Zanosaci "kandila" u krivini..?

Članovi Krunskog saveta su i istoričar Čedomir Antić, književnik Matija Bećković, dramski pisac Dušan Kovačević, književnik Predrag Marković, stručnjak za strana ulaganja Milan Parivodić, književnica Svetlana Velmar Janković
intervju, emir kusturica, neredi, kurir, đenova, ultrasi
BEOGRAD – Princ Aleksandar Karađorđević imenovao je filmskog reditelja Emira Kusturicu za člana Krunskog saveta, saopštila je danas kancelarija Aleksandra Karađorđevića.
„Velika mi je čast i zadovoljstvo da i formalno potvrdim Vaše imenovanje za člana Krunskog saveta. Veoma me raduje što ćemo imati prilike da zajednički radimo za dobro našeg naroda u godinama koje su pred nama“, istakao je princ Aleksandar u pismu novom članu Krunskog saveta Emiru Kusturici.
Kusturica je 15. član Krunskog saveta, jednog od pet savetodavnih tela dvora Karađorđevića. Članovi Krunskog saveta su i istoričar Čedomir Antić, književnik Matija Bećković, dramski pisac Dušan Kovačević, književnik Predrag Marković, stručnjak za strana ulaganja Milan Parivodić, književnica Svetlana Velmar Janković.
Članovi su i profesori univerziteta Miroslav Gašić, Dragoljub Kavran, Nikola Moravčević, Pavle Nikolić, Predrag Palavestra, Slobodan Perović, Bogoljub Šijaković i Dragomir Vitorović.

     

Од септембра 1941. до септембра 1944. радио је као помоћник Велибора Јонића, министра просвете у влади Милана Недића и заједно са њим спроводио националсоцијалистичке идеје.[2] Велмар-Јанковић и његов шеф Јонић су своја овлашћења користили за протеривања неподобдних професора и студената, цензуру левичарске литературе и слање ђака у Завод за принудно васпитање у Смедеревској Паланци. Био је сарадник љотићевског листа „Наша борба“.[3] У јесен 1944. одлази у емиграцију, прво у Италију, затим у Шпанију. У Барселони је 1972. године основао први приватни центар за ментално здравље „Orexis“.[1]

Оженио је Милицу, рођ. Вуловић, са којом је имао двије ћерке, Гордану и Светлану.[1] Погинуо је у саобраћајној несрећи у Барселони у ноћи између 11. и 12. августа 1976.[1] Сахрањен је под именом „Професор V. J. Wukmir“.[1]

https://www.youtube.com/watch?v=nGwmRH-8vsw

    

http://www.autonomija.info/mirko-dordevic-demanti-je-cudo-bozje.html/comment-page-1#comment-49495

      

Patrijarh srpski Irinej govoriće u petak, 6. septembra, u Ujedinjenim nacijama u Njujorku na poziv predsednika Generalne skupštine UN Vuka Jeremića, navodi se na sajtu Srpske pravoslavne crkve.  

Kralj Aleksandar je Jugoslaviju mogao sacuvati samo u saradnji sa velikim njemackim rajhom, koji je, uz vodjstvo legendarnog vodje Adolfa Hitlera, pokusao da Evropu oslobodi od cifutskog ropstva.
Prije svega je plan Njemacke bio oslobodjenje Evrope od komunistickog virusa, kojeg su cifuti plasirali u jevrejskoj okupacionoj zoni, poznatoj pod imenom "Sovjetija", kako ju je nazivao Dimitrije Ljotic.
Kralj Aleksandar nije nikada priznao tu kvazi drzavu, koja je u stvari bila ogromni koncetracioni logor za ruski narod.
Ako je postojala tamnica naroda, to je bila jevrejska okupaciona zona, zvana "Sovjetija".
I kralj Aleksandar se sve vise zblizavao sa Hitlerom, cak su posle neuspjelog pokusaja puca u Austriji 700 austrijskih nacista nasli utociste u Jugoslaviji.
Kralju je bila jasna cifutska i masonska politika, koja je svijetu spremala veliki rat, pa je upravo zbog toga kralj istupio iz masonerije.
Jugoslavija bi u saradnji sa velkim njemackim rajhom uspjela sacuvati i drzavu i narod i da Hitler nije napravio neke politicke greske, kao naprimjer nedovoljnu saradnju sa ruskim generalom Vlasovom, Evropa bi danas bila slobodna od taludistickog ropstva.
Na drugoj strani Jevreji su cinili sve sto mogu da potpale veliki svjetski rat.
Prvo je 1933 godine svjetsko jevrejstvo Hitleru objavilo rat, pa su kasnije isporvocirali dogadjaje u Ceskoj i Poljskoj, onda pakt Staljin Hitler, samo da bi svojoj talmudistickoj tvorevini dali malo vremena da se pripremi za rat.
Uzalud su se sovjeti spremali za rat, jer kada su njemacke trupe usle u Sovjetiju, njih je ruski narod docekivao sa odusevljenjem, kao oslobodioce.
Ruski narod nije imao nikakve zelje da ratuje protiv Njemaca i onda su se lukavi komunisti dosjetili da pozovu narod u otadzbinski rat, da odjednom daju slobodu Crkvi, da u jedinice salju svestenike i da vojsci daju da pije sto vise votke.
Hitleru su prilazili mnogi Rusi, mnogi kozaci koji su se zajedno sa njim borili za slobodu, porobljenog od Jevreja, ruskog naroda.
Ruski general Vlasov je presao sa citavom svojom vojskom Hitleru i osnovao rusku oslobodilcaku vojsku.
Nazalost, zbog nedovoljne pomoci Vlasovu, zbog toga sto je izvanredno vodio rat a vrlo lose politiku, zbog toga je propala, mozda poslednja sansa, naroda Evrope da se oslobode od talmudistickog ropstva u koje su se i onda nalazili a za danas da ne pricamo.
Eto to je bila jedina sansa da Jugoslavija opstane u okviru jedne slobodne Evrope za koju se borio Adolf Hilter i general Vlasov a kod nas Milan Nedic i Dimitrije Ljotic.
To bi bila Evropa naroda u kojoj bi vladao socijalisticki sistem i u kojoj bi bila zagarantovana prava a ne lazna sloboda, poput danasnje kvazi demokratije, koja je nista drugo nego anarhija i tiranija jevrejskih bankara.

I kralj Aleksandar se sve vise zblizavao sa Hitlerom, cak su posle neuspjelog pokusaja puca u Austriji 700 austrijskih nacista nasli utociste u Jugoslaviji.