PRVA IZJAVA DRAGOLJUBA MICUNOVICA 5 OKTOBRA

" VI STE TO SVE SACUVALI , SAD CEMO MI TO SVE LEPO DA PRODAMO"...receno ucinjeno..
..................................................................................................................................................
Ovo je kuhinja SPC, u Beogradu, ulica Francuska, broj 31.

U njoj izgubljeni pogledi, gotovo opipljiva nesreće, usud.... Plemenitost onih koji pomažu, a mnogo ih je, drži ih u, kakvom-takvom, životu. Šalju preduzeća i pojedinci na ovu adresu hranu, od koje zavisi goli opstanak ovih ljudi.
PRIHVATILIŠTE - NAMERA nam je da, uz Božiju pomoć i razumevanje nadležnih, otvorimo jedno kupatilo i prihvatiište - kaže sveštenik Marković. - Bilo bi to za ove ljude takođe spasonosno rešenje.
U prvom satu podele obroka, smenjuju se u nevelikoj prostoriji najviše po tridesetoro nesrećnih ljudi: izbegli i raseljeni, beskućnici, mladi bračni parovi bez posla...
- Iz Bijelovara sam, došla one 91. godine. Imali smo, tada, kod tetkine babe stan. To su nam uzeli. Ko? Ma šta znam, samo su nas izbacili na ulicu: mog bolesnog sina i mene - govori Bosanka Bjelovac (76). - Još nam je ostao ovaj tanjir variva, hleb i toplota ove kuhinje.
Dva sata traju smene gladnih ljudi. Za ta dva sata podeli se oko 130 obroka. Mirišu obroci, miriše siromaštvo i beznađe. Za neke od ovih nevoljnika - beznađe i siromaštvo su trajni.
- Proglasili su me neuračunljivim u mojoj firmi. Kada je firma počela da puca, tada sam i ja stvarno pukao. Niko me više neće - kazuje R. B. - Sam sam na svetu. A Beograd je moj grad. Tu sam rođen, tu sam do ove slave dospeo. Gde spavam? Na Železničkoj stanici! Ima nas tamo... barem šezdesetak, što u vagonima, što onako, po peronima i pred šalterima. Crkva me prihvatila. Pre toga nisam bio vernik.
Bacio je torbu, prepunu papira. Tu je njegov prošli život. Razna rešenja, predstavke, pisma nadležnima, molbe.
- Ja sam Nastić, iz Lipljana, imam 47 godina. Bio sam tamo gde više ništa nemam. Sve moje, sada je tuđe. U fabrici „Limenka“, rekao sam: Lipljan, ostalo je pola moga života - propinje se čovek na prste dok ovo govori.
LEKARSKA I PRAVNA POMOĆU okviru Versko dobrotvornog starateljstva, osim narodne kuhinje, crkva je otvorila i ambulantu i kancelariju za pravnu pomoć. Dvanaest lekara, raznih specijalnosti, volontiraju i pomažu ljudima u nevolji. Isto toliko pravnika volontera angažovano je sa istim ciljem.
Red je da i on sedne za sto. Ovo je jedina narodna kuhinja u Srbiji u kojoj nesrećni ljudi imaju svoj sto, stolicu, mesto gde da se ogreju.
Za stolom, uz Nastića i mladi Desimir (29) iz Beograda. On je sa ženom.
- Otac mi umro 1993, imao sam 13 godina. Majka se preudala. Očuh me nije trpeo. Od tada se snalazim. Molerišem, gletujem, grbačim. I ženu bolesnu vučem. Sad niti ima posla, a i gde ga pomalo ima gazda neće da plati. Neće, jer vidi da iza mene niko ne stoji. Glad nas je oboje dovde dovela.
Sto trideset ljudi, od 10 sati do podneva, smenilo se za stolovima ove crkvene kuhinje. Na spisku ih je - 200! Arhiepiskopija karlovačka otvorila je ovu kuhinju prošle godine, patrijarh Irinej osveštao ju je početkom februara - ove. Njome upravlja Versko dobrotvorno starateljstvo.
Generalni sekretar Starateljstva, sveštenik Vladimir Marković priča da su, najpre počeli sa podelom suvih obroka. Kad su videli koliko je nevoljnika upućeno samo na taj suvi obrok, rešili su da im olakšaju život i tako što će moći ovde da nešto pojedu iz tanjira, malo predahnu i ugreju se. Ubrzo, nijedan lonac od 30 litara, nije bio dovoljan, pa su dodali još jedan. Iste zapremine.
- Svaki dan dolazim - govori Julija Varga (70), brišući oko maramom - imam jedno vanbračno dete. Ono ima svoj život. Dok sam mogla, radila sam. Kuvala i prala po beogradskim kućama. Sad sam ostarila. Niti mogu više da radim, niti me ko želi.
- Sve su to dobri ljudi i teško im pada stanje u koje su dospeli - kaže sveštenik Vladimir Marković. - Borimo se da ih iz tog stanja izvučemo. Ali sami ne bismo mogli da nije dobrih ljudi koji pomažu.
Na kraju podele spasonosnih obroka variva, nevoljnici sa najudaljenijih adresa, čekaju da preostane hleba. Nose ga na svoje beskućničke adrese. Do sutrašnjeg dana. Tada se ovde ponovo okupljaju.

