NKPJ teraju iz prostorija u Nemanjinoj

23 januara sam pozvao na solidarnost vezano za progon NKPJ iz prostorija, na otimacinu lista i stampariju BORBA, zgradu CKSKJ...zar je moguce da se toliko mrzite medju sobom i necete da zastitite nasa prava bez obzira na razlicitosti. Takvim stavom verifikujete i odobravate bastijalnost kontrarevolucionarnog rezima i pljacku.

Milan ::23 januara sam pozvao na solidarnost vezano za progon NKPJ iz prostorija, na otimacinu lista i stampariju BORBA, zgradu CKSKJ...zar je moguce da se toliko mrzite medju sobom i necete da zastitite nasa prava bez obzira na razlicitosti. Takvim stavom verifikujete i odobravate bastijalnost kontrarevolucionarnog rezima i pljacku.

Oni su organizacija DB-a. I to miloseviceve! Kurce se ceo zivot, niko im nije trebao, sve zive su napadali, pretili... Aj da vidimo kako ce sad sami da se odbrane...

Oni su organizacija DB-a. I to miloseviceve! Kurce se ceo zivot, niko im nije trebao, sve zive su napadali, pretili... Aj da vidimo kako ce sad sami da se odbrane...

Што им ти не даш паре? Пун си бре ко брод, паразиту један!

Bas da vidim sta ce sada!

Narodni-Front ::

Milan ::23 januara sam pozvao na solidarnost vezano za progon NKPJ iz prostorija, na otimacinu lista i stampariju BORBA, zgradu CKSKJ...zar je moguce da se toliko mrzite medju sobom i necete da zastitite nasa prava bez obzira na razlicitosti. Takvim stavom verifikujete i odobravate bastijalnost kontrarevolucionarnog rezima i pljacku.

Oni su organizacija DB-a. I to miloseviceve! Kurce se ceo zivot, niko im nije trebao, sve zive su napadali, pretili... Aj da vidimo kako ce sad sami da se odbrane...

DB je partiJotska snaga i još uvej je na vlasti i starno nije fer kako se ponašaju prema svojim pitomcima i ne daju Kitanoviću ni 200 kvadratnih metara u centru da privatizuje, SPS i kradikalima dali onoliko. Eto i mi smo bolje prošli sa privatizacijom B92.

Zasto ja na B92 forum nemogu da pokrenem temu o KOMUNIZMU?!

pobunjeni ::Zasto ja na B92 forum nemogu da pokrenem temu o KOMUNIZMU?!

Na to pitanje može da ti odgovori prvo DB koja operativno raspodeljuje političko, informaciono i dezinformaciono tržiše u Srbiji. Ako te njihov odgovor ne zadovolji, onda možeš da se žališ direktno finansijeru čiki Sorošu preko Svonje Šliht.

je mocna formacija...*institucija sistema i podsistema* i to svi znaju i prave se ludi. Brianje nacionalne svesti, i svih obelezja Srpskog naroda, *medijski specijalni rat* je jeda od vidova fizionomije savremenog rata. Cilj, ostvarenje imperijalnih ciljeva inostranog faktora, operativna zona stranke G 17, udarna frpa. Retke su stranke koje ih kritikuju, po tom pitanju svaka cast SRS. Mocni su onoliko koliko dozvoli DS, od postojanja ih (DOS) angazuje kao ZVRSNO VECE SRBIJE. Mala po broju, bogata po finansijam, organizovana kao hidra-karcinom.

propagandnog, edukativnog delovanja..prcenj efekata istog uglavnom zavisi od vlasnika sajtova, njihove politicke volje, njihovog znanja..odredjuju *od oka* posecenost, i gubi se orijentacija , realnost delovanja.

Press ne pise o tome koliko su stete naneli drzavi i narodu isterivaci NKPJ iz prostorija ??

Milan ::Press ne pise o tome koliko su stete naneli drzavi i narodu isterivaci NKPJ iz prostorija ??

Ja necu moci da spavam zato sto kitanovic leti iz Nemanjine! Matorog i senilnog kitanovica, coveka koji vec sa obe noge stoji u grobu i ne zna da l' je dos'o ili pos'o da izbace na ulicu... C,c,c.. gde ce im dusa...

