* NOVI SISTEM VREDNOSTI *

Aleksandar Lukasenko je otisao zbunjen
Počalji Milan taj Pon Maj 04, 2009 8:45 pm
sa Kopaonika gde je provodio odmor. Imao je prilike da seta i slusa raspravu koju su vodili Dinkic i Djelic...Dinkic je imao crvene naocareza sunce, a Djelic je imao zute naocare za sunce, u nammeri da zasene *dragog gosta*...celo vreme su zestoko diskutovali koje je boje sneg...Lukasenko je slegao ramenima, izjavio da je sneg za njega i dalje beo, seo u helikopter i odleprsao kuci. Shocked Shocked Shocked
...............................................................................................................................................................................................................................................
Miroslav Lazanski – Ulizička srpska Vlada, krije da je uvela sankcije Belorusiji
Ovih dana stigle su nam pohvale iz Brisela i žaljenje iz Minska
Vest da je „tehnička” Vlada Srbije odlučila 8. juna da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Belorusiji 23. marta ove godine skoro da je skrivena od naše šire javnosti. Da tu odluku „tehničke” vlade u Beogradu nije odmah pozdravila šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton i njena portparolka Maja Kocijančič, stvar bi ovde prošla skoro nezapaženo. Ovako smo dobili pohvale iz Brisela i žaljenje iz Minska.
Sankcije prema Belorusiji, EU, a sada i Srbija, uvele su zbog „kršenja humanitarnog i međunarodnog prava” u toj zemlji. Tako glasi zvanično objašnjenje. Sada sa nestrpljenjem očekujem trenutak kada će EU i Srbija da uvedu sankcije Saudijskoj Arabiji, Bahreinu, Omanu, možda i Iraku, i svim ostalim zemljama u kojima se krše ljudska prava, a u kojima ima nafte.
Baš me zanima šta misle gospođe Ešton i Kocijančič o stanju ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji? Šta misle o tome naši u Beogradu, ne moram ni da zamišljam, oni misle ono što misle oni u Briselu. Za razliku od nas BiH nije uvela sankcije Belorusiji. Pošto predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ne ide u Brisel po svoje mišljenje.
Elem, ova blazirana odluka naše „tehničke” vlade loša je i problematična u zakonskom smislu, užasna u diplomatskom, a predstavlja i nepoštenu poslovnu strategiju prema srpskim firmama i kompanijama. Srbija se tom odlukom pridružila ekonomskom aparthejdu prema Belorusiji, dok je na domaćem planu to još jedan sukob između politike i privrede.
Naime, svi srpski proizvodi idu za Belorusiju bez carine, odnosno plaća se samo jedan odsto za carinsko evidentiranje. Zapravo, ovo je potvrda da mi i nemamo sopstvenu spoljnu politiku, već da se skoro u svemu prilagođavamo Briselu, iako Srbija neće biti član EU još najmanje osam do deset godina.
Ono što je u odluci naše „tehničke” vlade najspornije jeste mehanizam donošenja odluke o sankcijama Belorusiji. Na kojoj sednici i na temelju kojeg zakona je doneta ta odluka, da nije to donela „tehnička” vlada na „telefonskoj sednici”?
Postoji li dokument koji objašnjava svrhu tih sankcija, zakonska ili politička ovlašćenja koja potkrepljuju njihovu primenu, očekivani učinak na metu sankcija, mere odmazde koje bi meta sankcija, ili neka treća strana, mogla da preduzme protiv Srbije i naših kompanija, verovatne humanitarne posledice sankcija, šta će se sve uraditi da se one svedu na minimum, ekonomske posledice po srpsku privredu, mogućnost sprovođenja sankcija, očekivani otpor tim sankcijama, pre svega Rusije, i konačno, kakvu mi to imamo strategiju okončanja sankcija uključujući i kriterijume za njihovo ukidanje?
Ništa od toga javnost u Srbiji ne zna, niko od političara nije nam još objasnio zašto su konkretne sankcije prema Belorusiji izabrane između drugih sankcija i politika? Je li o svemu tome raspravljao parlament Srbije, a odgovarajući odbori parlamenta pažljivo preispitali sve aspekte problema? Ili je to neka „kancelarija” zbrzala na svoju ruku?
Ekonomske sankcije sve više su ne samo oruđe već i suština američke, pa i spoljne politike EU. One su ozbiljan instrument spoljne politike neke države i trebalo bi ih primenjivati samo posle razmatranja koje će biti isto toliko rigorozno kao i kada odlučujete o upotrebi vojne sile. Jer, spoljna politika nije terapija, njena svrha nije da nas navede da se dobro osećamo, već da nešto dobro uradimo. To isto važi i za sankcije.
Pa ipak, svedoci smo pravog buma sankcija koje EU i Vašington izriču raznim državama u svetu kako bi se one naterale na promenu svoje unutrašnje, spoljne i vojne politike. Kako unilateralne sankcije nisu baš efikasne, često se dešava da se onim državama, koje ne žele da se pridruže već izrečenim sankcijama nekoj zemlji, preti uvođenjem sekundarnih sankcija da bi se postigla sveobuhvatnost izrečenih mera.
Osim toga, ograničenja sankcija izrazitija su od njihovih dometa. Autoritarna i etatistička društva često su u stanju da se primire i izdrže učinak sankcija: „zbijmo redove”, bolja kontrola nad raspodelom dobara, opšti osećaj opsade…
Sve to dokazuje da sankcije mogu da budu nepromišljeno oruđe. Većina sankcija ne pravi nikakvu diferencijaciju unutar zemlje koja je njihova meta. U saopštenju iz Brisela o sankcijama uvedenim Belorusiji, navodi se da „sankcije obuhvataju zamrzavanje računa i zabranu poslovanja za određene kompanije koje su pod sankcijama na teritoriji EU, kao i sankcije, zabrane izdavanja viza, za neke funkcionere bliske predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku. U žargonu EU to treba da budu „inteligentne sankcije”. One koje kažnjavaju lidere, a štede šire slojeve stanovništva.
Međutim, novac i dobra lako se mogu premeštati, nemoguće je prikupiti precizne informacije o sredstvima i imovini pojedinih političara, a potom brzo stupiti u akciju da se ta sredstva zamrznu. Lideri i vlade imaju mnogo načina da sebe poštede svih mogućih posledica nametnih mera, pa je kreiranje „inteligentnih” sankcija, koje će pogoditi samo njih, težak posao.
I na kraju, UN nisu izrekle sankcije Belorusiji, a samo bi to obavezivalo Srbiju da se pridruži sankcijama. U tom slučaju, Srbija bi imala pravo da po članu 50 Povelje UN traži nadoknadu štete. Ovako ćemo od EU dobiti samo smešak gospođe Ešton.

