Miodrag Vucelic i PECAT list slobodne Srbije...?

http://www.rudan.info/tko-je-rekao-da-mrzim-katolicku-crkvu/

Vaš IP 94.189.131.46 je blokiran jer se nalazi na crnoj listi. Ta detalje pogledajte http://www.spamhaus.org/query/bl?ip=94.189.131.46. a radi se o "razlogu"
.....................................................................................................................................................................................................................................
Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, podneo je krajem decembra zahtev Euleksu da, povodom Božića, prisustvuje liturgiji u Gračanici. Ovaj zahtev iziskuje odgovore na nekoliko pitanja.

Prvo, šta predsednik Republike traži na Božićnoj liturgiji? Potpuno je nevažno da li u Gračanici ili na nekom drugom mestu. Po Ustavu, država i crkva su odvojene i najmanje što se od Tomislava Nikolića očekuje jeste da, dok god je predsednik Republike, poštuje Ustav. Da li će privatna osoba po imenu Tomislav Nikolić ići u crkvu ili u bordel, to je njena privatna stvar, ali samo dok je reč o privatnoj osobi, a ne o predsedniku Republike.

Drugo, čestitajući vernicima Božić, Tomislav Nikolić je izjavio da su ljudi koji veruju u Boga dobri ljudi. Ta izjava više priliči nekom verskom fundamentalisti, nego predsedniku Republike. Dobri ljudi su dobri zato što čine dobra dela, a ne zato što veruju u Boga. Uostalom, vera u Boga neke pripadnike crkve nije odvratila od činjenja zla.

Treće, prilikom uručivanja Sretenjskog ordenja, Tomislav Nikolić je naglasio da ordenje uručuje kako bi pokazao da su svi dobri ljudi jednaki, ne samo pred Bogom, nego i pred državom. Kao predsednik Republike Tomislav Nikolić ne predstavlja Boga, već Republiku. Građani, opet, treba da budu jednaki pred zakonom, a ne pred državom. U srbijanskom Ustavu nema odredbe da se ljudi rađaju slobodni i jednaki u pravima i ljudskom dostojanstvu, ali to ne daje za pravo Tomislavu Nikoliću da vređa zdrav razum i unižava ljudsko dostojanstvo.

Četvrto, revoltiran što mu nije odobren odlazak na liturgiju, Tomislav Nikolić je izrazio sumnju u neutralnost Euleksa. Pre nego počne suditi o Euleksu, neka se i on, i njegova svita, malo pozabave njegovim ponašanjem i pozicijom predsednika Republike. U kakvu je to versku misiju on želeo da ide? Srbija još uvek nije teokratija, a Tomislav Nikolić još uvek nije pravoslavni ajatolah.

Peto, šta u ovoj državi, naherenoj ka pravoslavlju i SPC, po pitanju jednakosti rade nezavisne institucije – zaštitnik građana ili poverenica za zaštitu ravnopravnosti? Kako u Srbiji izgleda jednakost građana koji Božić slave po gregorijanskom, odnosno julijanskom kalendaru? Zašto je nevernicima ili luteranima, na primer, uskraćeno pravo na rad za vreme jednog od ova dva verska praznika? Da li je Božić po julijanskom kalendaru, u međuvremenu, postao državni praznik? Da li je, uprkos ustavnoj normi, pravoslavlje prećutno priznato za državnu religiju? Jesu li svi Srbi pravoslavci? Da li su svi Srbi vernici?

Šesto, na izborima za predsednika Republike Tomislav Nikolić se reklamirao kao predsednik svih građana, a ne stranke. Sada vidimo da je blefirao. On, doduše, više nije predsednik stranke, ali predsednik građana, kako stvari stoje, nikada neće postati. Zašto? Jednostavno, zato što je u srpstvu i pravoslavlju Tomislava Nikolića predsednik Republike skončao kao bedno pseto na cesti.

Sin pratioca Draze Mihailovica, Radovan Karadzic robijas u SFRJ zbog malverzacija, lagao da je robijao kao nacionalista, sklopio sporazum sa Tudjmanom, da se RS nece mesati u sukob HVO i VRSK..za uzvrat,obezbedio redovno snabdevanje naftom za RS, i njegove naravno distributere, saucesnik je OLUJE, stvorio je uslove za progon Srba iz RSK, kako bi, izdao naredjenje , 12 avgusta,1995.godine Hrvatskom stanovnistvu iz okoline Banja Luke, da idu i izvrse naseljavanje u Srpske kuce i imanja u Vojnicu i okolini, Vrgin Mostu i okolini, shodno svom prethodnom dogovoru sa Franjom Tudjmanom.

"isto to samo malo drukcije"...?