SAOPŠTENJE SKOJ-a POVODOM ATAKA KAPITALISTIČKOG REŽIMA NA PROSTORIJE NKPJ

Drugarice i drugovi
Ne dozvolimo da buržoaski režim guši komunističku ideju u Srbiji! U uslovima svetskog kolapsa kapitalističkog sistema, u trenutku kada radnička Srbija diže glas protiv samovolje eksploatatora-poslodavaca i kapitalističke vlade,u vremenu kada sve veći broj mladih ljudi pristupa komunističkom pokretu, režim vodi prljavu kampanju laži i prevare u kojoj želi da oduzme prostorije Novoj komunističkoj partiji Jugoslavije (NKPJ) u kojima se Partija nalazi od 1991. godine i redovno plaća njihov zakup. Buržoaska vlada koja je vlasnik prostorija u Nemanjinoj 34 gde na trećem spratu NKPJ ima tri kancelarije i salu, koristeći sebi naklonjene medije, kao što je dnevni list Pres koji kontrolisu pojedine frakcije pro-imperijalističke Demokratske stranke, želi da izbaci komuniste na ulicu pri tome ne nudeći NKPJ alternativni smeštaj. Razlog za izbacivanje NKPJ iz prostorija u kojima legalno boravi već 18 godina je želja režima da otupi oštricu narodnog i radničkog pokreta Srbije koji sve češe i sve glasnije protestuje protiv neoliberalne politike koju sprovodi vlada Srbije. Kapitalistički režim zna da NKPJ ponosno koraca u istoj koloni sa svima onima koji se bore protiv pro-imperijalističke i neoglobalističke politike koju sprovodi. Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) kao najborbeniji odred naše Partije najoštrije protestvuje zbog ataka Tadićevog burzžaskog režima na NKPJ i komunistički pokret u Srbiji. Poručujemo srpskim buržujuma da se marskisti-lenjinisti Srbije nisu uplasili ni njihovih divljačkih hordi koje su u kontrarevolucionarnom puču 5.oktobra 2000. godine spalili prostorije NKPJ pa se tako ni sada ne plašimo pretnji buržoaskog režima oličenog u Milanu Tomiću, direktoru Direkcije za imovinu koji bestidno laže da NKPJ ne plaća zakup prostorija i halucinira kada priča o aktivnostima koje se sprovode u sedištu Partije. Mi, članovi SKOJ-a poručujemo da ćemo isto kako smo u vreme kontrarevolucionarnog puča čuvali naše prostorije od reakcionarnih bandi isto tako i sada svojim telima štiti naše prostorije od bilo kakvog ataka. SKOJ će obavestiti bratske komunističke organizacije u svetu o makartističkim atacima na nasu Partiju. Takodje, organizovaćemo i sve druge akcije u cilju zaštite imovine naše Partije. Pozivamo sve progresivne organizacije i ljude u Srbiji da podrže našu borbu i pomognu da NKPJ sačuva svoje prostorije! Buržuji dalje ruke od prostorija NKPJ! Živela NKPJ! Živeo SKOJ! Živeo marksizam-lenjinizam!

Ovaj burzoasko rezim je bas cvrsto resio da unisti komunisticki pokret u Srbiji, u nastojanju da oduzme prostorije kadrovski najbrojniji i najacoj KP u Srbiji - NKPJ.
Sto nas vise lome, mi smo sve jaci!

jugosloven ::Ovaj burzoasko rezim je bas cvrsto resio da unisti komunisticki pokret u Srbiji, u nastojanju da oduzme prostorije kadrovski najbrojniji i najacoj KP u Srbiji - NKPJ.
Sto nas vise lome, mi smo sve jaci!

NKPJ ima sve papire, kojim se potvrdjuje da njima pripadaju te prostorije, koje su im date u zakup! Ukoliko burzoatski rezim bude pokusao nasilno da ih iseli odatle, svi casni komunisti, radnici, levicari stace u zastitu njihove imovine! Necemo dozvoliti da nas unistava kapitalisticka banda!

najava demokratske *cistke*, burzoaska banda, preko Canka i Ostojica, potura u zakon..protIv..*fasizma, neo nacizma, staljinIzma*...trn u oku im je *staljinizam*..negde ste ih uboli, hoce da vas zabrane...*obznana ?*

iseljava NKPJ, muzej 25. maj....
http://www.gracac.com/gracac/forums/index.php?autocom=gallery&req=si&img=1457

