Kad ce ta socijalisticka revolucija?

Cak i kada bi se (teoretski) sve komunisticke i radnicke partije u Srbiji ujedinile i izasle na parlamentarne izbore, tesko da bi probile cenzus od 5%, a kada bi i usli u skupstinu, komunisti bi imali mali broj narodnih poslanika.
Stoga je jedini nacin za uspostavljanje socijalistickog drustva iskljucivo REVOLUCIJA.

Sta mislite, kada bi realno moglo doci do socijalisticke revolucije kod nas?

pedjaza ::Sta mislite, kada bi realno moglo doci do socijalisticke revolucije kod nas?

Po mom mišljenju, ta stvar će se dogoditi točno onako kao što su to Marx i Engels opisali, pogotovo Engels u Predgovoru Klasnim borbama iz 1895. Dakle, prvo u najnaprednijim kapitalističkim zemljama, vjerojatno Švedska i Danska, i to nakon što neka od socijalističkih partija dobije podršku naroda. Ukoliko državni aparat, posebno vojska odluči pogaziti postojeće državne zakone onda će doći do revolucije. U toku nekih 10-20 godina nakon prelaska u socijalizam, postepeno će postati jasno da je novo uređenje bolje i krenuti će imitacije ... mi na Balkanu ćemo biti na začelju.

Mislim da je pokušaj da se uvede socijalizam protiv volje većine građana besmislen - nema smisla nekoga oslobađati protiv njegove volje - i kontraproduktivan, tj. rezultira time da ljudi zamrze ono na što ih se pokušava prisiliti i u takvim uvjetima, uz zastrašivanje, enormnu i neproduktivnu propagandu, bez slobode govora i sa narodom koji baca klipove u kotače se niti ne može izgraditi socijalizam koji bi bio bolji od kapitalizma. Upravo zbog toga su, po mom mišljenju, svi dosadašnji pokušaji izgradnje socijalizma imali neke uspjehe, ali na kraju su ipak propali.

pedjaza ::Cak i kada bi se (teoretski) sve komunisticke i radnicke partije u Srbiji ujedinile i izasle na parlamentarne izbore, tesko da bi probile cenzus od 5%, a kada bi i usli u skupstinu, komunisti bi imali mali broj narodnih poslanika.
Stoga je jedini nacin za uspostavljanje socijalistickog drustva iskljucivo REVOLUCIJA.

Sta mislite, kada bi realno moglo doci do socijalisticke revolucije kod nas?

Narodni Front smatra da je izlazenje na izbore nedopustivo bilo kojoj organizaciji koja se definise kao marksisticko-lenjinisticka, anarhisticka, sindikalna itd. nedopustivo! Izlazenjem na izbore samo im dajemo legitimitet da nastave sa pljackom kao i do sad... Privid koji se stvara da neizlazenjem na izbore gubimo pravo da se zalimo je LAZ! Naprotiv. Narodni Front je organizacija svesna neophodnosti radikalnog raskida sa postojecim socio-ekonomskim sistemom i njegove revolucionarne promene. Borba za bolje sutra pocinje borbom za bolje danas! Kada cemo postici kriticnu masu za takav poduhvat, zavisi iskljcivo od nas! Od naseg rada, truda, organizovanosti. Neumornim radom, Narodni Front je navukao policiju na vrat sto jasno porucuje da smo na pravom putu! Nastavljamo sa nasim aktivnostima, revolucija je neminovnost, i stava smo da je balkansko podrucje iskljucivo pogodno za takav vid drustvenog preobrazaja.

ORGANIZACIJA-AKCIJA-REVOLUCIJA!!!

Moguce je postici kriticku masu podrskom Pokreta socijalista..pokreta levih snaga u okviru koga ce funkcionisati KP !

..u sirokom frontu..ugasicemo *dusebriznike* poput... www.setimes.com...* U se i u svoje kljuse * !

Pa da *21 maj* Rakovica i *IMT* Novi Beograd, ponovo izbacuju 40.000 komada a ne samo 1.000 komada traktora godisnje. Naravno prvo izbaciti nesposobne i lopove...

Milan ::Moguce je postici kriticku masu podrskom Pokreta socijalista..pokreta levih snaga u okviru koga ce funkcionisati KP !

Ne slazem se sa tim! Zasto bi KP funkcionisala u pokretu na cijem celu stoje evro-komunisti, ako se i uopste tako mogu nazvati...
Ko je Vulin?-Covek koji ceo svoj zivot pod laznom crvenom zastavom jurisa na pravu. To je nesto najgore...

Narodni-Front ::Ne slazem se sa tim! Zasto bi KP funkcionisala u pokretu na cijem celu stoje evro-komunisti, ako se i uopste tako mogu nazvati...Ko je Vulin?-Covek koji ceo svoj zivot pod laznom crvenom zastavom jurisa na pravu. To je nesto najgore...

