Sedi kec Ivice

Srbima su zaista odliveni mozgovi u potpunosti kada mozes vec 20 godina da im prosipas pricu o povratnicima genijalcima koji ce da srede stanje u zemlji, i uvek se ta prica prica kao nesto novo, kao da to sve nismo gledali. Prvo nam je Sloba dovodio svoje eksperte Milana Panica, Deda Avrama, Radmilu Milentijevic, pa su onda usledili dosmanlijski eksperti Djelic, Vlahovic,Pitic, Jelasic, pa evo juce nam Vucko kaze da je on prvi u Srbiji koji se setio da resi situaciju pomocu eksperata iz inostranstva.
Mora da je situacija zesce zajebana kada ni takvi najveci umovi nisu uspeli da srede Srbiju. Jeste da svaki ima po 50 do 100 miliona na privatnom racunu, ali sta je to za ove muke koje pretrpeo sa ovim primitivnim narodom koji je ostao i dalje u Srbiji, nije se skolovao na Harvardu i Jejlu, i ne razume moderan svet.

Коста ::Иначе, Доситеi iе из румунског дела Баната, у оно време у саставу Ка-унд-Ка монархиiе.


I dosao je u Srbiju cim je poceo oslobodilacki rat da bude ministar prosveta, i napisao najlepsu himnu koju imamo gde se pominju sve srpske zemlje jos pre vise od 200 godina. Dok ovi danasnji eksperti cekali da srbiju okupiraju oni kod kojih su pobegli pa da se vrate kao veliki mozgovi.
Poredjenje finansijskih prodavaca magle (sibicari sa diplomom prestiznog univerziteta) sa Teslom, Pupinom, i svestranim ljudima kao stu su Vuk i Dositej je uvredljivo za srpsku istoriju, i zdravu pamet uopste.

    

Ivica Dacic sef SPS, razbijac Saveza Komunista Srbije, nemoze biti nadlezan za bilo kakvu politicku aktivnost i politicku "rehabilitaciju" Aleksandra Rankovica Leke,Marka,obzirom da nije bilo nikakvog krivicnog dela i postupka, Marko je pre svega jedan od vodja Socijalisticke revolucije i antifasisticke borbe, znamo partizanske borbe..i boraca za radnicka prava, borbe protiv eksploatacije..i KAPITALIZMA.clan Komunisticke partije a ne tamo sasvim kontra partije SPS... Aleksandar Rankovic, zasluzan sindikalni,radnicki borac i Komunista, borac protiv kapitalizma,partizan i rukovodilac, je ispostovao odluku svoje partije, saboraca i drzavnog vrha kome je pripadao.

Treća prizrenska liga je vojno-političko udruženje koje je 1946. godine u Sjedinjenim Američkim Državama osnovala grupa građana albanske nacionalnosti. [1] Kao i prethodne dve prizrenske lige, i ova je imala cilj stvaranje Velike Albanije.
Druga prizrenska liga se kombinovanom propagandno-diverzantskom borbom borila za stvaranje Velike Albanije. U ovu borbu se uključila i Albanija posle konfrontacije SFRJ sa Kominternom i SSSR-om 1948. godine, koja je pod okriljem marksizma-lenjinizma zastupala interese velikoalbanskog nacionalizma i hegemonizma. Ovakvo ideološko pokriće borbe za Veliku Albaniju je posebno bilo prisutno posle sukoba Albanije i SSSR i oslanjanja Albanije na Kinu u vođenju spoljne politike 1961. godine. Iz Albanije su na teritoriju SFRJ ubacivane diverzantsko-terorističke grupe koje su ubijale graničare JNA, državne službenike i sprovodile teror nad srpskim stanovništvom Kosova i Metohije. [2] Oružje koje je iz Albanije ubacivano na teritoriju Kosova i Metohije je predstavljalo opasnost od oružanih pobuna Albanaca. Zbog toga je došlo do akcije nasilnog prikupljanja oružja u periodu od kraja 1954. do sredine 1957. godine. Ova akcija koja je grubo sprovođena i prelazila u teror nad albanskim stanovništvom koje je bilo sve brojnije između ostalog i zbog velikog priliva Albanaca koji su iz Albanije dolazili na Kosovo i Metohiju kao politički emigranti.

