Socijalisticka Partija Srbije

http://www.pressonline.rs/kategorija/read/knez-pavle-se-vraca-kui--5-oktobra

http://www.pressonline.rs/arhiva/read/60682/Ekskluzivno-Podela-Jugoslavije-pocela-u-Argentini

Kao da se predstavnici države takmiče u gluposti! Zoran Miladinović (68) iz potkopaoničkog sela Sagonjevo, u opštini Kuršumlija, moraće da plati kaznu od 3.000 dinara jer ga je policija zatekla kako na planini čuva stoku bez lične karte! Starina kaže da je dobro prošao jer su mu policajci rekli da će mu napisati i prijavu što njegovi psi nemaju zaštitne korpe!? Imao je srece, nisu se setili da mu traze stocne pasose.

Sve je kulminiralo devetog septembra, kada je zakazan početak „Vašara starih zanata i hrane“ koji je trebalo da traje do 16. septembra, a prekinut je, faktički, i pre nego što je počeo.
- Dugo smo pripremali i planirali ovaj događaj. Reklamirali smo ga svuda. Na tom vašaru okupili smo umetnike, naučnike, pesnike... Ljude koji vole srpsku kulturu i tradiciju i koji se njome bave. Na početku je sve bilo u redu. Bilo je mnogo ljudi, kako sa strane, tako i iz sela. Međutim, odjednom se desio incident.
Kako nam je rekla njegova supruga, Manju Cui Stanojlović, koja je inače profesor filozofije, incident je započeo sa grupom od osmoro ljudi koji nisu imali karte za događaj, koje su koštale 100 dinara.
- Ja sam prodavala ulaznice. Moja ćerka, koja je Kineskinja i slabo govori srpski, zapazila je grupu ljudi koja sedi za stolom. Primetila je da nemaju karte. Pitala ih je, ali su oni rekli da su ih platili. Onda se obratila meni, pošto slabo govori srpski. Otišla sam do stola i zamolila ih da pokažu karte. Na to je jedan čovek rekao da je policajac i da ću imati probleme. Insistirala sam da plate kartu, ali nisu hteli.
Kako tvrdi Manju Cui, usledila je rasprava, a posle izvesnog vremena se pojavila policija na kapiji i htela da je legitimiše.
- Imala sam fotoaparat oko vrata, koji sam prethodno uzela iz kuće kako bih fotografisala ambijent. Onda sam videla dva policajca i dvojicu ljudi iz te grupe od njih osmoro. Jedna žena, koja je bila takođe u toj grupi, povikala je: „vidi, slika“. Na to je policija tražila moju ličnu kartu i krenula da mi oduzme fotoaparat. Rekla sam da mi je lična karta u kući i nisam im dala fotoaparat. Počeli su da me vuku i vređaju. Ljudi su bili zbunjeni, nikome u okolini nije bilo jasno šta se dešava.
Policija je htela da legitimiše i njenu ćerku, 23-godišnju Liming Žang, ali ona je otrčala do Radoja Stanojlovića i kazala mu hitno da dođe. Šta se desilo kada je došao, priča dalje Radoje:
- Video sam da mi je žena sva u krvi, sa rukama iza leđa i lisicama, a policajac ju je prislonio na auto. Neko je pozvao policiju i saopštio nam da smo mi protivpravno, navodno, zatvorili 40 ljudi(!?), kao i neku ženu u neku sobu. Ja sam im rekao da mi pokažu te ljude i tu ženu i zamolio ih da puste moju ženu. Pritom sam napomenuo da je skup uredno prijavljen. Nastala je gužva i počeli su i mene da vuku. Tukli su me i davali mi elektrošok!
Kako tvrdi Stanojlović, tu nije bio kraj.
- Odjednom se pojavio jedan kamion i stao. Iz njega je izašao čovek kome je policajac rekao da mene bije, vičući „tuci ga sad“. Bilo je tu i svedoka. Pri tom, bio je prisutan i jedan mladić koji je sve vreme to fotografisao. Pitao sam ko je taj čovek, ali mi policajci nisu rekli.
Potom su Stanojlović, njegova supruga i ćerka, kako tvrde, različitim automobilima odvedeni u policiju. Sve vreme dok je incident trajao, policija je, prema rečima Stanojlovića, psovala i vređala njega i njegovu suprugu i ćerku.
Posle saslušanja u policiji, njima troma određen je 48-očasovni pritvor. Protiv njih je pokrenut postupak pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, a terete se za krivično delo napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti?!
Kako tvrdi Stanojlovićeva supruga, oni nisu napali policiju, niti je na bilo koji način ugrozili.
- Čak sam videla policajce kako pokušavaju sami sebi da poderaju pantalone, kako bi se pokazalo da smo ih navodno napali. Kako ja nekoga uopšte mogu da napadnem i povredim kad imam manje od 50 kilograma, pita se Manju Cui Stanojlović.
Međutim, odvođenjem u policiju nisu okončane muke ove porodice. Kako nam je rekla Stanojlovićeva supruga, u policiji su ih zadržali oko 52 sata.
- Muža su mi stavili u prostoriju u kojoj je jedino mogao da sedne, a ćerka i ja smo bile u drugoj prostoriji. Kada smo želele da idemo u toalet, morale smo dosta dugo da dozivamo i da molimo da nas puste.
U MUP-u Srbije kažu da je policija na Stanojlovićevo imanje u selu Rudovci došla po prijavi jedne osobe, koja je tvrdila da su je napale dve kineske državljanke, a da se tu umešao i Stanojlović, koji je tu osobu vređao i uvukao u jednu sobu.
Šta će dalje da se desi i ima li ova priča još dublju pozadinu, pokazaće vreme.
Sa i dalje vidljivim povredama po rukama i nogama, vidno nervozni i potreseni Rade Stojanović i njegova supruga kažu da su veoma zabrinuti i da imaju utisak da je sve ovo samo deo sistematskog pritiska na njih.
- Meni sada ćerka govori: „tata, ovde nije mesto za nas, moramo da napustimo sve ovo da nas neko ne bi ubio“. Zato sam zatražio susret sa kineskim i američkim ambasadorom, jer smo mi njhovi državljani, ali i sa ministrom policije, direktorom policije! Želim da mi kažu o ćemu je reč.
Kako navode Stojanović i njegova supruga i ćerka, oni će insistirati da se ceo slučaj privede kraju i da se vidi da li postoji neko ko želi da ih istera sa njihovog imanja i za male pare kupi lep posed.