BEOGRAD, 13. maj 2011. (Njuz) – Nakon uspešno završene inicijative LDP-a da plato ispred Doma omladine u Beogradu dobije naziv Trg Milana Mladenovića, predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma najavio je početak prikupljanja potpisa da terasa ispred Palate Pravde dobije naziv Plato Svetlane Cece Ražnatović. Potpise će od ponedeljka prikupljati omladina Jedinstvene Srbije i SPS-a, a [...]

28. juna 2012.god. u Minsku, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odeljenje za strance Belorusije odobrilo je politički azil T. D., majoru francuske vojno-obaveštajne službe DRM.
Odmah je u javnost saopšteno da je sa sobom doneo dokaze o dogadjajima u Srebrenici i o tome da je masakr nevinih ljudi organizovan od strane CIA, MI6 i francuske DRM, a preko paravojnih formacija koje su bile direktno pod njihovom kontrolom, a Vojska Republike Srpske i Ratko Mladić nad njima nije imao nikakvu kontrolu, niti bilo ko iz Glavnog Štaba VRS.
U jedinici su bili profesionalni plaćenici, koji su regrutovani od strane ovih službi. Predočio je i kompletne spiskove ljudi iz te jedinice, zvane „Škorpioni“, kao i pisane naredbe, koje su davane komandantu ove jedinice. Major T. D. je spreman da svedoči na sudjenju Ratku Mladiću i ostalima optuženim za zločin u Srebrenici i dokaže da su pripadnici te jedinice, koja je bila pod njihovom kontrolom, CIA i MI6 ubili više od 4500 ljudi, a po njihovom naredjenju i instrukcijama.

krv, ali to s ne pripisuje njemu, jer on je "prebeg zasticeni svedok, sopstvenog crvenog terora, pozutelog", sa sinom "malim princom" u "cuvenom Londonu".
.....................................................................................................................................
Ujedinjenje sa Srbijom - prevara
Nije samo 25 godina stare Jugoslavije pokazalo da je "teorija" o jednom narodu maska za proširenje i učvršćenje prevlasti šačice srpskih, tačnije - beogradskih bogataša. Sam početak - ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom, bio je velika prevara. Nekoliko intelektualaca - neki u iluzijama da rade veliku i plemenitu stvar, a neki direktno plaćeni i iznajmljeni - u trenutku kada su srpske trupe već čvrsto držale vlast u svojim rukama, pozvali su iz svakog sreza po nekoliko "provjerenih" pristalica, bez znanja i pitanja naroda, i proglasili "Veliku" podgoričku "narodnu" "skupštinu", koja je podastrla Aleksandru parče hartije, u kome je proglašen kraj nezavisnosti Crne Gore i bezuslovno priključenje Srbiji. - Od tada su se reakcionarni režimi u Crnoj Gori služili metodom zobnice i kamyije - zobnicu za pojedine prodane bjelaško-zelenaške politikante, a kamyiju za crnogorski narod.

U Crnoj Gori nije tada bilo sile koja bi organizovala i povela narod u borbu. Došlo je do spontanih seljačkih pokreta, koje su pokušali da iskoriste reakcionarne, protalijanske pristalice starog režima kralja Nikole i koje je novi režim kralja Aleksandra, poslije tri-četiri godine, uspio da uguši pogromima, ubistvima i teškim robijama.

Ako je takav bio početak života Crne Gore u staroj Jugoslaviji, kraj je bio još žalosniji, doduše s jednom krupnom razlikom - što je sada u Crnoj Gori, kao i u ostalim zemljama Jugoslavije, postojala snaga kadra da povede narod, i što je u ratu bio Sovjetski Savez, čije je učešće izmijenilo lice svjetskog sukoba. Pristalice starog režima, pristalice separatizma, na čelu sa Sekulom Drljevićem, odmah poslije okupacije stavili su se u službu Italijana. Oni drugi, t.j. nosioci teorije o jednom narodu, mahom su pošli s Dražom Mihailovićem, t.j. s Italijanima i Nemcima. Oni su imali više iskustva od prvih, za njima je stajao stari aparat i "legalna" izbjeglička vlada koja je boravila kod saveznika. Oni su sebe smatrali majstorima "taktike", - majstorima krvave vještine da se sarađuje s okupatorom, da se okupatoru obezbijedi mir i red i slobodno raspolaganje s trupama za Istočni front i druge frontove, da se sarađuje sa separatistima protiv partizana, da se raspiruje građanski rat po receptima Ovre i Gestapoa, a da se istovremeno galami o srpstvu i potajno "ćućori" o vezama i prijateljstvu sa saveznicima, pa čak i sa Sovjetskom Rusijom. Ali ta "taktika" ih je najzad ostavila bez korijena u narodu. Crnogorski narod je, u okviru borbe svih naroda Jugoslavije, zbrisao s lica zemlje i njih i njihovu separatističku sabraću.
Kako se ujedinio crnogorski narod

Iskustvo ovog rata govori da crnogorski narod ne samo što je ustao protiv okupatora, nego nije pošao ni za onim strujama koje su htjele bilo da ga odvoje od Srba (bivši zelenaši, separatisti, "federalisti"), bilo da ga liše njegove, posebne, nacionalnosti (bivši bjelaši, ujedinjaši, "demokrati" raznih boja). Saradnja i jednih i drugih s okupatorom, igrala je presudnu ulogu, kao najdrastičniji izraz njihovih protivnarodnih namjera i postupaka. Ali sve se ne može svesti samo na to - kako to misle neki reakcionari koji danas "osuđuju" "taktiku" Draže Mihailovića kao nedovoljno "vještu". NJihova saradnja s okupatorom do kraja je ujedinila crnogorski narod, ubijedila ga jače od ičega u reakcionarne namjere (i bjelaša i zelenaša), protiv čega je crnogorski narod i ranije vodio borbu.

Crnogorski narod je pošao svojim putem, t.j. putem borbe protiv okupatora - u zajednici sa Srbima, sa svim narodima Jugoslavije; putem borbe za istinsko nacionalno oslobođenje - za ravnopravnost u novoj državi koja treba da se rodi iz narodnog ustanka protiv zavojevača. Na tom putu, on je zajedno sa svojom braćom iz ostalih zemalja Jugoslavije, u okviru opštesavezničkog rata protiv NJemačke i njenih vazala, porazio okupatora, a u svojoj kući obračunao kako s okupatorskim najamnicima-separatistima, tako i s najamnicima-hegemonistima. Crnogorski narod je smogao toliku snagu baš zbog toga što je išao tim putem, i dok bude išao njime (a on će nesumnjivo ići), moći će da pobjeđuje sve svoje protivnike i da, s ostalim narodima Jugoslavije, na unutrašnjoj i spoljnopolitičkoj liniji koja je pod rukovodstvom druga Tita pobijedila u ovom ratu - bude nepobjediv.

To je iskustvo crnogorskog naroda i njegovog oslobodilačkog pokreta, i to ne samo iz doba stare Jugoslavije, nego, što je još značajnije, iz ove velike vojne za slobodu, iz ove borbe na smrt i život. To je iskustvo oslobodilačkog pokrta Jugoslavije s crnogorskim nacionalnim pitanjem. Ko god zanemaruje to iskustvo, ko makar za tren zaboravlja na njega, osuđen je na žalosnu sudbinu pomenutih neprijatelja crnogorskog naroda, neprijatelja nove Jugoslavije.

Mesta i posla ima za sve, a ta floskula o komunistima je uveliko ofucana..zivimo u "novom svetskom portku, novom drustvu, bez Komunisticke partije, a, ni satanisti vise nisu na odmet, spasavaju prafoslaflje, a ostavljaju prah i pepeo..na primer Pancevo, polako netaje
........................................................................................................................................
Privreda od 1920. do 1991. godine
Nakon Prvog svetskog rata, pančevačka industrija doživljava svoju drugu mladost i postaje jedan od industrijskih giganata bivših Jugoslavija. Otvaraju se mnogobrojne fabrike koje zapošljavaju na desetine hiljada radnika iz Pančeva , Beograda i okolnih mesta iz skoro celog južnog Banata. Neke od najvažnijih su:
Rafinerija nafte −(RNP) Počela da radi 1968.
Azotara − Fabrika za proizvodnju veštačkog đubriva. Počela da radi 1962.
Petrohemija − Fabrika za preradu sirovog benzina i proizvodnju plastičnih masa. Počela da radi 1977.
Utva − Fabrika za proizvodnju lakih aviona, kamiona i prikolica za kamione, delova za motorna vozila i servisiranje i opravka motornih vozila. Osnovana 1937. godine
Pivara - Osnovana 1722. godine
ISP Staklara − fabrika za proizvodnju svih vrsta stakla, osnovana 1932. godine
Tesla − Fabrika sijalica, osnovana 1931. godine
Fabrika građevinske stolarije − osnovana 1934. godine
Fabrika skroba − osnovana 1937. godine
Fabrika obuće − osnovana 1955. godine
TRO Trgoprodukt − Bavila se poslovima u oblasti trgovine na veliko i malo mešovitom robom
Pekara − Snabdevala celo Pančevo i okolna mesta
Tehnogas − Proizvodila i snabdevala industriju širokim asortimanom gasova
Plinara − Proizvodila i snabdevala pančevačka domaćinstva lož uljem, propan−butanom, benzinom
Svilara − Proizvodnja svile, odmotavanje svilenih čaura
Krznara − Prerada kože, osnovana 1953.
Kudeljara − Prerada kudelje
Gaj − Industrija nameštaja
JRB Brodoremont − Bavilo se popravkom brodova, šlepova i svime što plovi po vodi
Luka Dunav − Osnovan 1947. godine
PIK Tamiš − Poljoprivredni kombinat sa širokim asortimanom proizvoda za prehranu
ATP − Preduzeće za prevoz putnika i robe
Privredna Banka Pančevo − Osnovana 1869. godine
Pošta − Bavila se uslugama građana od pisama, telegrama, telefona, preko naplate raznih dažbina, do bankarskih usluga
GIK Konstruktor − Građevinsko preduzeće
Trudbenik − Predionica prediva
Banačanka − Proizvodnja odeće
ŠIK − Prerada drveta
lektrodistribucija
Minel
RO Standard − Komunalni poslovi
Na desetine zanatsko−uslužnih radnji, privatnih radionica, pekara, obućara, sajdžija, zlatara, šnajdera.
Takođe postoje dva hotela, Sloboda (Trubač) i Tamiš, i veliki broj ugostiteljskih radnji
Infrastrukturne organizacije kao što su opština, sud, banke, bolnica i zdravstvene ambulante, policija, vatrogasci, robne kuće, biblioteke, muzeji, galerija, bioskopi i pozorište, dom kulture, razna društva kao što su ribolovačko, streljačko (1813), izviđači, Crveni krst.

Preduzeće „Heroj Pinki", koje je privatizovano 2006. godine, bilo je svojevremeno pravi privredni gigant i najznačajnija transportna firma u rečnom saobraćaju na području SFRJ. Brojni brodovi „Heroj Pinkija" prevozili su stotine hiljada tona nafte i drugog tečnog tereta, peska, šljunka i svih žitarica. Realizovani su unosni poslovi sa Ukrajinom, Rumunijom i Nemačkom, ali su od ove nekada moćne firme danas ostali samo tri broda i dva ledolomca, „Čakor" i „Vučevo", umesto kojih je država prethodne zime angažovala mađarske ledolomce.

