Prijem
Portalli
Traži
Latest images
Registruj se
PristupiJugoslovenski komunsticki forum
+4
Kurbla
Milan
Kit Karson
pol robson
8 posters
Strana 4 od 4
Strana 4 od 4 • 
1, 2, 3, 4
radnicka klasa je 1989..1990 poverovala klasnom neprijatelju
Milan Sub Maj 01, 2010 2:52 pm
i poverila mu svoje *pionirske zakletve*...
*Otrežnjenje
Zablude o radničkoj klasi, na kojima su odrastale čitave generacije, padaju u sve dublju vodu. Teško da će se danas iko od ”proletera” osetiti moćnim i poverovati da je pokretač društvenih promena i okidač razvoja - u šta su verovali godinama, pa i decenijama.
Istrajnost, solidarnost, poštenje... ostali su samo termini u pionirskim zakletvama, a u ”novoj eri” zamenili su ih neki mnogo tužniji izrazi, koje radnici sve više ispisuju po svojim parolama - tajkunizacija, siva ekonomija, korupcija...
- Ogroman je teret danas na radničkoj klasi - kaže i prof. Zoran Stojiljković. - Poslovi su postali sve rizičniji, teže se zadržavaju, više se ugovora potpisuje na određeno vreme, a na takvim je poslovima manji nivo zaštite pa čak i prava. Došlo je teško vreme, i to u situaciji kada solidarnost nikada nije ni bila previše izražena. A sada je sasvim izostala. Ovo je vreme straha i neizvesnosti.
Profesor Stojiljković dodaje da nije začuđujuće što je narod toliko sluđen i što više nikome ne veruje.
- Pa kako i bi kada su sindikalni lideri slabi i nemoćni, kada tajkuni lobiraju političare po hodnicima za svoje interese, kada država otpušta ljude koje je do juče čuvala, kada
se sve rasprodaje budzašto.
Plavi okovratnici tako sve više stežu vrat države. A sami radnici se osećaju kao najamnici.
- Srednji sloj je nestao - zaključuje i Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku. - Čitava jedna ”klasa” se istopila još u devedesetim, ”zahvaljujući” ratovima i tranziciji, koja još nije završena. Zato danas srednju klasu imamo samo u tragovima.
Ministar Ljajić dodaje da je država upravo ”u pokušaju da je ponovo uspostavi jer je ona nosilac svakog demokratskog društva. Ipak, kako i sam kaže, to neće ići ni brzo ni lako.
- Njeno oživljavanje će zavisiti, pre svega, od načina i tempa kojima zemlja izlazi iz krize i samim tim od promena u strukturi naše privrede, koja pati od hroničnog problema niske konkurentnosti i male produktivnosti.
Ministar smatra da su za ljude koje kači njegov portfelj poslednje dve godine najteže.
- Pre svega zato što još nije okončana tranzicija, a ni proces privatizacije. Na sve to imamo i globalnu ekonomsku krizu, koja je dodatno otežala i još više pogoršala poziciju svakog radnika u Srbiji - izričit je Ljajić...*
*Otrežnjenje
Zablude o radničkoj klasi, na kojima su odrastale čitave generacije, padaju u sve dublju vodu. Teško da će se danas iko od ”proletera” osetiti moćnim i poverovati da je pokretač društvenih promena i okidač razvoja - u šta su verovali godinama, pa i decenijama.
Istrajnost, solidarnost, poštenje... ostali su samo termini u pionirskim zakletvama, a u ”novoj eri” zamenili su ih neki mnogo tužniji izrazi, koje radnici sve više ispisuju po svojim parolama - tajkunizacija, siva ekonomija, korupcija...
- Ogroman je teret danas na radničkoj klasi - kaže i prof. Zoran Stojiljković. - Poslovi su postali sve rizičniji, teže se zadržavaju, više se ugovora potpisuje na određeno vreme, a na takvim je poslovima manji nivo zaštite pa čak i prava. Došlo je teško vreme, i to u situaciji kada solidarnost nikada nije ni bila previše izražena. A sada je sasvim izostala. Ovo je vreme straha i neizvesnosti.
Profesor Stojiljković dodaje da nije začuđujuće što je narod toliko sluđen i što više nikome ne veruje.
