KRENIMO U AKCIJU

Jedna drugarica je govorila....

Počalji lune Danas u 1:00 pm
Levicar nemoze da bude milioner, nemoze da bude bogatas, to moze radnik, sirotinja..gladni...a drugom prilikom direktno...*vraticemo se i jebacemo vam majku*,....levicarka, obrazovana zena , lepa zena....smemo li da tu njeni javno iskazanu hrabrost zanemarimo kao sinje ikukavice...i da *ideoloskom igrom, kukavicki* iznadjemo razlog...* da se nevratimo*...i *ispunimo njeno obecanje*...bila je to drugarica, progonjena na radnom mestu, u sudu, bila je to sestra takodje progonjene direktorke prve gimnazije...bila je to nasa sugradjanka koja se isprsila u sudu ispred nasrtaja organizovanog kriminala...sama.

Reportaže
Priče iz Niš(tavil)a
Broj 75 | Piše: Nataša Jovanović • 06. avgust 2009

U ovom gradu nema priče. U ovom gradu nema grada. Onda nastupa trenutak kada se morate zapitati da li ova zaboravljena varošica postoji na karti, ili je, opustošena tranzicijom, ošamarena bedom i beznađem, palanka sa izbezumljenim radnicima i romociklima koji brišu glavnim putem po letnjoj zapari samo fikcija.
PORED VLASNIČKIH NA TRANZICIONOM MILJEU OVOG GRADA PONIŠTENA SU SVA RADNIČKA I LJUDSKA PRAVA.
Keltski Navissos, rimski Naissus, vizantijski Nysos, slovenski Nis, nemački Nissa, uvek varirano ime po reci Nišavi koja teče kroz ovaj grad. Nekadašnja kapija između Istoka i Zapada, ratna prestonica Srbije pred početak Prvog svetskog rata, grad i inspiracija Stevana Sremca, Niš danas je ništa od svega nabrojanog. Nedugo pošto kročite u njega shvatite da nešto ne štima. Taj osećaj, kako vreme prolazi, počinje da vas obuzima. Ono što ste očekivali odavno ne postoji. Ono što bi bilo primerenije pročitati u satiri, tamo se samo nameće na ulici. Tamo je satira život, život satira.
KAZANDŽIJSKOM ULICOM Krećemo od kazandžijske ulice, nekada prepoznatljivog pečata autentičnog Niša iz doba kada su čorbadžije i kujundžije činile socijalni milje, ćifte iz malih dućana nudile ručno pravljenu robu, te kada je istočnjački duh prožimao misao i način života njenih građana. Pod zaštitom države, ova ulica danas podseća na jeftinu varijantu restorana budvanske rivijere. Čak je i stara kaldrma zamenjena novom, nadsrešnice dorađene, poluprazne bašte načičkane udobnim stolicama sa izbledelim natpisima koka-kole. Grnčarske, kazandžijske, kujundžijske i druge zanatske radnje, jedina veza prošlog i sadašnjeg, ovde više ne postoje. Kaže jedan stariji Nišlija “ sve gi je vetar odno. Bilo kralja, bilo maršala, ali nikad ne bilo brže umiranje grada”.
Na mesto starih zanatskih dućana otvorene su banke, menjačnice i poker aparati. Ali vratimo se na kazandžijsku ulicu. U pokušaju da opipamo impuls grada, te da u Beograd ponesemo bar isečak nišlijske realnosti obraćamo se gazdi jednog od lokala za pomoć. Zainteresovano stupa sa nama u razgovor. Ima on pravu, što kažu, nišlijsku priču. Njemu su, veli, isključili struju. Na malom uzorku najbolja analiza stanja u gradu – zainteresujemo se i mi. Dok nam naš sagovornik priča o nemaru države prema vlasnicima lokala u najstarijoj ulici grada, te o birokratiji i administraciji kakve u svetu nema, (ograđujući se da je izbor na nama da li ćemo objaviti ili ne, ali…) gušeći našu pažnju suvim informacijama, dešava se da naš pogled zapne za sijalicu- lokal svetli-, ventilator- besprekorno radi. Na pitanje da li možda nije platio struju, vlasnik lokala u najstarijoj ulicu odgovara odsečno: ne i nastavlja…. Biće to prva od nelogičnosti na koje ćemo se tokom jednodevnog boravka u ovom gradu, saplitati.
PONIŠTENI Niš je grad u kome se najveći broj privatizacija pokazao neuspešnim, a egzistencija na ovom južno- tužnom koloseku alarmantna i zastrašujuća.
Prema podacima Agencije za privatizaciju u ovom gradu 88 odsto preduzeća je promenilo vlasničku strukturu od čega je ostvaren prihod od 468 miliona evra. Zbog nepoštovanja obaveza ugovor je raskinut sa 11 novih vlasnika, a prodaju očekuju radnici iz još 14 preostalih firmi. Iako Niš dobija čvrsta uverenja od nadležnih republičkih organa da je sedište jugoistoične Srbije i da postoji zainteresovanost za njegov stabilan i brži razvoj, kako je nedavno slikovito objasnio predsednik Samostalnog sindikata ovog grada, građanima, a posebno radnicima koji plate ne primaju više od godinu dana, čini se da je „Niš zaboravljeni grad na Koridoru 10“.
Procenat nezaposlenih rapidno se povećava, tako da čini ubedljivu većinu. Plate, pak, onima koji su imali sreće da se “udome” u privatnoj strukturi kapitala kreću se od 10 do 16 hiljada dinara. Štrajkovi radnika privatizovanih preduzeća tinjaju. Posle Građevinara koji je proveo u štrajku tri meseca, fabrika tekstila Niteks na periferiji grada ne može se pohvaliti da je iz radikalnog ( ili onog “tihog”) uopšte izlazila. Odlazimo do Niteksa. Slika koju ćemo tamo zateći, govori dublje od pukog primera posledica tranzicione crne lakrdije. Ispred kapije nekadašnjeg giganta iz vremena renesanse srpskog poslovanja, firme koja je u dvorištu imala bazen sa labudovima i obdanište za decu zaposlenih, na temperaturi od 40 stepeni zbijeni jedni uz druge, nakostrešeni – radnici. Bat koraka, nasta komešanje, zavijoriše crne marame, poleteše ljudi ka nama – živi zid.
“Dolazi vamo. Koj te poslo?! Kakve bre novine!”, nadvikuju se štrajkači, unose u lice postarije žene, ispoštene, namučene. Treba napisati “Odbranu Nicoviću”, pomislih. Ili to samo progovara politika gladnih stomaka?
Više u 75. broju magazina “Pečat”
1 komentar »

