЛИЧНОЈ РАСВЕТИ Помињу се, истине ради, некаква светла налик уличној расвети у различитим бојама, те ако се упали једна сијалица она ће ланчаним системом штекер по штекер плус бандера у неком тренутку осветлити простор западног Балкана огромном неонском рекламом на којој ће писати Датум. Кад сам био мали и сходно томе наиван слушао сам преко радио-апарата домаће производње „РР Ниш“ револуционарну кованицу „ Из тунела усред мрака засијала петокрака“. Деда Танасије који није имао слуха за револуционарне песме објашњавао је наглас, ваљда да бих ја чуо, да сваки тунел има улаз и излаз, а да на крају сваког тунела мора нека светлост да засија. У противном не може се говорити о тунелу већ о некој пећини или рупи, те из тих разлога не разуме потребу за певањем о нечему што је сваком живом иксану познато. Кад сам одрастао схватио сам да корачница није била намењена дедовима, већ унуцима, али како сам ја волео свога деду и слушао шта прича, то ме је сачувало од револуционарног заноса и каснијег разочарања које је неминовна последица сваког заноса. Што је занос већи и разочарање је веће. Могуће је додуше у појединим случајевима да аутори који свесно шире одређену врсту заноса сами у тај занос не верују, већ га шире из користољубља. Што о заносу више причају мање верују, иако је лична корист увек у сразмери са изговореним. Тако је и са причом о евроунијатским интеграцијама, сарадњи, датумима, преступним фондовима којих нема, и другим занимљивостима.
...........................................................................................................................................................................................................................................
"iz tunela iz sred mraka ponovo sija kukasti krst"..a to nije petokraka !
.......................................................................................................
"....I, ja sam imao dedu, i po majci i po ocu..i jednom i drugom dedi, deca su morala da stave petokraku, tada, kada se nisu poznavala, u Sremu, u Beogradu,i Hrvatskoj...nemam osecaj razocaranosti, ali, nisam znao za "statisticki utvrdjenu masu nepismenih"..niti sam raumeo tada nekada Dragutina Zelenovica, na nekim velikim vratima, sa nekim naramkom papira, odgovara nakon pitanja novinara.." ja stvarno nisam znao da u Srbiji, ima toliko nepismenih ".Radisa Urosevic se nudi za upravni odbor PTT, Maja Nikolic za jednog od direktora zeleznice, zasto bih bio razocaran..u koga ? U prevarante na vlasti, jok, ne izlazim uopste na izbore.."losa ponuda".."losa roba".."..nisam ih ni izabrao !

Kakva petokraka..? gde ti to sanjas "petokrake"..i "borbu sprocu Komunizma i domace proizvodnje"..??

Београд – Готово два одсто домаћег БДП одлије се кроз шверц из Мађарске и трансферне цене великих компанија. Само током прошле године у Србију је из Мађарске ушло робе у вредности од 578 милиона евра, за коју нису плаћени ПДВ и царина, показује истраживање сајта „Макроекономија“
Велико одступање регистрованог од стварног увоза, поред енергетике, лекова и путничких возила, односи се и на храну, козметику, разне апарате… Највећа одступања су код електричне енергије, и то 211,2 милиона евра, нафте 30,7 милиона евра, разних медикамената и лекова 33,2 милиона. „Хит“ је и куповина чоколада – 6,9 милиона евра, козметике 5,9 милиона евра, телевизора 16,5 милиона евра…
„Наши грађани најчешће купују у Мађарској у битно већој вредности у односу на царински регистровану робу у својим земљама „, објашњава Мирослав Здравковић, економиста.