- Pa kako i bi kada su sindikalni lideri slabi i nemoćni, kada tajkuni lobiraju političare po hodnicima za svoje interese, kada država otpušta ljude koje je do juče čuvala, kada
se sve rasprodaje budzašto.
Plavi okovratnici tako sve više stežu vrat države. A sami radnici se osećaju kao najamnici.
- Srednji sloj je nestao - zaključuje i Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku. - Čitava jedna ”klasa” se istopila još u devedesetim, ”zahvaljujući” ratovima i tranziciji, koja još nije završena. Zato danas srednju klasu imamo samo u tragovima.
Ministar Ljajić dodaje da je država upravo ”u pokušaju da je ponovo uspostavi jer je ona nosilac svakog demokratskog društva. Ipak, kako i sam kaže, to neće ići ni brzo ni lako.
- Njeno oživljavanje će zavisiti, pre svega, od načina i tempa kojima zemlja izlazi iz krize i samim tim od promena u strukturi naše privrede, koja pati od hroničnog problema niske konkurentnosti i male produktivnosti.
Ministar smatra da su za ljude koje kači njegov portfelj poslednje dve godine najteže.
- Pre svega zato što još nije okončana tranzicija, a ni proces privatizacije. Na sve to imamo i globalnu ekonomsku krizu, koja je dodatno otežala i još više pogoršala poziciju svakog radnika u Srbiji - izričit je Ljajić...*
Milan- Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008 -
Milan- Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008 -
Posle foruma, malo odmora i ako dok traje obnova nema odmora
Milan Čet Maj 06, 2010 3:38 pm
Milan- Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008 -
Re: Jugoslovenski komunsticki forum
Milan Čet Maj 06, 2010 10:00 pm
Milan- Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008 -
SLOBODNA JUGOSLAVIJA
Milan Čet Maj 06, 2010 10:22 pm
Radio “Slobodna Jugoslavija”
Timoc Press 30.4.2009. Politika�tampa
180px-mikrofongrundig2.JPG
Bukurešt, Rumunija/Radio Rumunija Internacional/četvrtak 30. april 2009./ - Krajem drugog svetskog rata, zemlje pod okupacijom Sovijetskog Saveza izrazavale su potpuno ideolosko jedinstvo protiv zapadnih kapitalistickih zemalja koje su smatrale svojim neprijateljem. Ipak, ovo jedinstvo bilo je uskoro uzdrmano. 1948. godine, Jugoslavija predvodjena Titom osudila je Staljina zbog pretenzija da je on jedini vodja socijalizma i opredelila se za sopstveni nacin izgradnje socijalizma. Ali sprski istoricar Svetozar Stojanovic pise u svojoj knjizi ,,Propast komunizma i raspad Jugoslavije” da se ne radi o nekom junastvu. Nije Tito raskinuo sa Staljinom, vec je Staljin otpisao Tita. Pristalica sirenja komunisticke revolucije po Balkanu, Tito je zahtevao od Stalijna da podrzi grcke komunisticke gerile, sto bi krsilo sporazum sa Cercilom. Smatrajuci Tita opasnim za stabilnsot komunistickog bloka, Moskva je ga Tita. Jugosloveni koji su bili protiv Tita proglaseni su izdajnicima i pobegli su u Sovijetski savez i susedne zemlje da bi izbegli represiju. Rumunija, na cijem se celu je tada bio George Georgiu Dez, ukljucila se u sovijetsko-jugoslovenski spor na stranu Sovijetskog saveza, pruzajuci utociste jugoslovenskim disidentima koji su bili protiv Tita.