"Ne pričaj bez veze. Onaj koji je mrsio **** živi u Nemačkoj i dao je nogu u zadnjicu Dmitroviću koju je pomenuti zaslužio. Taj isti je mrsio **** na portalu, zajeb**o sve vas a naročito tvog žutog kera sa šeširom, zvanog duduk. Pravio je od sve vas budale, na bezbednoj udaljenosti u Germaniji. A nered na portalu je pravio i pomenuti mučenik Dmitrović što mu se pravedno vratilo. Pravog RR nikad nisi upoznao to su samo tvoje fikcije. Tvoj imenjak inače tobožnji urednik je epizodni kvisko."

"da socijalizam u krilu kapitalizma, i skupom dzipu stranackog kolege nije bas ok"
..........................................................................................................................
Naš najznačajniji  filozof, akademik Mihajlo Marković, ekskluzivno za ”Pečat” govori o mogućnostima obnavljanja levice u Srbiji, o aktuelnoj situaciji na Kosovu, nedavno održanim predsedničkim izborima i putu kojim bi naša zemlja trebalo da pođe
Može li Srbija bez levice?
Srbija može bez levice onako kako može da živi covek bez levog oka, leve ruke i leve noge. To znaci, ne može da sagleda perspektivu, ne može da potrci, ne može ni da hoda bez štapa.
Da li Vas situacija u Srbiji danas podseca na onu pre Drugog svetskog rata – za vlast se bore desnicarske partije, a prave levice nema.
Sadašnja situacija u Srbiji lici na onu pre Drugog svetskog rata utoliko što su se za vlast borile iste dve partije – demokrate i radikali. Bitna razlika je u tome što je tada levica bila silom izgnana iz javnog života (“demokratska” vlada Vesnica 1920-1921. godine donela je “Obznanu” , zakon o zaštiti države, kojim je KPJ stavljena izvan zakona, sva njena imovina zaplenjena, a clanovi i aktivisti pohapšeni). Pred rat levica je bila ilegalna, ali, iako malobrojna, bila je odlicno organizovana i moralno snažna, pa je zato i mogla da odigra vodecu ulogu u ustanku 1941. godine. Danas je levica brojnija i legalna, ali u velikoj meri demoralisana i sklona oportunizmu …

У таквом стању почетак Другог светског рата у Југославији је дочекало око 50.000 руских избеглица. Пакт између СССР и Немачке од 23. 8. 1939. године једним делом отежао је напоре већ добро организованог комунистичког покрета у Југославији за супротстављање фашизму, уједно давши адуте кнезу Павлу да у покушају очувања неутралности наше земље, веже спољнополитичке активности за СССР. Тако доспевамо у, на први поглед противуречну ситуацију да истовремено са постојањем концентрационих логора за комунисте, Краљевина Југославија и СССР 11. 5. 1940. године успостављају трговачке, а већ 24. 6. 1940. и дипломатске односе. После државног удара 27. марта 1941, нова влада Цветковић-Мачек на захтев Комунистичке партије Југославије укинула је концентрационе логоре, изузев у Хрватској, где су банске власти то спречиле, и ослободила политичке затворенике. Са таквим изразима добре воље, министар војни, генерал Илић, тражи закључење са СССР-ом војнополитичког савеза „под било којим условима“, не искључујући опцију социјалних промена у Југославији које су већ остварене у СССР-у (14). На позив Молотова, трочлана југословенска делегација одлази у Москву, 2. априла 1941. отпочиње преговоре, али се они одуговлаче под притиском Немаца и, уместо уговора о војно-политичкој сарадњи, у ноћи између 5. и 6. априла, потписује се уговор о пријатељству и ненападању СССР-а и Краљевине Југославије, који нема никакав значај за очување или поспешивање наше одбрамбене моћи. Истовремено са потписивањем овог уговора, у ноћи између петог и шестог априла, у првим ноћним сатима, специјалне немачке јединице са румунског острва Гол прелазе преко Дунава на југословенско острвце код Караташа, да би затим избиле на друм Кладово-Текија и без већих жртава, чему је претходила организована помоћ кладовског среског начелника, руског емигранта Леонида Чудновског, заузимају стратешки изузетно важан Сипски канал, чему следи кратки ратни сукоб Немачке и Краљевине Југославије у коме је, према подацима бивше државне комисије за руске избеглице, животе изгубиле 12% Руса, официра и војника који су се налазили у југословенској војсци, док је забележен само један случај прелаза Руса из југословенске војске на службу код Немаца – капетан Котљаревски укључен је у рад немачке обавештајне службе.

http://www.autonomija.info/mirko-dordevic-strah-od-uticaja.html

http://www.pecatmagazin.com/forum/viewtopic.php?f=13&t=148

     

http://www.stocitas.org/wolfi%20realizam.htm

    