Druga Rezolucija Informbiroa protiv KPJ u Budimpešti Друга Резолуција Информбироа: "Југословенска партија у рукама убица и шпијуна" Druga Rezolucija Informbiroa: "Jugoslovenska partija u rukama ubica i špijuna" Od 21-29. novembra 1949. Informbiro je održao svoje treće i poslednje zasedanje u glavnom gradu Mađarske-Budimpešti. Posle većih rasprava, čitanja materijala sa montiranih procesa koji su se u to vreme održavali širom Evrope, delegati su se složili da je jugoslovenski CK potpuno krenuo putem uspostavljanja fašističkog sistema u zemlji, da se odvojio od progresivnog sveta i da državom upravljaju plaćenici i špijuni imperijalnog sveta. Na kraju zasedanja, 29. novembra 1949. usvojena je druga rezolucija Informacionog biroa komunističkih partija pod nazivom "Jugoslovenska partija u rukama ubica i špijuna". Sa mnogo težim rečima od prethodne rezolucije, Informbiro je zaključio da je jugoslovenski CK skrenuo sa socijalističkog puta i da ide ka nacionalističkim tekovinama, da je Beograd pretvoren u centar američke špijunaže, da je većina članova Politbiroa CK u rukama imperijalističkih gazda, da je ubistvo Arse Jovanovića izvedeno u zasedi, da je Žujovićevo hapšenje bilo po nalogu imperijalista, da je isti Žujović ubijen u logoru, da u zemlji vlast ima jedino specijalna policija UDB-a, koja je napunnila zatvore pravim komunistima, da su visoki funkcioneri KPJ gestapovski agenti koji su omalovažili Rusku pomoć u oslobađanju zemlje i krenuli sa restauriranjem fašizma i sl. Posle ove rezolucije Informbiroa, slede još žešći pritisci i još surovija borba. Već je 9. jula 1949. Goli otok otvorio kapije prvim političkim osuđenicima koji su prevaspitavani da se vrate svojoj Partiji. Došlo je do gomilanja vojske na granicama i do većih graničnih incidenatta. Pored toga, ovakve okolnosti je koristila ratna emigracija da se ilegalnim putevima ponovo nastani u Jugoslaviju. Radio emisije su bile preplavljene kritikama na račun jugoslovenskog CK, a slušanje tih emisija je kažnjavano zatvorom i izolacijom. Početkom 50-ih godina dolazi do masovne pojave "IB emigracija", gde je iz Jugoslavije nelegalnim putevima izbeglo preko 200.000 pobornika Staljinove linije. Oni koji su ostali su se skrivali pod masko da podržavaju KPJ i Tita, a oni koji su uhapšeni su obično posle batina i torture priznavali da su agenti NKVD i slati su na izdržavanju zatvorskih kazni širom zemlje. Za to vreme najviše zatvorenika je izdržavalo kaznu na Golom Otoku, Bileći, Sremskoj Mitrovici, Velikoj Gradiški, Zabeli, CZ, KP Domu, Sarajevu, Lepoglavi, Novom Sadu, Ljubljani, Zagrebu, Titogradu i u drugim većim gradovima zemlje. Da je situacija postala skoro na ivici početka rata između Jugoslavije i SSSR, dokazuje i događaj iz jeseni 1952. godine. Tada je Staljin već imao plan napada na Jugoslaviju pod šifrovanim imenom "Operacija Jugoslavija". Dve veće Sovjetske armije su se koncentrisale na granici sa Bugarskom i vršile manevre. Tada se na čelu trupa Crvene Armije nalazio maršal Georgi Žukov, koji se nalazio u Sofiji. Naročito je bio kritičan datum 12. novembar 1952. Nedaleko od granične zone prema Bosilegradu pojavio se čitav tenkovski korpus Crvene Armije, koji je demonstrirao kao da kreće prema Jugoslaviji. Sve jedinice Jugoslovenske armije su bile u pripravnosti, a sam Maršal Tito se tih dana nalazio u Nišu. Međutim, u poslednjem trenutku, čitav tenkovski korpus vrši zaokret za 180 stepeni i vraća se u hangare. Tako su manevri završeni. Ovo je bila jedna od najvećih ispita koje je Staljin stavio Titu. Staljin je zbog Koreanskog rata morao da stavi sve svoje snage na raspolaganje prema granici sa Kinom, pa je rešio da otpusti Štab za Jugoslaviju decembra 1952. godine. Staljinov plan napada na Jugoslaviju će posle njegove smrti potvrditi sam Žukov,posle pomirenja obeju strana. Za ovu akciju Sovjetskog Saveza, Jugoslavija se uveliko pripremila. Još s kraja jeseni 1949. održani su veliki vojni manevri Jugoslovenske Armije u Sloveniji na kojima je prisustvovao i sam Tito. Nakon manevara, napravljen je plan odbrane. Stvoren je i Partizanski Vrhovni Štab kojim je komandovao general Svetozar Vukmanović-Tempo, a koji je imao zadatak da se po upadu Sovjetske Armije suprostavi partizanskim načinom ratovanja. Tako je došlo do razmeštanja celokupne teške industrije u Republikama Slovenije i Hrvatske, do podizanja železare u Nikšiću, do izgradnje većih vojnih kasarni, do transporta arhiva iz Beograda u Bileće i drugo. Najznačajniji je bio preokret u politici Jugoslavije koja se u trenutku sve većeg pritiska Staljina okreće zapadnim silama za pomoć u naoružanju. Tako je general Koča Popović, koji je tada bio ministar inostranih poslova, sklopio ugovor o vojnoj pomoći sa vladom SAD-a, Britanijom i Francuskom 14. novembra 1951. u Londonu.

Neka su ti sretni lanci, sine i bori se, budi čovjek do kraja - poručila je Momčilu Jokiću majka Stana

Književnik Momčilo Jokić, koji živi i stvara u Aranđelovcu, objavio je drugo, dopunjeno izdanje knjige "Tajni dosije Josip Broz", koja je u ruke čitalaca prvi put stigla 1992. godine. On se godinama bavio, kako naglašava - zagonetkom Josip Broz. Svoje traganje za zapretenim tajnama platio je visokom cijenom: zbog pripreme knjige i učešća na Barskom kongresu proveo je na robiji osam punih godina.
- Moja je želja bila da budem tužilac Josipu Borzu Titu pred sudom časti i istorijom ove zemlje, a u ime onih koji nijesu imali šansu da se argumentima istine brane od kleveta, laži, izdaje i zločina - priča Jokić.
- Moja nastojanja da komparativnim istraživanjima saznam što više zapretenih i zabranjenih tajni iz biografije Josipa Broza, dovela su me do fascinirajućih podataka. Više od dvije i po decenije, kao dijete komunizma, nastojao sam da rasvijetlim najtamniji dio biografije Josipa Broza.
Jokić veli da mu je bila čast što je kao pisac i komunista, kao humanista i demokrata, govorio i pisao o Josipu Brozu, onda kada su drugi ćutali, a koji su mnogo godina kasnije galamili po srpskim trgovima.
- U aprilu 1968. godine sam, na svoju veliku nesreću, saznao istinu o Josipu Brozu - kaže Jokić.
- Kao urednik titogradske "Pobjede" aprila 1968. bio sam gost pariskih komunista. Moj otac, predratni komunista i publicista, imao je dobre veze sa pariskim komunistima. Imao sam sreću da upoznam Rožea Garodija, člana CK KP Francuske, koji mi je dao nekoliko adresa prijatelja mog pokojnog oca. Jedan od njih vodio je kartoteku Kominterne. Nosio je pseudonim Paslo i lično mi je dao da pogledam karton Josipa Broza.