Konflikt Jugoslavije sa Sovijetskim savezom vodjen je i na radio talasima. 1949. godine sediste tajne radio stanice ,,Slobodna Jugoslavija’’ preseljeno je u Bukurest. Za vreme drugog svetskog rata, ,,Slobodna Jugoslavija’’ emitovala je iz Sovijetskog saveza kao radio stanica Kominterna, doprinoseci konsolidaciji Jugoslovenskog partizanskog pokreta. Radio stanica je imala 3 urednistva, naime srpsko-hrvatski, slovenacki i makedonski, a politicke naredbe dolazile su iz Moskve posredstvom Centralnog Komiteta Rumunske Komunisticke Partije iz kabineta Josifa Kisinjevskog kojem je bila podredjena stampa. Medju onima koji su se preselili u Rumuniju bio je i Milan Petrovic, bivsi zamenik glavnog i odgovornog urednika ,,Slobodne Jugoslavije’’. U jednom intervjuu koji je 1999. godine realizovao Centar usmene istorije Rumunskog Radiodifuznog preduzeca Milan Petrovic govorio je o okolnostima u kojima je on bio regrutovan:
“Uzeli su me kolima i dovezli u nepoznato mesto, gde sam saznao da sam imenovan za urednika ove tajne radio stanice ,,Slobodna Jugoslavija’’. Bila je to radio stanica antititoistickog pokreta, koja je emitovala za celu Evropu. Zgrada se nalazila na obalama jezera Floreaska i tek kasnije sam saznao da je to drugo sediste. Kada su otisli neki ljudi, iz raznih razloga, odnosno bili su smenjeni ili otpusteni, odmah se menjalo i sediste. Moja supruga uopste nije znala gde ja radim. Da bih vam ispricao koliko je bila stroga ova tajnovitost koja je imala svoju logiku treba da kazem da je kod mene dolazio automobil koji me prosetao pola sata po Bukurestu i tek zatim me dovezla do radio stanice. Nasi vozaci koji su poznavali trasu, sakupljali su po dvoje-troje urednika i zatim su nas prosetali po Bukurestu.”
Milan Petrovic govori i o strukturi emisija ,,Radio Slobodna Jugoslavija’’:
,,Emisija je imala jednostavnu strukturu: vesti iz radio izvora ali ponesto smo saznali i od novinske agencije Agerpres. Emisija je bila u trajanju od 20-25 minuta dnevno. Bile su 2-3 originalne rubrike koje su bile emitovane sve vreme, i nocu i ujutro. Zatim informacije, spoljno-polticki komentari, i pokusali smo da napravimo i reportaze ali to nije islo. Bila je to cisto politicka radio stanica. Imali smo specijalni servis, specijalnu nocnu emisiju, citanja letaka, a ovi materijali su jednostavno procitani slovo po slovo, satima. Dakle postojao je servis umnozavanja dokumenata koji su smatrani vaznim. Mi nismo stupili u kontakt sa drugima, informacije su dolazile drugim kanalima. Ili se radilo o preradjenim materijalima ili preuzetim iz novina. Kasnije su poceli da nam pisu i slusaoci i stigla su cak i pisma iz Jugoslavije, ali isle su prvo u strucne sluzbe koje su nam ih predala. Mi nismo imali nasu adresu, bili smo tajna radio stanica. Zvanicno i nije se znalo da u Bukurestu postoji takva radio stanica.’’
Iako se cinilo da su privilegovani u odnosu na ostale clanove Jugoslovenske zajednice u Bukurestu, Milan Petrovic tvrdi da to nije tacno:
,,Na neki nacin bili smo ”elita” da tako kazem, bili smo povlasceni, ali nesto treba da dodam. Mi nismo imali velike plate. Tek krajem 1954. godine saznao sam da ja, kao zamenik glavnog i odgovornog urednika, imao sam platu nizu od plate nasih daktilografkinja koje su bile rumunski gradjani. Mi urednici smo se pobunili jer smo imali plate nize u odnosu na celo rumunsko osoblje koje nam je samo pomoglo. Oni su imali velike plate verovatno i na liniji tajne sluzbe Sekuritate. Mi smo bili idealisti, na neki nacin romanticari, koje onakve stvari nisu zanimale. Ako nas nije zanimalo, to je nas uvredilo, ali to je bilo samo ovako sporedno.’
Radio stanica ,,Slobodna Jugoslavija’’ ukinuta je 1954. godine nakon smrti Stalijna, jer je bila i preduslov za obnovu rumunsko-jugoslovenskih bilateralnih odnosa. Sudbine zaposlenih u ovoj radio stanici su se razlicito nastavljale, neki su emigrirali, drugi su se vratili u Jugoslaviju, a neki su ostali da zive u Rumuniji. Za vecinu njih to je bio samo novi pocetak.