1. draga dana 17. septembar 2009 u 20:10:
tek je počelo
2. Lune dana 20. septembar 2009 u 14:49: Vaš komentar čeka na moderaciju od strane administratora.
To je realnost, realisticnost kako vole da kazu, nije samo Nis u pitnju, a hleba traze mnogi..i *oni* prognani iz RSK, u Zemunu i u Indjiji..znam po jedan slucaj..*vi ste dosli ovde da nam uzimate hleb*..radnik na radnika, srbin na srbina…pomislio bi covek da je sve u redu, tece med i mleko a *visak radne snage* iz Hrvatske..*rezervna armija rada*..otima nekom hleb u Srbiji…*obara nadnice*..RTB .Bor..* posla nema, mozete da pravite nogare za stolice*…slagao ih je, niko nije narucio nogare, rudari Bora bi isporucili i nogare da su naruceni umesto bakra. Igranka bez prestanka sa ljudskim sudbinama …
3. Lune dana 21. septembar 2009 u 12:13: Vaš komentar čeka na moderaciju od strane administratora.
Pocela je, nekada sudija Arezina…*
Levicar nemoze da bude milioner, nemoze da bude bogatas, to moze radnik, sirotinja..gladni…a drugom prilikom direktno…*vraticemo se i jebacemo vam majku*,….levicarka, obrazovana zena , lepa zena….smemo li da tu njeni javno iskazanu hrabrost zanemarimo kao sinje ikukavice…i da *ideoloskom igrom, kukavicki* iznadjemo razlog…* da se nevratimo*…i *ispunimo njeno obecanje*…bila je to drugarica, progonjena na radnom mestu, u sudu, bila je to sestra takodje progonjene direktorke prve gimnazije…bila je to nasa sugradjanka koja se isprsila u sudu ispred nasrtaja organizovanog kriminala…sama….*

rodjen je srpski politicar i pisac Svetozar Markovic. Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalisticke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu.

nemate sazaljenja prema njegovoj trenutnoj poziciji?
- Zasto? Pa on je prodao Milosevica da bi izbegao Hag, a, kao sto vidite, pravda je dostizna, jer izdaja ima svoju cenu! Taj covek je oduvek u politici bio „cistac". Secate se da je u svoje vreme „pocistio" profesore beogradskog Filozofskog fakulteta, medju njima i jednog autenticnog levicara kakav je profesor Mihajlo Markovic, a posle toga ga eliminisao i iz SPS, sto se moze smatrati prekretnicom koja ce dovesti do kraha levice.

Radnici čeličane „Jianlong Steel Holding Company“ pretukli su na smrt generalnog direktora te firme Chena Guojuna kada su saznali da je prošle godine primio plaću od oko tri miliona juana (300.000 eura), dok umirovljeni radnici primaju oko 200 juana mjesečno. Oko 30.000 ogorčenih radnika kineskih čeličana sukobilo se u pokrajini Jilin sa policijom, prosvjedujući zbog ugovora prema kojem će „Jianlong Steel Holding Company“ kupiti veći dio državne kompanije „Tonghua Iron“, a u prosvjedima je povrijeđeno najmanje 100 ljudi, priopćila je jedna kineska organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Prema izvještajima, tijekom prosvjeda je blokiran autoput, a uništena su najmanje tri policijska vozila. Velike razlike u plaćama i visoka stopa nezaposlenosti razlog su za sve veće socijalno nezadovoljstvo u Kini. Sve veće suprotnosti između kineske partijsko-državne birokracije i kapitalista s jedne strane, i radničke klase s druge, već godinama se odražavaju u veoma masovnim i snažnim manifestacijama klasne borbe, koje je nemoguće sakriti mjerama policijske represije ili ulaganjem u prestižne spektakle, poput Olimpijskih igara. Mogućnost pojave organiziranijih oblika klasne borbe u Kini, naročito u kontekstu skorijih iskustava oružane borbe revolucionarnih organizacija u Nepalu i Indiji, predstavlja perspektivu ogromnog jačanja velikog svetskog žarišta suprotstavljanja kapitalizmu.