Ugo Čavez je napravio večeru.Ali samo za izabrane goste.Pozvao je direktore pet najvećih svetskih multinacionalnih kompanija,koji su decenijam izvlačili sirovu naftu iz doline Orinoka,ugostio ih kako to oni i zaslužuju, a onda im, pri kraju večere, rekao:
„Gospodo, hvala vam što ste se odazvali mom pozivu i što ste me udostojili vašim prisustvom.Vi znate da se Venecula nalazi pred bankrotom, jer je državna kasa prazna, mada smo prebogati naftom,koju vi vadite i izvozite,da većina građana živi siromašno i da nam preti socijalna revolucija sa nesagledivim posledicama. Ta socijalna revolucija će biti krvava i mnogo ljudi će izginuti.Zato ja, kao izabrani predsednik države, hoću da sprečim najgore.Kako? Razmišljao sam dugo i odlučio sam se da se posavetujem sa vama.Naime, voleo bih da mi pomognete u donošenju prave odluke. Imamo dva moguća rešenja za punjenje praznog i opljačkanog budžeta. Prvi, da posle večere izađem iz ove prostorije i da uđu moji vojnici sa mašinkama, da vas pobiju i da sutra donesemo zakon o kompletnoj konfiskaciji imovine vaših kompanija,radi punjenja državnog budžeta.Drugo rešenje, da se vaše kompanije dobrovoljno odreknu 50% vlasništva u korist države Venecuele i da tako napunimo budžet i izbegnemo socijalnu revoluciju i građanski rat u zemlji.Gospodo, molim vas da mi pomognete u izboru najboljeg rešenja“.
Nastade muk.
Prvi se javi Englez i diplomatski mudro reče „Predsedniče, ne vidim razloga za nedoumice i za gubljenje vremena.Mislim da će se i moje kolege složiti da je drugo rešenje najbolje za sve.“
Svi klimnuše glavom.
I nastaviše sa večerom.“

Драган Славнић

Fabrika koju je odabrao postala je poznata po masovnom štrajku radnika u martu, a novinar je zbog, kako je rekao, loših uslova za rad, u njoj uspeo da provede samo 10 dana. Posle sedam dana treninga, počeo je da sastavlja prvi "ajfon5", u mestu gde se planira proizvodnja 57 miliona tih aparata godišnje.
Do posla je došao tako što je kontaktirao kadrovsku službu fabrike, gde mu je rečeno da svako ko je zdrav i poseduje ispravne lične isprave može da se prijavi za posao. Dok je popunjavao prijavu, radnik osiguranja ponudio mu je pomoć da brže dođe do zaposlenja ako mu da 100-200 kineskih juana (jedan juan vredi oko šest američkih dolara).

Novinar, čiji identitet nije objavljen, nazvao je spavaonicu koju "Fokskon" koristi za svoje zaposlene "noćnom morom". "Smrdi kao smeće i ljudski znoj. Ispred svake sobe su gomile smeća. Kada sam otvorio svoj ormarić iz njega su počele da beže buba-švabe. Posteljina koju su mi dali bila je prljava", kaže novinar kineskog lista. Njegova pitanja o velikoj stopi samoubistava instruktori nisu ignorisali, ali nisu bili spremni ni da preterano diskutuju o njima.

"Posle treninga, tražili su da počnemo s radom, iako je već noć. Smemo da odmaramo samo tokom dana. Posle svih intenzivnih treninga i sastanaka, imao sam groznicu i tešku glavobolju. Pre nego što počnem s poslom, tražio sam da posetim bolnicu, ali tu radi samo jedan doktor, koji u isto vreme leči četiri -pet pacijenata", kaže novinar. Tokom vikenda organizuju se druženja radnika, na kojima se pleše.

"Domaćin zabave je uzeo mikrofon i rekao: 'Svi smo pod prevelikim stresom svakoga dana, a ne smemo da vrištimo dok radimo. Ovde možemo da galamimo do mile volje i da se oslobodimo stresa", navodi se u svedočenju. Večera se u 23.00, a posle ponoći nastavlja se s radom.

"Poleđina 'ajfona 5' pored mene je prolazila svake tri sekunde. Moram je uzeti i označiti četiri mesta na njoj, pa je vratiti na traku za manje od te tri sekunde i bez grešaka. Posle nekoliko sati takvog rada počinje da me boli vrat i mišići u rukama. Novi radnik koji je sedeo preko puta mene bio je iscrpljen i nakratko legao. Supervizor ga je video i kaznio time što je stajao 10 minuta u ćošku, kao nekada u školi. Radili smo non-stop, od ponoći do šest ujutru, ali morali smo da ostanemo duže, jer traka ide i niko ne sme stati. Umirem od gladi i potpuno sam iscrpljen... Konačno smo prestali s radom u sedam ujutru", piše dalje u ispovesti.

Narednog dana šefovi, piše kineski novinar, radnike tretiraju na isti način i svi zaposleni su besni. "Svaki put kada neko od nas uzme jedan deo 'ajfona5', bacimo ga na traku i psujemo, kako bismo se oslobodili stresa", piše dalje kineski lažni radnik.

"Zanimljivo je kako americki agenti tumace *sadasnji pogled cetnika
na Pavelica*. Cetnici smatraju, pise u izvestaju, da Pavelica *ne
treba zasad izruciti Titu jer bi takvo sudjenje bilo temelj za jos
vise antiamerikanizma i islo bi u korist prokomunisticke propagande*
Stoga je preporuka agenata da se *prihvate stavovi Vatikana i cetnika
i neka Amerikanci ne poduzimaju policijsku akciju protiv pavelica*.
Zanimljivo je da se stavovi antisrpskog Vatikana dovode u vezu sa
stavovima *ravnogorskih cetnika*. Ali ni to necudi, jer ako su Pavelic
i Stojadinovic po mnogim pitanjima delili isti stav, zasto onda o
Pavelicu nebi delili Vatikan i cetnici? Osim toga, ne zaboravimo da
izmedju ustasa i cetnika za vreme Drugog svetskog rata nije zabelezena
niti jedna ofanziva, ali je zato zabiljezena njihova suradnja u
neprijateljskim ofanzivama protiv partizana,..*

Kanada se povukla iz sporazuma iz Kjota kako bi iskopala katran u Alberti u orgijama degradacije okoline. U ovoj su zemlji sprovedena najveća masovna hapšenja demonstranata tokom sastanaka G-8 i G-20 2010. Šalje se tajna policija u autohtone zajednice i aktivističke grupe i izdaju se teške zatvorske kazne neistomišljenicima, a kanadski premijer je umanjena verzija Džordža V. Buša: slavi besno desno krilo u Izraelu, klanja se hirovima globalnih finansijera i hrišćanski je fundamentalista.

Glasovi disidenata zvuče poput naših, a oblici progona su poznati. To nije slučajnost, reč je o istom korporativnom Levijatanu.