Momčilo Jokić objašnjava kako je došlo do organizovanja i sazivanja V kongresa obnove KPJ u Baru:
- Početkom 1973. godine u Kijev je stigao Komnen Jovović, nastavnik iz Peći. Došao je u posjetu braći Bogdanu i Branku. On ih je iscrpno informisao o stanju u zemlji: radničkim štrajkovima, studentskim nemirima, Maspoku, Kardeljevim amandmanima na Ustav SFRJ... Tu se zadesio i IB-ovac Mileta Perović, koji je još juna 1958. godine pobjegao iz zemlje. U Kijevu se tako došlo na ideju da se oživi, odnosno obnovi izvorna KPJ, kao opoziciona partija. Razgovaralo se o tome da se Kongres održi u Sofiji ili Bariju. Sa tom inicijativom je kod mene u Bar došao dr Branko Bošković. Nijesam se saglasio sa idejom da se kongres održi u inostranstvu, jer bi to onda bio skup emigranata i niko ga ne bi priznao. Predložio sam da to bude Bar.
Jokić veli da je Barskom kongresu "glave" došla obavještajna i kontraobavještajna služba, koja je djelovala na relaciji Peć - Beograd - Kijev.

Mjesec dana poslije održanog barskog kongresa, počela su hapšenja.
Bilo je jutro. U Jokićevoj vili u Baru zazvonio je telefon. Nepoznati muški glas je upitao:
- Da li je to kuća novinara Jokića?
- Jeste - odgovorio je Jokić.
- Da li je Momčilo tu?
- Da, ja sam lično...
- Molim vas da dođete do SUP-a do načelnika Perovića. Spremamo jedan tekst povodom našeg jubileja, za naš list "13. maj", pa bismo željeli da vi to malo pogledate i sredite.

Kad je stigao u barski SUP, Jokić je primijetio više nepoznatih "civila" i policajaca. Ušao je u kancelariju načelnika, pozdravili su se, a onda...
Momčilo Jokiću, po nalogu Saveznog tužilaštva, lišavamo te slobode i zahtijevamo da ne pružaš otpor!

- Poslije lišavanja slobode, kako se hapšenje opisno naziva, doveden sam u titogradski zatvor "Jusovača", dakle u Okružni istražni zatvor. Nalazio se u podrumu nekadašnjeg podgoričkog bega Jusa Musića. Bio sam u ćeliji broj 6, do samog WC-a. Ležao sam na betonu, u memli, u ćeliji u kojoj su carovali komarci, stenice i pacovi.
Majka Stana uspjela je da mu u zatvor doturi ceduljicu s porukom:
- Neka su ti sretni lanci, sine! Bori se, budi čovjek do kraja! Tako su i tvog oca hapsili još prije rata zbog komunizma, a ja ću živjeti sto i jednu godinu da bih te vidjela slobodnog i dočekala u našoj kući u Baru.

Momčilo Jokić osuđen je na 11 godina robije. Zatvorsku kaznu izdržavao je u Spužu. Majka Stana preživljavala je teške muke. Znala je kako na robiji postupaju sa njenim Momčilom. Zato je sjela i napisala pismo Vladimiru Bakariću. Poručila mu je:
- Strijeljajte moga sina, jer on nema drugih ideala do sreće ovog naroda i slobode ove zemlje. Nemojte da ga više mučite.
Stana Jokić je dočekala da njen sin izađe iz zatvora. Desilo se to nakon osam izdržanih godina, tačnije 1. marta 1982. godine.

Po izlasku iz zatvora Jokić je napustio Bar. U Aranđelovcu, u Ulici vožda Karađorđa, kupio je kuću i preselio se sa majkom Stanom. Jednog dana, ulazeći u park Bukovičke banje, sreo se sa Slobodanom Krstićem Učom, visokim rukovodiocem Udbe.
- Vi ste taj pisac i novinar, pa vi lijepo izgledate, izdržali ste robiju časno - muški - obratio se Krstić Momčilu Jokiću. Imali ste sreće da ostanete živi. Organizovali ste Barski kongres Titu i svima nama pod nosom. Moram reći da vam se iskreno divim. Vi ste svoju smrt zaobišli na čudesan način.
Momčilo Jokić ističe da je Barski kongres otvorio proces uvođenja višepartijskog sistema u zemlji i dodaje:
- Vlasti onog vremena su organizovanje Barskog kongresa nove KPJ tumačile kao skup IB-a. Međutim, to je bio kongres jedne nove, probuđene svijesti koja je tražila, tada jedina u zemljama socijalističkog bloka Evrope, uvođenje višepartijskog sistema, ostvarivanje slobode ljudskih i građanskih prava i demokratizaciju društva. Obnovljena KPJ je zvanično legalizovana registracijom kod Saveznog sekretarijata za pravosuđe 4. septembra 1990. godine. Tada sam počeo da pišem knjigu "Tajni dosije Josip Broz". Trebalo je da minu mnoge godine da bi istina dobila pravo na riječ. U ime istine, zbog koje sam bio spreman da umrem, napisao sam knjigu. O hapšenju i robijanju, pišem u svom novom romanu "Tajna tajne", posvećenom političkim osuđenicima ove zemlje.
Jokić naglašava da komunisti minulom vijeku duguju istinu o sebi, sve ostalo vijek duguje njima.