(Autor- Steliu Lambru. Prevod- Iovan Popovici)
« nazad
Timoc Press 30.4.2009. Politika�tampa
180px-mikrofongrundig2.JPG
Bukurešt, Rumunija/Radio Rumunija Internacional/četvrtak 30. april 2009./ - Krajem drugog svetskog rata, zemlje pod okupacijom Sovijetskog Saveza izrazavale su potpuno ideolosko jedinstvo protiv zapadnih kapitalistickih zemalja koje su smatrale svojim neprijateljem. Ipak, ovo jedinstvo bilo je uskoro uzdrmano. 1948. godine, Jugoslavija predvodjena Titom osudila je Staljina zbog pretenzija da je on jedini vodja socijalizma i opredelila se za sopstveni nacin izgradnje socijalizma. Ali sprski istoricar Svetozar Stojanovic pise u svojoj knjizi ,,Propast komunizma i raspad Jugoslavije” da se ne radi o nekom junastvu. Nije Tito raskinuo sa Staljinom, vec je Staljin otpisao Tita. Pristalica sirenja komunisticke revolucije po Balkanu, Tito je zahtevao od Stalijna da podrzi grcke komunisticke gerile, sto bi krsilo sporazum sa Cercilom. Smatrajuci Tita opasnim za stabilnsot komunistickog bloka, Moskva je ga Tita. Jugosloveni koji su bili protiv Tita proglaseni su izdajnicima i pobegli su u Sovijetski savez i susedne zemlje da bi izbegli represiju. Rumunija, na cijem se celu je tada bio George Georgiu Dez, ukljucila se u sovijetsko-jugoslovenski spor na stranu Sovijetskog saveza, pruzajuci utociste jugoslovenskim disidentima koji su bili protiv Tita.
Konflikt Jugoslavije sa Sovijetskim savezom vodjen je i na radio talasima. 1949. godine sediste tajne radio stanice ,,Slobodna Jugoslavija’’ preseljeno je u Bukurest. Za vreme drugog svetskog rata, ,,Slobodna Jugoslavija’’ emitovala je iz Sovijetskog saveza kao radio stanica Kominterna, doprinoseci konsolidaciji Jugoslovenskog partizanskog pokreta. Radio stanica je imala 3 urednistva, naime srpsko-hrvatski, slovenacki i makedonski, a politicke naredbe dolazile su iz Moskve posredstvom Centralnog Komiteta Rumunske Komunisticke Partije iz kabineta Josifa Kisinjevskog kojem je bila podredjena stampa. Medju onima koji su se preselili u Rumuniju bio je i Milan Petrovic, bivsi zamenik glavnog i odgovornog urednika ,,Slobodne Jugoslavije’’. U jednom intervjuu koji je 1999. godine realizovao Centar usmene istorije Rumunskog Radiodifuznog preduzeca Milan Petrovic govorio je o okolnostima u kojima je on bio regrutovan:
“Uzeli su me kolima i dovezli u nepoznato mesto, gde sam saznao da sam imenovan za urednika ove tajne radio stanice ,,Slobodna Jugoslavija’’. Bila je to radio stanica antititoistickog pokreta, koja je emitovala za celu Evropu. Zgrada se nalazila na obalama jezera Floreaska i tek kasnije sam saznao da je to drugo sediste. Kada su otisli neki ljudi, iz raznih razloga, odnosno bili su smenjeni ili otpusteni, odmah se menjalo i sediste. Moja supruga uopste nije znala gde ja radim. Da bih vam ispricao koliko je bila stroga ova tajnovitost koja je imala svoju logiku treba da kazem da je kod mene dolazio automobil koji me prosetao pola sata po Bukurestu i tek zatim me dovezla do radio stanice. Nasi vozaci koji su poznavali trasu, sakupljali su po dvoje-troje urednika i zatim su nas prosetali po Bukurestu.”