„Želim ti reći da sam uhapšena jer me smatraju pretnjom“, napisala je kanadska aktivistkinja Lea Henderson kolegi disidentu pre odlaska u kanadski zatvor u Miltonu, Ontario, na odsluženje 10-mesečne kazne. „Želim ti reći da bi to mogao biti i ti. Želim ti reći da je to nešto na šta se moramo pripremiti. Želim ti reći da rizik od zatvaranja, kao takvog, ne bi trebao odrediti našu organizaciju.“

„Moje veštine i iskustvo – kao pravnog profesionalca i nekoga ko povezuje različite zajednice i pokrete – su bili meta u ovom slučaju. Država me je pokušala prikazati kao „perača mozgova“ i glavnog organizatora sakaćenja, nasilja i razaranja“, nastavila je. „Tokom nedelje G-8 i G-20 samita, policija je ciljala pravne posmatrače, ulične medicinare i nezavisne medije. Jasno je da veštine koje nas čine snažnima, alternative koje smanjuju našu zavisnost od njihovih sistema i naznake novog sveta, su upravo ono čega se najviše boje.“

Propadanje Kanade ilustruje dve stvari: korporativna moć je globalna, a otpor prema njoj ne može biti ograničen državnim granicama. Korporacije nemaju obzira spram stanja nacije. One svoju moć usmeravaju prema iskorišćavanju zemlje i ljudi bilo gde na svetu. Kontrolišu političku elitu u Otavi na način kao što to čine u Londonu, Parizu i Vašingtonu.

Zbog toga taktika slamanja Occupy pokreta širom sveta ima jezivu sličnost – infiltracija, nadzor, uskraćivanje javnog okupljanja, fizički pokušaji iskorenjivanja Taborišta, korišćenje propagande i medija pri demonizovanju pokreta, novi drakonski zakoni koji građane lišavaju osnovnih prava i sve oštriji uslovi zatočeništva.

Smesni su oni koji ovde ismevaju Severnu Koreju,mada ih nema mnogo.
Njima ili je ispran mozak,ili su zuti provokatori,mozda su Spo-vci ili ostali kvazi anti-komunisti.
Uporedjivati jednu banana,marionetsku drzavu sa unistenom privredom,vojskom,ekonomijom i sa 40 posto radno sposobnog stanovnistva nezaposlenog kao sto je Srbija i Severnu Koreju je smesno da smesnije ne moze da bude.
Severna Koreja je ultra mega gigant na svim poljima za nas(sem korupcije i lopovluka naravno)...
Pjongjang je velelepan grad,sa predivnim trgovima,neboderima i najmodernijim zgradama.
Oni imaju jaku industriju,jaku vojsku,jako skolstvo,po celoj zemlji se nalaze impresivne gradjevine brane,luke,vojne baze.
Salju satelite u svemir i imaju atomsko naoruzanje ili su na ivici da ga imaju...
U S.Koreji vlada klasican komunizam,samo ne onaj internacionalni,nego nacional-komunizam jer su Koreju zapadni fasisti i lihvari izolovali i oni su vec dugo primorani na nacional-komunizam...
Inace nacional-komunizam je odlicno drzavno uredjenje sto najbolje pokazuje primer S.Koreje koja sve sto ima ima zahvaljujuci samima sebi i sve su sami izgradili i napravili,bez lihvarskih banaka,mmf-a,raznih banditskih multi-kompanija.
Bogatstvo je relativno ravnomerno rasporedjeno,stanovi se dobijaju dzabe,besplatno skolstvo,zdravstvo pravi komunisticki raj,vlada diktatura proletarijata(a ne diktatura tajkuna,mafije,izdajnika,Nvo i korumpiranih politicara kao u Srbiji i ostalim banana liberalno-kapitalistickim drustvima)sem hrane,ali to je jedno od najvaznijeg.
Severna Koreja je slabo plodna zemlja i desava se sa vremena na vreme da na ionako slabo plodnoj zemlji,usevi podbace i onda valja uvesti deo hrane koji ti nedostaje i prehraniti preko 20 miliona ljudi,a to ne mogu da uvezu jer su im zapadni fasisti nametnuli sankcije stroge koje traju vec 40 god.
Naravno to Americki imperijalisti i njohovi satrapi u J.Koreji jednva docekaju da bi uz pomoc propagande pricali kako se umire od gladi u S.Koreji...
Eto toliko...
Napred Severna Koreja!
Napred komunizam!

Mnogi do danas na listama traženih za ratne zločine počinjene u II sv. ratu.
Neke je Titova UDBA svojevremeno likvidirala u inostranstvu, neki su izbegli tu sudbinu.

U predvečerje ratova u SFRJ, nakon dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji, preživeli Ljotićevci sklapaju sporazum sa velikosrpskim snagama u zemlji; pre svega špijuna u redovima Društva Književnika – vezistima SANU. Memorandistima.
Nekad “jugoslovenski“ – Zbor u potpunosti potpada pod uticaj postkomunističkih velikosrba i DB.
Početkom 90-tih, još uvek u tajnosti, održavaju se kontakti i sastanci – prvo u Nemačkoj, potom SAD – da se Ljotićevci pridruže Miloševiću u stvaranju Velike Srbije.
Zauzvrat, Milošević i režim ih prećutno rehabilituju – dozvoljavaju da u Beogradu osnuju ogranak – preko Srpske Pravoslavne Crkve i Bogoslovskog fakulteta – pronađu mlade kadrove uz asistenciju Tajnih Službi Srbije.
Kako se i “rodio“ Nebojša Krstić – osnivač malo čuvenijeg “Obraza“; inače likvidiranog u akciji čišćenja iskorištenih, DB-a.
U SAD, DB je vezu uspostavio preko tzv. “novogračaničke crkve“ i vojvode Momčila Đujića (akcija “Otadžbina zove!“ “turneje“ “književnika“, “bizMismena“, “novinara“ i Vuka Draškovića i Vojislava Šešelja po srpskoj dijaspori; kada su postizani sporazumi i dogovori, prikupljana sredstva i organizovani “dobrovoljci“ iz dijaspore; i to sve PRE početka sukoba!) – koji je samo onim, koji njegovu istoriju poznaju površno – “četnički vojvoda“.
U jedinicama Momčila Đujića su delovali Ljotićevci – a on sam, izuzetno dobar prijatelj sa istim i Nikolajem Velimirovićem, zbog čega i jeste bio u sukobu sa srbijanskim i crnogorskim četnicima, Dražom Mihajlovićem.
Na sastanku Ljotićevaca u Minhenu, početkom 90-tih – dolazi do odluke da se u Srbiju vrati Ratibor Đurđević, ratni zločinac koji je dotle živeo u SAD.
Sa parama iz dijaspore (Ljotićevci i SPC), i uz pomoć Miloševića – jedan je od glavnih organizatora Novog Zbora – Ljotićevske organizacije u Srbiji.
Njihov primaran cilj je indoktrinacija mladih – Svetosavskom Fundamentalizmu i Nacionalizmu – u službi Miloševićevog režima.
Njima se brzo približava i tzv. krug beogradske “DB intelektualne elite“: Dragoš Kalajić, Momo Kapor, Vojislav Koštunica – dok su najviši odabrani čelnici instrumentalizovane SPC – Amfilohije Radović i Irinej Bulović – učenici Justina Popovića; predanog Zboraša i Ljotićevca.
Pristupa im i Radoš Ljušić, univerzitetski profesor – kojeg Vojislav Koštunica instalira u sferu Obrazovanja; Izdavaštva udžbenika.
Koji, u sadejstvu sa Ljotićevcima, Crkvom – izdaje đačke udžbenike – sa striktnim ciljem fabrikovanja istine i indoktrinacije mladih.
Ljotićevci su preko svojih ljudi u SPC napravili sporazum sa Zoranom Đinđićem (u čijoj su likvidaciji i sami saučestvovali, kumovali joj) – da u školski sistem ubace Veronauku; kroz koju aktivno deluju u oblasti Obrazovanja – a deca se dodatno obrađuju kroz predmete Srpskog i Istorije; posebno udžbenika, koje je potpisao Radoš Ljušić – a koji su i danas u upotrebi!
Ono u čemu su Ljotićevci takođe uspeli je ubacivanje u sferu Vojske.
U svoje vreme su imali komesare – danas su u Vojsci Srbije preko vojnih sveštenika; najveći broj pripadnici novoosnovanog Zbora, inače volonteri.
Njihov isključiv zadatak je indoktrinacija profesionalnih vojnika i stvaranje zelota i fundamentalista.
Ogorčenih neprijatelja svega što ne nosi pridev “srBski“.
Protest preživelih boraca NOB-a, kao i nevladinih organizacija je odocneo – i loše informisan.
Ljotičevci se ne rehabilituju u Srbiji!
Oni deluju u Srbiji već 20 godina!
Javno!
Rehabilitovani!
I u službi Sistema Velike SrBije.
Odgovorni – i za Fundamentalizam – Napade na drugačije (neistomišljenike i seksualno drugačije) – Antisemitizam.
“Novo videlo“ – organizacija koja deluje kroz istoimeni časopis je Zbor – između ostalog odgovorna i za publikacije – “Protokole Cionskih mudraca“ i ostalog.
U Novom Sadu, jedan od njihovih predstavnika je Saša Adamović, blizak Irineju Buloviću, nekad direktor TV “Apolo“.
Koji se navodi kao jedan od organizatora izložbe o Ljotićevskom “Šangri La“ logoru; gde su se zatvorenici milovali i mazili.
Batinama i mecima.

dipl.ecc.
"Mislim da prvo celu pricu treba dobro proveriti. Slusao sam predavanja ovog profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je doticni predavao po povratku iz Australije, iz koje je dosao iskljucivo iz 'prevelike ljubavi' prema Srbiji( svi znamo kakva je ekonomska situacija u Srbiji bila pocetkom ovog veka). Toliko hvalospeva o Srbiji na javnom mestu retko se gde moglo cuti. Pricao nam je neke bajke, 'palio' je masu, kao da su svih 500+ studenata upravo dosli iz Australije, a ne obrnuto, i kao da niko nema pojma sta se u Srbiji desavalo tih godina. Naravno, neukusni i obojeni komentari o tekucim politickim i zivotnim temama nisu mu mogli promaci. Predavanja su bila na nivou americke drzavne skole - nivo za poluretardirane, naravno na ispitu je trazio neuporedivo vise, pa cak i vise od ostalih kolega. Ubrzo je pod nerazjasnjenim okolnostima napustio Ekonomski fakultet u Beogradu i za sticanje znanja ucinio veliku uslugu studentima. Mislim da je predavao jednu ili najvise dve godine. Kolale su razne price, pa cak i to da nema profesorsko zvanje i da je obican sarlatan, sto je po mom dubokom uverenju i bio."

СИНЕДРИОН је тачније главни или врховног савета
Јевреја који има 23 члана, (Вук Караџић га често преводи са “сабор”,
“скупштина” или “суд”), који је радио отприлике од 3. века пре Христа до
70. године по његовој смрти и сазивао се по потреби. Синедрион је
доносио важне одлуке а могао је делује и као суд који је доносио
пресуде, па у посебним случајевима и смртне пресуде. Данас се Синедрион сматра духовном или верском управом Јевреја. Сам назив „синедрион“ изведен је од грчке речи у значењу “заједно седети”. Чланови су седели у полукругу, са председавајућим у центру – обично првосвештеником. Велики Синедрион бројао је 70 чланова и чинили су га свештеници, фарисеји, садукеји. Састанке су одржавали под колонадама Храма.
Наши Планови за Славене
Ево шта Врховни рабин Менахем Мендел Шнеерсона на једном таквом скупу као првосвештеник говори о стратегији и понашању Јевреја у Русији:

1. Наша специјална тактика у борби против црвено-смеђих – Нацисти, а сви
Словени за нас су Нацисти јер због очувања нашег тајног знања. Главну
оштрицу борбе ми ћемо усмерити против Словена, осим отпадника који су
повезани са Јеврејима искључиво интересом. Истина је да ћемо ове изроде
после обављених задатака избацити из нашег друштва. Словенство, а међу
њима су Руси су најнепокорнији народ у свету. Непокорни зато што у
складу са својим психичким, умним и моралним способностима које су
изграђиване на костима многих генерација предака и гена на које се не
може утицати, тј. не могу се преправити! Словене, Русе можемо једино
уништити јер их никада нећемо моћи другачије потлачити! Зато ово „семе“
треба затрети, а то се може постићи једино ако се у брзом налету на било
који начин смање у људству.
2. Наше методе борбе неће бити војне, него идеолошке и економске, уз
употребу сопствене силе коју има сама Русија, опремљена модерним
наоружањем које ће још већом жестином окренути против свог народа, као
што је нпр. Био случај у октобру 1993 године када је дошло до побуне у
Руском парламенту. Прво, ми се морамо потрудити да раздвојимо све
Словенске народе, којих има 300 милиона, (пола њих је Руса), на мале
земље које ће самим тим постати ослабљене. Овде ћемо применити нашу
стару методу: завади па владај!!! "Покушаћемо посвађати Словенске земље
међу собом, и увући њих у међусобне ратове са јединим циљем - међусобногуништавања.
Украјинци ће мислити да се борбе против експанзије Русије, бориће се за
своју самосталност и независност мислећи да тако добијају слободу, али у
исто време како буду добијали слободу упадаће у наше канџе. Исто це
мислити и Руси, који ће се наводно борити за своје интересе и враћање по
њима незаконито одузете земље и тако даље.
Све што будемо радили,радићемо под маском борбе за суверенитет,
самосталност и националне идеале. Једино је тајна у томе што ми нећемо
дати никоме од њих нити самосталност, нити самоопредељење а поготову
неће бити ни помене о неговању националних традиција! У оваквом рату
словенска стока би само ослабила себе, а у ствари ојачала Нас. Ми смо
главни управљачи овога хаоса, а у ствари стојимо по страни „не
учествујемо у овим обрачунима и не мешамо се у њих. У свест Словена
треба да поставимо стереотип мишљења, које каже да је страшна реч бити
"антисемит". "Реч Јеврејин ће говорити шапатом.
3. Глуп славенски народ не разуме и не може да схвати да су најгори
нацисти управо они који никада нису нигде гласно говори о томе, а све ће
се одвијати под окриљем демократије, почев од председничких избора а у
међувремену начинићемо да реч фашиста буде страсна псовка, нешто најгоре и најувредљивије! И ове речи ће се бојати свако кога ми Фашистом
прогласимо! Ми веома добро знамо да национализам учвршћује нацију и њу
прави јаком. Парола интернационализам ја застарела и у то више нико не
верује, па се мора заменити слоганом „универзалне вредности“.
Ми нећемо дати да се подигне ниједан националистички покрет, а ако се
ипак тако нешто деси то ћемо угушити огњем, и мачем како је то већ
урађено у Грузији Јерменији и Србији. Али зато, ми ћемо потпуно
благостање и процват нашем национализму-Ционизму, прецизније Јеврејском фашизму, који у својој тајности и моћности јавља се као суперфасизам!
Није неосновано то што је на Генералној скупштини УН 1975 године
усвојена резолуција по којој је Ционизам проглашен као највећи облик
расизма и расне дискриминације. Али наша моћ је у међувремену толико
достигла више нивое тако да је 1992 године та резолуција укинута. Овај
међународни орган је плански постао наше оружје власти над светом.

4. Великој популацији Словена ми ћемо одузети националну елиту која
одређује развој и напредак земље и на крају заокренути ток историје. У
наредних 5 година ми ћемо затворити пола њихових факултета, сарађиваћемо
са Јерменима, Чеченима, Циганима и осталим маргиналним народима, У
владе тих истих словенских земаља трудићемо се да убацимо што више наших људи-Јевреја. У медијима такође потрудићемо се да буде што више наших кадрова, биће спроведена хуманизација образовања, резултат чега ће бити да се на тај начин делује на људски ум тј, леву и десну страну хемисфере људског мозга, а та хуманизација подразумева проучавање језика и књижевности, физике и математике. Историја не постоји - временом ће се наметнути као истина да је јеврејски народ по Божјем признању изабран за Владар Света.У Словенским земљама нећемо дозволити развој науке, научно језгро биће од наших људи, а Словени ће бити робови. Младим људима даћемо секс, дрогу, роцк, насиље, алкохол, и они ће уништавати сами себе, адитивима утицаћемо на плодност и полако Словени ће нестати сами од себе без капи проливене крви. Хитлер је био глупи дечак деловао је директно и отворено, а ми делујемо паметно – не остављамо трагове. Смањење рађања код Руса смањује нацију за 2-3 милиона годишње, без икаквих напора. Немаратова, нема агресије, мирно, неплодност код људи - нема људи, нема гробова, нема лешева… Нису ни рођени… Осим тога треба засејати страх међу људе, јер страхом ћемо и владати. Страх за живот, за радно место, за будуцност… стално страх… он паралише све људске активности.
5. Ови задаци биће остваривани у неколико нивоа, 85% земље под Арктичким океаном (јавност још није свесна тога) је у нашим рукама. Захваљујући договорима који су потписани од стране Горбачова и Јељцина који ништа
људима нису објаснили шта се тиме у ствари потписује. На југу Русије
живи 1.500 000 Јермена, ту ће се прогласити Јерменска република, затим
ћемо протерати Козаке, направићемо од Јерменије Хазарију - Израел.
Остаје нам још да се обрачунамо са Православним свештенством, где ћемо уњихове редове убацити наше људе који по нашој вери могу служити ритуаледругих религија, а чувајући јеврејску у себи. Остале ћемо купити, а
које не можемо да купимо, њих неће ни бити… лепо… без трагова… Висе у Русији нема организованих структура, тако да је манипулација олакшана.
6. Под видом демократских промена даћемо словенској стоци монархију, сваком народу Марионету председника.
7. Новац… новац… он је снага он је моћ. Код кога је новац код њега је
оружје најмодерније и плаћена војска. Новац влада медијима, купује
потребне људе, ликвидира непокорне, бомбардује оне који пружају
отпор…Ирачане, Србе, а у перспективи Русе. Вашег новца ви немате, власти немате, тога код вас нема и неће га ни бити, нећемо дати. Ми вас мрзимо безгранично, ова мржња даје нам снагу смејати вам се у лице, а наводно бринути о вама и вашој деци и унуцима којих у ствари неће ни бити. Вама је крај. И док ви не схватити ову просту истину и пружате отпор до тада ћемо вас тући и висе него што треба.
Ако будете послушни остаће вас 60 милиона, у супротном 40 милиона. Што ћемо да урадимо?
1. Ликвидација саме моћне и независне империје која заузима једну шестина земаљске кугле - Русија.
2. Завладаћемо њеним богатством које чини 70% свих светских сировина и 80% отворених светских залиха нафте и гаса.
На планети иде промена климе. Пустиња креће на север брзином 10
километара годишње. Без воде остаје 25 километара земљишта годишње, за 20-30 година треба мислити о пресељавању великог броја народа и таман до тада ће на југу Русије и Украјине бити лепа суптропска клима. А центар
Русије и север Украјине имаће климу садашњег Кавказа. Ако погледамо у
назад - историјски, то је наша земља, Хазарија - Израел, коју је
освојила Кијевска Русија у 10 веку. Стога су овде Словени привремени
гости И подлежу исељавању далеко на север иза Москве и тамо ће бити мали резерват за њих као за Индијанце у Америци.

Мјанмар, или званично Република Савез Мјанмара (бурм. Myanma.svg), раније позната као Бурма, је држава у југоисточној Азији [2], на обалама Бенгалског залива и Андаманског мора. Површина Мјанмара је 676.578 km². По површини је 40. држава у свету, а 11. у Азији. Граничи на западу с Бангладешом, на северозападу с Индијом, на североистоку с Кином, на истоку с Лаосом а на југоистоку с Тајландом. Према процени из 2010. Мјанмар је имао 56 милиона становника. Од 2005. главни град је Нејпјидо. Највећи град и доскорашња престоница је Рангун.
Мјанмар је од 1531. до 1885. био средиште независне краљевине која је свој врхунац доживела средином 18. века када је под мјанмарском влашћу био велики део суседног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије. Од независности 1948. Бурма је, упркос привредном опоравку, показивала знакове политичке нестабилности која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поново 1962. када је војска извршила државни удар предвођена генералом Не Вином. Након његовог повлачења 1988. власт је преузела група њему блиских војника на челу с генералом Сау Маунгом која је испрва наставила реформе започете пред крај Виновог раздобља али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање владе након избора на којима је победила странка предвођена Аун Сан Су Ћи, кћерком оца мјанмарске независности Аун Сана.

http://www.vaseljenska.com/politika/crvena-banda-krao-po-jugu-srbije-a-sad-se-vadi-na-vucica/#comment-357692

http://www.tvbest.rs/files/article/svet/13/suhoj.jpg

http://011vodic.com/politika/wp-content/uploads/2015/02/11006446_596346743834127_8156092681807500920_n-1.jpg

Dali je mozda popustio i dolar kao "sprajc" predmetnog eUra...?
..................................................................................................
Dakle, šta se dogodilo sa međunarodnom i ruskom ekonomijom dok je Putin bio "odsutan“ sa TV ekrana?
Kina je najavila stvaranje svoje alternative međubankarskog platnog sistema SWIFT za kraj 2015. godine.
Decembar 2015. godine će podići ekonomski rat koji SAD vode protiv ostatka sveta na sasvim novi nivo.
Putin je uputio ministarstvo finansija i Centralnu banku da razviju plan finansiranja izgradnje nuklearnih elektrana na Krimu. Kako je to rekao ruski ministar energetike, Aleksandar Novak: "Centralna banka nam pomaže da izvršimo finansijsku transakciju radi omogućavanja likvidnosti banke poverioca… Centralnoj banci i ministarstvu finansija je poslat zahtev da se razvije i prezentuje finansijski plan… zavisno od isplate kamate na kredite, to iznosi oko 80 milijardi rubalja“. Prema Ustavu Rusije, Putin nema pravo da izdaje uputstva Centralnoj banci. Ruska Centralna banka je nezavisna, ili je tako bar bilo do sada. Ukoliko se predsednikovo naređenje usliši, tj. ako Centralna banka počne da finansira ekonomski razvoj Rusije, bićemo svedoci jedne tihe revolucije. Takođe, stambeni i poljoprivredni krediti će biti subvencionisani – to je veliki uspeh.
Nakon odobrenja vlasti, Centralna banka Kazahstana je najavila plan po kojem će se izvršiti dedolarizacija ekonomije do kraja 2016. godine.Glavni cilj je ukinuti makroekonomsku nestabilnost, koju je stvorila valuta SAD. Nazarbajev je političar sa velikom intuicijom i ozbiljnim kontaktima u Pekingu i Moskvi. Konačno odobrenje politike dedolarizacije je jasan signal o položaju Kazahstana u kontekstu nadolazeće akutne faze ekonomskog sukobljavanja.
Predsednik Putin je 10. marta zamolio Centralnu banku Ruske federacije i vladu da odrede izvodljivost stvaranja monetarne unije EEU (Evroazijske ekonomske unije). Smatra se da bi nova valuta EEU – altin (ili evraz) mogla da se pojavi 2016. godine.
Goldman Sachs, jedna od najvećih američkih banaka, koja iz senke kontroliše Federalne rezerve i globalnu elitu, predviđa da treba kupovati ruske obveznice. Da, da, obveznice iste one države čiju ekonomiju Obama uporno pokušava da uništi.
Velika Britanija je izrazila želju da se pridruži kapitalu Azijske banke za ulaganje u infrastrukturu – međunarodne finansijske institucije koju je Kina osnovala kao alternativu Međunarodne banke, koju kontrolišu SAD. London je upravo izdao Vašington pred celim svetom. Malo je reći da se Vašington razbesneo.
Dakle, nije teško pogoditi čime je Putin bio zauzet. On je pripitomio Centralnu banku, održao međunarodne kontakte i učinio sve da Rusija ostane na vrhu kada se globalni ekonomski konflikt okonča.
Za sada sve teče po planu. Dokazi da je ruska ekonomija odolela svim pritiscima leži i u činjenici da je rast rublje opovrgao predviđanja većine zapadnih analitičara koji nisu uzeli u obzir glavni faktor jačanja ruske valute – primirje u Ukrajini, piše Blumberg.

Rublja demantovala sve negativne prognoze. 8-) 8-) 8-)

"Za prva tri meseca 2015. godine ruska valuta je po svim pokazateljima prešla iz kategorije najgorih u najbolje u svetu, negirajući čak i najtačnije analitičare u svojim predviđanjima", piše Blumberg.
Još jedan pokazatelj jačanja ruske ekonomije je izjava američkog milijardera Džima Rodžersa, jednog od osnivača kompanije "Kvantum fund", koji smatra da su investicije u dolare i evre - kratkovide, te da treba investirati u rublje i rusko finansijsko tržište.
"Rusija je za mene jedno od najprivlačnijih tržišta kada je reč o investicijama", naveo je Rodžers na konferenciji u Moskvi pred klijentima financijske grupe "BKS".

On ističe da je prvi put došao u Rusiju 1966. i da je bio veliki pesimista, ali je 2012. promenio mišljenje.Za to vreme, smatra američki milijarder, mnogo toga se promenilo - došlo je do promene u Kremlju i izmenjen je prilaz stvarima.
"Danas je ruska berza u padu, što je vrlo dobra vest za mene. Kada kupujete dok je berza u padu - onda imate velike mogućnosti za rast. To može trajati i do pet godina, ali kriza će sigurno proći i vi ćete biti na dobitku", navodi Rodžers.