http://www.vestinet.rs/pogledi/sok-u-turskoj-narod-porucio-necemo-u-rat-nismo-sluge-imperijalizma

http://www.novinar.de/2013/01/20/kradja-kralja-petra-drugog.html

Ana Lešo

Uoči napada hrvatske vojske u akciji ''Bljesak" (1. maja) 1995. godine, održan je i hitan sastanak u General-štabu Vojske Jugoslavije.
Tadašnji načelnik Uprave za moral i informisanje, pukovnik Ljubodrag Stojadinović posvedočio je da je načelnik Obaveštajne uprave general Branko Krga referisao i da je saopštio da njegovi obaveštajci upozoravaju da se hrvatska vojska, uz podršku SAD-a, sprema da protera Srbe iz Slavonije i Kninske krajine.
Načelnik General-štaba general Momčilo Perišić pozvao je telefonom tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Zorana Lilića, da ga obavesti o dramatičnim događajima koji predstoje. Kada je dobio vezu, i predsedniku Liliću saopštio informacije o pokretima hrvatske vojske, predsednik Lilić mu je hladno odbrusio - "Momo, boli me kurac za Srbe iz Krajine. Nego, pošalji mi po ađutantu hiljadu metaka, idem u lov na patke''.
Pukovnik Stojadinović je, sećajući se ovog mučnog događaja, opisao nelagodu u kojoj se našao načelnik general-štaba Momčilo Perišić, kao i svi njegovi saradnici.
Zoran Lilić je oduvek bio poznat kao ništarija. Više je voleo da se bavi lovom na patke, nego da sasluša izveštaj o tragediji koja očekuje njegove sunarodnike.
Ovih dana, kada Srbija pokušava da na bilo koji način sačuva deo svoje teritorije, kada vodi bitku za Kosovo, stari pecaroš i lovac Zoran Lilić ponovo meša karte!
U njegovom skrovištu u Rakovici skovan je plan razbijanja Srbije. On je naterao Ivicu Dačića da uđe u koaliciju sa Tadićem i Dinkićem, sa ciljem da Srbija izgubi podršku Rusije i tako ostane bez Kosova, a u dogledno vreme i bez Vojvodine.
Mozak ove operacije su bivši predsednik SRJ Zoran Lilić i Mića Jovanović, koji je zajedno sa Lilićem vlasnik "Megatrend" univerziteta. Jovanović je i vlasnik nevladine organizacije "Atlanski savez", koja služi za promovisanje interesa administracije iz Vašingtona.
Zoran Lilić je po nacionalnosti Rom, iz Brze Palanke je. Milošević ga je koristio kao krpu, postavljajući ga na mesto predsednika Savezne republike Jugoslavije, bez ikakvih ovlašćenja.
Malo ko se danas seća Zorana Lilića. On se razveo od žene Ljubice, oženio mlađom novinarkom, i posvetio se biznisu. Onom podzemnom.
Tandem Lilić-Jovanović vuče konce i tretira sadašenjeg predsednika SPS-a isto kao što je Milošević postupao sa Lilićem.
Mića Jovanović, vlasnik "Megatrend" univerziteta postavio je za ministra prosvete svog pulena, politikologa Žarka Obradovića, koji je zaposlen kao profesor na njegovom univerzitetu. Tako će Jovanović povratiti izgubljene akreditacije za neke svoje više škole i fakultete, i legalizovaće biznis.
Zoran Lilić sebe vidi kao ambasadora Srbije u Moskvi! Prvi put predsednik jedne zemlje biće njen ambasador, pod uslovom da Moskva ovoj ništariji izda agreman.
Kakva je uloga Ivice Dačića, predsednika Socijalističke partije Srbije, u formiranju vlade sa Tadićevom i Dinkićevom partijom? I kakva je njegova sudbina?
Dačić je, nakon završetka studija, postao portparol SPS-a. Trudio se i da svojim stasom i glasom liči na Miloševića. Zvali su ga Mali Sloba.
Po nalogu Slobodana Miloševića, tadašnji šef Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić dobio je zadatak da oženi Ivicu Dačića. Policija je Miloševiću opisala Malog Slobu kao ''ljubitelja muškog tela''. Pronađena je brzo devojka za njega, tek svršena srednjoškolka Sanja.
Ivica Dačić je polako ulazio i u veliki biznis. Njegova zemljakinja, iz Žitorađe, gde je i on odrastao, Svetlana Veličković udala se za Željka Ražnatovića Arkana, koji je bio komadant Srpske dobrovoljačke garde, vlasnik fudbalskog kluba "Obilić'' i više stambenih i poslovnih objekata.
Ivica je bio blizak Ceci, družio se i sa Arkanom, a bio je prisutan i na njenoj svadbi, a i na Arkanovoj sahrani.
