Selmo Cikotić: "BiH sve bliže NATO-u"

24SI - Bosna i Hercegovina ostvarila je najveći napredak među zemljama koje su na posljednjem summitu NATO-a primljene u program "Partnerstvo za mir" i očekuje daljnje približavanje Alijansi, izjavio je ministar obrane BiH Selmo Cikotić.

U izjavi novinarima nakon sastanka sa članovima parlamentarne Komisije za odbranu i sigurnost, Cikotić je kazao kako je NATO prepoznao značajne pomake u reformi odbrane BiH pa je zato početkom godine toj zemlji i odobren Individualni partnerski akcioni plan.

"Sve to svjedoči o izuzetnoj kvaliteti naših oružanih snaga koju je prepoznao i NATO", kazao je ministar odbrane BiH istakavši tom prilikom kako su upravo zbog toga neosnovane tvrdnje predsjednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika da oružane snage BiH treba ukinuti a zemlju demilitarizovati.

Dodik je tokom učestvovanja na jednom okruglom stolu u Berlinu ranije ove sedmice izjavio da se u BiH godišnje na vojsku "nepotrebno troši više od 300 miliona eura" te da bi je zbog toga trebalo ukinuti, a ta sredstva rasporediti u socijalne fondove.

"Za odbranu se u BiH troši znatno manje sredstava", izjavio je u srijedu ministar Cikotić.

On je rekao da je budžet za odbranu u 2007. godini bio na razini 275 miliona KM, dok je za ovu godinu planiran budžet od 320 miliona KM.

Ta izdvajanja predstavljaju 1,73 posto bruto društvenog proizvoda što je još uvijek manje od dva posto koliko je standard za zemlje-članice NATO-a, kazao je Cikotić dodajući da je to cilj kome se teži i u BiH.

Predsjednik parlamentarne Komisije za odbranu i sigurnost Branko Zrno takođe je odbacio prijedloge Milorada Dodika o demilitarizaciji BiH.

"Ja ne vidim demilitarizovanu Evropu", kazao je Zrno dodajući kako u takvom okruženju ni BiH sebi ne može dopustiti da ostane bez vojske.

22 spomenika antifašista i boraca 1941-1942. u Travniku su uništena. Društvo Antifasista NOR-a 1941-1945 zajedno sa drustvom Josip Broz-Tito pokušava da obnovi „Spomenik Majke“ u gradskom parku, gdje je sahranjeno 96 travničana – boraca i civila.
Molimo donatore i prijatelje, te sve travničane koji žive širom svijeta da svijim prilozima pomognu obnovu skulpture „Majka“

Pridružen/a: 19. 06. 2005. (22:25:08)
Postovi: 192


PostPostano: 01.08.2005, 21:54 Naslov: Citirajte i odgovorite
Kako je moguce da desetak visokorazvijenih kapitalistickih drzava (ukljucujuci i Ameriku) zive u blagostanju?
Sve se moze vrlo lako razumjeti kroz jednu kratku ilustraciju.
U Svedskoj litar benzina na benzinskim pumpama kosta 13 kruna.
Cijena jednog litra nafte je 2 krune. U te dvije krune unijeta je cijena prevoza i prerade nafte.
Prema tome, nije tesko izvuci zakljucak kako su to razvijene zemlje tako bogate.
A to je samo jedna karika u nepreglednom lancu.
Tako je sa kafom, rizom, juznim vocem, kakaom, kaucukom i svim ostalim nebrojenim sirovinama koje se kupuju bud-zasto a prodaju po desetorostrukim cijenama.
Na HTV-u sam gledala emisiju u kojoj se jedan ugledni americki naucnik sasvim ozbiljno pita nije li se Juigoslavija raspala zbog one dvije milijarde barela nafte sto leze u tuzlanskom bazenu. Samo jedna opaska:
Vlada Federacije BiH prodala je strancima Energopetrol (koji je prethodno izuzet (citaj - otet) iz Energoinvesta i kojeg je "mudra" vlast uspjela dovesti u bezigledno stanje ( nekim cudom je ova distributivna firma napravila dug od nekih 20 miliona KM ). U Republici Srpskoj opet, nakon pompezno najavljnog pokretanja Rafinerije nafte u Brckom, sve se "zakomplikovalo" Rafinerija propada, tone u dugove i naveliko se trazi kupac.
Citaj rebus - Energopetrol prodat, Rafinerija u prodaji, veliko nalaziste nafte spava - sta mislite do kada?
_________________

Gospodin Besim Velić, osnivač prve radio emisije u SAD - "Glas Bošnjaka" 1964., jedan od osnivača Kluba Bošnjaka u Chicagu 1967. g., jedan od pokretača osnivanja Republikanske stranke BiH, jedan od podpredsjednika KBSA u prvom sazivu...:

"NAŠI SU PREDSTAVNICI NOVAC DOBIJEN ZA DEJTONSKI POTPIS VEĆ PROPILI I PROKOCKALI"!




Iz Bosne sam otišao, jer sam htio da budem Bošnjak...Bio sam izabran za podpredsjednika KBSA. Kada sam vidio ko se krije iza organizacije, bilo mi je jasno da sam bio u pravu kada sam tvrdio da je Gazi Husrevbegova medresa škola koja "djecu sa sela školuje za selo"...Od nezavisnog Kosova Bosna i Hercegovina neće imati nikakve koristi, a veliko je pitanje šta će i oni u ekonomskom smislu dobiti....Cijela bosanska administracija pliva u haram parama.Cerić to dobro zna, ali se nikada nije izjasnio protiv toga.... Cerić bi trebao znati da se Islam (ako mu je do njega stalo) širi naukom, a ne arhitekturom....Gramzljivost je oborila Ameriku. Mi smo u depresiji. Gramzljivost bosanskih komunista koji se još uvijek bore za fotelje neće nam pomoći da izađemo iz krize. Dvije su revolucije urodile plodom: Francuska i Boljševička. Iz Američkog građanskog rata izašla je velika Amerika.

Šta mi čekamo? Možda da neko ratuje za nas? Sve dok šutimo, znači da nam je dobro...

Poštovani gospodine Janiću,

Izvinite što Vam se javljam iz daleke Kanade sa jednim pitanjem koje ću Vam postaviti na kraju ove poruke. Zašto sam izabrala baš Vas, ne znam. Čitam vaše Korene, vidim Vašu fotografiju koja govori mnogo. Mislim, ozbiljnost godina je tu, iskustvo takođe, neću se prevariti. A, govoriću vam iskreno sta osjećam i od srca.


Pa da počnem. Večeras sam, na RDI TV Kanada, gledala jednu emisiju u trajanju od 30 minuta. Emisija govori o prokletom, prljavom ratu u bivšoj BiH. Tema je o silovanim muslimankama od strane Srba, njihovoj rođenoj djeci (srpskoj), koji su ipak muslimanska djeca ostavljena od njihovih majki a zbrinuta u domovima, konkretno u Sarajevu. Gledala sam plač tih silovanih majki koje su vršile abortuse u prvim mjesecima trudnoće zbog osjećanja da su ponižene, pa zaboga, u svojoj utrobi su nosile nešto što ih je asociralo na "srpska zvjerstva" počinjena nad njima, odnosno nad muslimanskim narodom?!

Ja sam muslimanka i živjela sam sa suprugom i dvoje djece u Sarajevu prve 2,5 godine rata. Da nisam bila svjedok i obratnih situacija, svemu ovome što ovdje vidim na TV, povjerovala bih. U srpskom dijelu Sarajeva, gdje smo živjeli, majke su gubile sinove jedince u bombaškim napadima muslimanskih fanatika, a sve zbog poludjelog im vodje Izetbegovića i njegove "Deklaracije"…, masakrirano je bezbroj cijelih porodica, djece u rovovima, a koji su bili svoji na svome i štitili građane od upada razjarenih mudžehedina. Bila sam svjedok kada su te "srpske zvijeri" lijepo ispraćale muslimanske žene i djecu. Nisu ih odvodili u zatvore da bi ih silovali (mada lično mislim da je bilo izuzetaka). Bila sam svjedok ostanka mnogih muslimanskih porodica, kojima nije nedostajala ni dlaka sa glave. Ali, ako su Srbi "radili" to što već 10 godina gledam ovdje, kako su mogli ratovati i stvoriti Republiku Srpsku? Pa oni nisu radili nista drugo, nego…?! Zamislite, molim Vas, 80.000 silovanih mislimanki?! Ja ću Vam reći, vrlo iskreno, moji roditelji su me odgajali tako da mrzim "Vlahe", odnosno bilo koju drugu vjeru, osim muslimanske. Uostalom, u Kuranu i piše da "musliman ne može imati prijatelje u drugoj vjeri…"! Na moju veliku radost, susretoh jednog "Vlaha" kojeg volim dugo, dugo… beskrajno!

Pišem Vam ovo, a mogla bih ja o tome pisati do sutra, sa željom da saznam od Vas lično, šta bi se ovdje moglo učiniti pa da prestane ova crna propaganda protiv Srba ? Vi, vjerovatno, imate podatak koliko je Srba u izbjeglištvu zbog ratnih prilika u bivšoj Bosni ili zbog NATO bombardovanja Srbije? Da li je moguće pokrenuti neku akciju dobrovoljnih priloga da se napravi jedna TV reportaža u trajanju od 1 ili 2 sata, a koja bi govorila o tome šta je sve srpski narod doživljavao za vrijeme rata u Bosni, odnosno za ono vrijeme kada su Administracija Klintona i Buša štitili "jadne" muslimane. Na Zapadu je moguće sve kupiti, kao i u našoj bivšoj Otadžbini poslije rata. Nisam sigurna, ali ne vjerujem da neka od TV kuća ne bi pristala na tako nešto. Samo, treba imati novac, intervjuisati naše ljude tamo, samohrane majke, invalide, djecu bez jednog ili oba roditelja…! Pa, pobogu gospodine Janiću, zar nije istina da Srbin kleči samo pred Bogom, a i prijatelj i Bog će pomoći onda kada vidi da se brani ono što je TVOJE! Ili, zašto Srbi ne slušaju svoju savjest, svoju dušu, krv predaka koja kola njihovim venama?

Nisam Vam napisala ni djelic stradanja srpskog naroda na srpskom području Sarajeva, ali, kada sam susrela jednog Srbina koji je slučajno došao u obilazak Ilidze, gdje sam živjela, zapitala sam ga kako je proveo rat među mudžehedinima? Odgovorio mi je: "Sa njima nisam imao problema jer su bili gori oni na Trebeviću odakle su me (nas) bombardovali". Na moju primjedbu da po nama na Ilidži, ipak, nisu padale ČOKOLADE sa muslimanskih položaja, ostao je bez riječi. Pa da nastavim. Ostavili smo nas kućni prag i sa 3 torbe u ruci došli u Kanadu, jer drugog izbora nismo imali. Grad više nije bio nas. Zelena boja i zelenilo u našem gradiću nije nam moglo odgovarati. Jednostavno, ništa nije bilo kao prije. Prilagodjavanje i adaptiranje u Kanadi bilo je više nego teško. Prvi put smo sricali francuske riječi, učili ga u školi i kod kuće po 12 sati dnevno, divili se kanadskim ljepotama, a u srcu nosili uspomene o gradu i srećnom životu gdje rodih naše dvoje djece. Naš život, prije rata, bio je osmijeh. Danas je to jedna suza, sjećanje i nadanje. Dani bijahu plavi,danas crni... Jedino sto nas spaja je porodična ljubav i povjerenje.

Osjećam danas i ovde, u zraku jer to niko ne kaže, potrebu za jednonacionalnim druženjem i svesna sam da me i oni skojima se svakodnevno družimo gledaju kao "muslimaku". A ja sam samo čovek, žena koja bezgranično voli svog muža, Srbina, i nasu decu koja nemaju potrebu da budu nacionalno obeležena. Mogu da razumem, i razumem, mržnju među narodima. Zbog mrtvih, ranjenih, obezglavljenih Srba što napustiše svoja ognjišta diljem biše Jugoslavije, ali sam se često pitala zašto su ponekad nepotrebno ružne riječi upućene baš meni? Plakala sam često pred mojim suprugom, a to činim i ovog puta. Mnogi su me vrijeđali kao muslimanku, iako smo se vjenčali krišom od moje porodice u Crkvi izvan grada u kojem smo zivjeli. Ja sam srcem i dušom odana mojoj porodici, volim Srbina i naša "dva četnika", kako često kažem u šali. Volim ove ljude, Srbe, u ovoj od Bosne dalekoj zemlji - ma koliko me neki od njih mrzili! Pametni ljudi koji me poznaju kažu da je malo Srba u Kanadi koji su toliko učinili (kao moj suprug i ja) da se srpski narod predstavi ovom društvu onakvim kakvi i jesu. Čestiti, radni, odani svojim porodicama... I šta god da mi kažu, neću da ih ogovaram. Radila bih protiv sebe i moje djece. Recite, molim Vas, kako mogu da se pravim i glumim

Srpkinju kada ja, muslimanka, to jesam u dubini moje duše! Volim ljude, bez obzira koje su nacionalnosti. Na kraju krajeva, zar i medju Srbima nema onih koji nisu ni dorasli Srpstvu?! Molim Vas, izvinite, ja nisam ni političar, ni novinar, a Vi ćete me razumjeti. Ja volim istinu i ona me mnogo puta koštala mnogo u našem zivotu. Znam jedino da ja i moja porodica, u svakoj prilici, razbijamo famu o Srbima teroristima, siledžijama, koljačima, itd! Mnogi naši frankofosnki prijatelji imaju drugačiju sliku o zbivanjima na onim prostorima, zahvaljujući nama dvoma. Slike majki - muslimanki iz Srebrenice ili iz drugih gradova muslimanskog dijela Bosne gledam već 10 godina. Pitam se da li na drugoj strani postoje majke?! Majke koje bi, isto tako, trebalo dovesti u jednu od TV emisija koju bi trebali pomoći svi Srbi svijeta. Ali, avaj, srpske majke ne postoje?! U toku rata, muslimani su to nazivali "Žene u crnom" Žalosno, zar ne! Molim Vas, izvinite još jednom, ali ja drhtim kao prut od emisije koju gledah večeras. Sada mi je, kada sam vam napisala ovo pismo, barem malo lakse.

Istovremeno sam ovim pisanjem upitala vas nešto, gosodine Janiću. Vi ne treba da da pitate mene, Muslimanku, o srpskim stradanjima i strahu? Pisaću vam o tome srcem, dušom i istinom. Ali, molim Vas, ne dozvolite da se moje ime nađe negdje na stranicama interneta jer i u Kanadi ima fanatika...

Аферим, Милораде

Или како је Додик демантовао Андрића

Тачно двадесет година од уједињења Немачке гласало се у Босни и Херцеговини.

Захваљујући између осталог и јакој Немачкој БИХ је постала држава. Али се није ујединила. Напротив.

Док је било две Немачке, Босна је била једна; Југославија у малом, како је сама себи тепала кад је југословенство било у моди.

Данас је то земља три различита друштва, два ентитета и ко зна колико нивоа власти и одлучивања.

Чули странци какви се вицеви причају о Босанцима па им дозволише да се играју демократије на много нивоа али онај највисочији ниво оставише за себе.

Па се босански махараџа односно високи представник како га називају не бира ни у Сарајеву, ни у Бањалуци већ то раде они за које су гласали грађани из неких срећних и моћнијих земаља. Које су се сабирале док се Југославија, у великом и малом, распадала.

Међутим, чак и под претпоставком да вицеви о Муји и Хаси немају ни зрно истине изборни систем је прекомликован и није лако наћи грађанина БИХ који ће вам објаснити ко сме да гласа за хрватског и бошњачког члана председништва БИХ, а ко за српског, како се пуни парламентарна скупштина а како веће народа БИХ.

У том босанском лонцу са сигурношћу, на дан избора, тешко је било шта тврдити.

Било гледе избора хрватског члана где је неизвесно хоће ли хрватског представника изабрати Хрвати или као прошли пут Бошњаци.

А да не говоримо о бошњачком члану председништва где је Изетбеговић јуниор кренуо на Хариса, као да овај није некад седео уз рахметли Алију, а да би „туча" била потпуна ту је и Фахрудин Радончић, иза којег стоји највиша зграда у Босни, најтиражније дневне новине и најпознатији интелектуалац међу Бошњацима.

Ни за српског члана председништва не треба ставити руку у ватру ко ће то да буде, поготово јер се Младен Иванић код Жељка Комшића распитивао за рецепт. Зато кад је у питању председник и влада Републике Српске ту нема никаквих дилема.

Милорад Додик ће бити нови председник РС а он и његова партија: Савез независних социјалдемократа формираће владу Републике Српске.

Како је, у земљи где престаје логика, како ју је назвао једини Нобелом овенчани Босанац, могуће овако нешто тврдити?

Прво, тренутно је на власти а у оваквим земљама видели смо власт се не мења лако. Иако смо можда пре десет година веровали да ће тако нешто бити уобичајено.

Друго, чврста власт се мења још теже. А Додик је толико јак да исправља неправде и у кошаркашкој регионалној лиги и утиче на имена учесника.

Треће, али зато најважније, Милорад Додик је „украо политику" свом највећем ривалу. А то је, рецепт за успех - дођеш на власт са својом политиком а онда на власти водиш своју али и политику свог највећег противника.

До тог нивоа да више он не може да те критикује по том основу.

А Додик је то фантастично урадио са СДС-ом.

И шта онда остаје странцима, који у лакташког вожда данас гледају као на духа који им је побегао из боце?

Шта су урадили? Уз уздах, шта смо дочекали, кренули су да посећују просторије СДС-а и и да размишљају да навијају за коалицију СДС - Иванић - радикали. А онда је СДС за Петровдан дао некакво признање свом оснивачу Радовану Караџићу. И СДС је поново избрисан са листе пријатеља.

Шта могу? Ако СНСД случајно не освоји 51 одсто мандата да „купе" мале странке. Све? Па чак ни њихови краци не допиру толико далеко. Плус онда Додику опет остаје могућност велике коалиције са СДС-ом.

Баш зато што се изборио да диктира правила игре, Додик има и толико опција. И пред њим чак и представници најмоћнијих земаља света не делују тако моћно.

И зато је једино његова и победа његовог СНСД-а извесна.

Сличном методом, крађом политике ривалу, послужио се и црногорски владар Мило Ђукановић (украо политику Либералном Савезу и СДП-у) а делимично и војвођански премијер Бојан Пајтић. И као што видимо, тамо је лакше променити народ него власт.

Али то су, ипак сасвим другачији случајеви од Додиковог.

Као што је сасвим другачији случај Томислава Николића и његова идеја да је политика Бориса Тадића добра само се лоше спроводи.

Србијанска верзија Додикове политике била би да су ДС и Борис Тадић, на власти водили поред своје и политику опозиције.

И то мало више од тога да би само једном члану владе неко битан могао да му замери да им прави проблеме.

Да ли би у том случају, и они велики и моћни, престали да траже „ко хоће ако ти нећеш"? И почели да нас третирају мало озбиљније?

И у крајњем случају да ли би тада Борис Тадић и Демократска странка спокојно дочекивали следеће изборе као што је Милорад Додик дочекао ове, на 20. годишњицу уједињења Немачке и почетка распада Југославије?

Аманет Резе Пахлавије
Имао сам среће да ме као писца и доброг зналца арапског језика пошаље један југословенски лист да интервјуишем Резу Пахлавија у изгнанству.
Иранског владара је за његову несрећу, а моју срећу, прогнао Ајатолах Хомеини и забранио му повратак у земљу.
...
Реза Пахлави из своје ташне извади једну подебљу књигу књигу са корицама од пергамента.
- Дар за Вас, господине Калач, ја добро знам ко сте Ви. Само, молим Вас, господине Исо, будите паметни. За њу нико не смије да зна док не напишете „Роман о Мухамеду”.
То је била „Тајна Хроника” Сергија Калачеда – исписана на пергаменту.
И док сам је у рукама држао, скренуо ми је пажњу да њен први дио чини неку врсту хронолошке историје – преглед владара и црквених главара од Адама до 632. године послије Христовог рођења. Други дио је био дневник – записи, исповјести, највјернији документи о оснивању Ислама, о животу и раду Мухамеда и Сергија Калачеда. Трећи дио, међутим, чине религиозне приче о Мухамеду – измишљотине о везама са Богом.
- Господине Калач, то су лажи које су постале истине, издигле Мухамеда у небеса одакле му започиње биографија, иако је он обично зрнце пијеска. Данас ни толико. Иструнуо је, нестао.

...

Оснивач Ислама или Сергеј Калачедо

Ислам је измислио увријеђени поп Сергије Калачедо, који је од папе имао задужење да се брине о часним сестрама - лијепим и блаженим девицама које живе без икаквог додира мушке руке.

Поп Сергије Калачедо, изузетно уман, учен и лијеп - да узвишени папа дуго о томе није знао, имао је један велики порок без којег није могао да живи. Не само да је манастирке лијепотице више волио од Бога него их је мењао као бумбар цвијеће, заводио и обљубљивао. Прво прекрсти и њу и себе, онда је разголити и загосподари њеним тијелом и душом.
У цркви се понашао као у харему, крстио се и поскакивао од једне до друге ... Што је најгоре, манастирске девојке су га вољеле, страсно падале у његов загрљај, предавале се и слатко цвркутале „Што је ово лијепо - лијепо”

За њих је Сергије Калачедо био већи од Бога, неба и сунца. Од свега. Расни Сергиј оплођава; само такне у женски цвијет, и трбух до зуба, а накод девет мјесеци заплаче дете.

Сазанвши за највећу срамоту и греоту у историји цркве, папа га је одвраћао од гријеха, претио, али поп је и даље радио оно без чега није могао да замисли живот.

Папа одреди суд, посавјетова га да донесе најстрожу одлуку и хришћанство одслободи напасника. Суб без размишљања донесе смртну пресуду, али папа рече да је то јако благо. ... Папа се прекрсти, а за њим и судије. Папа подиже руку и свечано предложи да Сергија Калачеда лише оног што му је најдраже. Шта је милије од главе, чудом се чуде уважене судије.
Папа постаде свечанији и рече : „Муда, муда!! Сергија Калачеда ћемо да ушкопимо ко мачка”

Пресуда је донета

Судије се побожно прекрстише, пољубише папу у руку и један за другим одоше да обезмуде Сергија Калачеда из Калачедола на Кавказу и хришћанство ослободе напасника.
Премилостиви га позваше, а он им се побожно поклони јер није ни знао да је тајно донесена одлука.

Сад иде део како га шкопе.

Пошто је ушкопљен, попови, судије, калуђери најурише га из цркве. пљунуше за њим као за највећим отпадником.

Док је скитао пустињом, сусрећао се са Бедуинима; једино је желео да се освети папи, хришћансту и учини их несрећнијим од себе. Претоври се у злог човјека. Гори од жеље да се освети, али - ма колико уман и јак - сам човек не може ништа.
И на корак два од смрти, очајан, обезнађен, намјери се на чаробњака, брадатог и црног момчину који људима чита из дланова, из очију, с вратам са стопала. И сви га обилато дарују, заносно падају око њега и изговарају му име.
То је био Арабљанин Мухамед

Сетгије Калачедо се удружи са њим, подучи га да се издаје за пророка.
Мухамеду се то допаде - побратими се са њим и прими га у своју кућу.

Да би лакше окренуо неуке, затуцане и босоноге скитаче који су ишли бесциљно, Сергије је данима у посебној просторији глађу морио бијелог голуба. И као његов спаситељ или дресер, у десно Михамедово уво стављао је елду или пшеницу, голуба приноси да кљуца, па га измицао и поново примицао. Гладни голуб је као луд летио за Мухамедом, спуштао се на његово раме, кљувао и гукао.
Клопаво Мухамедово уво постало је највећа голубова радост. Облијетао је око његове главе, препознавао га у великој маси и пада му на раме.

Мухамед је радозналој маси говорио да га шаље Бог. Он је његов анђео, преноси поруке да Мухамед уређује Бедуине, Арабљане у све људе који пређу на нову вјеру.

Одушевљен Божјим послаником, први је Сергије Калачедо прешао на ислам, окрену се према небу, раширио руке с длановима према небу и захваљивао се Богу кога је називао Алах.
Да би чудо било веће и све постало уверљивије, голуб је са Мухамедовог рамена долетио на његову главу, чупкао је као да прави гнездо. Сергије то искористи и саопшти омађианој маси да преко голуба и он прима поруке од Алаха да је Мухамед његов посланик. И Мухамед ће усрећити људе које је неко вјековима варао.

Голуб одлете на Мухамедово раме. А Сергије из свег гласа повика :
--Голуб преноси Алахову жељу. Голуб преноси Алахов аманет; сви да пређемо на ислам, сви у свету веру - под заштитом јединога Бога... Хришћанство јури за златом. По манастирима попoви заводе и обљубљују наше сестре. Земља и небеса - све ће да попуца од хришћанског безумља. Ујединимо се, спасимо се, будимо браћа у истој вјери коју Мухамед проповједа. ...

Сергије Калачедо обавјести радозналу масу да је и он од Алаха добио поруку да се разјуре на четири стране, да причају о Мухамеду и Божјој вези о анђелу у облику голуба да долазе на поклоњење и примају ислам.