      

Nije pozvan ni na večeru, koju je platio
Utorak, 3. april 2001.
PKJ. Mira Lukić mi je uručila rešenje o ukidanju predstavništva PKJ u Pekingu.
Spisak (potencijalnih) partnera koji su koristili usluge predstavništva YUCHI i PPKJ u Pekingu (besplatno)... koji govori o značaju i radu ovog punkta u proteklom periodu.

IMT – Knjaževac, Institut za ratarstvo i povrtarstvo – N. Sad, IPM – Beograd, "Jugo-stroj" – Rakovica, MINEL i MINEL Inženjering Beograd, Progres – Mladenovac, Prva petoletka – Trstenik, Sintelon – Bačka Palanka, "Jugoremedija" – Zrenjanin, S. A. B. International – Beograd, "Filip Kljajić" – Kragujevac, "Balkan belt" – Suva Reka (SAP Kosovo), UTVA Proing – Pančevo, PIM, Planum, "Lara" – Moskva, MIN – Niš, Inter-silver – Beograd, RMHK "Trepča" Kosovska Mitrovica, HK "Jugopromet" – Niš, DD IKL FBD – Peć, SIMPO – Vranje, "21. maj" – Beograd, "29. novembar" – Subotica, Ikar-bus – Zemun, Inteks – Mladenovac, "Jugoazbest" – Mladenovac, Agroinženjering – Beograd, "IMK Majdanpek" – Majdanpek, Zucchelli Balan, Beograd.
Ponedeljak, 16.
Labus u Pekingu, stigao u nedelju u trodnevnu radnu posetu. Pitanja: naftni aranžman, bilateralna saradnja i humanitarna pomoć!
Uveče imao sastanak u ambasadi, a posle toga večeru u Ritanu.
YUCHI, kao i ranije, nije bio ni pozvan, a Dušan Gajić, ministar savetnik ambasade, rekao je da nije bilo potrebe!? (sem u finansiranju večere).

*Očigledno da se novi službenik ambasade brzo uklopio u novo vreme i vlast, a pošto je YUCHI osnovala privreda prethodne države, možda i nije bilo zgodno da se nastavi aktivnost!? Zato je najbolje da opet idemo sve iz početka...

Опленац – Премијер Србије Ивица Дачић једва је успео да одржи говор испред цркве Светог Ђорђа на Опленцу, где су данас сахрањени посмртни остаци четворо чланова породице Карађорђевић, пошто му је окупљена маса од неколико хиљада грађана све време говора звиждала.

После полагања посмртних остатака у крипту и помена, на степеништу цркве говор је после патријарха Иринеја и престолонаследника Александра Карађорђевића, покушао да одржи и премијер Србије, али га је маса окупљених грађана у томе упорно спречавала, узвицима и звиждуцима.

Дачић, током чијег говора се узвикивало „Уа, уа!“ и „Хоћемо краља!“, апеловао је на национално јединство и помирење.

„Овим је залепљен последњи део мозаика који говори о историји нашег народа и државе. Прошлост се не може изменити, али грешке се данас исправљају. Зато је важно да српски народ у будућности буде јединствен, да не прави грешке.Идеологија је много, а Србија је једна“, рекао је премијер, обраћајући се грађанима испред задужбине породице Карађорђевић.

Он је истакао да је и његово присуство сахрани допринос националном помирењу између оних који су у прошлости били на једној или другој страни. Дачић је казао да је задатак Владе Србије био да помогне Карађорђевићима да донесу у Србију посмртне остатке својих рођака, а говор је завршио речима: „Живела Србија!“

Због бурне реакције окупљених, како јавља репортер „Блица“, Дачић је био видно потресен, а чак му је и глас у пар наврата задрхтао.

После премијера се народу обратио председник Србије Томислав Николић, ког присутни такође нису дочекали с одушевљењем. Наставили су да звижде и негодују и довикују „издаја, издаја“, али је Николић на крају ипак успео да их умири и одржи говор.

Дачић и Николић говорили су после престолонаследника Александра Карађорђевића, чији су говор окупљени прихватили с одушевљењем. Док им се престолонаследник обраћао, грађани су узвикивали: „Живео краљ“ и „Хоћемо краља“, поздрављајући сваку његову реченицу громогласним аплаузом.

UPRKOS NAJAVI RUŠENJA: Spomen-ploča Aćif efendiji i dalje na istom mestu (VIDEO)
Prošlo je godinu dana od kako je Ministarstvo pravde podnelo zahtev i krivične prijave da se ukloni spomen-ploča Ahifu Hadžiahmetoviću, a ona se i dalje nalazi na istom mestu

     

Krimosi su najpre bili sluge i plaćene ubice. Onda su, demokratizacijom, postali partneri u poslovima s državom. Potom su oteli državu i dele je sa strankama i tajkunima. Bez ratova nije bilo moguće uvesti kapitalizam u Srbiju. Tadašnja srednja klasa izazvala bi revoluciju. Ratovi, svirepa privatizacija, nezaposlenost i beda, drže građane u pokornosti. Beda je humus korupcije. Klinci sanjaju o karijeri dilera. Novac, automobili, putovanja, avanture, garderoba, šampanjac, rizik, stvorili su od primitivnih gangstera privlačne mete za sponzoruše, estradu, ali i obične, dobre devojčice. Kriminalci tako postaju, u ovoj generaciji, klasa defloratora koji devojkama pružaju sve što dosadni i siromašni "štreberi", sa svojim tupavim teorijama o ljubavi, nisu u stanju........ 

MONROVIJA - Nijedan od 25.000 budućih brucoša koji su konkurisali za upis na liberijski državni univerzitet nije položio prijemni ispit?!
Ministar obrazovanja rekao je da ne može da veruje da niko nije prošao prijemni.
Predstavnik liberijskog univerziteta rekao je da je kandidatima falilo entuzijazma, a da neki nisu poznavali ni osnove engleskog jezika. Prijemni je inače koštao 16 funti.
Univerzitet, jedan od dva kojima upravlja država, ove godine neće imati studente prve godine! Nesuđeni studenti kažu da su im snovi uništeni, a sa univerziteta poručuju da nema popuštanja.

Dacic, gubi tle, SPS se topi „kao cvarak“..“ili kockica rahatluka u ustima turcina“, sada igra na kartu, „bivsih ranijh Titinih disidenata“..nova „saputanja na jastuku u Mazestiku i Metropolu, sa pauzom „kod Madere“..ima probljeeeema, sto bi reko Radovan III, napustaju ga cak i navijaci..hm,hmm..“ ko da vise“..? Dlilas se uclanio u SUBNOR, Dacic, nije, nema "keca u rukavu" pa sledi politiku „Srbskih nacionalista“..cvrsto stoji na braniku otadzbine..i nema „kvalifikacije za veciti derbi“..priznaju se sva ucesca od 1912 do 1999. godine. A, skoro 100%, ratni drug mu „bu prijehal iz Haga“, dr Vojislkav Seselj..nadamo se da ce da odrzi rec..“po izlasku, pravo idem na vrata od stana Tomislava Nikolica, ima sve da se ori“..???

Nada Torlak, sestričina nekada prve dame SFR Jugoslavije, rekla je za Blic da su se sada svi setili Jovanke kada umire.Iako je u prvom obraćanju javnosti dr Zlatibor Lončar, direktor Urgentnog centra, rekao da je Jovanki veće duže vreme potrebna lekarska pomoć koju je odbijala, njeni najbliži tvrde da joj pomoć nije bila dozvoljena.

"Laž je da je Jovanka odbijala da se lećo, koji bi normalan čovek odbio medicinsku ili gerontološku sestru i lekare koji su joj bili neophodni kao i svakom starijem čoveku. Ona je zvala u pomoć, ali se niko nije odazvao. Pojedini među onima koji se sada brinu za njeno zdravlje zapravo nisu dozvolili da joj se pomogne", rekla je Nada i dodaje:

"Tretman kakav je imala i život kakav je vodila poslednjih decenija niko od ljudi iz brojnih državnih institucija sada ne spominje. Svi navodno brinu za nju i pitaju kako je. Gde ste bili svih ovih godina, pitam ja njih. Živela je ispod svakog ljudskog dostojanstva, a niko ne zaaslužuje takav tretman".

Nada ne veruje da će se odnos države i institucija promeniti prema Jovanki kada izađe iz bolnice.

 

Своју каријеру почео је у краљевачкој Слози, а првотимац је постао већ са тринаест година. Само четири године након тога заиграо је и за државни тим. У Црвеној звезди играо је од 1967. до 1976. и у том периоду освојио је две титуле, три Купа и Куп победника купова.

Највеће признање Симоновић је добио 1970. године, када је са репрезентацијом Југославије постао светски првак, а проглашен је и за најбољег играча света. За репрезентацију Југославије одиграо је 107 утакмица и постигао је 1018 поена, уз то освојио је шест златних и две сребрне медаље. За репрезентацију Европе наступао је седам пута. Још једна ствар која је обележила његову каријеру је искључење из тима на Олимпијади у Минхену 1972. године. Порторико је победио Југославију, али је на допинг контроли утврђено да су два играча из Порторика користила недозвољене супстанце. Цео тим је одлучио да не настави такмичење уколико се то не регулише; ипак, стигло је наређење из државе да се на то ни не помишља. Једини играч који је остао доследан договору је Симоновић и то га је коштало места у тиму.

Управо му је борба за правду била не само играчка, већ и карактерна, црта свих ових година. Један је од првих играча (можда и једини) који је отворено причао и негодовао о учењу тренера подлим триковима. Противио се било ком средству које није у духу фер-плеја.

Након Звезде наступао је у Немачкој и био фантастичан, током целе сезоне убацивао је преко 40 поена. Када би то гледали из данашње перспективе, са тројкама, његов просек поена би био преко 50. Нажалост, такав играч и човек је имао великих проблема све док није добио националну пензију: морао је да се бави кошарком и у зрелим годинама, играо је у Старој Пазови. Веома хладна хала и лоши услови утицали су на пуцање једног од капилара на плућима, а стално крварење дефинитивно га је одвојило од паркета.

Оно што је сада непојмљиво многима који прате спорт је то да је Дуци Симоновић поред врхунске спортске каријере бележио успех и у школској клупи. Постао је магистар правних наука и доктор филозофије, а касније је постао и аутор многих књига.

Zašto Sirija jednostavno nije pala
Sirija je imala socijalne komponente koje druge arapske države nisu imale – besplatno školstvo, zdravstvo itd. Imala je, što je najvažnije, srednju klasu, uglavnom trgovačku, bez koje ne možemo ni pričati o inicijalnim procesima demokratizacije, iako Sirija nije demokratska po europskim standardima. Ali nemojte mi govoriti o tim standardima dok surađujete sa Saudijskom Arabijom, Katarom, Bahreinom ili Emiratima. I dok zemlju koja drži pod okupacijom cijeli jedan narod i njihov legitimni teritorij smatrate "najdemokratskijom na Bliskom istoku". Sirija nije imala duga prema Svjetskoj banci ili MMF-u, što je također "nedopustivo" za zemlje tamo!

          

http://dzonson.wordpress.com/author/stole/
..............................................................................................................................................
Стефан Каргановић
Српски медији упорно прећуткују појединости из америчког школовања Лазара Крстића, појединости које би на новог министра могле да баце сасвим другачије светло од наметнутог
У маниру у којем јужноамеричке хунте постављају своје цивилне чиновнике, доведен је Лазар Крстић да накратко одложи крах. Сигурно не да – интензивнијим убризгавањем већ коришћених отрова – српску привреду спасе.
Уочи састанка са Пјером Лавалом српским Виши режимом („Дневник“ РТС, 14. августа 2013), методични Крстић је у шест тачака изложио програм будућег рада. Његов инвентиван план: стезање каиша. Будућег рада? Непосредно затим испоставило се да је Никола Тесла разорених српских финансија у писање програма уложио огроман интелектуални труд – упразно. На суштину најновије опсене, у злурадом званичном саопштењу, аналитички прецизно је указала странка Крстићевог презреног претходника: „спасоносни план“ Лазара Крстића у ствари је наставак нашег досадашњег рада. Недоречени закључак донедавних мародера српске привреде депресивно је јасан и беспрекорно тачан. Довођење Крстића није мотивисано намером да се стварност поштено сагледа и проблеми реше. Крстић је нова маска омражене старе политике, још један „економски убица“. Он не долази да донесе нове спасоносне идеје, него да испали финансијски „coup de grâce“ у потиљак полумртвој Србији.
ПОВРШНО И БЕСМИСЛЕНО Српске реакције на помпезно најављено постављење „генија са ‚Јејла‘“ и новог Николе Тесле, који пожртвовано оставља добро плаћени посао у консултантској фирми „Мекинзи“ да би послужио својој руинираној отаџбини, по обичају биле су површне и бесмислене. За многе, највећи проблем су Крстићева младост и недостатак искуства. Напротив, то је потенцијално једна од његових највећих предности. Резултати рада старијих и „искуснијих“ колега погубни су у толикој мери да ниједном жутокљунцу не би пошло за руком да оствари гори учинак. Интелигентна и морална млада особа без баласта њиховог радног искуства – нарочито у балканским подлостима – брзо би и лако научила све што је потребно.
Фундаментално питање није може ли Лазар Крстић да научи посао министра финансија, него да ли је лојалан Србији. Бар једнако колико Мехмед-паша Соколовић.
Уместо наводног програма лишеног једне једине изворне мисли, оно што Крстић српској јавности стварно дугује јесте објашњење боравка у туђини током последњих десетак година. Чињеница да је дипломирао на престижном „Јејл“ универзитету не говори ништа и не пружа одговор ни на једно питање. Бити дипломац „Јејла“ не значи бити генијалан, без обзира на шарлатанске тврдње купљених српских медија. Џорџ Буш Млађи такође је дипломац „Јејла“, али у Америци влада консензус да је најглупљи председник кога је та земља икада имала.
Крстићеви процењени интелектуални капацитети засигурно надмашују Бушове, јер у противном будно око „Младих српских лидера“ (Serbian Youth Leadership), програма амбасаде САД-а у Београду, не би га у априлу 2001. године ни запазило. Зато у Крстићевом случају право питање не гласи има ли он изванредних способности, јер да нема у њега не би био уложен ниједан цент.

Vlada Srbije mojom „sifrom"
vraca u vlasnistvo Galeniku
Danas se Galenika pred medjunarodnom arbitrazom brani na bazi moje odluke iz '98. godine, a zbog koje sam bila satanizovana i dobila epitet politickog sudije. Odgovorno tvrdim: da nije kod mene proradila tipicna pronicljivost kad su u pitanju misteriozni predmeti, Galenika nikada ne bi bila vracena drzavi. I umesto da je ja danas branim, pred tom arbitrazom, mene je drzava sutnula.
A onda, 1998, kao tadasnji opozicionari, sadasnji vlastodrsci napadali su me da, navodno iz politickih razloga, otimam „vlasnistvo" Milanu Panicu, iako covek nije ulozio ni dinara, odnosno ni dolara u firmu. Odgovorno tvrdim da bi Galenika i dan danas bila kod Panica, da kod mene slucajno nije dosao predmet o upisu Dusana Mitevica u svojstvu direktora Galenike, sto je pokrenulo moj istrazivacki duh, pa sam mesecima rovarila po arhivi naseg suda dok nisam utvrdila sve cinjenice koje su bile porazne za stanje duha u drzavi u kojoj se na bazi obicnog potpisa prepisuje firma takvog znacaja jednom belosvetskom probisvetu. I posto dobro vladam tom materijom, pouzdano znam i „sifru" kako da Galenika ostane u vlasnistvu srpske drzave, a sto se iz seta sudskih resenja iz 1998. i 1999. godine detaljno ne vidi.

Kada zavrse sa „klero nacionalnim“ preci ce na regulisanje „klasnih odnosa“,od eksploatacije i sikaniranja nece biti postedjen niko, ma kojoj naciji i veri pripadao..
………………………………………………………………………………………
Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista.

Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.

Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.

Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni.
…………………………………………………………………………………
Nakon toga, svako ce da pravi „svoje spiskove“ zrtava sa opaskom..“nisam ja mame mi“..

barbarelo,
Hm,hmm.. mojim recima, „protivnik se temeljito pripremio“ i sproveo „lik i delo Djindjica“..i njegove poruke sa „trambuline“…gradonacelnika Beograda..uz, kontrabas Kori Udovicki, koju pokusavaju da vrate u igru…“ ko nemoze da zivi u Beogradu, neka se vrati u selo iz kojeg je dosao“..da bi im olaksao „povratak u zavicaj“..razbio je Beogradsku industriju, radnicki centar.. „IMR,21 MAJ,IMT,ZMAJ…itd, inace proizvodnu spregu „industrije i poljoprivrede“. Racuna se da je oko,ili preko 40.000 radnika isterano na ulicu. Seljaci, poljoprivrednici, nemogu sami da rese taj svoj problem,jer, drze ih obaveze u njivi,a „mangupi iz nasih redova“, uvek mogu da ih sacekaju “ na burzi“..cenom, nafte, cenom vestackog djubriva, cenom semena…i, po pravilu uvek uspesno „obracuunaju sa seljacima. Otuda i ono „omrazeno“ „SRP I CEKIC“ zato je omrazeno, zato je i rastavljeno.

Cilj je ugasiti dve srpske firme

i uzeti zemljiste za stanove.Jadna je drzava, koja u udzbenicima slovi kao poljoprivredna zemlja a gasi proizvodnju traktora IMT i pravice strane traktore sa uvoznim motorima.Opet radimo u korist drugih i cutimo o tome.U vreme SFRJ IMT je proizvodio 40000 traktora godisnje i izvozio ih u Kinu.Ako smo dozvolili gasenje domace proizvodnje automobila pa sad samo sklapamo strane, dajte da sacuvamo IMT i nastavimo proizvodnju koja je potrebna kako nasim seljacima tako i mnogim zemljama koji su zadovoljni kvalitetom i cenom.Pa kako moze Belorusija da bude dominantna u proizvodnji traktora.Zato sto je drzava stala iza nje a nasi, hoce da gase brend IMT i da placaju licencu za strani.Dinkicu - DOSTA JE.

Hapšenje Radosava Savatijevića Keneta zbog malverzacija u RB „Kolubara“ bila je zapravo svojevrsna poruka Veljovića Branku Ružiću, Ivici Dačiću i Draganu Markoviću Palmi. Kene je bio paravan preko kojih se trojica funkcionera poslovala u ovom lazarevačkom preduzeću i na taj način bili umešani u milionske malverzacije, pa je njegovo hapšenje u stvari bilo upozorenje pomenutim političarima, prenose Naše novine.

      

https://www.youtube.com/watch?v=z0sGs38w_sI

        

Jos o Ivici Dacicu koji „ne polaze cvece na grob, bankarke Borke Vucic“
……………………………………………………………………………………………
Više od 2.000 ljudi dobijalo je platu u MUP Srbije, a da nisu imali rešenja o zaposlenju ili ugovore u policiji, niti su se pak pojavljivali na poslu, saznaje od izvora u MUP Srbije. Ova velika zloupotreba u srpskoj policiji, prema tvrdnji našeg izvora, biće deo izveštaja Državne revizorske institucije.
Neverovatno je da nikom nije palo na pamet da će se takva prevara otkriti. Kad su inspektori Državne revizorske institucije ušli u MUP i počeli proveru, čelnici policije, u panici da će biti otkriveni, počeli su da pišu fiktivna rešenja o zaposlenju kako bi prikrili zloupotrebu i kriminal.    

Dva brata iz američke savezne države Pensilvanije su optužena da su ukrala most i 15,5 tona gvožđa prodala otpadu za 5.000 dolara, saopštile su tamošnje vlasti.
Policija je navela da su braća, stara 24 i 25 godina, krajem septembra ili početkom oktobra isekla most pomoću gasnog gorionika.
Oni su optuženi za krađu, posedovanje ukradenih predmeta i zaveru.
Vlasti su saopštile da je jedan od braće rekao radniku kompanije za reciklažu da ima dozvolu da iseče most za staro gvožđe i pokazao mu slike mosta napravljene mobilnim telefonom.
Kompanija za reciklažu je o tome obavestila policiju.
Most dugačak 15 i širok šest metara bio je na šumskom putu oko 100 kilometara severno od Pitsburga.      

Manifest je imao svoj sopstveni životni put. U času kada se pojavio, bio je sa oduševljenjem pozdravljen od tadašnje još malobrojne predstraže naučnog socijalizma (kako to dokazuju prevodi navedeni u prvom predgovoru), a onda ga je potisnula u pozadinu reakcija koja je otpočela sa porazom pariskih radnika u junu 1848, dok nije konačno "pravno" bio poražen osudom kelnskih komunista u novembru 1852. S nestankom radničkog pokreta sa javne pozornice, koji datira od februarske revolucije, stupio je i Manifest u pozadinu.
Kada je evropska radnička klasa opet dovoljno ojačala za novi napad na vlast vladajućih klasa, nastalo je Međunarodno radničko udruženje. Ono je imalo za cilj da celokupno borbeno radništvo Evrope i Amerike slije u jednu veliku vojsku. Zato ono nije moglo da pođe od načela iznetih u Manifestu. Ono je moralo imati program koji nije zatvarao vrata engleskim tredjunionima, francuskim, belgijskim, talijanskim i španiskim prudonistima i nemačkim lasalovcima [17]. Taj program - obrazloženja uz statut Internacionale - sastavio je Marks na majstorski način, što su mu priznali čak i Bakunjin i anarhisti. Za konačnu pobedu postavaka iznetih u Manifestu Marks se oslonio jedino na intelektualni razvitak radničke klase, koji je morao rezultirati iz ujedinjene akcije i diskusije. Događaji i obrti u borbi protiv kapitala, porazi još više nego uspesi, nisu mogli a da borcima ne učine jasnim slabosti njihovih dotadašnjih univerzalnih lekova, a njihove glave pristupačnijim za temeljno razumevanje pravih uslova emancipacije radnika. I Marks je imao pravo. Radnička klasa od 1874, kad je Internacionala raspuštena, bila je sasvim drukčija nego što je bila 1864, prilikom njenog osnivanja. Prudonizam u romanskim zemljama, specifično lasalovstvo u Nemačkoj behu u izumiranju, pa su i tadašnji arhikonzervativni engleski tredjunioni lagano došli dotle da je 1887. predsednik njihovog kongresa u Svensiju mogao da kaže u njihovo ime: "Kontinentalni socijalizam prestao je za nas da bude strašan". Ali kontinentalni socijalizam bio je već 1887. gotovo još samo ona teorija koju je objavio Manifest. I tako istorija Manifesta do izvesnog stepena održava istoriju modernog radničkog pokreta od 1848. naovamo. Sada je Manifest nesumnjivo najrašireniji, najinternacionalniji proizvod celokupne socijalističke literature, zajednički program mnogih miliona radnika svih zemalja od Sibira do Kalifornije.
Pa ipak, u vreme kad je izišao, mi ga ne bismo smeli nazvati socijalističkim manifestom. Pod socijalistima su se 1847. razumevale dve vrste ljudi. S jedne strane, pristalice raznih utopističkih sistema, specijalno ovenisti u Engleskoj i furijeristi u Francuskoj, a ti su tada već bili spali na čiste sekte u izumiranju. S druge strane, najrazličniji socijalni nadrilekari koji su hteli da društvene nevolje otklone raznim nadrilekarijama i krparenjem, a da to ni najmanje ne zaboli kapital i profit. U oba slučaja: ljudi koji su stajali izvan radničkog pokreta i koji su, naprotiv, oslonac tražili kod "obrazovanih" klasa. Nasuprot tome, onaj deo radnika koji je, uveren u nedovoljnost samih političkih prevrata, tražio temeljan preobražaj društva, taj se deo tada nazivao komunističkim. Bio je to sirov, samo instinktivan, katkad i nešto grub komunizam, ali je bio dovoljno silan da rodi dva sistema utopijskog komunizma, u Francuskoj "ikarski" komunizam Kabea, a u Nemačkoj Vajtinglov. Socijalizam je 1847. značio buržoaski pokret, komunizam - radnički pokret. Socijalizam je, bar na kontinentu, bio sposoban za salon, komunizam suprotno od toga. Pa pošto smo već tada bili sasvim odlučno mišljenja da "oslobođenje radnika mora biti delo same radničke klase", nismo se nijednog časka mogli dvoumiti koje ime da uzmemo. I odonda nam nije nikada palo na pamet da ga odbacimo.
"Proleteri svih zemalja, ujedinite se!" Mali je bio broj glasova koji su odgovorili kada smo ovaj poklič pustili u svet, ima od toga već 42 godine, uoči prve pariske revolucije u kojoj je proletarijat istupio sa sopstvenim zahtevima. Ali 28. septembra 1864. ujedinili su se proleteri većine zapadnoevropslij zemalja u Međunarodno radničko udruženje slavne uspomene. Sama Internacionala živela je, istina, samo devet godina. Ali da njome zasnovani večiti savez proletera svih zemalja još živi, i živi snažnije no ikada, o tome ništa ne svedoči bolje nego baš današnji dan. Jer danas, kad pišem ove redove, drži evropski i američki proletarijat smotru svojih po prvi put mobilisanih borbenih snaga, mobilisanih kao jedna vojska, pod jednom zastavom, i za jedan najbliži cilj: za zakonsko utvrđivanje osmočasovnog normalnog radnog dana, koji je proglasio još ženevski kongres Internacionale 1866, a ponovo pariski radnički kongres 1889. Prizor današnjeg dana otvoriće kapitalistima i veleposednicima svih zemalja oči - da su danas proleteri svih zemalja doista ujedinjeni.

Kad bi samo Marks još stajao pored mene da to gleda svojim očima!

F. Engels

Nema te pa i "septicke jame" u kojoj, ne rovari protiv Republike Srbije, grupa gradjana i Karadjordjevici.
....................................................................................................................................................
Част да прими признање имао је и један од оснивача Треће Србије Александар Ђурђев, за кога је истакнуто да је дугогодишњи пријатељ Центра за истраживање православног монархизма и да је увек пружао свестрану подршку његовом раду, нарочито у области културе, што су препознали Високи покровитељ овог удружења, Његово Краљевско Височанство Кнез Александар Павлов Карађорђевић и духовни покровитељ Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски господин Иринеј. Захвалницу су поред господина Ђурђева примили и Његово Краљевско Височанство Принц Владимир Карађорђевић, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански господин Андреј и Срђан Станишић шеф Кабинета Њ.К.В. Кнеза Александра Павловог Карађорђевића. Њ.К.В. Престолонаследнику Александру II уручена је икона Светог Цара Констатина Великог, на шта је он узвратио захвалницом коју је уручио Центру. Прослава је била посвећена и обележавњу неколико значајних јубилеја ове године, 1700. годишњице доношења Миланског едикта, 900. годишњице рођења Светог Симеона Миртоточивог (Великог Жупана Стефана Немање); 800. годишњице од упокојења Свете Краљице Тамаре Грузинске; 400. годишњице зацарења Светородне Династије Романова и 200. годишњице од рођења Владике Петра II Петровића-Његоша.

Komunistička partija Srbije je osnovana maja 1945. godine kao deo Komunističke partije Jugoslavije.
Godine 1952. posle Šestog kongresa KPJ, na kome je Komunistička partija Jugoslavije promenila naziv u Savez komunista Jugoslavije i Komunistička partija Srbije menja naziv u Savez komunista Srbije.
Godine 1981. Savez komunista Srbije imao je 907.672 članova (od toga 203.350 SK Vojvodine i 91.381 SK Kosova).

Lideri SKS-a su bili:

* Sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju
- Blagoje Nešković (1941 - 1945)
* Sekretari Centralnog komiteta Komunističke partije Srbije
- Blagoje Nešković (1945 - 1948)
- Petar Stambolić (1948 - mart 1957)
- Jovan Veselinov (mart 1957 - septembar 1966)
* Predsednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije
- Dobrivoje Radosavljević (septembar 1966 - februar 1968)
- Petar Stambolić (februar 1968 - novembar 1968)
- Marko Nikezić (movembar 1968 - 26. oktobar 1972)
- Tihomir Vlaškić (26. oktobar 1972 - maj 1982)
- Dušan Čkrebić (maj 1982 - 17. maj 1984)
- Ivan Stambolić (maj 1984 - maj 1986)
- Slobodan Milošević (maj 1986 - 24. maj 1989)
- Bogdan Trifunović (24. maj 1989 - 16. jul 1990)

Jedini naslednik kneza Miloša nije pozvan na njegov pomen! Na obeležavanje 153. godišnjice smrti Miloša Obrenovića u Sabornoj crkvi koje je priredila Vlada nije pozvan jedini naslednik loze Obrenovića, princ Slobodan Jakovljević..