PAVIĆ, Siniša (Sinj, 22.01.1933) i žena mu Ljiljana. Srpski Ričard i Ester Šapiro. Izumitelj(i) Stevice Kurčubića, razređivač(i) stvarnosti i glavni anesteziolozi nacionalne televizije. Siniša Pavić se sa porodicom preselio u Beograd 1938. gde je, kako sam kaže, proveo čarobne godine detinjstva u ratno vreme. Ovaj disbalans između stvarnosti i ličnog doživljaja ostaće glavna karakteristika njegovog scenarističkog rada. Pre nego što je uplovio u spisateljske vode, studirao je prava. Sudbonosan je susret sa Ljiljanom, poreklom iz Vlasotinca, s kojom se venčao u godini snimanja Višnje na Tašmajdanu (1968). Ovaj susret je kasnije rezultirao sižeom serije Vruć vetar (1980). Lik Šurde u interpretaciji Ljubiše Samardžića postao je simbol socijalističkog čoveka, južnjaka, koji se uz pomoć štapa i kanapa snalazi u Beogradu, prevaljujući dug put od straćare do luksuznog stana, od berbernice do modernog frizerskog salona. Ali pravo ustoličenje Pavićevih umotvorina dogodilo se prelomne 1987, kada je počelo emitovanje prve mamutske serije pod nazivom Bolji život. Iako je Siniša Pavić, poput pirimidalnih banaka, obećavao milijarde na kraju tog puta, do boljeg života nikada nije došlo. Nakon 1991, Pavićevi su nastavili da prate sudbinu imaginarne porodice koja će postati zaštitni znak srpske nesvesti u vreme ratova i krvoprolića u susednim državama. Reč je o seriji Srećni ljudi (1992-1995), čija je odjavna špica u interpretaciji Extra Nene i Bobe Stefanovića (Malo kreni, malo stani, sutra može biti bolje... ti znaš da miluješ/ I da ljutu bitku biješ/ da se boriš/ da se ne daš/ da se nikad ti ne predaš.) postala soundtrack devedesetih. Ova pesma, ispevana u registru između uspavanke i budnice, podražava smer sprske politike toga doba, koja je upravljala ratom iza hipnotičke zavese državnih medija. Pošto je srećno preživeo period od Vukovara do Srebrenice, Siniša Pavić je nastavio da anestezira gledaoce i tokom druge polovine devedesetih sve do današnjih dana. Nizali su se serijali: Porodično blago (1998-2002), Stižu dolari (2003-2005), Bela lađa (2006-2008). Reklo bi se da su Pavićevi “ljudi” preživeli ratove, ponovo se okupili oko porodičnih predaja i mitova o velikom nasledstvu, srećno uronili u ratnu 1999. pripremivši se za tranzicionu sapunicu o bogatom ujaku iz Amerike. No vrhunac je dosegnut upravo u oživljavanju Frankenštajna u liku Šojića, poznatog iz Pavićevog serijala Tesna koža. Ustoličen je srpski politički kiborg Srećko Šojić u interpretaciji Milana Gutovića, eksponenta politike DSS-a. Šojićev lik je kvintesencija pavićevštine: neobrazavan, pokvaren, limitiran u svakom pogledu osim u lopovluku, politikant, paradigma degeneracije velikog sapunskog projekta porodice Pavić i RTS-a. Pavićevi srećni ljudi su uprkos svemu, ratovima, zločinima i etničkim čišćenjima, ostali verni svojim sitnosopstveničkim interesima. Pavić je stvorio tip nesupelog sitcoma koji se zasniva na jezičkom pervertovanju realnosti i humoru kreveljenja i prostaštva. Sam Pavić kaže da je u svojoj karijeri napisao preko 80 000 scenarističkih stranica. Podržana od države Srbije, slika sveta Siniše Pavića postala je dominantna istina o jednom dobu. Pavići danas žive u vili na obali Vlasine, ispunjavajući valjda drugi deo Šurdinog zaveštanja, koji je uspeo u Beogradu i sa kapitalom se vratio u svoj “gastarbajterski raj”. I na kraju, treba dodati da se tajna gledanosti ovog televizijskog otpada krije u njegovom višedecenijskom besomučnom repriziranju za šta je odgovoran RTS i njegov UO.