Tajni dosije

- Moja knjiga "Tajni dosije Josip Broz", pokušava da izbjegne sve zamke pristrasnosti, da oslobođena ideologija, otvori "pasijans" istorijskih zabluda i da u toj igri iskaže razumijevanje - i za pobjednike i za poražene. Istorija nikome ne prašta. Samo čovjek koji je zavjetovan da prati i najmanje tragove uništavanih istina, da čita tajanstvene znake i bilješke sa humki umrlih, i sa požutjelih arhivskih spisa, sa dosijea koja su mnogi zaboravili, može slaganjem kockice po kockice, poput razbijenog ogledala, stvoriti mozaik zabranjene tajne. Robijajući zbog takvog poduhvata, pokušavajući da objektivno vrednujem sve činjenice koje mogu opstati na sudu istorije, ja sam istovremeno bio i tužilac i branilac pravde.

Kako smo planirali atentat na Tita

"Taj Tito će nestati čim maknem malim prstom", izjavio je 1948. Josif Staljin. Kao kandidat za "mali prst" javio se građanin Grigulevič, Josif Romualdovič, ubica-veteran NKVD-a, i čovek koji je organizovao prvi atentat na Trockog. "Vreme" ekskluzivno objavljuje autentične podatke iz arhiva NKVD-KGB-a o sovjetskoj obaveštajnoj aktivnosti prema Jugoslaviji koji potiču iz zbirke Mitrohinovih arhiva, najnovijeg bestselera objavljenog ovog meseca u Londonu. Vasilij Nikitič Mitrohin stupio je u NKVD, tada već MGB (Ministarstvo državne bezbednosti), 1948, da bi posle nekoliko godina postao rukovodilac glavnog arhiva Prve glavne uprave (spoljna špijunaža). Tokom dvadeset i pet godina, Mitrohin je krišom prepisivao, iznosio po džepovima i kasnije u vikendici prekucavao najtajnije podatke sovjetske obaveštajne službe, o čemu ćemo u kasnijim nastavcima ovog feljtona. Kad je 1992. zaključio da je to dovoljno sigurno, prebegao je u Veliku Britaniju i predao ogromnu količinu dokumenata KGB-a, na osnovu kojih je kasnije pohapšeno desetak sovjetskih agenata, a neke su istrage još u toku i nova hapšenja se očekuju. "Vreme" će u narednih nekoliko brojeva preneti najzanimljivije delove iz knjige Vasilija Mitrohina i britanskog pisca Kristofera Endrjua "Mitrohinov arhiv"

U poglavlju "Specijalni zadaci", prvom delu pod naslovom "Od maršala Tita do Rudolfa Nurejeva", Mitrohin i Endrju bave se najprljavijim ilegalnim operacijama NKVD-KGB-a: atentatima, "aktivnim merama" (klevete, dezinformacije i psihološki rat). Ubistvo je bilo Staljinova omiljena taktika u političkoj borbi od samog početka. Tokom tridesetih godina Staljin je bio opsednut idejom da ubije Trockog, što mu je i uspelo tek u drugom pokušaju. Prvi pokušaj važan je ovde zato što ga je organizovao jedan zaista koloritni lik po imenu Josif Romualdovič Grigulevič, isti onaj koji će se dobrovoljno ponuditi 1953. da likvidira Josipa Broza Tita, "otpadničkog maršala, revizionistu" i, ukratko, Staljinovog najgoreg neprijatelja. Taj Josif Romualdovič Grigulevič prvi put se javlja kao instruktor diverzantskih jedinica Republike tokom građanskog rata u Španiji 1936-1939, kada se istakao ubistvima "trockista" u republikanskim redovima, pod kodnim imenima NKVD "Maks" i "Felipe". Bio je sin litvanskih Jevreja i izuzetno talentovan za prerušavanje i jezike; kasnije će se proslaviti tako što će postati ambasador Kostarike u Rimu i držati taj položaj godinama kao agent KGB-a.

Mitrohinov arhiv otkriva nam još nekoliko detalja vezanih za pokojnog Broza: da je na vrhuncu staljinskog Terora bio jedan od retkih jugoslovenskih komunista u Moskvi koji je uživao poverenje NKVD-a; da je od 1937. nadalje uredno učestvovao u denunciranju svojih partijskih prijatelja kao "trockista, izdajnika, frakcionaša, špijuna i antipartijskih elemenata"; da se lično izvinjavao Staljinu zbog nedostatka budnosti prilikom ženidbe sa jednom od supruga koju je NKVD "demaskirao" kao "agenta Gestapoa". Period 1937-1941, inače kritičan za Titovu predratnu biografiju, nije osvetljen u ovim dokumentima, pa smo ostali uskraćeni za uloge Steve Krajačića i još nekih Titovih važnih saradnika iz onog vremena. Vasiliju Nikitiču teško je zbog toga zamerati: on je prepisivao papire koji su mu pali ruku; niz važnih dokumenata nužno mu je promakao ili ih je procenio kao manje važne.