Vezu izmedju Maltusa i "vostalu drugu Serbije", gmo hrane,lude krave, sidu itd nalazim u intervjuu, pokojnog akademika Mihajla Markovica, koji ne bas citirano kaze.."jednoga dana, u moj kabinet usao je Zoran Djindjic (nekada njegov student), i sa vrata rekao "RADNIK NEMA PRAVO NA RAD"..sve mi je bilo jasno..slebdenik Maltusa u Nemackoj je profesor Habermas, sa kojim je dosao u kontakt Dragoljub Micunovici povezao ga sa Zoranim Djindjicem..posle toga nisam vise inao nikakve razgovore sa Djindjicem..itd.. znaci, pojava masona,rotarijanaca..itd..je reinkarnacija, ozivljavanje ucenja Maltusa...koje zovem "burzoaska politicka ekonomija po Maltusu"... Mnoga zla su proizvod slebdenika Habermasa,Djindjica...kroz, bankarstvo, "komiteje"..300..itd..itd.

Naime, multinacionalne kompanije u ovim zemljama zakupljuju fabrike u kojima se proizvodi određeni kontingent obuće. U isto vreme, dok se proizvodi za tu stranu kompaniju, nekvalifikovani radnici u trećoj smeni proizvode patike koje se kasnije plasiraju direktno na tržište, mimo kompanije sa kojom je fabrika sklopila ugovor.
Zbog toga se u Srbiji sve češće mogu pronaći upravo ovi „originali falsifikata“ patika, čije su cene dva do tri puta manje nego onih u legalnoj prodaji. Međutim, kako za portal tvrdi jedan od većih snabdevača tržišta ovakvim patikama, čak i velike prodavnice sportske opreme dobar deo svog asortimana popunjavaju ovakvim patikama, dok se kroz knjige provlači samo ono što se mora.

Ta prokužena SFRJ je prema procenama nekih istraživača potrošila neverovatnih 90 milijardi dolara na četrdesetak objekata strateške namene! Hoćete brojevima - 90.000.000.000 dolara. Nekih 80 puta više nego što je Srbiji ponuđeno za 51 odsto „Telekoma".

Sad verovatno mislite da ću ostatak teksta da optužujem vođstvo nekadašnje države za rasipništvo. Ne, hvaliću ih za neverovatno dobro organizovan ekonomski sistem koji je uspeo da napravi tolike pare. A kako odmah ne bi skočili netalentovani kritičari društvene i državne svojine i plaćeni pobornici liberalnog kapitalizma, valja podsetiti da je SFRJ svoj životni vek završila sa spoljnim dugom od oko 20 milijardi dolara, što će reći da je ogroman deo svega što je napravljeno finansirano sopstvenim parama! A pomenuli smo samo strateške vojne objekte, šta je sa kompletnom industrijom, tolikim putevima, prugama, mostovima, hotelima duž Jadrana...

Zaključak nije teško izvesti. U poređenju sa današnjom jadnom srpskom privredom, efikasnost ondašnje ekonomije bila je kolosalna! Sve još više dobija na težini ako se zna da je ostvareno u komunističkom režimu, koji svojim građanima nije garantovao neke osnovne slobode, pa se s pravom postavlja pitanje - kako je moguće da su ljudi u ovoj zemlji pre tridesetak godina bili toliko organizovaniji i pametniji od nas danas?

A stvar je relativno prosta - ondašnja država napravila je bar po jednu fabriku za sve proizvode koji su građanima bili potrebni i strogo kontrolisala uvoz. I to je sve. Rezultat su bili ogromna proizvodnja i izbalansiran spoljnotrgovinski bilans. Nije, doduše, u prodavnicama bilo popularne zapadne uvozne robe, ali je standard građana bio neuporediv.

Danas bi naravno bilo potpuno deplasirano zabranjivati uvoz bilo čega, ali bi skoro isti posao napravile pametna carinska i poreska politika, uz bilateralne sporazume o uvozno-izvoznim kvotama. Jer, insistiranje Zapada, koje mi bespogovorno potpisujemo, da Srbija potpuno otvori svoje granice za svu njihovu robu, a sve u uslovima njihove apsolutne tehnološke superiornosti, ima svoje pravo ime - ekonomsko porobljavanje.

Autor: MILAN GRUJIĆ

RUDARSKO metalurški kombinat "Trepča" dobio je u
petak novog poslovnog partnera - američki konzorcijum "Nju dženerejšn pauer". Posle 1999. godine, ovo je prvi ugovor preduzeća sa teritorije
Kosova i Metohije, koji je potpisan u zgradi Vlade Srbije.
Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, prema rečima Milana Bačevića, ministra rudarstva, "Trepči" donosi nove investicije, povećanje obima i kvaliteta proizvodnje, a biće otvorena i nova radna mesta. Koliko će tačno novca biti uloženo u modernizaciju
ovog kombinata kako bi se stopostotno iskoristili kapaciteti pokazaće studija izvodljivosti, čija izrada kreće u narednim nedeljama.
Dolazak ovog konzorcijuma u severni deo Kosova i Metohije poboljšaće i poziciju za političke razgovore Beograda i Prištine, koji će se nastaviti i krenuti u dobrom smeru - istakao je Bačević na konferenciji za novinare nakon potpisivanja ugovora. - Ovaj ugovor dobija poseban značaj, jer se i ekonomske teme "uvlače" u razgovore Beograda i Prištine.

http://zlj13051967.wordpress.com/