 

На порталу „Е-Новине“ који уређује и пише скоро све текстове Петар Луковић звани Пера Етикета, у понедељак 16. јула 2013. године освануо је отворени позив на линч потписника ових редова, који је и раније у круговима блиским самозваној „Другој Србији“ проглашаван за фашисту. У овом тексту је назван нацистом.
Али то, наравно, није све. Луковић у свом препознатљивом маниру, у текстовима које штанцује свакодневно и који су сви од слова до слова скоро потпуно исти, и који у свакој реченици морају да садрже реч фашизам и његове деривате у виду разних придева, прилога, заменица, бројева и речца, као да је то неко правило, не зауставља се само на томе.
Као повод за овај текст послужио је телефонски позив Наташе Кандић, бивше директорке Фонда за хуманитарно право, у којем га је она замолила да својим бритким стилом реагује на лажну вест објављену у сатиричној рубрици у „Печату“ под називом „Агенцијске вести по избору Павла Ћосића“. Ова рубрика излази око четири године и појављује се у сваком броју овог магазина, док блог „Бе92“ који се бави пласирањем лажних вести постоји безмало осам година. Зашто је Луковић позван да организује линч на Павла Ћосића баш због овог текста, није тешко закључити. На мети сатире нашла се госпођа Кандић која је претпоставила да ће због овог текста неко да је убије (а Луковић врцаво додаје „или макар силује“, ваљда алудирајући на њен физички изглед). Међутим, можда је неком нејасно зашто би популарну Нату неко убијао баш због овог више него очигледно шаљивог текста, а не због озбиљних саопштења која је она раније као директорка Фонда потписивала, и која су била неупоредиво гора и срамнија од ове шале. Зато што је та саопштења потписивала она сама, а ово је писао неко други, па пошто та братија није у стању да истрпи ни најмању шалу на свој рачун, обрачунава се најтежом артиљеријом, управо својственом фашизму и нацизму: лепљењем етикета, позивањем на мржњу и на линч. То је класична хајка на људе какву Наташа Кандић и Петар Луковић спроводе већ деценијама, а да им у граду у којем живе није пала длака с главе. Напротив, сетимо се како се Наташа Кандић хвалила што је развалила шамарчину неком косовском Србину на неком митингу пошто се и он усудио да се нашали на њен рачун. И то није све, у изјави за медије поводом тог шамара изјавила је јавно да је поносна на то што је ошамарила фашисту!
Но, да се вратимо на Перин текст из Е-новина. Ево шта још пише о Павлу Ћосићу у њему: „Фашисти разних боја и облика постали су врло нервозни (чист дадаизам! прим. П. Ћ); у занимљивом политичком тренутку након потписивања Бриселског договора и добијања датума за преговоре за улазак у ЕУ – остало им је само да бацају дрвље и камење на своје идеолошке непријатеље, служећи се оним што најбоље знају: подметачинама и лажима“. То је поднаслов овог текста који се иначе зове „Фашистички позив на линч Наташе Кандић“.
Пера ладно мисли да смо добили датум за преговоре! Да ли мисли или сеје лажи, друго је питање. Пре ће бити да је ово друго, али о новинарској етици Пере Луковића не би требало посебно говорити.
Даље: „Тако се пре неколико дана на страницама ултранацистичког тједника ‚Печат‘ (чији је главни уредник Милорад Вучелић, некадашња десна медијска рука Слободана Милошевића) појавио текст који би теоретски требало да буде хумореска/козерија или десничарска сатира, потписан од стране несрећног Павла Ћосића, самозваног књижевника, који је уобразио да је духовит. Преносимо, у оригиналу, ову фашистичку пошалицу, са ‚Печата‘.“
Испод текста из „Печата“ иде фотка Павла Ћосића скинута са Интернета (а да све буде апсурдније, ова фотографија је снимљена приликом једне хуманитарне еколошке акције у Обреновцу), а испод фотографије очекивани потпис за слику: Нациста који верује да је духовит: Павле Ћосић, аутор СС-пошалице.
Пера Етикета наставља, пошто ово очигледно није довољно, ваљда је Ната наручила одређен број словних знакова: „Опште познато правило да националисти, нацисти, вајне патриоте, десничари и фашисти с четничким префиксом – баш нису у љубави са интелигенцијом, показало се оног тренутка кад су, поверовавши у лаж, почели да шаљу коментаре, уверени да је ова кретенска хумореска – гола истина.“
Морамо се запитати зашто Пера баш толико инсистира на фашизму и нацизму. Некад, до пре само годину дана, он је ове атрибуте користио само једном у свакој реченици, а из овог текста видимо да и у најкраћој реченици он то користи најмање два пута. Логично, пошто су те етикете, као и све друге, склоне инфлацији. За годину дана можемо очекивати да ће се појављивати практично само ове две речи у свим текстовима. Отприлике овако: „Нацистички фашиста четничких боја склон нацизму и фашизму који се на клерофашистички начин понаша у маниру нацизма са фашистичким предзнаком, доказани нациста Тај и Тај, имао је данас фашистичко-нацистички сомнабулни вербални нацистички инцест“.
Мислим да одговор на ово питање зашто Пера толико инсистира на нацизму није тежак. Замислимо да је данас 1941. година, да Хитлер са својим супериорном војском хара наоколо са својим јаким савезницима Италијом и Јапаном под паролом „Уједињена Европа“. Србија потписује Тројни пакт, избија државни удар, краљевска породица бежи у Лондон и Србија је окупирана. Шта мислите, на чијој страни би били Петар Луковић и Наташа Кандић? На страни моћне Немачке или на страни отпора окупацији мале Србије у којој махом живе Срби? Да ли би Пера и Ната били Отписани или нам је лакше да их замислимо у влади Милана Недића као министре за информисање и правосуђе? Мени лично није тешко да их замислим ни као управнике логора на Бањици.
За крај, кад већ после толико година, макар и на овакав начин ступам у контакт с Пером, желим да му поручим да ми још увек дугује хонорар од последњег броја почивше „X Забаве“, а и кад смо већ код силовања, да га подсетим да је Нела Шукара месец и више дана пролазила кроз пакао после Периног покушаја да је силује у закључаној просторији у редакцији „X Забаве“.
Фонд за хуманитарно право
Писмо и саопштење о заблудама
У магазину „Печат“, у броју 276, од 12. јула 2013. године, у рубрици Агенцијске вести по избору Павла Ћосића, објављен је текст под називом „Фонд за хуманитарно право осудио хуманитарну акцију Новака Ђоковића“, аутора Павла Ћосића. Фонд за хуманитарно право (ФХП) истиче да се у целости ради о измишљеном тексту, те да саопштење на које се аутор позива ФХП никада није објавио.
ФХП напомиње да магазин „Печат“ ни у једном делу рубрике Агенцијске вести по избору Павла Ћосића не упућује да се ради о измишљеним информацијама или сатири, чиме уредништво овог магазина своје читаоце свесно доводи у заблуду. Објављивањем измишљених информација које дефамирају појединце, магазин „Печат“ је прекршио више одредби Закона о јавном информисању.