Milan Petrovic govori i o strukturi emisija ,,Radio Slobodna Jugoslavija’’:
,,Emisija je imala jednostavnu strukturu: vesti iz radio izvora ali ponesto smo saznali i od novinske agencije Agerpres. Emisija je bila u trajanju od 20-25 minuta dnevno. Bile su 2-3 originalne rubrike koje su bile emitovane sve vreme, i nocu i ujutro. Zatim informacije, spoljno-polticki komentari, i pokusali smo da napravimo i reportaze ali to nije islo. Bila je to cisto politicka radio stanica. Imali smo specijalni servis, specijalnu nocnu emisiju, citanja letaka, a ovi materijali su jednostavno procitani slovo po slovo, satima. Dakle postojao je servis umnozavanja dokumenata koji su smatrani vaznim. Mi nismo stupili u kontakt sa drugima, informacije su dolazile drugim kanalima. Ili se radilo o preradjenim materijalima ili preuzetim iz novina. Kasnije su poceli da nam pisu i slusaoci i stigla su cak i pisma iz Jugoslavije, ali isle su prvo u strucne sluzbe koje su nam ih predala. Mi nismo imali nasu adresu, bili smo tajna radio stanica. Zvanicno i nije se znalo da u Bukurestu postoji takva radio stanica.’’
Iako se cinilo da su privilegovani u odnosu na ostale clanove Jugoslovenske zajednice u Bukurestu, Milan Petrovic tvrdi da to nije tacno:
,,Na neki nacin bili smo ”elita” da tako kazem, bili smo povlasceni, ali nesto treba da dodam. Mi nismo imali velike plate. Tek krajem 1954. godine saznao sam da ja, kao zamenik glavnog i odgovornog urednika, imao sam platu nizu od plate nasih daktilografkinja koje su bile rumunski gradjani. Mi urednici smo se pobunili jer smo imali plate nize u odnosu na celo rumunsko osoblje koje nam je samo pomoglo. Oni su imali velike plate verovatno i na liniji tajne sluzbe Sekuritate. Mi smo bili idealisti, na neki nacin romanticari, koje onakve stvari nisu zanimale. Ako nas nije zanimalo, to je nas uvredilo, ali to je bilo samo ovako sporedno.’
Radio stanica ,,Slobodna Jugoslavija’’ ukinuta je 1954. godine nakon smrti Stalijna, jer je bila i preduslov za obnovu rumunsko-jugoslovenskih bilateralnih odnosa. Sudbine zaposlenih u ovoj radio stanici su se razlicito nastavljale, neki su emigrirali, drugi su se vratili u Jugoslaviju, a neki su ostali da zive u Rumuniji. Za vecinu njih to je bio samo novi pocetak.
(Autor- Steliu Lambru. Prevod- Iovan Popovici)
« nazad
Milan- Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008 -
Sta na to kaze YU FORUM..?
Milan Ned Jun 30, 2013 5:46 pm
Dramski pisac Biljana Srbljanović gostovala je nedavno u jednoj televizijskoj emisiji gde je govorila o svojoj drami posvećenoj sarajevskom atentatu i Gavrilu Principu.
Ruka vezana žicom
- Poslednjih šest meseci bavila sam se stogodišnjicom Prvog svetskog rata, Gavrilom Principom, da li je sarajevski atentat bio teroristički akt ili nije i, uopšte, samim fenomenom Mlade Bosne kao skupa angažovanih učenika. To su sve bili đaci, maloletnici – kaže Srbljanovićeva i dodaje da mladi revolucionar nije verovao u Boga niti se izjašnjavao kao Srbin:
- Gavrilo se izjašnjavao kao Jugosloven. On je na suđenju govorio: „Ja sam Srbo-Hrvat i govorim hrvatsko-srpski“, a u poslednjim danima, kad mu je ruka, koju nisu hteli da mu amputiraju u austrougarskoj bolnici, visila zakačena žicom za rame u zatvoru u Terezinu, u potpunom ludilu i bunilu govorio je o tome kako se odlično seća da ni kao mali nije bio religiozan.
Kad ga je sudija na suđenju pitao: „Da li verujete u Boga?“, on se nasmejao. Njega je sudija pitao: „Da li ste vi ubili Franju Ferdinanda zato što je bio pobožan čovek?“, a on je odgovorio: „Meni je to potpuno nebitno.“
Istražujući građu za svoju dramu, Srbljanovićka je zaključila da bi, da je živela pre 100 godina, bila sledbenik Mlade Bosne.
- Mlada Bosna bila je antiklerikalna, antišovinistička, jugoslovenska ideja s velikim emancipatorskim idejama da modernizuje prostore bivše Jugoslavije.