NEGATIVNE CRTE: Zabeleženo je u tim papirima i da je Titov najbliži saradnik za držanje veze s Moskvom i rukovalac jednom od retkih kratkotalasnih radiostanica bio Josip Kopinič, agent NKVD-a sa kodnim imenom "Vazduh". Kasnija uloga Kopiniča detaljno je razjašnjena na drugim mestima. Zanimljivo je da se nigde u Mitrohinovim papirima ne pominje Mustafa Golubić, što se može objasniti i time da Mitrohin nije mogao da prepiše baš sve.

Posle oslobođenja od nacizma, u svom svojstvu beogradskog "rezidenta" (šefa ispostave) NKVD-a, Saveljij Vladimirovič Burtakov, kodno ime "List", poklanja tadašnjem načelniku KNOJ-a (Korpus narodne odbrane Jugoslavije), Aleksandru Rankoviću, kodno ime "Marko", Staljinov portret; drug Marko se najiskrenije zahvaljuje. Stvarni uzajamni odnosi Prve zemlje socijalizma i nove narodne demokratije na Balkanu, međutim, nisu bili idealni: Tito je još od 1938. imao svoje mišljenje o tome; rezident u Beogradu Burtakov ("List") javlja 1945. u jednoj depeši moskovskom Centru da "Orel" (kodno ime za Tita) "ima sledeće negativne crte: vlastoljublje, manjak skromnosti, aroganciju i neiskrenost." "Sebe shvata kao apsolutni autoritet, ne voli razmenu mišljenja, više voli poslušnost bez pitanja; lako se iznervira, preke je naravi i odsečnih manira; voli da pozira."

Tito i Ranković nisu Burtakova voleli nimalo više nego on njih. Rezident "List", naime, postao je notorno poznat po svojoj nesebičnoj ljubavi za nakit, porcelan, kristal i tepihe opljačkane iz beogradskih građanskih vila i stanova, što će se kasnije ponoviti i u Rumuniji i Čehoslovačkoj, gde je Burtakov službovao. Krajem 1945. Burtakova u Beogradu kao rezident i glavni savetnik u OZN-i zamenjuje Arsenij Vasiljevič Tiškov, Jugoslovenima poznat kao "Timofejev". Taj "Timofejev" rukovodio je radom rezidentura tadašnjeg MGB-a u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Skopju i još četiri pod-rezidenture u Jugoslaviji. Ponašanje radnika MGB-a u tim ispostavama uskoro je postalo problem u odnosima Beograda i Moskve. Izveštaji inspekcije moskovskog Centra koji su prošli kroz Mitrohinove ruke govore o "nadmenosti, grubosti i pritiscima u pribavljanju informacija"; informacije koje su viši činovi OZN-e odbili da pruže tražene su i iznuđivane od nižih činova i saradnika.

SPOSOBNI MAKS: Ono što je najviše smetalo Jugoslovenima - razume se - bilo je bezobrazno regrutovanje agenata u vrhu režima. Tito, kažu Mitrohinovi papiri, nije bio svestan da NKVD-MGB već ima dva visoko smeštena agenta u partijskoj i državnoj nomenklaturi: Andriju Hebranga i Sretena Žujovića. Ali se Tito zato veoma iznervirao kada je čuo za pokušaj Sovjeta da 1945. zavrbuju Dušicu Petrović, važnog jugoslovenskog šifranta. "To nećemo dozvoliti!", uzviknuo je Tito Rankoviću i još to stavio NKVD-u do znanja.

Te i takve odnose - koji su od početka bili daleko od idealnih - definitivno je (iz perspektive NKVD-a) ugrozila Titova ideja o Balkanskoj federaciji. Na osnovu papira koje je Mitrohin uspeo da vidi, to je bio okidač za konačni sukob. Marta 1948. Staljin povlači sve svoje savetnike iz Jugoslavije i dolazi do razmene čuvenih pisama dva Centralna komiteta, koji će dovesti do rezolucije Informbiroa, juna 1948. Titovo kodno ime u MGB-u, "Orel" ("Orao"), odmah je - po sovjetskom običaju - promenjeno u "Stjervjatnjik" ("Strvinar"), a Staljin je dao istorijsku izjavu: "Samo da maknem malim prstom...". Ispostavilo se da mali prst nije bio dovoljan; kasnije će Staljin mrdati i mnogo više od malog prsta, ali nije vredelo: Tito ga je nadživeo onoliko.

U leto 1948. dolazi do žestokog obaveštajnog rata između MGB-a i jugoslovenske UDB-e. Hebrang biva uhapšen i umire u zatvoru pod sumnjivim okolnostima; Sreten Žujović biva politički marginalizovan; u Mitrohinovim papirima pominje se otkrivanje sovjetskih agenata u Titovoj gardi, od kojih se pominje samo general-major Momo Jurović (Đurović?), sa kodnim imenom "Val". Milovan Đilas seća se da je UDB-a otkrila jedan od planova MGB-a: da se automatima pobije ceo Politbiro KPJ-a dok se bude zabavljao u bilijarskoj sali. Mnogo ozbiljniji plan, međutim, stvoren je u Moskvi 1952.

U depeši iz februara 1953, MGB izveštava Staljina da je "agent 'Maks' u obavljanju svog diplomatskog posla tokom druge polovine 1952. dvaput posetio Jugoslaviju, gde je bio dobro primljen. Ima pristupa društvenoj grupi bliskoj Titovom osoblju i obećana mu je audijencija kod Tita. Mesto koje 'Maks' sada zauzima pruža mogućnosti da se njegove sposobnosti iskoriste u aktivnim merama protiv Tita".

"Maks", o kome je ovde reč, jeste stari agent NKVD-a Josif Romualdovič Grigulevič, trenutno poznat kao Teodoro Kastro, a na mestu ambasadora Republike Kostarike u Rimu. Na tajnom sastanku sa visokim funkcionerima MGB-a u Beču, početkom februara 1953. Grigulevič predlaže četiri moguća načina za likvidaciju Josipa Broza:

1. Smrtonosna doza bakterija plućne kuge putem tihog spreja sakrivenog u odeći koju će nositi na audijenciji kod Tita; Grigulevič bi pre toga primio vakcinu.

2. Pokušaj da se dobije pozivnica za prijem prilikom Titove predstojeće posete Londonu, kojom prilikom bi Grigulevič (koji je bio u dobrim odnosima sa jugoslovenskim ambasadorom u Britaniji) ubio Tita pištoljem s prigušivačem, bacio bombu sa suzavcem i tako u gužvi utekao.

3. Isti metod prilikom nekog diplomatskog prijema u Beogradu.

4. Da pokloni Titu kutiju za nakit koja bi - kad se otvori - ispustila smrtonosnu dozu otrovnog gasa.

AMBASADOR KOSTARIKE NESTAO: U izveštaju o tom sastanku MGB uverava Staljina da "agent 'Maks', zbog svojih ličnih kvaliteta i iskustva u obaveštajnom radu, ispunjava zahteve za uspeh u zadatku te vrste". Grigulevič je, pod svojim kostarikanskim imenom Teodoro Kastro, takođe napisao i oproštajno pismo, za slučaj da pri pokušaju atentata bude uhvaćen ili ubijen i adresirao ga svojoj ženi Meksikanki (takođe agentu MGB). Na dan 1. marta 1953. MGB šalje Staljinu izveštaj da "Maks" još nije uspeo da pokuša atentat na Tita. Taj izveštaj bi lako mogao biti poslednje što je Staljin u životu pročitao, negde oko ponoći, jer ga je u ranim satima 2. marta 1953. pogodio moždani udar, od koga je - ne dolazeći svesti - i umro posle tri dana.

U panici koja je nastala po Staljinovoj smrti i naročito posle ubistva Lavrentija Berije, dosije o likvidaciji Josipa Broza tiho je ugašen i otišao je u arhive, gde će ga posle nekoliko godina pronaći Vasilij Nikitič Mitrohin. Hruščov je rešio da je bolje sa Titom pregovarati nego ga ubijati.

Josif Romualdovič Grigulevič povučen je maja meseca 1953. u Moskvu, iz straha da bi prebeg Aleksandr Orlov mogao da ga kompromituje (ispostavilo se da nije znao za njega). Republika Kostarika ostala je - do objavljivanja Mitrohinove knjige - u uverenju da su njen ambasador u Italiji i njegova supruga bili naprosto nestali. Beleška iz 1980. u dosijeu J.R. Griguleviča u arhivu KGB-a otkriva da zapadne obaveštajne službe još nisu bile svesne da je on bio "Teodoro Kastro", kostarikanski ambasador u Rimu. Josif Romualdovič je u Moskvi prvo doktorirao, pa postao stariji naučni saradnik Etnografskog instituta Sovjetske akademije nauka, da bi nastavio uspešnu karijeru stručnjaka za Latinsku Ameriku, njenu etnografiju i verska pitanja. Bio je i potpredsednik društava sovjetsko-kubanskog i sovjetsko-venecuelanskog prijateljstva. Članstvo u društvima sovjetsko-kostarikanskog i sovjetsko-jugoslovenskog prijateljstva ne javlja se u dostupnim dokumentima.

Osim ove zanimljive i poučne epizode, Jugoslavija se u Mitrohinovim papirima javlja veoma malo; zapravo samo jednom. Naime, tokom krize iz 1971. Tada su ilegalni agenti (sovjetski državljani sa lažnim identitetima, aktivni radnici KGB-a) u Jugoslaviji dobili zadatak da "steknu poznanstva" u mnogo važnih institucija društva: akademijama nauka, Institutu za istraživanje javnog mnjenja u Beogradu, uredništvima "Politike", "Borbe" i "Komunista", u Tanjugu, u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, na beogradskom i zagrebačkom univerzitetu, u velikim preduzećima i u Udruženju književnika Srbije (naročito sa Dobricom Ćosićem, za koga se verovalo da je blizak Titu). Neki od tih izveštaja "ilegalaca", slanih radijom, tajnim kuririma i poštom (tajnim mastilom), ocenjeni su kao dovoljno važni da budu pokazani Brežnjevu lično. Politički rezultati te obaveštajne kampanje nisu poznati.

Je "ustvrdio", nakon direktive Sekule Drljevica


LUNE USTASA ,PROVERENO
12345od istok » 11 Jan 2010 23:01

      

Podrska KGB ili drugih službi, a njihova aktivnost naročito je primećena u Čehoslovačkoj, Rumuniji, Francuskoj i Belgiji.