Писмо упућено Милораду Вучелићу, главном уреднику листа „Печат“, 15. 07. 2013

http://www.pecatmagazin.com/forum/viewtopic.php?f=15&t=246&p=3589#p3589

  

Милорад Вучелић, главни уредник

Имали смо јако лоше искуство са Миланом Панићем, кога је на место премијера посадио Слободан Милошевић, а кога је онда прихватила готово сва ондашња опозиција. Једва смо га се ратосиљали. На председничким изборима било је милион гласова разлике у корист Милошевића. Није било ништа боље ни са Александром Радовићем, главним постпетооктобарским порезником и припадником француске тајне обавештајне службе. Радомир Јелашић је као мађарски држављанин такође неславно завршио. Доводили смо као спасиоце разне тобожње експерте из белог света, оне попут Божидара Ђелића, Горана Новаковића и Кори Удовички. Сем великог личног богаћења поменутих, и ликвидације домаће привреде и домаћег банкарства, других последица овог прегнућа није било. Није ни чудо јер су им препоруке биле то да су учествовали у Саксовим тимовима за приватизациону пљачку Русије и других источних држава. Русија и Пољска су их отерале и колико-толико се опоравиле, али ми се скоро опоравити нећемо.

Сви они су имали веома респектибилна знања како хармонизовати, ускладити и уредно вратити дугове ММФ-у и „Светској банци“, Лондонском и Париском клубу. Енормно су се и славно задуживали, а онда то проћердали или брутално покрали, затим све наше убесцење продали или уништили, раднике поотпуштали и унапред задужили две-три наредне генерације.

Свет није гледао поносније, стручније, успешније и славније дужнике од наших ДОС-овских политичара и њихових квазилибералних аналитичара који се ево деценију и по не скидају са телевизијских екрана и новинских стубаца. Верници овакве цркве били су и остали многи, међу њима су и Лабус, Влаховић, Веселинов, Драгин, Пајтић, Јешић, Динкић, Ђилас, Дулић Марковић, Дулић Цветковић… Оно мало што је остало и што није дограбио жути картел као скакавци су помели кадрови СПС-а после 2008. године. Нема тих и неће бити тих страних стручњака који су у стању да нанесу већу штету српској економији од плејаде српских експерата. Кога год да доведемо не може надмашити, нити исправити оно што су њихова домаћа сабраћа и економски истомишљеници направили. Штета је толика да крпеж не помаже, посебно ако иста рука са истим занатским неолибералним и монетаристичким знањем и цепа и крпе ушива.

Дакле, не би било никаквог великог разлога за бригу што ће се ангажовати неки странци за рад у Влади Србије, а пре свега на министарске положаје. Било је већ тога. Посебно не би требало да то, код пословично антисрпских, па и готово окупаторских медија изазива неке више него неочекиване квазипатриотске и ксенофобичне испаде који целу Србију приказују у ружном светлу. Управо ти и такви медији и политичари су највише хвалили и подржавали рад поменутих увезених државних функционера.

Та дешавања су била прилично изненађујућа и неразумљива све до пре неколико дана када смо напокон сазнали о чему је реч.

За место министра за енергетику и рударство требало би да буде ангажован познати руски експерт! Ако је већ о ангажовању странаца реч, има ли пак ишта нормалније и природније него да на челу тог ресора буде неки доказано стручни Рус. Има ли икога ко се може подичити већим искуством када су енергенти у питању? Поред тога, у овом случају неће бити опасности да ће се из Србије, по ниским ценама, извозити гас и струја у Русију. Требало би такође завршити гасовод Јужни ток, НИС учинити још успешнијим, јер то је предузеће у којем је Србија сувласник. Има ли уопште бољег стратешког партнера од Русије када је енергетика у питању. Ту су и руски кредити и руске банке које би могле успешно пратити нови инвестициони циклус. Биће то изванредан потез српских власти и на то не би требало даље трошити речи.

Готово је подразумевајуће да државни секретар за ванредне ситуације буде, такође, неки Рус. Они већ годинама, у виду братске помоћи, својим авионима канадерима гасе пожаре по Србији и било би стога јако добро да се у Нишу коначно доврши база која би би била регионални центар за отклањање последица од пожара и поплава. Ко би ефикаснија и боље могао да отклони сутрашње могуће хаварије на атомских централама које се граде или се у нашем суседству планира њихова градња.

Сазнаје се да је у влади најтеже постићи сагласност око ангажовања руског експерта за увођење реда у рад невладиних организација и њихов начин финансирања средствима из страних обавештајних служби. Руско искуство би нам ту било драгоцено, али то још увек изазива велике отпоре у владајућој коалицији, а посебно код социјалиста, пензионера и Палме.

Копља се ломе и око тога што добар део владајуће коалиције која је за ангажовање странаца мисли да Руси нису довољно странци, али то је посебна прича.

Da li...

Postod Sale » 22 Feb 2010 21:24

se to meni cini, ili su tzv. komunisti, narocito ovi iz nkpj koji postuju ovde neverovatni sovinisti i nacionalisti, po politickoj liniji, ako izuzmemo ekonomski momenat, kao da citam postove srpskih radikala, a ne komunista, koji bi trebalo da budu antinacionalisti,l a pogotovo antisovinisti. Cast izuzecima, ali koliko ja bar mogu da vidim, ovde nema bas puno levicara. Uglavnom ptriJoti i srbende, umesto internacionalizma, sve sam nacionalsovinizam. Unapred se izvinjavam ukoliko me utisak vara, svakako mi nije namera da vredjam nikoga.

  

"djavo kad nema sta da radi cacka dupe" narodna uzrecica
........................................................................................
„Kolonista iz Banata“, uglednim listom „slobodne od nekog oslobodjene Srbije“ PECAT, negoduje,,,?
………………………………………………………………………………………………………………………………..
http://www.pecat.co.rs/2014/05/povodom-devetog-maja-1945-slika-epohe-iskrivljena-kolicinom-istorije/
     

Jovan [neregistrovani] (08. 05. 2014, 08:54:02)
Srbi sve rekli na izborima

Dugo nam je trebalo, ali rekosmo, ne fašistima. Normalno je i demokratski da postoje neofašisti što se vidi u Francuskoj, Njemačkoj, ali je normalno da oni, na izborima dobiju maksimalno od 0,5 do 06 % glasova birača. E kada se te fašističke mrake pokondire, kada se njeguju, kada im se dopusti da javno rade šta im je volja kao fašisti ''Desni stroj'' u Ukrajini, oni dovedu do 3. svjetskog. Problem Ukrajine su fašisti koji su ubili 12 policajaca u Kijevu i od toga je počelo. Ukrajinski fašisti su i u Odesi spalili nedužne mlade ljude, antifašiste što će možda dovesti i do 3. svjetskog. Srbi su svoje rekli na izborima, SRS, Šešeljev ili Mihajljičin su na marginama, kao i neofašisti u Francuskoj, Njemačkoj, ali je problem drugih u BiH, ustaša iz proustaške, Hrvatske stranke prava, mudžahedina, koji su se napadima na PS u Bugojnu i Ambasadu SAD u Sarajevu ideološki dokazali kao teroristi. Srpski fašisti, četnici, su bezopasni jer djeluju javno, infiltrirani su u Draškovićev SPO, Šešeljev i Mihajljičin SRS, pa i Koštuničin u stranku kojoj se zaboravlja ime, svi djeluju javno, stranački, politički, izlaze na izbore. Koštunica je čak najopasniji antisrpski element, da dođe do rata bio bi kao Draža sa četnicima, kvisling, takav se pokazao izručenjem Miloševića bio je glavna poluga strancima. Koštunica je najopasniji jer mu se iza osmijeha nadzire ''otrov''. Predsjednik Srbije Milošević je isporučen u hag zahvaljujući isključivo njemu, Srbiju bi sada izolovao od tih kojima je isporučio njenog predsjednika. Običan narcis i psihopata. Uglavnom Srbi su o fašistima svoje rekli izbacivanjem njih iz Parlamenta kako u RS tako i u Srbiji gdje su od fašista, dokazanih kvislinga, na političkoj sceni zamalo opstali Vuk i Koštunica.      

“Nacija je najveće zlo za naciju, jer je organizovana sebičnost koja se nužno zatvara u nepodnošljivo društvo. Nacionalizam kopa grob vlastitioj naciji.”

Indijski nobelovac Rabindranat Tagore
“Nečija jednonacionalna ‘istina’, samim tim što je takva, ne može biti istina. Ona suzbija razboritost slobodnih građana.”

General-pukovnik Koča Popović
“Za mene je ključno pitanje definisanje politike koja je dovela do ratova u Jugoslaviji i koja je, kao glavni instrument, imala zločine prema civilima, etnička čišćenja, logore, silovanja i ubijanja. Stvaranje etničke države postavljeno je kao cilj, a etnički nacionalizam proizveo je ideologiju koja je u svemu drugom i u svemu drugačijem videla direktnu smetnju protiv koje je primenjivala silu. To je bila neka vrsta totalnog rata, ne samo vojnog nego i propagandnog, ideološkog, psihološkog i medijskog.”

Istoričar Latinka Perović
“Naš raskid sa svetom, naš rat sa svetom (jer nije to bio rat sa Muslimanima i Hrvatima, nego rat sa svetom), šta je to drugo nego ludilo, i koja bi druga sila mogla taj rat da vodi, ako ne sila ludila?”

Ministarstvo odbrane je navelo da je predsednik Putin upozorio SAD i Evropsku uniju da britanski premijer Dejvid Kameron mora da bude „uklonjen“ inače će doći do rata sa katastrofalnim posledicama.

Prema ovom izveštaju, predsednik Putin i još neki zvaničnici sa vrha, stavljeni su pod specijalnu zaštitu ministarstva odbrane u protekle dve nedelje nakon što su obaveštajne službe otkrile plan o nuklearnom napadu protiv Ruske federacije od strane premijera Kamerona koji je trebalo da se dogodi ove nedelje.

Nije sigurno da li su SAD saučesnici premijera Kamerona u ovom planiranom nuklearnom napadu, a detalji izveštaja su sastavljeni na osnovu informacija koje je pružio direktor FSB, Aleksandar Bortnikov, nakon svoje privatne posete Beloj kući pre par nedelja.affraid

Neki analitičari tvrde da Putinovo odsustvo od 11 dana ima veze sa nuklearnom pretnjom prema Rusiji.

U Kremlju više niko nije siguran u to da li predsednik Obama može da kontroliše svoju naciju nakon što je američka zamenica sekretara države, zadužena za evropske i evroazijske poslove, Viktorija Nuland, pobesnela zbog tvrdnje ministra spoljnih poslova Rusije, Sergeja Lavrova da bivši potpredsednik Dik Čejni vodi SAD. Shocked Shocked Shocked Shocked Twisted Evil Twisted Evil Twisted Evil

http://www.pecatmagazin.com/forum/viewtopic.php?f=3&t=410

Nekada, u vreme jednopartijskog sistema, list “Borba” je bio organ Komunističke partije. Jedna partija je imala jedan list, a drugo je bilo pod kontrolom. Kasnije se “Borba” malo emancipovala, čak u “Našu Borbu”, a njenu ulogu je preuzeo “Komunist”.Danas u Srbiji postoji mnogo partija, ali samo jedna ima gotovo sve listove. Demokratska stranka kao “žuto preduzeće » sa svojim satelitima i nekoliko nevladinih organizacija ima svoj organ koji se zove “Blic” (a ne “Komunist”) i svoj javni bilten koji izlazi u vrlo ograničenom broju primeraka pod naslovom “Danas”. Nedeljno izdanje ovih novina izlazi pod imenom “Vreme”. Polubesplatne dnevne novine “Alo” i besplatne novine “24 časa” su podizanja “Blica”. To su prave pravcate partijske novine, propagandni centri i organi partije. Vlasnik i gazda u inostranstvu, a u Srbiji.

U službi ove političke grupacije je, pre svih, televizija i radio B92 i druge radio i televizijske stanice sa nacionalnim frekvencijama. Medijska situacija Srbije je nikad tragičnija, umesto medija, mi imamo najčistiju propagandu i fabrike laži i obmana. Ništa nije kako jeste ako je to potrebno pomenutim gazdama. Najsvežiji primer su socijalisti. Do pre mesec dana oni su bili sve najgore što je ikada zadesilo Srbiju. U najboljem slučaju, samo ubice. U najgorem, genocidna partija i partija koja je dovela do bombardovanja Srbije. Pošto su postali matematički neophodni za održavanje DS-a i G17 na vlasti, odjednom su od svih medija postali uvaženi lideri i najveći pobornici evropskih vrednosti i integracija.