Crvena inicijativa

*
*
* Odgovoriti sa citatom
* Izmeni/Izbriši poruku
* Obriši ovu poruku
*
*

Pise Mihajlo Markovic...deo (pecat magazin)

Počalji Milan taj Sub Sep 19, 2009 6:38 pm
*PRVI POKUSAJ TRANZICIJE...*Do 1965.godine Srbija se u sastavu Jugoslavije veoma uspesno razvijala. Jugoslavija je u periodu (1953-1965) imala jednu od najvisih stopa razvoja u svetu (drugu posle japana). Kada je taj rast poceo da se vraca u normalne okvire i, umesto dvocifrene stope, zabeleeno samo 8%, Tito i rukovodstvo KPJ, pod uticajem svojih zapadnih prijatelja i pod pritiskom rukovodilaca severo-zapadnih republika, krenuo je 1965. u privrednu reformu, koja je, pod vidom borbe za *konvertibilni dinar* i za afirmaciju trzisne privrede, bila u stvari prvi pokusaj tranzicije socijalizma iz socijalizma u kapitalizam u Istocnoj Evropi. Zbog slabih pocetnih rezultata (milion nezaposlenih, (SRBIJA SAMA IMA TOLIKO DANAS).stopa inflacije od 30%, stagnacija proizvodnje), ali dobrim delom i zbog studentske pobune 1968.godne, od privredne reforme se ubrzo odustalo....*

Kako vidimo profesor je pomenuo izmedju ostalih problema 1968 godinu i studentske nemire, a znamo da je jedan od glavnih aktera bio *revidirac* Dragoljub Micunovic osnivac *CRVENOG UNIVERZITETA*, pa nekako ispada da je on spasao komunizam od kapitalizma i zaustavio tranziciju u Srbiji..(SFRJ). Kasnije je odlucio da ponovo bude *revidirac* ovoga puta bez apsane...pa je *ukrao ideju* *omrazenom* Josipu Brozu i krenuo u Europu...sa efektom da Srbija ima 1.000.000 nezaposlenih...uspeo je da prevazidje Broza cela Jugoslavija je imala toliko. Da se istorija poigrala, i da je Micunovic krenuo u evropu na celu Jugoslavije imao bi 30.000.000 nezaposlenih, morao bi hitno da ide u Balkansku federaciju, nedostajali bi mu nezaposleni..oko 8.000.000 bi bio u minusu

Dok je stanovnistvo gladovalo...neko se baskario *srednja ekonomija*..?

Počalji baco Danas u 12:46 pm
SPC oduzeto najviše
Posleratnom agrarnom reformom najviše je pogođena Srpska pravoslavna
crkva. Zbirni podaci kažu da je SPC ukupno oduzeto oko 70 hiljada
hektara plodne zemlje i šuma i ravno 1181 zgrada. Samo 27 manastira sa
područja Žičke eparhije "potražuje" od države 4.793 hektara zemlje, 12
stanova i veliki ribnjak. Narodna skupština Republike Srbije
jednoglasno je 1992. godine izglasala Zakon o vraćanju crkvene
imovine, ali ga je stopirao tadašnji predsednik Republike Slobodan
Milošević.

Zavrsetak Drugog svetskog rata zatekao je nekoliko desetina hiljada
seljaka, bezemljasa.., nakon agrarne reforme tih nekoliko desetina
hiljada robova je zbrinuto, nisu morali vise da kuluce i rade za tudji
interes...i da cekaju da umru, pa posle uzivaju u *carstvu nebeskom*
dok vlastela i crkva uzivaju u carstvu ovozemaljskom. Crkvi bi trebalo
da bude milo i drago, toplo oko srca saznanje da je nekoliko desetina
hiljada njenih vernika zbrinuto a ne da uporno rovari, sam naslov kaze
*SPC oduzeto najvise*...pa od koga drugog..? kad je uz monarhiju sve
prigrabila. Nema jovo nanovo.... affraid

Danas je nasa drzava suocena sa opasnim pretnjama. NOB se spominje kao izdajnicki pokret a velicaju se zlocinci, kvislinzi i ratni profiteri. Zato i otvaram ovu temu. Neka svako da svoje misljenje, neka postavlja slike i filmove u cast nasih oceva i dedova koji su se borili za oslobodjenje i procvat Jugoslavije!!!!!!!!!