PODRŠKA STRANIH SLUŽBI DELOVANJE neoibeovaca se uglavnom svodilo na političku propagandu i prevođenje ruske literature, u čemu su se isticali u Srbiji Milivoje Stefanović Dolinski, Ranko Đurić, Sava Stojanović, Ranko Simić, Milan Colić i drugi. Procenjivalo se da uživaju naročitu podršku obaveštajnih službi SSSR, ČSSR i NR Bugarske, a konstatovano je da je bilo navodnih kontakata sa četničkom emigracijom na Zapadu, što je dokaz za ekstremizam ove grupacije.
Procenjivalo se da bi, zajedno sa drugim „birokratsko--etatističkim snagama“ u zemlji, u slučaju krizne situacije, mogli da okupe preko 5.000 lica za izrazito „ekstremno delovanje na poziciji pete kolone, ponašajući se destruktivno i primenjujući nasilje“. Primećeno je čak da se regrutuju i nove pristalice među studentskom omladinom.
Kulminacija neprijateljskih istupanja, uz pokušaj osnivanja ilegalne organizacije desila se posle Titovog pisma iz septembra 1972. i pada liberala, obračuna s Maspokom i Titovog približavanja Brežnjevu. Pristalice čvrste ruke i SSSR-a pomislili su da je konačno došlo vreme koje su čekali još od Staljinove smrti. Beleži se i pokušaj stvaranja prvih većih ilegalnih IB organizacija posle 1948, pre svega na teritoriji Srbije i Crne Gore. Karakteristična za njih je koncentracija u većim gradskim i industrijskim centrima.
Od 1974. do 1976. otkriveno je pet grupa (od ukupno 13) koje su delovale sa birokratsko-etatističkih pozicija, mahom neoibeovaca. SDB Crne Gore imala je najviše posla sa unutrašnjim neprijateljem ove vrste.
U Srbiji je na raskrinkavanju ovih elemenata posebno bila angažovana služba državne bezbednosti u Vojvodini. U akciji „Krug“ SDB je razotkrila 22 ekstremna ibeovca iz Novog Sada, Beograda, Zrenjanina, Ljubljane i drugih mesta. Ukupno je do kraja 1976. u SFRJ osuđeno 79 lica zbog delovanja sa informbirovskih pozicija.
Realna opasnost od povratka staljinista u SFRJ nije postojala, ali političkom vrhu zemlje je bio potreban još jedan političko-policijski obračun radi učvršćivanja sopstvene vlasti i demonstracije svoje snage i na Istoku i na Zapadu.
Kao najozbiljnija ilegalna organizacija u zemlji ocenjena je tzv. Nova komunistička partija Jugoslavije - NKPJ, koja je trebalo da se utemelji na osnivačkom kongresu u Baru.
Koordinacioni odbor za osnivanje nove KPJ formiran je još 1971. i zatim su nastale pećka, prištinska, novosadska, beogradska, banjalučka, tuzlanska i barska grupa. Članovi NKPJ su, između ostalih, Mileta Perović, Momčilo Jokić, Komnen Jovović, Slobodan Lazić, Branko Bošković, Đorđe Bikicki, Đura Šargin i drugi. Obe su, navodno, bile vođene spolja, iz inostranstva, a razbijane iznutra, iz Jugoslavije, akcijom SDB. Kongres je organizovala grupa razočaranih komunista pretežno iz Crne Gore i sa Kosova i Metohije na dan kada je počeo napad na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu.
Kongres je trebalo da bude održan u Baru 6-7. aprila 1974. u vili profesora istorije iz Prištine dr Branislava Boškovića. Prisustvovalo je 12 lica i trebalo je da budu izabrani Centralni komitet, Politbiro, Nadzorna i Reviziona komisija, redakcija lista „Iskra“, generalni sekretar, zatim usvojen Program, Statut i izdat Proglas.
Jugoslovenskom režimu zamerena je restauracija kapitalističkih odnosa, uz optužbu da se ne radi o diktaturi proleterijata, već o ličnoj vlasti J. B. Tita i o ideološkom revizionizmu... Sve su pohapsili operativci SDB Crne Gore 6. aprila 1974, najpre njih 36, a kasnije je privedeno više stotina simpatizera i pristalica širom Jugoslavije.
Kažnjeni su višegodišnjom robijom u rasponu od pet do 15 godina zatvora, a u prvom naletu je osuđeno 54 lica. U najbrojnijoj Pećkoj grupi, 22 lica dobilo je relativno blaže kazne, osim Branka Boškovića kažnjenog sa 13 i Komnena Jovovića, koji je okarakterisan kao glavni predstavnik organizacije za kontakte sa IB-emigrantima i osuđen na 14 godina zatvora. Novosadska grupa dobila je znatno strože kazne - od njih 11 više od polovine dobilo je kazne od 11 do 13 godina zatvora i niko nije predložen za pomilovanje. U beogradskoj grupi su od sedmorice dvojica predložena za pomilovanje 1977. U banjalučkoj grupi od sedmorice je jedan predložen za pomilovanje i u mostarskoj grupi od sedmorice je za jednog predloženo oslobađanje.

Je, na kratko posetio prostorije NKPJ u Nemanjinoj i pozeleo im mnogo uspeha u radu i saradnji sa SNS...