Polemike s Andrićem
Smatrali su da su Srbi i Hrvati braća. Da sam živela 1914, ja bih bila s njima i vodila bih istu polemiku koju su oni vodili sa Andrićem, kad Andrić kaže: „Neka je na čast svim tim Žerajićima“, misli na jednog čuvenog atentatora koji nije mogao da puca pa se ubio, „na čast svima njima, ali ja nisam taj, ja ne mogu da pucam, ali ja vaše ideje podržavam“.
Andrić je bio prijatelj s Principom, ja podržavam njihove ideje, ali i njegov stav i ne bih mogla da pucam. To su ljudi koji su imali oslobodilačke, emancipatorske ideje, a koji su strašno stradali u jednom, kako da kažem, legalističkom procesu.
Gavrilo Princip
Gavrilo je bio maloletan
Biljana naglašava da Princip nije streljan jer su utvrdili da je maloletan.
- Nije osuđen na smrt jer mu je mesec dana nedostajalo do punoletstva. To je ipak neverovatno, da ti sad odeš, ubiješ nečijeg prestolonaslednika, a onda ti ta država kaže: „Pa, dobro, iako imaš grešku u krštenici“. Po jednoj verziji njegove krštenice, on je bio punoletan, a po drugoj je bio maloletan. Oni su izvršili veštačenje krštenice i prihvatili činjenicu da je maloletan. Osudili su ga na 20 godina robije.
Ruka vezana žicom
- Poslednjih šest meseci bavila sam se stogodišnjicom Prvog svetskog rata, Gavrilom Principom, da li je sarajevski atentat bio teroristički akt ili nije i, uopšte, samim fenomenom Mlade Bosne kao skupa angažovanih učenika. To su sve bili đaci, maloletnici – kaže Srbljanovićeva i dodaje da mladi revolucionar nije verovao u Boga niti se izjašnjavao kao Srbin:
- Gavrilo se izjašnjavao kao Jugosloven. On je na suđenju govorio: „Ja sam Srbo-Hrvat i govorim hrvatsko-srpski“, a u poslednjim danima, kad mu je ruka, koju nisu hteli da mu amputiraju u austrougarskoj bolnici, visila zakačena žicom za rame u zatvoru u Terezinu, u potpunom ludilu i bunilu govorio je o tome kako se odlično seća da ni kao mali nije bio religiozan.
Kad ga je sudija na suđenju pitao: „Da li verujete u Boga?“, on se nasmejao. Njega je sudija pitao: „Da li ste vi ubili Franju Ferdinanda zato što je bio pobožan čovek?“, a on je odgovorio: „Meni je to potpuno nebitno.“
Istražujući građu za svoju dramu, Srbljanovićka je zaključila da bi, da je živela pre 100 godina, bila sledbenik Mlade Bosne.
- Mlada Bosna bila je antiklerikalna, antišovinistička, jugoslovenska ideja s velikim emancipatorskim idejama da modernizuje prostore bivše Jugoslavije.
Polemike s Andrićem
Smatrali su da su Srbi i Hrvati braća. Da sam živela 1914, ja bih bila s njima i vodila bih istu polemiku koju su oni vodili sa Andrićem, kad Andrić kaže: „Neka je na čast svim tim Žerajićima“, misli na jednog čuvenog atentatora koji nije mogao da puca pa se ubio, „na čast svima njima, ali ja nisam taj, ja ne mogu da pucam, ali ja vaše ideje podržavam“.
Andrić je bio prijatelj s Principom, ja podržavam njihove ideje, ali i njegov stav i ne bih mogla da pucam. To su ljudi koji su imali oslobodilačke, emancipatorske ideje, a koji su strašno stradali u jednom, kako da kažem, legalističkom procesu.
Gavrilo Princip
Gavrilo je bio maloletan
Biljana naglašava da Princip nije streljan jer su utvrdili da je maloletan.
- Nije osuđen na smrt jer mu je mesec dana nedostajalo do punoletstva. To je ipak neverovatno, da ti sad odeš, ubiješ nečijeg prestolonaslednika, a onda ti ta država kaže: „Pa, dobro, iako imaš grešku u krštenici“. Po jednoj verziji njegove krštenice, on je bio punoletan, a po drugoj je bio maloletan. Oni su izvršili veštačenje krštenice i prihvatili činjenicu da je maloletan. Osudili su ga na 20 godina robije.
Milan- Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008 -
Strana 4 od 4 • 1, 2, 3, 4
Strana 4 od 4
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu