Pokret radnika i seljaka

Srbiji preti revolucija!
Ponedeljak - 05.03.2012
Zoran Dragišić poveo je Pokret radnika i seljaka, kojim namerava da, kako kaže u intervjuu za „Alo!“, narodu vrati državu. On upozorava da su ovi izbori poslednja prilika da se spreči haos u Srbiji.

- Između vlasti i naroda postavljen je zid na koji se povremeno šalje žandarmerija. Stanje je neodrživo, a kada mera nepravde postane neizdržljiva, država je zrela za revoluciju. Zato kažem da su ovo poslednji izbori kada postoji šansa da se država uredi na normalan, demokratski način. Sledeći izbori mogli bi biti postrevolucionarni ili postratovski.
- Nismo li 5. oktobra 2000. završili sa revolucijama?
- Srbija nije imala revoluciju u poslednjih 70 godina. Opasno je što je narod prestao da se buni, nema više ventil. Vlast se potpuno oglušuje o svaki zahtev naroda. Postavila je zid između i to mora da se menja. Budite uvereni da mnoge grupacije i unutar i izvan zemlje priželjkuju haos u Srbiji. Ako se na narednim izborima ne izborimo za istinske narodne zastupnike u parlamentu i za balans vlasti koji je propisan Ustavom, onda će revolucija to rešavati.

- O kojim grupacijama govorite, jesu li to navijači, ultradesničari...?
- To su različite grupe. I obaveštajne službe pojedinih država gledaju svoju priliku. Na nesreći Srbije mnogi bi videli šansu za politički uzlet ili bogaćenje. Ovi koje ste pomenuli samo su pešadija, vrh ledenog brega.
- A ko vodi tu pešadiju?
- To pitajte Sašu Vukadinovića (direktor BIA, prim. aut), da mu ja ne uzimam hleb.
- A šta je vaš plan, kako mislite da izbegnete ovaj revolucionarni scenario?
- Narod u Skupštinu, a profesionalci u vladu. Ako vam predsednik države otvoreno kaže da se spoljna politika kreira u njegovom kabinetu, onda je to državni udar. Vlada je grupa građana koja se četvrtkom sastaje i naziva Vladom Srbije. To je kružook nemoćnih među kojima ima i onih koji su u besomučnom kriminalu.
- Na koga mislite?
- O tome ćemo posle izbora kod tužioca. Po nama je uzrok svih problema u državi i od nje polazimo. Ekonomija nam je propala jer nam je propala država, a ne obrnuto. Mi kao pokret okupljamo 27 različitih organizacija i izaći ćemo na izbore samostalno. Bićemo autentični zastupnici narodnih interesa.
„Hoćemo promenu sistema!“

- Da li vaš nastup na prošlogodišnjem mitingu naprednjaka može biti nagoveštaj s kim ćete posle izbora?
- Ne, uopšte ne razmišljamo o tome. Govorio sam na tom mitingu jer sam takođe smatrao da su neophodni prevremeni izbori. I Tadića sam podržao na predsedničkim izborima. Ništa to ne znači. Nećemo se priključiti ni SNS-u ni DS-u. Ono što nas razlikuje od svih je što mi hoćemo promenu sistema, a ovi drugi promenu vlasti.




I. Kljajić

Стојан Ненадовић

да се његова идеја и пројекат реализује. Некрeдитни новац је спас за Србију од финансијске пропасти и катастрофе у коју нас гура овај окупациони неолиберарни ДОС режим. Посетите сајт господина Стојана: http://serbon.info/ и прочитајте његове текстове о некрeдитном новцу и идеји тог пројекта. Прочитајте све то пажљиво и ако вам нешто није јасно поставите питање господину Стојану и он ће вам објаснити све…

Његову идеју и пројекат може схватити свако ко барата логиком, здравим разумом и ко има навику и обичај да размишља својим главом, да размишља ван свих “утабаних” догми, па и економских у овом случају, не треба бити неки економски експерт да би се схватила идеја некрeдитног новца.

Господин Стојан се обратио многим политичарима у намери да им изложи своју идеју која би спасила Србију. Наравно, нико ни не очекује од ових неолиберараца попут Динкића, Ђелића, Тадића… да то прихвате и реализују, не зато што “некрeдитни новац” нема прођу, већ зато што њима и није Србија и добробит нације и грађана примарни циљ, већ само њихови себични интереси власти, богаћења, и интереси Светских моћника, који су их и довели на власт својим шпекулативним новцем, шаљући им га у џаковима.

Међутим, ни опозициони високи политичари којима су уста пуна Србије и добробити Српског народа и грађана, попут Вучића из Радикалне странке, немају слуха за пројекат некрeдитног новца господина Стојана Ненадовића…
Прво се одушеве кад сазнају за идеју и пројекат, али када се господин Стојан упорно обраћао Вучићу да га прими и поразговара о реализацији идеје и пласирању у јавности путем медија, наишао је на зид ћутње…!

А о Коштуници да и не причам, он увек касни, јер је традиционално “необавештен”…

Истинске патриоте, родољуби, стручни људи и интелектуалци који имате приступа медијима, сада се покажите!

Позовите господина Стојана и помогните му да се његова идеја и пројекат макар појави на већим електронским медијима, да се натереају људи који су на власти да то КОНАЧНО СХВАТЕ и реализују.

Упоредо, нека се нуди тај пројекат опозицији, па да видимо ко су заиста они…?

Позивам овом приликом господина Бранка Драгаша економисту и банкара који се залаже за те нове “мале” тихе и поштене креативне људе, да позове господина Стојана и разговара са њим, и чији би “Клуб Економског Покрета” који окупља баш такве искрене и поштене људе са новим идејама, могао да му помогне да се изврши притисак на јавност, да би се реализовала идеја некрeдитног новца.

На крају дајем цео пројекат Стојана Ненадовића аутора теорије “Некрeдитни новац” описан тако да је све прилагођено здравом и логичком уму да схвати њену суштину и примену.
Шта су то економске законитости ?
Некрeдитни новац
Светски поредак некрeдитног новца
Покрет за некрeдитни новац
Вишак корисности и некрeдитни новац
Тајна Новца
Мистерија новца

П. С. ево, сада све ово има и на Стојановом новом српско-енглеском блогу
Некрeдитни новац – спас за Србију !
Емаил Адреса на којој се можете обратити господину Стојану Ненадовићу је: stojan.nenadovic@gmail.com

Sve je isplaćeno

Federalni autoput bio je blokiran i 5. juna. Mnogi, a među njima i Vladimir Putin, smatraju da je to bilo urađeno samo zato da u Pikalevo ne bi mogao da stigne predsednik vlade. Ali, Putin je ipak došao, tačnije rečeno doleteo je helikopterom. Za njegov dolazak, lokalne vlasti su uspele da u red dovedu ograde, da asfaltiraju nekoliko ulica, da pokose travu. Lokalni činovnici su mislili da će spoljašnji sjaj i dobar prijem odvući visokog gosta od problema radnika i stanovnika Pikaleva. Međutim, Putina je teško obmanuti. Kada je prvi direktor počeo da vodi Putina po fabrici i da priča o njenoj istoriji, o tome kako je to jedno od najstarijih preduzeća u zemlji, predsednik vlade mu se oštro obratio rečima:
- Zašto fabrika podseća na smetlište?!
Direktor nije imao nikakvo opravdanje. Putin je razgovarao sa radnicima, a između ostalog im je rekao da takav metod, kao što je blokada federalnog autoputa, nikako ne može da se smatra zakonitim, jer se on odražava na posao drugih ljudi koji žive daleko od Pikaleva. Posle toga počeo je zbor radnika koji je vodio predsednik vlade. Objašnjavajući svoj neočekivani dolazak u Pikalevo, Vladimir Putin nije birao reči. Evo šta je on doslovno rekao. „Želim da činovnici i oligarsi svojim očima vide 'mesto prestupa'. Gde ste bili ranije?" I, uopšte ne birajući reči, zapitao je: "Zašto ste pobegli, kao bubašvabe, čim ste saznali da dolazim?"
Zašto je Putin prvo počeo da kritikuje vlasti - gubernatora, lokalnog šefa administracije? Zato što su oligarski koji su kupili fabrike, javno radili pod krilom onih vlasnika-oligarha koji su jeftino kupili fabrike ali nisu imali nameru da pokreću proizvodnju. A kada je došla kriza, odlučili su da osude na smrt ne samo fabrike nego i radnike i njihove porodice. Platu nisu davali tri meseca. A šta reći za nezaposlene? Njihov broj se u gradu poslednjih meseci povećao šest puta!
Lokalne vlasti nisu ništa uradile, iako su mogle da zaustave ovo propadanje. Oni su bili dužni da se obrate vladi, da se obrate Medvedevu, Putinu, a ne da čekaju da radnici počnu da štrajkuju i blokiraju put od saveznog značaja. Ali, odgovor na to pitanje zna svaki Rus: oligarsi su dali mito činovnicima, kako bi ovi zatvorili oči pred onim što se dešava.

Oligarh poput školarca

Prema vlasnicima i oligarsima, sadašnjim vladarima fabrika u Pikalevu, Vladmir Putin je još oštrije reagovao. Bez okolišanja je izjavio da će proizvodnja biti uspostavljena u svakom slučaju, čak i ako vlasnici ne uspeju da se dogovore među sobom. Ovo je bio nagoveštaj toga da vlasništvo sa kojim ne mogu da se izbore sadašnji vlasnici, može da bude predato u druge ruke, to jest onima koji mogu da organizuju rad.
Najoštrijim bi se moglo nazvati držanje premijera prema, u celom svetu poznatom ruskom oligarhu, Olegu Deripaski i generalnom direktoru holdinga Bazovij element. On ga je naterao na samom savetovanju da kao školarac ustane sa svog mesta i u prisustvu svih potpiše dogovor sa kompanijom Fosagro o isporuci sirovina fabrici u Pikalevu. Biznismen je bio tako uzbuđen da je zaboravio da vrati olovku kojom je upravo potpisao dokument. Na to je Putin prilično sarkastično primetio: "Olovku meni vratite."

Klasna svest

Prema Marksu, pre ili kasnije mora doći do direktnog sukoba između ove dve klase. A kada dođe taj dan proletarijat na temelju svoje masovnosti mora pobediti jer vlasnici krupnog kapitala ne čine ni 0,001% stanovništva. Međutim, problem predstavlja cena koju će proletarijat platiti. Bez pametne strategije svih nas koji nismo vlasnici krupnog kapitala, bez jačanja klasne svesti celokupnog naroda, neće biti moguće uspostavljanje socijalizma, a zatim komunizma. Može se postaviti logično pitanje – ako je svih nas toliko puno, a izrabljivača tako malo – kako to da već davno potonji nisu svrgnuti s vlasti? Ovdje na scenu dolazi drugi termin koji se sve češće pominje ovih dana – "klasna svest".

Da bi radnici zbacili s vlasti svoje izrabljivače moraju shvatiti kako smo svi mi zajedno u istoj nezahvalnoj poziciji, drugim rečima - mora postojati "klasna svest" o potrebi ostvarenja krajnjeg kolektivnog cilja, a to je promena društveno-političkog sistema u socijalistički. Ali vladajuća klasa neće mirno čekati taj dan. Na putu do te spoznaje sve nas će pokušati na sve moguće načine obmanuti. Naravno i mnogi od nas služe ciljevima vladajuće klase, tako i da je taj otpor neophodno slomiti. On se ne slama golom silom i prisilom, već upravo stvaranjem klasne svesti o neophodnosti promene postojećeg sistema kako bi nam svima bilo bolje i u krajnjoj liniji kako bi kao civilizacija opstali. Upravo zbog toga postoje gomile političkih partija potpuno istog tipa, formirane od strane krupnog kapitala, koje se “demokratski” smenjuju na vlasti. Upravo ovaj privid “izbora” uz pomoć medija, takođe u vlasništvu krupnog kapitala, čine opsenu o mogućnosti “izbora”. Treba zapamtiti da izbor između istog NIJE IZBOR. Takođe, jedan od najboljih primera je savršena propaganda koja ima samo jedan cilj, predstaviti malu grupu "uspešnih" pojedinaca ( tipova koji su se “pošteno” obogatili ) kako bi se uverile široke narodne mase da se i oni mogu obogatiti, samo je potrebno mukotrpno raditi i nadati se.