Poseban biznis počeo je sa Draganom Markovićem Palmom, Arkanovim saborcem.
Palma je pripadao svetu podzemlja, ovejani je kriminalac. Ogromne pare Palma i Ivica Dačić zaradili su prodajom uglja koji se vadi u "Resavici". Država ulaže velika sredstva u rad rudnika, kako bi ugalj na tržištu bio jeftin energent. Palma je otkupljivao celu proizvodnju, i uz pomoć Dačića preprodavao je, po trostruko većoj ceni državnim preduzećima, čiji direktori su morali da slušaju Dačićeve naloge.
Pretpostavlja se da su Palma i Ivica Dačić zgrnuli nekoliko miliona evra. Jagodina, Ćuprija i Paraćin postali su Palmina "zona interesa''. Dačić mu je omogućio da dobije dozvolu za regionalnu televiziju "Palma plus'', i Dragan Marković je počeo da popravlja svoj imidž - od nasilnika i ubojice do političara, narodnog poslanika.
Nije slučajno Palma ušao u koaliciju sa Dačićevim SPS-om. Dva ratna druga odlučili su da osiguraju svoj kapital.
Ivica Dačić je, poslujući sa Svetlanom Ražnatović, zgrnuo lepe pare. Kada je pokrenuta priča da se sruši stadion "Obilića", pod optužbom da se nalazi na groblju, umešao se Ivica Daćić, poslanik SPS-a u parlamentu, i svojim vezama je uzeo Cecu u zaštitu. Naravno, Ceca je lepo platila svom zemljaku za ''zaštitu''. Ivica je posredovao i kada je Ceca prodavala fudbalere, i tako, prema nalazima srpske policije, na inostranim računima ostavila 26 miliona evra. Ivica je Ceci preporučio da na vreme pobegne na Kipar. Sada, kada Ivica postane ministar unutrašnjih poslova, Ceca će moći mirno da spava, i da se vrati u svoj Beograd.
Spisak afera u kojima je i ime Ivice Dačića je impresivan. U aferi ''kofer'' od hapšenja ga je spasila SMS poruka koju mu je poslao doskorašnji generalni sekretar Vlade Srbije Dejan Mihajlov. U toj akciji policije uhapšen je Dačićev kum Vladan Zagrađanin, koji je u to vreme bio i direktor SPS-a. Dačić, naravno, nije podneo ostavku na partijsku funkciju, jer je bio učesnik u reketiranju izraelskog biznismena. U to vreme Dačić je lepo sarađivao sa Dinkićevim pljačkašima.
Glavna preokupacija gospodina Dačića je da preuzme ministarstvo unutrašnjih poslova. Za vreme Miloševićeve vlasti pobijeno je mnogo ljudi. Novinar Slavko Ćuruvija, sekretar JUL-a Zoran Todorović Kundak, ministar odbrane Pavle Bulatović, načelnik uprave kriminalističke policije Beograda Milorad Vlahović, načelnik Policijske stanice Savski venac Dragan Simić, zamenik ministra policije Radovan Stojčić Badža... Nijedna ova smrt nije istražena, niti su ubice privedene zakonu. Sva ubistva su politički motivisana.
Posebno je zanimljiv slučaj ubistva četvoročlane porodice brata prve Arkanove žene Natalije. Njen brat je nađen mrtav u stanu sa ženom i dvoje dece. Tokom akcije ''sablja'' pokazalo se da je naredbu za ubistvo izdala Svetlana Ražnatović, da bi upozorila Arkanovu prvu ženu Nataliju da se ne petlja u nasledstvo.
Sva ova ubistva Ivica Dačić treba da učini trajnim misterijama. Njega posebno zanima ubistvo novinara Milana Pantića, koji je stradao ispred svog stana u Jagodini.
Tabloid je svojevremeno objavio imena ubica. Oni su nas tužili sudu zbog klevete, ali smo pravnosnažnom presudom Drugog opštinskog suda u beogradu oslobođeni od krivične odgovornosti. Ministar Dragan Jočić sakrio je ovaj predmet, jer je istraga pokazala da je nalog za Pantićevo ''privođenje razumu'' dao Dragan Marković Palma. Pantić je istraživao njegove kriminalne radnje, Palma je našao momke da ga prebiju, ali su oni u tome preterali i Milan Pantić je na licu mesta ostao mrtav. Njegovo ubistvo sada mora da definitivno zataška Ivica Dačić, jer je Palma njegov ratni drug, iz mnogih pljački.
U Socijalističkoj partiji Srbije je puno rasulo. Mala grupa ljudi, na čelu sa Lilićem i Dačićem, odlučuje u ime stranke. Ophrvana potrebom da zatre tragove svojim nedelima i da stečenu imovinu legalizuje, nadajući se dugoročnoj vlasti.
Kako će Ivica Dačić uspeti da sakrije svoje prljave tragove? Njegov dosije je u opticaju, i teško ga je sakriti od očiju javnosti.

Legija telefonirao Ivici

Ivica Dačić je smrtno uplašen. U njegovoj porodici je prava drama. Njegova supruga Snežana je šokirana količinom i izlivom poruka mržnje koje joj se upućuju. I ako je, za sada na sigurnom, njima nije lako.
Novog ministra unutrašnjih poslova naročito brine poruka, koju mu je telefonom saopštio Milorad Ulemek Legija. Od ove poruke Dačić se obeznanio. Upućeni tvrde da ima puno razloga da Ivica strepi za svoj život, jer je sa Legijom bio u mnogim poslovima, dao je mnogo obećanja...

Sila države, kao što smo videli, to je nasilno i parazitsko otimanje proizvedenog – iscrpljivanje društva u korist neproduktivnih (u stvari kontraproduktivnih) vladara.
Dok je sila društva moć nad prirodom, sila države je sila nad čovekom.
Nijedan od brojnih oblika koje je država uzela tokom stoleća, nijedan od isprobanih koncepata i institucija nije uspeo da zadrži vlast pod kontrolom.
Sila države dostiže svoj maksimum u ratu. Pod parolama “odbrane” i “vanrednog stanja” uvodi se tiranija kojoj bi se građani otvoreno suprotstavili u doba mira
Dvadeseti vek bio je pre svega vreme narastajuće sile države – i posledičnog povratka u ropstvo, rat i razaranje
Najveća opasnost za državu je kritika nezavisnog intelektualca. I nema boljeg načina da se ućutka takva kritika nego da se napadne svaki usamljeni glas, svaki disident, kao prostak koji ne poštuje mudrost predaka.

Komunisti Petrograda, nekadašnjeg Lenjingrada, žele da se Josif Visarionovič Džugašvili Staljin proglasi svecem u Rusiji!!! Taj predlog nedavno je upućen moskovskom patrijarhu Aleksiju II, koji se šokirao kad ga je pročitao i uljudno – odbio.
Komunisti Petrograda, naime, smatraju da je Staljin najveća istorijska ličnost u Rusiji i da zaslužuje mesto sveca.
- Staljin je pobedio strane osvajače, okupio ruske zemlje i stvorio minimum socijalne sigurnosti stanovništva. Jednom rečju, Staljin je otac nacije, koji je za Ruse isto što i Napoleon za Francuze. Što se tiče logora, bilo ih je, ali ne toliko koliko se govorilo – obrazložili su komunisti svoj zahtev za posvećenje Staljina.
Kad je patrijarh Aleksij II pročitao zahtev, sablaznio se i odmah komunistima Petrograda poslao odgovor u kojem se podseća da su vernici u Staljinovo vreme bili proganjani.
- Crkva je još 1918. godine izgnala sve one koji učestvuju u ubijanju nevinih i progonima Crkve. S obzirom na to da ga je Crkva proklela, Staljin ne može ni da se spominje, a kamoli da bude proglašen svecem – piše u odgovoru na zahtev.
Takav zahtev komunista bivšeg Lenjingrada ne čudi. Rusi Staljina smatraju jednim od najvećih nacionalnih heroja.
Prema internet anketi, koju Rusi sprovode prema uzoru na ankete u Britaniji i Nemačkoj, a čiji su organizatori državna televizija, Institut za rusku istoriju pri Ruskoj akademiji nauka i umetnosti i Udruženje za javno mnenje, Staljin je umalo poneo titulu istorijske ličnosti broj jedan. Naime, preliminarni rezultati istraživanja procurili su u javnost pre nego što je to planirano, a prema tim rezultatima, Staljin je bio u ubedljivom vođstvu. Kao heroji Rusije za njim su sledili pesnik Vladimir Visocki, na trećem mestu je bio Staljinov prethodnik i osnivač SSSR-a Vladimir Iljič Lenjin, a iza njih poslednji ruski car Nikolaj II, car Ivan IV Grozni, pesnici Sergej Jesenjin i Aleksandar Puškin, car Petar Veliki i kosmonaut Jurij Gagarin
Ruska javnost je bila iznenađena rezultatima ankete. Shocked Very Happy
..............................................................................................................................................................................................................
Тбилиси / Грузија – Након последњих парламентарних избора у Грузији и популистичке победе на њима, Православна црква у овој земљи је постала више националистичка и почела je чинити заокрет и чвршће се повезивати са Русијом.

Посебан се акценат ставља, на њену подршку рехабилитацији „оца народа“, – Јосифа Висарионовича Стаљина, пореклом из Грузије, пише Хелен Деспик-Поповић у чланку објављеном у листу Liberation.

„На главном телавијском тргу испред споменика погинулих бораца за време Другог светског рата стоји статуа „генералисимусa“ Стаљина. Његова слика, која је истовремено нестала из свих грузијских села, укључујући и његов родни град Гори, поново се сада појављујући: у својој природној величини, као и у Телави, где се налази његова биста у облику попрсја, као у селу Акура, које важи за главни центар у производњи вина у Грузији“,- пише публикација.

„Појава Стаљинове слике је првенствено дело ветерана, који га виде као победника у Другом светском рату. Али овај процес је такође био резултат повратка традицији, који је био могуће учинити након популистичке победе „Грузијског сна“ на прошлим парламентарним изборима 2012 године“, – тврди дописник.

„Стаљиновy рехабилитацијy подстиче и Грузијска православна црква: „Стаљин је изузетнa личност, која се не рађа често. Поред тога, он је био верник“, – рекао је поглавар грузијске православне цркве Патријарх Илија II, приликом посете Русији, коју је ове године посетио два пута и оба се пута састао са председником Руске Федерације Владимиром Путином“, – примећује аутор чланка.

„Везаност за Москву, која је у Грузији имала и своје агенте, а самим тим и утицаја како на њу, тако и на већину бивших совјетских република“, примећује се у чланку, „Грузијска црква је стога, почела да игра главну улогу у земљи, намећући своје ставове у вези многих питања и вредности. Тако су у августу ове године у селу Чела, православни захтевали и постигли, демонтирање изграђеног муслиманског минаретa.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=492180             

Ukrajinsku prelaznu vladu u Kijevu savetuje na desetine agenata američke centralne obaveštajne službe (CIA) i Federalnog istražnog bira (FBI), piše nemački “Bild am zontag”, pozivajući se na izvore iz nemačkih bezbednosnih krugova.         

u kome je Boris Tadic prisutan od 2012. godine.....Почасни председник Демократске странке Борис Тадић учествује у раду конференције Нове прогресивне алијансе           која се одржава у Риму. Прогресивна алијанса је група партија социјалдемократске оријентације које имају заступнике у Европском парламенту.

На конференцији је било речи о будућности странака левичарске оријентације у новом окружењу и начинима на које могу да одговоре изазовима у време кризе.

Борис Тадић обратио се учесницима конференције током панел расправе. Он је рекао да је неопходно реаговати на нове изазове на другачији начин. "Политика није само техника, већ филозофија, и зато је потребно да се, у одговору на општу економску, друштвену и политичку кризу, ангажују све политичке странке, интелектуалци, филозофи, писци, научници. Ако су иновације претпоставка привредног развоја, онда и политика мора да буде иновативна, а не традиционална и ослоњена на старе одговоре", поручио је Тадић.

Лидер СПД Немачке Зигмар Габријел свој говор почео је цитирајући Бориса Тадића који је рекао да је новој Прогресивној алијанси потребна нова политичка филозофија.

У раду коференције учествовали су и лидер Социјалистичке партије Француске Харлем Дезир, гувернер Вермонта Питер Шамлин, председник аргентинских социјалиста Алфредо Лазарети, и многа друга истакнута имена светске политике.

Информативна служба Демократске странке

Dana 30. aprila 1981. napisao sam članak u kojem sam otkrio postojanje Rimskog kluba i identifikovao ga kao subverzivno telo Komiteta 300. Bilo je to prvo javno pominjanje ove organizacije u SAD. Mnoga predviđanja iz mog članka iz 1981. već su se obistinila, poput činjenice da je Felipe Gonzales postao predsednik španske vlade, a Miteran vraćen na vlast u Francuskoj, poput pada Žiskara d'Estena i Helmuta Šmita, povratka na vlast švedskog plemića i člana Komiteta 300 Ulofa Palmea...

VAŽNOST Ulofa Palmea leži u tome što ga je Rimski klub iskoristio za isporučivanje tehnologije Sovjetskom Savezu koja je po zakonima SAD zabranjena za izvoz i u tome što je njegova svetska mreža komunikacija poslužila za uvežbavanje i medijsko isticanje lažne iranske krize s taocima. Dok je često putovao od Vašingtona do Teherana i nazad, radio je na podrivanju integriteta SAD i lažnu krizu nastalu zbog neljudskog odnosa prema iračkim taocima stavio u ruke institucije zvane Komitet 300, čitaj: Međunarodnog suda pravde u Hagu, u Holandiji.

U obaveštajnim krugovima ljudi uče da se nešto može najbolje sakriti tako što to što želiš da sakriješ staviš svima pred oči. Evo jednog primera: kada je 1938. godine Nemačka želela da sakrije svoj novi borbeni avion "meseršmit", izložila ga je na tadašnjoj Pariskoj izložbi. Dok su tajni agenti i špijuni tražili podatke po rupama u stablima i iza klimavih cigala u zidovima, informacija koju su tražili cerila im se pravo u lice.

PARALELNA tajna vlada visokog sloja ne deluje iz vlažnih podruma i tajnih podzemnih prostorija. Ona sebe stavlja u prvi plan, u Belu kuću, u Kongres, u Dauning strit broj 10. i u Britanski parlament. Slična je onim čudnim i naizgled zastrašujućim filmovima sa nemanima, u kojima se pojavljuje izobličeno čudovište s dugom kosom i opasnim zubima. Prave "nemani" nose poslovna odela i u svojim limuzinama odlaze na Kapitol hil.

Ti ljudi su svima pred očima. Ti ljudi su sluge svetske vlade - novog svetskog poretka. Poput silovatelja koji se zaustavlja da bi žrtvi ponudio prijateljsku vožnju, oni ne izgledaju kao nemani, a upravo su to. Ovo se odnosi na sve nivoe vlasti. Predsednik Buš (stariji - prim. ur.) ne izgleda kao pokorni sluga paralelne vlade gornjeg sloja, ali ne dajte se zavarati.

Na trenutak se zaustavite i podsetite na to da je predsednik Buš naredio brutalni pokolj 150.000 iračkih vojnika koji su se vraćali u Irak u konvoju vojnih kamiona sa belim zastavama, a na osnovu Ženevske konvencije o obustavi vatre i povlačenju. Zamislite užas iračkih vojnika kada su ih, uprkos tome što su mahali belim zastavama, pokosili američki bombarderi. Na jednom drugom delu ratišta, 12.000 iračkih vojnika je živo zakopano u sopstvenim rovovima. Nije li to monstruozan čin u najdubljem smislu te reči? Od koga je predsednik Buš dobio naređenje da postupi na tako monstruozan način? Dobio ga je od Kraljevskog instituta za međunarodne poslove, koji je, opet, dobio nalog od Komiteta 300, pozantog i pod nazivom "Olimpijci".

mi smo, xe,xe.."preletaci".."pragmaticni"..  

http://www.pressonline.rs/sw4i/thumbnail/koncita%20Tan2014-5-11_03936631_0.jpg?thumbId=2167808&fileSize=32662&lastModified=1399920892000&contentType=image/jpeg

          

Osvajanjem vlasti antibirokratskom revolucijom ne za narod već za sebe, otpočinje era materijalnog i duhovnog razgrađivanja i uništenja svega onoga što su generacije Jugoslovena stvarale, ocijenio je Radislav Stanišić

General Rade Bulat izjavio je da je Milošević za svakog proteranog Srbina iz Hrvatske dobio po 20.000 maraka! Bivši šef hrvatske službe bezbednosti Hrvoje Šarinić tvrdi da je Karadžić trgovao sa Tuđmanom i da mu je čvrsto obećao da se neće mešati kada Hrvatska napadne RSK! To su ozbiljne informacije...
Ali, sve to je teško dokazati...
Krivi su radikali
Imate li još nade da ćete se vratiti u Hrvatsku?
Nisam se ja, niti bilo koji drugi izbeglica, ogrešio o propise ni Hrvatske ni Srbije. Nismo mi tražili "veliku Srbiju", niti smo zvali radikale da nas "brane" i mašu srpskim zastavama uz parole "Ovo je Srbija". Da nije bilo tih koji su nepozvani došli i pričali o granicama kod Karlobaga i Virovitice, ne bi bilo ovog stradanja. Zato se iskreno nadam da ćemo se vratiti svojim domovima.
Vidite, za 16 godina nijedna vlada, ni Jugoslavije, ni Srbije, nije uputila nijednu protestnu notu Hrvatskoj za maltretiranja, ubistva i silovanja ljudi, niti za opstrukciju povratka izbeglih. Ova tema nikad nije bila na dnevnom redu Skupštine. Svi dosadašnji ministri spoljnih poslova izjavljivali su da Srbija nema otvorena pitanja sa Hrvatskom. Da li je to zato što je srpska imovina ostavljena Hrvatskoj kao deo nadoknade za ratnu odštetu? Vrlo moguće, jer ni Hrvatska više ne spominje da će podići tužbu za ratnu odštetu od Srbije. Kad su izbeglice došle u Srbiju, opštinski SUP-ovi delili su im formulare u kojima su oni potpisivali izjave da se po dobijanju jugoslovenskog državljanstva automatski odriču hrvatskog državljanstva. Po zakonu, oni su se na taj način direktno odrekli svojih nekretnina u Hrvatskoj!
Sve je, dakle, isplanirano unapred?
Naravno da jeste. Neposredno pre napada hrvatskih snaga demontiran je čitav raketni sistem odbrane RSK, hrvatske snage imale su kompletan raspored minskih polja, smenjen je ratni komandant, a doveden general čija je specijalnost evakuacija stanovništva.
Na nedavnom obeležavanju godišnjice "Oluje" u Beogradu bilo je jedva stotinak ljudi. Kako to objašnjavate?
To je najbolji dokaz da je izbeglicama svega dosta. Dosta je bilo paljenja sveća i parastosa. Dosta je više da nas predstavljaju neka udruženja koja još u kancelarijama drže slike Miloševića i Karadžića. Mi hoćemo ili da se vratimo u Hrvatsku ili da dostojanstveno živimo u Srbiji. Za našu muku odgovorne su obe ove države i zato ćemo ih tužiti.

Slavoljubu je sve krenulo nizbrdo kada je posle 37,5 godina rada ostao bez posla. Niko nije hteo da ga zaposli zbog godina, pa je otvorio taksi službu kako bi dopunio dve i po godine i ostvario penziju. Nije prošlo ni godinu dana, a pred kućom mu je zapaljen automobil. Onda je odlučio da uzgaja rasne koze kako bi zaradio za penziono i socijalno, ali su mu lopovi ubrzo ispraznili štalu. Nije odustajao, pa je nabavio drugih šest koza. Međutim, uporni su bili i lopovi, pa je ostao i bez njih. Uvidevši da nema sreće sa kozama, odlučio je da kupi dve svinje, ali je i sa njima prošao isto! Nakon svih malera, kao šlag na tortu, došlo mu je i obaveštenje da Fondu PIO duguje 125.757 dinara. Kada je sve to nekako uspeo da sredi, desila se poplava, u kojoj je opet izvukao deblji kraj.
Još čeka penziju
Slavoljub kaže i da je još u martu izmirio dug koji je imao prema PIO fondu za penziono i socijalno, da je predao papire za penziju, ali da nikakav odgovor nije dobio.
Pozajmio sam pare i završio to kako bih konačno mogao da uživam u svojoj penziji, ali evo šta me snađe - kaže on

Raspušten odbor SPS u Titelu zbog partijske nediscipline

Pokrajinski odbor Socijalističke partije Srbije u Vojvodini saopštio je da je večeras raspustio Opštinski odbor SPS u Titelu zbog nepoštovanja politike SPS i ugrožavanja interesa te partije.
Raspušten odbor SPS u Titelu zbog partijske nediscipline
Kako se navodi u saopštenju, ova odluka usledila je zbog kršenja statutarnih odredaba Socijalističke partije Srbije, nepoštovanja politike SPS-a i odluka najviših organa stranke.
"Voljom pojedinih članova Opštinskog odbora SPS u Titelu i pojedinih odbornika iz redova SPS-a, za koju nisu imali saglasnost viših organa SPS-a, došlo je do promene vladajuće većine u ovoj opštini. Time je narušen koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom i odluke partijskih organa, što je direktno kršenje Statuta i ugrožavanje interesa SPS-a", naglašava se u saopštenju.        

Decu učesnike Svetolazarevog pravoslavnog kampa koji je sredinom jula na Kučajskim planinama priredio zilotski red samozvane Srpske istinske pravoslavne crkve, na kome su učili da pucaju, pevaju himnu „Bože pravde“ i učestvuju u vojnim akcijama, sada pokušavaju da zaštite SPC, ali i Antifašistička akcija Novi Sad!
Oni su pozvali nadležne organe, pre svih policiju, da reaguju povodom fanatičnog pristupa kojim Istinska pravoslavna crkva, otcepljena frakcija SPC, decu uči „pravoslavnom nacionalizmu“.

- Deset dana u pećinama i šatorima, ostavljena na milost i nemilost psihopatama, igraju se raznih srednjovekovnih rituala i simulacije ratovanja s „kalašnjikovima“, noževima i sekirama. Celu stvar krasi fašistička ikonografija s keltskim krstovima, simbolima ljotićevskih jedinica, zastavama južnjačke konfederacije i imperijalnim ruskim amblemima - navode iz AFA i naglašavaju da je sve još strašnije kad se zna da su ziloti poznati po sloganima „Pravoslavlje ili smrt“ i „Udri za Hrista“.
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije naglasio je da ovim kampom treba da se pozabavi država.

- Skandalozan je način na koji militarizuju najmlađe, kako ih zloupotrebljavaju i dovode u zabludu. To nema veze s pravoslavljem, Hristom i jevanđeljem, pa pozivamo organe reda da ispitaju uslove u kojima deluje ova samozvana grupa koja se lažno predstavlja - rekao je vladika Porfirije.

Đorđe Kosmajac (1903-1942) bio istaknuti predratni agent političke policije Kraljevine Jugoslavije: IV (antikomunističko) odeljenje Opšte policije, represivnog aparata namenjenog za politički progon komunista. Kosmajac je ostao upamćen kao jedan od najprepoznatljivijih nosilaca torture nad komunistima u istražnom zatvoru Uprave grada Beograda (Glavnjača), koji se nalazio na Studentskom trgu. Sačuvana su brojna svedočenja u kojima žrtve policijske torture teško terete Kosmajca kao notornog batinaša. Kao podnadzornik agenata Uprave grada Beograda, Kosmajac je jula 1941. imenovan za zamenika upravnika logora Banjica Svetozara Vujkovića, predratnog šefa Antikomunističkog odseka UGB. Kosmajac je bio pripadnik fašističke organizacije Zbor Dimitrija Ljotića.
Prvi pokušaj ubistva Kosmajca odigrao se krajem avgusta 1941, u bifeu Milana Sikimića u Ulici kneginje Ljubice 13, kada su njegova braća Obrad i Nikola Sikimić neuspešno pokušali da otruju Kosmajca, sipajući mu otrov u piće.
Ponovni pokušaj ubistva Kosmajca bio je uspešan. Atentat na Đorđa Kosmajca i agenta Specijalne policije, Obrada Zalada, 6. marta 1942. izvršili su pripadnici skojevske udarne grupe: Milić Martinović, obućar, Branko Bulat, mehaničar, Đuro Mađerčić, bravar i Nikola Strineka, krojač. Bili su to mladići od 19 do 25 godina, sva četvorica poreklom sa Korduna. Zadatak da obrazuje udarnu grupu za izvršenje atentata na Kosmajca dobio je Petar Ristić, član Mesnog komiteta KPJ za Beograd od Jelene Ćetković, sekretara komiteta. Milorad Stefanović, sekretar III rejonskog komiteta, pronašao je četvoricu iskusnih boraca za izvršenje zadatka. Martinović i Bulat su prethodno, 25. januara 1942, učestvovali u spasavanju Ivanke Muačević-Nikoliš, zatočene komunistkinje, iz Opšte državne bolnice, gde je Ivanka sprovedena iz zatvora radi porođaja. Takođe, dvojica atentatora, Martinović i Mađerčić, početkom oktobra 1941. izvršili su atentat na kafedžiju Rada Lazarevića, vlasnika kafane „Domovina“, u Ulici Vojvode Stepe, koji je denuncirao policiji aktiviste NOP-a sa Voždovca.
Atentatori su se dogovorili da postave zasedu Kosmajcu i Zaladu u ulicama kojima oni prolaze na putu od zgrade u kojoj su stanovali, u Ulici cara Uroša 17, do zgrade Specijalne policije na Obilićevom vencu. Jedan od članova udarne grupe stajao je kao obezbeđenje na uglu Ulice cara Uroša i Ulice Zmaja od Noćaja, a drugi na uglu Ulice kralja Petra i Ulice Zmaja od Noćaja, dok su preostala dvojica izvršili atentat. Prema svedočenju Stavana Jovičića, jedinog preživelog člana MK KPJ za Beograd iz tog razdoblja, „jedna drugarica prerušena u Slovakinju, stajala je pred stanom Kosmajca sa kantama mleka, i kada je ovaj krenuo, ona je lupom kanti dala znak drugovima koji su čekali u zasedi“. Kosmajcu i Zaladu su u susret pošli Mađerčić i Martinović. Mađerčić je pucao u Kosmajca, a Martinović u Zalada, da bi se potom povukli na suprotne strane. Već 9. maja uhapšen je Petar Ristić, organizator atentata, koji je usled mučenja u istražnom postupku odao izvršioce atentata.
Atentatori su 9. maja 1942, nakon mučenja u istražnom postupku, deportovani iz istražnog zatvora Specijalne policije u logor Banjica. Prema sećanju nekadašnjeg zatočenika banjičkog logora, Milomira Mićevića, gestapovski major Herbert Jung je nakon prispeća četvorice atentatora posetio ćeliju u kojoj su mladići bili smešteni. „Major Jung je zatražio da stupe korak napred ona dvojica koja su pucala na policijske agente. Mađerčić i Martinović su mirno stali pred njega. Gestapovski major ih je zatim upitao da li im je žao što su ubili ljude iste nacionalnosti. Jedan od atentatora je odgovorio da oni i nisu bili ljudi, a da im je nacionalnost bila batinaška. Drugi je zapitao Junga da li ponekad razgovara sa svojom savešću što skupa sa svojim zemljacima izvršava naloge po kojima se strelja 100 Srba za odmazdu za jednog ubijenog nemačkog vojnika. Uskoro su se i ostala dva atentatora priključila i poravnala sa svojim drugovima u istu vrstu, želeći da pokažu da između njih četvorice ne treba praviti nikakvu razliku, bez obzira na to ko je pucao u policijske agente, a ko čuvao stražu u pobočnim ulicama.“ Četvorica atentatora streljani su na stratištu na Jajincima, 11. avgusta 1942.     

http://www.pressonline.rs/info/politika/322369/srbija-nece-biti-novi-gavrilo-princip-nekog-novog-svetskog-poretka.html