Još gore je sa nesretnim Draganom Markovićem Palmom, Arkanovim potrčkom. On je godinama služio za ruganje i golu, ponekad brutalnu sprdnju novinarima svih ovih medija. Odjednom, po komandi on posta najveći Evropejac na Balkanu. Ni rođendan engleske kraljice ne bi bio proslavljen da Palma nije došao. Čim prestane matematička potreba on će za sve ove medije ponovo biti “bruka i sramota Srbije”.

Ovakvi drastični primeri propagandističkih zloupotreba nisu nikada bili prisutni u Srbiji. Propaganda je nekada bila u službi velikih ideologija ili religija, ali nikada nije bila u funkciji tako prizemnih interesa i tako drastično neprofesionalna.

Kada je reč o profesiji, onda treba reći da je zahvaljujući enormnom broju listova i televizija i njihove zloupotrebe zvanje novinara izašlo na najgori mogući glas. Ta profesija je postala lišena bilo kakvog dostojanstva. Sećam se kako smo se u Srbiji svi bili usredsredili protiv pokušaja da se novinar tretira kao društveno-politički radnik. Danas posmatramo kako je većina novinara pretvorena u puke stranačke aktiviste koji učestvuju u akcijama svoje stranke, a sve pod maskom novinarskog poziva.

Tabloidne novine i tabloidne televizije poput B92 dotukle su i ono malo želje za profesionalizmom. Nekada je postojala neka vrsta komitetske kontrole ili cenzure. Sada taj posao obavljaju tržište i rejting. Oni su surovija kontrola od najgore cenzure. Prva strana ili naslovi prodaju novine i prave rejting televizijama. Sve je u toj funkciji i nije važno koliko je to pokriveno znanjem, argumentacijom, dokazima ili istinom. Ne nazire se ni “I” od istraživačkog novinarstva.

Nekada su novine i televizije bile društvena svojina. I novinari su ih osećali kao svoje i polagali neko pravo na njih i na odlučivanje i samoupravljanje. Danas tom ni traga. Gazda se sve pita. “Veži konja gde ti gazda kaže” – osnovno je geslo uređivanja novina i televizija u Srbiji. Brutalnost koja se iskazuje je glavna osobina divljeg kapitalizma. Na to se teško navikavaju samo neki preostali stari novinari i urednici.

Srpske televizije, bez ostatka, postale su obična kanalizacija u kojoj se na gledaoce sliva ono najgore iz Amerike i njenih čemernih satelita. Naše televizije se prosto utrkuju u kupovini najgorih mogućih licenci. Tome posreduju marketinške kompanije koje su u rukama nekoliko partijski organizovanih tajkuna i koje ne samo da ucenjuju i vladaju posredno televizijama, već i ostvaruju enormne ekstraprofite. To je, odista, uz toliko izmišljenih mafija u Srbiji, prava pravcata televizijska mafija.

Novine i televizije služe i kao pravi reket. Ako ne budeš platio, pisaću sve najgore o tebi i tvojoj firmi. Ako sam već napisao, pisaću još gore ako ne platiš. Ako platiš, nikom ništa. Pošteđen si.

U Srbiji, jednostavno rečeno, nema kritičke javnosti. Iz javnog života su se manje više povukle sve ličnosti od ugleda i integriteta. Oni su uglavnom zgađeni.

Srbija se, dakle, ogleda u takvim medijima. I ma koliko njen lik bio ružan, on je u ogledalu medija iskrivljen. Lepo i pametno lice Srbije, koje, takođe, postoji potpuno je sakriveno. Za njega nema mesta u medijima Srbije.

Na pokusaj, da se ukljucim u rubriku forum, dobijem error,...a, taman sam, hteo, da objavim samo clan 1 Kritike Gotskog programa,cisto radi, obnavljanja izgubljene "klasne svesti",taj gubitak je od radnistva, jurcajuci za kes kreditima i "povoljnim kamatama", stvorilo.."antireakcionu masu", koja tumara, svesno u desno,obezglavljena, razjedinjenim sindikatom,sa "demokratskom i megatrend ideologijom". Covek, bez pripadajuce ideologije-klasne svesti je idijot !

je ukinuo forum a na tekucoj traci online, nije moguce ucestvovati...deli, neke nagrade,pehare, poput SKANU, "odnarodio se"..navodni list "slobodne srbije", uzapcen od vlasnika...

Hm,hmm... pecat/7.juli Nekada slavna proslost i kukavna sadasnjost