https://www.youtube.com/watch?v=yBLaB9YNYl8

https://www.youtube.com/watch?v=ORcTcGuux48

https://www.youtube.com/watch?v=n_iWeK3DTZA

https://www.youtube.com/watch?v=RDVvizY6 ... re=related

razmisljanja pa i organizovanja...sve se desava *na lokalu*..*sitnije cile sitnije*...to je valjda naj bitnije. Da su se odluke, vazne odluke donosile *na lokalu* mi danas nebi ni znali za nekog Staljina, Broza, Mao ce Dunga, Ho Si Mina..kastra...ocigledno je da *lokal*, svaki lokal nije kadar da iznedri likove poput pomenutih i da se ti resursi ako ih ima moraju koristiti posredstvom zajednickog Centralnog komiteta Komunista u Srbiji. Teorija i ideja su svakako bitne, ali u politickoj borbi, u izbornoj borbi vazno je imati i *ime*..uglednu licnost, dokazanog borca i redova pre svega sindikata, kome ce komunisti dati podrsku.

Dokle tako Milose Garicu.... ???
Postod lune » 09 Nov 2009 18:53
Vuk Draskovic * I danas sam medju najugrozenijim ljudima u Srbiji, porucuju mi da ce dovrsiti nedovrseno, Rade Markovic me iz zatvora pita..Dokle tako, Vuce..* Stvrano Milose Garicu *podguzni reervni srbine* dokle tako.... ?

* 28. 11. 2009.

ЗАШТО НАМ ЛОШЕ ИДЕ???

Међу многобројним проблемима које комунистички покрет у Србији има, а то су пре свега расцепканост на много маргиналних партијица и нарцисоидности њихових лидерчића, највећи проблем представљају оне �комунистичке� партије чији челни људи својим могућностима нису достојни вођења партија комунистичке оријентације. Њихови капацитети једноставно не одговарају позицијама на којима се налазе. Улазећи на сајтове неких комунистичких партија, примећује се елементарна неписменост. Бесмислене реченице, фразеологија извучена из контекста, зачињена неким новим назови �правописом� изазива подсмех. Ако је такво вођство, какво ли је тек чланство? Јавни наступи таквих личности служе само за увесељавање народа и за подсмех самој идеји комунизма. Ако је неко посвађан са елементарном логиком, посвађан са граматиком, елементарно непристојан, неко ко има проблема да изрази сопствене мисли, онда таква особа представља само сметњу ширењу идеја комунизма. Не могу људи без школе ширити идеје које у суштини не разумеју. Једна од основних идеја комунизма је перманентно образовање да би се човек у сазнајном погледу изграђивао као свесно биће. Ако неко ништа није прочитао у животу јер му проблем представља 30 слова српског језика, онда ни не чуди што су те � вође� од комунистичких идеја далеко хиљадама светлосних година.

Осећај срамоте када читам и гледам неписмене људе на сајтовима који се представљају као комунисти, ничим се не може описати. Зар нико из њихових партија не може да им редигује текстове? Зар ти чланови знају још мање од својих вођа када не примећују како ти текстови са граматичке и логичке стране изгледају? Лично, жао ми је што се такви типови не налазе са друге стране политичког блока, па да им се слатко смејем. Овако, када људи читају такве текстове, све нас трпају у исти кош. Такви људи само одвраћају потенцијалне чланове од нас. Од таквих �вођа� никада нећете чути да цитирају било кога од класика марксизма или да интерпретирају њихове мисли. Са њима не можете да причате о томе, јер никада ништа нису прочитали од те литературе. Њихове идеје се своде обично на папагајску фразеологију и на оно �како мали Перица замишља комуниизам�. Оно што такви желе је само лична промоција и могућност да се дочепају неке материјалне користи. Идеје комунизма су секундарне за њих, а материјелно је примарно. Углавном, то су људи који од комунистичке идеје и социјалистичке праксе познају само титоизам или стаљинизам, остајући заробљеници једног прошлог простора и времена. Не спорећи ником право да заступа ставове који нису издржали пробу времена, желим само да укажем да са таквим људима НЕ МОЖЕМО ДАЛЕКО СТИЋИ.

Ако ми сами нисмо у стању да сагледамо прошлост онаквом каква је она стварно била, а покушајем да је идеализујемо, бојим се да ћемо проћи као диносауруси. Бар оно што је остало од људи којима је комунистичка идеја на срцу, очекујем да нам се придруже и да уз критичку анализу грешака које смо начинили, понудимо алтернативу режиму који нас дефинитивно води у пропаст. Не заборавимо да су социјализам, а потом комунизам егзистенцијална нужност човечанства. *

Pismenost je potrebna svakom, ali nije *garancija* kvaliteta, zar ceo *burzoaski estabilisment* koji lomi i trosi nije srbiju pismen, visoko obrazovan. Naravno, steta je sto se pismeni ne obrate svojim prilozima i anbalizama bliske proslosti. Licno ne zameram *nepismenima* sto u odsustvu pismenih pokusavaju nesto da urade...jer *koga svrbi taj se cese*...i pokusava da odagna svrab. Pozeljno je da KP budu pod jednim krovom, pod jednim proglasom....monolitna organizacija jedinstvenog stava po pitanju dobrobiti za drustvo, drzavu i pojedinca.

* Dok neki rukovodioci, medju kojima ima i dobitnika Nobelove nagrade,
izvoze marince, bacaju bombe na unistene zemlje i pljackaju njihove
prirodne i ljudske resurse, Fidel Kastro je dao doprinos svetu mira
saljuci na hiljade lekara, nastavnika, prosvetitelja, umetnika i
sportista u misije u stotinak siromasnih zemalja*

Vasu podrsku skupljanju potpisa za Kastrovu kandidaturu za Nobela
prosledite na fidelnobeldelapaz@gmail.com

--
Milan

* No odmah nakon toga povjesničar optužuje Tita za "komunistička nedjela i Goli otok",tvrdeći da je Broz bio jedan od onih koji je sa suradnicima koncipirao logor na Golom otoku.Ta tvrdnja je povijesna neistina. Goli otok koncipirao je Edvard Kardelj,a pomogli su mu kipar Augustinčić koji je koristio kamen s tog otoka za svoje skulpture i njegov prijatelj Ivan Krajačić-Stevo. Kad je koncem 1949. godine,Tito do sada nedokazanim putem,dobio pismo od jednog logoraša,a imao je nadimak "Čovjek bez domovine",poslao je akademika Ćosića i grupu svojih suradnika da vide što se događa na tom kako je sam napisao "Otoku sramote". Čudno da je engleskom povjesničaru izbjegla činjenica kad je već napisao "Titovu biografiju"da Tito baš zbog Golog otoka nije dobio Nobelovu nagradu za mir iako je više od stotinu državnika svijeta to pismeno zatražilo. Tito zbog svoje komunističke principijelnosti nije htio da bi dobio tu nagradu ni na zahtjev norveškog kralja osuditi Kardelja i suradnike za nedjela na Golom otoku. Drugi bi to sigurno učinili.
*

Titovi "portretisti" u potrazi za "istinom"
Ned, 28/03/2010 - 18:42 — Feniks

Pomalo isprovociran potragama za "istinom" boraca protiv antifašizma inspiriranih Vrdoljakovim filmskim uratkom o Titu, prisjetih se što sam na mojem blogu napisao prije nešto manje od dvije godine povodom HRT najave "hodočašća" na Bleiburg.

"Ovako je HRT najavila današnje "hodočašće" na najveće ustaško svetište i stekla pravo na promjenu imena u laskavu NDHRT:

"Pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora obilježava se spomendan bleiburških žrtava i žrtava Križnoga puta u Bleiburgu u povodu 63. godišnjice bleiburške tragedije.
Na groblju u Dobravi kod Maribora položeni su vijenci kod spomenika i grobnice žrtava. Molitvu vodi hvarski biskup msgr. Slobodan Štambuk, a nakon toga slijedi procesija na Bleiburškom polju.
Na današnji dan 1945. na Bleiburškom polju u Austriji počela je jedna od najvećih tragedija u povijesti hrvatskoga naroda. Na tom polju počeo je Križni put hrvatskih vojnika, koji su položili oružje, te hrvatskih civila - žena, djece i staraca - koji su se povlačili sa svojom vojskom pred partizanskom komunističkom vojskom i pred očekivanim i narodu već poznatim partizanskim nasiljem.
Hrvatski vojnici i narod povlačili su se prema zapadnim saveznicima, očekujući od njih zaštitu u skladu s međunarodnim pravnim normama. Međutim, očekivana je zaštita izostala i hrvatske vojnike i civile predali su zapadni saveznici (točnije engleska vojska) na milost i nemilost partizanskoj vojci. Slijedio je pokolj hrvatskih vojnika i civila na Križnom putu kroz Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju sve do Makedonije. Samo u Sloveniji utvrđeni su deseci grobišta naših vojnika i civila, a točan broj još nije utvrđen."

Ako je ovo točno, onda odmah treba pristupiti promjeni Ustava RH i u izvorišnim osnovama navesti da je RH, koja mijenja ime u NDH, pravna sljednica tzv. NDH.

Koja se to tragedija dogodila na Bleiburškom polju?

Konačno su razoružani ostaci odmetnutih kvislinških vojski i to 7 dana nakon završetka 2. Svjetskog rata.
I to je tragedija?
Za koga?
Za hrvatski narod sigurno ne, jer kvislinzi i kolaboracionisti, kao sluge okupatora, su ono najgore što neki narod može dati. Dakle toga dana 1945. na Bleiburškom polju nema nikakvih hrvatskih vojnika, već samo ostaci odmetnutih kvislinških vojski. To što su neki od njih po nacionalnosti Hrvati ne mijenja maligni karakter odmetnute zločinačke bulumente.
I koji je to hrvatsaki narod pratio tu, kako rekosmo ni po čemu hrvatsku vojsku?

Nije li možda "partizanska komunistička vojska" bila vojska hrvatskog naroda?
Nije li se možda ta vojska borila protiv okupatora?
Nije li možda ta vojska udarila pečat antifašizma hrvatskom narodu i državi i time osigurala i narodu i državi pravo na opstanak?
Bez te vojske bila bi restituirana Kraljevina Jugoslavija kao unitarna država, a "Kraljevska vojska u otadžbini" pod zapovjedništvom Draže Mihailovića bila bi legalna OS te države.

Kojim pravom su oni, koji su organizirali logore smrti i provodili rasne zakone, mogli očekivati da ih netko zaštiti, valjda od progona za najmonstruoznije zločine koje su činili od prvog do zadnjeg dana rata?
Nisu oni bježali od zlih partizana, već su pokušali pobjeći od odgovornosti za sva zlodjela koja su počinili.

Domobranski general Tomašević, prema svjedočenju ustaškog pukovnika D. Crljena, upozoravao je 9. svibnja: "Znate li da je Njemačka kapitulirala i da je rat prestao, te da možemo biti proglašeni franktirerima (borcima izvan zakona)". (http://shp.bizhat.com/D.Crljen.html)
Svaki onaj pripadanik OS koji ne položi oružje do roka određenog aktom o kapitulaciji (http://www.ena.lu/act_military_surrender_berlin_1945-02-3797), a to je u konkretnom slučaju bilo do 23:01 sati 08. 05. 1945., već nastavi s oružanim djelovanjem, prevodi se u status odmetnika i na njega se zaštitne odredbe međunarodnog ratnog prava ne primjenjuju. Kvislinzi ni pet dana poslije toga roka nisu položili oružje, pa se 13. 05. kod Prevalje (Poljana) odigrala najveća pojedinačna bitka 2. Svjetskog rata na podrućju Jugoslavije s ogromnim brojem mrtvih (i ti su negdje pokopani), prema tome radi se o odmetnutim kvislinzima, čija "država" je s bezuvjetnom kapitulacijom Njemačke prestala postojati.
Dakle kako su se mogli pozivati na primjenu dokumenata koje sami nisu poštovali?

I konačno neki nikako da shvate da za zemlje Antifašističke koalicije, ratne pobjednike, činom okupacije Kraljevine Jugoslavije, ta država nije prestala postojati. Njih se unutranje ustrojstvio i teritorijalna podjela koju su proveli okupatori radi lakšeg upravljanja uopće nije ticala niti je proizvodila ikakvi pravni učinak. Tzv. NDH za Saveznike uopće nije postojala. A da je tome tako pokazali su i zaključci Teheranske konferencije "velike trojice" a) da poslije rata neće opstati nijedna državna ili paradržavna tvorevina uspostavljena voljom fašista, nacista ili militarista i b) da će poslije rata biti Jugoslavija.

Pobjedom nad fašizmom značila je svladavanje sila mraka, pa se antifašizam danas smatra tečevinom civilizacije.
Svagdje u bijelom svijetu, ali ne i u Hrvatskoj.
Sve ove "komemoracije" i sve ono što se krije pod "zločin je zločin i žrtva je žrtva" su atake na antifašizam, su pokušaji preživjelih ustaša, neoustaša i klerofašista, da kao ratni gubitnici revidiraju povijest, odnosno ishod 2. Svjetskog rata i sude ratnim pobjednicima.

O tome najzornije svjedoče brojne mantije, te one ustaške zastave, uniforme, kape i druga obilježja, koje su dekor svake "komemoracije" na Bleiburškom polju, kod Jazovke i drugdje.

I konačno, zanima li ikoga od tih što nariču istina i što se stvarno dogodilo u svibnju 1945.?
Mislim da ne, oni misle da su danas jači, oni bi se osvećivali za ratni poraz.

U "ratu poslije rata" na području Slovenije poginule su desetine tisuća kvislinga i oni su negdje pokopani. Koliko ih je?
Jesu li oni žrtve?
Nisu!

Brojnim ratnim zarobljenicima sudili su za počinjena zlodjela prijeki vojni sudovi ustrojeni prema UVS-u i osudili ih na smrt, a kazne su izvršene. Koliko ih je?
I oni su negdje pokopani, možda čak s onima poginulim u borbama.
Jesu li oni žrtve?
Nisu!

Ratni pobjednici nisu izdržali, već su pribjegli kažnjavanju zločinaca izvan pravnog sustava, pa i osvećivanju kad i nevini stradaju.
Jesu li stradali nevini žrtve?
Jesu, samo koliko ih je

I ti su negdje pokopani, možda baš s prvima i drugima.
Tko je taj tko bi ih mogao razdvojiti?

Taj svibanj 1945. je i vrijeme u kojem se kolaboracionistima diljem Evrope presuđivalo po "kratkom postupku", u Francxuskoj je desnica tvrdila da je francuski "Maquis" krajem rata, bez suda i suđenja, likvidirao 105.000 kolaboracionista, General de Gaulle spominje brojku od 10.842, dakle deset puta manju. Pritom je dodao: "Ta je brojka bolna, ali je ograničena s obzirom na to koliko su groznih zločina počinili (fašisti) i kakve su njihove posljedice". (Herbert Lotman: L' epuration). U tom izboru velika većina Francuza prihvatila je de Gaullea i napetosti u francuskom društvu su bile bitno smanjene."

http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Protest-povodom-godisnjice-jogurt-revolucije.html#CommentForm

 

Зашто смо остали без „Лоле“ и „Магнохрома“, зашто се 5. октобар уплашио изума Золтана Данија (крај)
..................................................................................................................................................................
* Један од циљева Уједињеног Краљевства у Првом светском рату био је - уништење или максимално смањење Србије. Постоји званични документ о томе!
* Свака Србија већа од «београдског пашалука» је за Енглезе «Велика Србија», па је зато направљена Југославија. Кукавичије јаје српском народу за будући нови геноцид
* Неопходно је комплетно преуређење државе – да она постане стварно држава
* Али, то мора да се уради одмах, јер нове фабрике се могу купити само ако се има новац, али једном изгубљено знање се не може надокнадити кад време одради своје. Како сада ствари стоје, наше нове генерације неће имати ко да научи!
Пише: др Ђорђе БЛАГОЈЕВИЋ, професор Машинског факултета у Београду
НИСАМ геополитичар и не знам довољно о свим тајнама «оних који одлучују», али неке ствари су јасне и лаику.

Једно острво, које у трећем свету називају центром зла, већ неколико векова држи под контролом добар део света. Колонијализам није нестао, само је променио облик.
Сада је ударна песница премештена на други континент, али је „мозак“ остао на том острву зла. А неке земље том центру сметају.
Једне зато што су, једноставно, исувише ојачале па прете да постану локалне силе, друге јер љубоморно чувају своје природне ресурсе и не продају их у бесцење, треће напросто зато што су, као мале а независне, «лош пример» за друге.
Србија има помало од свега овога, али овако слаба, јадна, осиромашена, са окупационом влашћу, заиста не представља никакав проблем великим силама. А англосаксонска агресија на Србију траје, у разним облицима, већ читав век.
Па шта то Србија има тако значајно да би је неупоредиво јачи константно кињили, малтретирали, рушили, уништавали? Искрено - не знам. Не видим то нашу снагу у којој они виде толику опасност. Поготову не у данашњој Србији.
Неки сматрају да је једноставно српски народ означен као «реметилачки фактор», као народ чији се поступци не могу предвидети модерним психо-математичким методама јер често доноси значајне одлуке искључиво на основу емоција. А познато је да се емоције не могу моделирати математичким методама. Како рече покојни Момо Капор: «ми једноставно не можемо да уђемо у њихов компјутер». Ово ми још делује највероватније.
Што год био разлог, англосаксонски атак на Србију траје још од Првог српског устанка. Наполеон је гурнут на Русију да би се осигурао опстанак Османске империје и устанак је пропао.
Србија се ипак коначно ослободила и од тада трају покушаји да се она смањи, по могућству потпуно уништи. Један од циљева Уједињеног Краљевства у Првом светском рату било је уништење или максимално смањење Србије. Постоји званични документ о томе!
Није успело јер је Србија преживела геноцид и Српска војска однела коначну победу. Ако не може силом, употреби лукавост. Свака Србија већа од «београдског пашалука» је за Енглезе «Велика Србија», па је зато направљена Југославија. Кукавичије јаје српском народу за будући нови геноцид.
Британска служба је злоупотребила патриотска осећања народа и организовала пуч од 27. марта. Добили смо Јасеновац, јаме, стратишта у Крагујевцу Краљеву, Земуну... «пријатељске» бомбе наших «савезника» и коначно поново Југославију (кобајаги комунистичку), али уствари опет под контролом једног британског агента.
Један други агент, на платном списку „интелиџент Сервиса“ од раних тридесетих година звао се Анте Павелић...
Међутим, не иде све увек по плановима. Онај кобајаги комунистички ипак је умео да, у оквирима који су му били дозвољени, створи једну проспреритетну и успешну државу. Није та држава живела од страних кредита, као што нас данас лажу.
Живела је захваљујућу успешном пословању у целом трећем свету» и шире од тога. Нема места на Земљи где наши грађевинари нису градили. Нема несврстане државе која није куповала наше оружје, а многе су куповале и нашу технологију. Технологију једне «технолошки заостале земље» Ма хајте молим вас! Али, све је то ипак било под контролом и прст је увек био на окидачу, ако затреба. А Срби су уживали у високом стандарду, безбрижном животу и спавали.
И, одједном се пробудише Срби. Једна реченица је као неколико милиграма иницијалног експлозива изазвала експлозију притајеног незадовољства. Не социјалног, јер га тада још није било, већ неког другог, националног, личног, поносног. Изгледало нам је то тада као да се рађа нека нова Србија, снажна и моћна. Али, прст је већ био на окидачу, само га је требало стиснути.
Активиран је Давно сачињени план разбијања Југославије, сатанизовања српског народа, новог геноцида. План се реализовао, али недовољно успешно. Срби овога пута нису вољно отишли у јаме, бранили су се. Никада им неће бити опроштено што нису пристали на нови, трећи геноцид у 20-ом веку. И колико год били сатанизовани, нису престајали да се бране.
Сви на британском фронту: Тито, Черчил, Павелић
Нехумане санкције су уништиле економију, али Срби су и то преживели. Англосаксонски олош је кренуо у следећу етапу плана – отворену агресију, супротно међународном праву. Скоро три месеца је трајао њихов крвави вампирски пир над 100 пута слабијим непријатељем, али Србија је одолевала. Онда су дошле отворене уцене. Ако не потпишете, неће вас бити, употребићемо све чиме располажемо, ако буде потребно и нуклеарно оружје!
И, Он је схватио да ипак нема ничег пречег од опстанка народа. Српском народу је било доста «победа» у којима су губили значајну масу становништва. Ипак остала је и држава, каква-таква са делом територије окупираном од стране сатанистичке империје, али ипак држава.
Долази следећа фаза, права «уметност» англосаксонске покварености. Ако ни силом не успеш, пређи на подвалу, интриге. Организован је пуч од 5. октобра 2000. и дошла је нова «демократска» власт. Власт чији једини циљ је био да уништи оно што бомбе нису успеле да униште. Економију, банкарство, индустрију, пољопривреду. И, наравно све националне стубове. Војску, Цркву, Академију...
Дошли су неки нови људи, «млади лепи и паметни» (пример њихове младости је Мићуновић, лепоте Чанак, а памети сви до једног). Али један од њих је коначно схватио «да се држава не може градити на издаји» и нешто је зуцнуо, и... одмах је устрељен. Остали су били «паметнији» и држали се задатка.
Држе га се и даље.
И шта нам је чинити? Нема решења на локалном плану, нажалост. Неопходно је комплетно преуређење државе – да она постане стварно држава. Држава која ће бринути о својим грађанима и њиховој будућности. Јер, производња и технологија је неодвојива од других аспеката уређења државе: економије, образовања, васпитања, и на крају крајева моралног стања нације.
Али, то мора да се уради одмах, јер нове фабрике се и могу купити ако се има новац, али једном изгубљено знање се не може надокнадити кад време одради своје.
Како сада ствари стоје, наше нове генерације неће имати ко да научи!

Sneg do pola leđa,
I duva košava,
Eto našeg spasitelja,
Smrznute spašava.

Pogledajte akciju,
Pravog supermena,
Na svim programima,
Udarna je tema.

Bez kape i šala,
Skidam kapu dole,
U pomoć je krenuo,
i teniser Nole.

To je naš Nole,
Legenda je prava,
Reketima sada
Sneg raščišćava.

Babe,deca i trudnice,
A kuda ste pošli?
Ostali ste zavejani,
Šta da nismo došli?

Evo jedne u bundici,
Donosi nam mleka,
Ponela i kucu,
Hej... pa to je Seka.

Topli čaj i keks,
I barena jaja,
Al du*ence golo,
Stigla i Soraja.

U kolima hladno,
Topli čaj baš prija,
Još da du*ence,
Pokaže Stanija.

Ko nikad do sad,
Pričale se priče,
Još da Alibaba,
Donese sendviče.

Dugo u koloni,
Baš mi krče creva
Naručujem Maju
Da dođe i peva.

Al' da bude uverljiva
Ova snežna slika,
Obavezno da povede,
Svoga verenika.

Smetove će pesmom
Da rastera Era,
I raščisti put,
Do helikoptera.

U telo mi ušla zima,
I kosti probija,
Hej...ja sam,Vendi,
Zvana Vujaklija.

Došla bi i Jovana,
Da ovde pomaže,
Ali nema vremena,
Još vibrator traže.

         

Putin katarskom šeiku: 'Razorit ćemo Vam državu i ne mislite kako će zbog toga izbiti treći svjetski rat'

''Ako ćete održati Olimpijske igre u Sočiju, vi ćete od nas dobiti poklon... vi i svi turisti koji na nju dođu." Riječi su to iz već dobro znane video poruke kavkaskih islamista nedavno upućene ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu te ruskoj i svjetskoj javnosti. Ista je odaslana u kontekstu nedavnih bombaških terorističkih akcija u Volgogradu i ruskom djelu Kavkaza, prije svega Dagestanu. Međutim, što se sve događa iza kulisa javne međunarodne politike kada su u pitanju bliskoistočni i srednjoazijski problemi, našoj javnosti ostaje nepoznato, a zbiva se puno toga. Pođimo stoga redom.

Zaštitnik građana Saša Janković poručio je na Tviteru narodnom poslaniku Draganu Šutanovcu i državnom sekretaru za omladinu Nenadu Borovčaninu da će građani Srbije sve "ganjati motkom po ulici" ako se nešto ne promeni u ovoj zemlji, pišu beogradski mediji.                  
Upozorava na bes naroda: Saša Janković
"Vi gospodo ne shvatate da će nas, ako se brzo nešto ne promeni, građani, sve bez razlike, ganjati motkom po ulici", napisao je Janković, a prenosi ''Blic''.
Šutanovac mi je odgovorio da je i on za promene i to suštinske, a sa njima se složio i Borovčanin.