Tipicna srpska posla. Niko se ni sa kim ne slaze. Svako vuce na svoju stranu i tvrdi kako je samo on u pravu, a svi drugi grese.
Dok se tako bude radilo bice nam samo gore.

* Budimo realni, probajmo nemoguce*...Ako ste ocekivali da Vulin bude SPS, JUL, .. i nakon svojih saznanja i iskustava u istim organizacijama prevarili ste se....Vulin komunista jeste..Vulin boljsevik. tacno NIJE !, sve ostalo je stvar ukusa. politicke procene...sta je moguce a sta nemoguce...zajednicki nastup u rusenju vlasti, od strane komunista i socijalista...( a komunisti su pregaoci socijalisticke izgradnje, da ne zaboravite ko ste i sta ste)....moze se nzvati *objektivna nuznost* a ne stvar slobodnog izbora i filozofiranja...jedan, sada poslovan covek..na pitanje, *kolege* novinara..sta ce da radi sa kapitalom...odgovorio je * bice uopotrebljen za rusenje kpitalizma*...neko od vas napisa da je i Engels bio kapitalista, neko je sve to morao da plati...mozda neki lanac pasuljarnica..* Korcagin* i slicno moze da pomogne, ? Siroko je polje aktivnosti....Vulin uspesno otvara punktove za razliku od nas, ucinomo mu drugarsku uslugu, da gabar ne ogovaramo i ne podmecemo klipove..pa nisu komunisti DOS !!

* Ljudi su na ivici ocaja i bunta, ali bez snage i vere da bi gradjanska neposlusost imala neki smisao*....puka *gradjanska neposlusnost*..je budalastina, *neposlusnost* mora da ima svoje ideoloske okvire i odgovor sta posle *neposlusnosti*....komunisti moraju da rade...da saradjuju...jer u mnogo tezim uslovima, ratnim uslovima..Stevan Mirkovic komunista i ratnik kaze u intervjuu...* sta pricate, pa mi kada smo 1945.godine..usli u beograd da ga oslobadjamo imali smo i ustavni sud....* .Prema tome drugovi komunisti da pregledaju kartoteke ...izvrse procenu kadrova, obrazovanje itd..pa vlada u senci, ustavni sud u senci da radi novi ustav za momenat prijema vlasti...oficirski kadar,,......mnogo posla ima !

Ko je ovlastio Aleksandra Tijanica da RTS javni servis svih gradjana otme gradjanima. Ko je ovlastio Tijanica... pkv direktora da iskljuci prenos skupstine, iskljuci gradjane iz zivota i rada drzave...*hleba i igara...?*..hleba nema ima igara...? Pretplatnici RTS su platili prenos skupstine a ne individualne sportske igre i kladionice, mesetarenje Tijanica i klike iz DS !

Skupstina Srbije potrosila je u 2008. godini 672.186.717 dinara, skoro 8.000.000 evra prema ostvarenim rezultatima, sopstvenom *novom sistemu vrednosti*..ne ispunjavaju uslove za prinudni odmor, tehnoloski visak nego momentalni otkaz, uz asistenciju sluzbenog radnika skupstinskog zdanja...nogu u dupe!

javljaju da u Beogradu padaju cene stanova, pustaju buvu, *igraci* su se nagumali para, hoce da ulazu uz pomoc *nezavisnih* novina, obaraju cenu, kada otkupe jevtine stanove, objavice preko *nezavisnih* novina da je cena skocila posto oni (pre)prodaju, demokratska igranka bez prestanka..............

*Ako neka *revolucija* zatekne dzavu i drustvo, ekonomski i proizvodno nesposobne da obezbedi materijalne i finansijske resurse za zadovoljenje osnovnih zivotnih potrba gradjana i drzve, ako ta *revolucija*, urusi i to malo zatecenog stanja, pogorsa stanje nacije i drzave, izuzme i bitno obogati manjinu, moze se tvrditi da nje u pitanju revolucija, nego svesna radnja, zbog masovnih posledica sa elementima genocida, veoma kriminalna radnja koja mora da bude izuetno ostro sankcionisana*

SPS,JS,PUPS....*obezbedicemo besplatan prevoz starijim i bolesnim licima*, to nije i nemoze da bude*obecanje *, jer to je obaveza koja proizilazi iz *zdravstvenog i socijalnog osiguranja gradjana*..a, ako *promoteri*...zele da nesto izmene, a nalaze se u vlasti, muvaju oko vlasti neka stvore privredni i poljoprivredni mbijnt, u kome ce gradjani moci da rade, da zarade..pa ce neko kupiti automobil,proizveden u Kragijevcu, pa ce neko u hitnim slucajevima uzti taksi. zasto, evo vec dvadeset godina drzazati gradjane u zavisnom polozaju u svemu i svacemu. Da ceka obecanja, da mase zastavicama na *konvencijama* umesto normalno da zive, rade, prihoduju, lece se. Postoje situacije gde moraju sami da placaju troskove i lekarsku uslugu, prevoz dodje u poredjenju sa tim troskovima nebitan !.

MALO se ko u zemlji bavio traženjem krivca za desetkovanu radnu snagu i ekonomski krah posle „srpske oktobarske revolucije“ 2000. godine. Prvi (i jedini) pokušaj izvinjenja zbog „zločina vlasti protiv privrede i građana“ dali su usamljeni ekonomisti predloživši svom strukovnom savezu rezoluciju koju bi usvojio Socio-ekonomski savet Srbije. Predlog je, te 2010, odbijen jednoglasno.

Tako se pitanje odgovornosti vratilo u fioku i pre nego što je započeta rasprava. A da li bi uopšte iko trebalo da odgovara za 374.620 zvanično izgubljenih radnih mesta, propalu privatizaciju, uništenu radničku klasu i rekordnu stopu nezaposlenosti - više se i ne postavlja.
Dok su i levica i desnica ujedinjene (samo) u stavu da ovako nije moralo biti i da su „reforme“ spore i neuspešne, ni 13 godina kasnije nema konsenzusa o tome kojim putem ići dalje. U čekanju novog sutra, ali bez vere da će ono biti bolje, radnička klasa očekuje da i njima neko konačno položi račune, ako ne baš izvinjenje. Najviše ga očekuju iz - Nemanjine 11.
DESTRUKCIJA - Socijalni dijalog je potpuno zamro i do sada niko nije izračunao koliko nas ukupno košta „ekonomija destrukcije“ i loša privatizacija preduzeća - kaže Cvetanović. - Sigurno je reč o milijardama evra. Srbiji je u ovom momentu neophodan ekonomski guru da reši sve privredne, finansijske i socijalne probleme.
Političku elitu, pak, i sindikati i poslodavaci, i struka i nauka, apostrofiraju kao najodgovorniju za „izgubljenu deceniju“.
- Generalno, odgovorni su oni koji su mogli drukčije da vode ovo društvo, a nisu. Dakle, oni koji su imali moć. Odgovorni su i oni koji su znali, a nisu ništa činili da to znanje usmere u korist javnog dobra - smatra sociolog Srećko Mihailović. - Pojednostavljeno, odgovorni su političari i inteligencija, elita.
On, međutim, smatra da sunovrat nije započeo 2000, već najmanje deceniju ranije, kao da ni najveći problem nisu ugašena radna mesta već ona neotvorena.

Da bi sebi pribavio ugled ekonomiste koji je jedini legitimisan da sačini program stabilizacije, on je izvršio diskvalifikaciju svih jugoslovenskih ekonomista i političara govoreći o 'ogromnom neznanju', o prirodi ekonomskih nevolja i načinu na koji ih treba rešavati. Sa ovakvom kvalifikacijom on je samo pokazao da se uopšte nije potrudio da dosta šta su ekonomisti individualno i kolektivno radili, ništa šta je rađeno u državnom aparatu. Da pomenem samo rad Komisije Predsedništva Srbije za privrednu reformu tokom 1988/90. godine koja je napravila tridesetak vrednih dokumenata o razvojnoj i ekonomskoj politici koji nisu stigli, zbog razbijanja Jugoslavije, da dožive primenu u praksi. Pokazalo se da g. Avramović nije poznavao ekonomska uverenja ni svojih ranijih prijatelja pripisujući im sklonosti ka administrativnim merama iako su oni svoju profesionalnu afirmaciju stekli upravo suprotstavljanjem takvim merama u vremenu kada je to sadržalo visok društveni rizik. Nedopustiv je i potcenjivački ton prema profesorima Oskaru Kovaču i Milutinu Ćiroviću, koji su 1993. godine u saveznoj vladi učestvovali u izradi jednog drugog programa stabilizacije. Taj program nisu prihvatila sva politička tela ali se ne može osporiti da je urađen na visokom profesionalnom nivou. Ne čudi njegov pokušaj da me stručno omalovaži, ali me veoma čudi da predsedniku Miloševiću pripisuje nedovoljno uvažavanje mog rada, kao da nije bio lično u prilici da se, povodom godišnjice Programa iz 1993. godine, 24. januara 1995. godine uveri o mišljenju koje je on imao o mom udelu u izradi Programa 1993. godine. Gospodin Avramović je sklon raznim pretpostavkama o odnosima koje ne zna, a od onog što dobro zna pravi pretpostavke.

Postavlja se, međutim, pitanje čime se g. Avramović legitimiše kada drugima osporava kompetentnost. Da li je to u preskromnoj listi njegovih naučnih radova za jednog člana Akademije najznačajnija njegova doktorska disertacija koju je štampao posle četiri decenije? Njena pompezna promocija bila je deplasirana u punom neskladu sa neoriginalnim sadržajem jednog početničkog rada. Možda je važnije od toga što g. Avramović nije uopšte imao svoja stabilna ekonomska uverenja kada je bila reč o stvarnom stanju jugoslovenske privrede i o onom šta valja činiti. On je o istim pitanjima ne samo menjao mišljenje već je zapadao iz jednog ekstrema u drugi. Od žestokog protivnika privatizacije on se pretvorio u radikalnog zagovornika najgore varijante radikalne privatizacije. Kao pristalica fluktuirajućeg kursa dinara on je ubrzao i bez rezerve prihvatio fiksni kurs sa deviznom podlogom, da bi naknadno opet pokazao sklonost ka fluktuirajućem kursu. On je u blokadi jugoslovenske privrede video veće mogućnosti nego ograničenja za njen razvoj, da bi potom zavapio za inostranom pomoću, spreman da čini ogromne ustupke na teret jugoslovenske privrede. Možda je njegovo čuđenje zašto predsednik Milošević nije našao zajednički jezik sa g. A. Markovićem najbizarnije. Kako se mogao naći zajednički jezik sa predsednikom savezne vlade koji se nije mogao sporazumeti ni sam sa sobom, koji je tokom svog kratkog mandata tri puta menjao osnovne ciljeve ekonomske politike, uz katastrofalno opadanje proizvodnje i zaposlenosti, kao i održavanje visoke stope inflacije.

Priča g. Avramovića o tome da je on tvorac Programa za 1993. godine je jednostavna. On stalno ponavlja 'moj program' stavljajući time do znanja da on unapred odbacuje svaki dokazni postupak i svaku sumnju o tome da je on njegov autor. Pri tome izbegava da kaže o kome je programu reč. Ova neodređenost nije slučajna. Da je on učestvovao u pisanju Programa stabilizacije iz 1993. godine, on bi to jasno rekao i dokumentovao odgovarajućim tekstom koji je napisao. Budući da to nije mogao da učini, on paralelno priča o nekom svom programu koji je poslužio kao osnova za izradu Programa iz 1993. godine. Da čitaocima bude jasno, reč je o jednom njegovom tekstu od oko 20 strana koji je sredinom 1993. godine odbačen na sednici Ekonomskog saveta Vlade Republike Srbije. Manjkavost tog predloga uočava se i u tome što je trebalo da predlozi budu podržani spoljnim zajmom od oko 500 miliona dolara. Smešno je i pomisliti da je taj odbačeni materijal koji niko nije ni pominjao mogao biti inspiracija i polazna osnova za izradu Programa stabilizacije iz 1993. godine. Nevolja je g. Avramovića što on za svoju tvrdnju ne može navesti ni jednog jedinog svedoka, niti dokument, dok za moje tvrdnje postoji više od 74 saradnika koji su radili na izradi Programa i dokumentacija na oko 1500 stranica.

Gospodin Avramović je izjavio da bi me trebalo tužiti zbog povrede njegovog ugleda. Zamolio bih ga da to bezuslovno učini kako bi se na sudu dokazalo ko od nas dvojice govori istinu. Sumnjam da će on to učiniti znajući dobro da bi na sudu mogle iskrsnuti i neke druge, mnogo ozbiljnije činjenice kao što su, na primer, njegove neovlašćeno donete odluke koje su u velikoj meri opredelile ponašanje jugoslovenskih mešovitih banaka u inostranstvu.

Na kraju, složio bih se sa g. Avramovićem da moj napis nije slučajno publikovan u sadašnjem trenutku. Sve dok je Program posmatran samo kao sastavni deo ekonomske politike zablude o tome ko ga je radio i ko je odgovoran za njegovu realizaciju bile su nevažne za širu javnost. Međutim, g. Avramović je, na iznenađenje mnogih, pokazao političke ambicije koje namerava da ostvari prikazujući se kao autor Programa stabilizacije iz 1993. godine, i pripisujući samo sebi pozitivne preokrete u jugoslovenskoj privredi. Zbog toga se morala izneti istina o tome ko su stvarni autori Programa iz 1993. godine i koje je pogrešne poteze vukao g. Avramović da bi se javnost mogla na pravi način odrediti prema njegovim političkim ambicijama.

Veliku pažnju na Predsedništvu SPS-a privukao je Novica Tončev, predsednik opštine Surdulica, koji se dovezao luksuznim crnim „audijem A8“ sa tablicama „SC TTTTT“. Kako je objasnio, na registarskim oznakama simboli su pet naslednika dinastije Tončev.

Novica Tončev, predsednik opštine Surdulica

Novica Tončev, predsednik opštine Surdulica | Foto: Miloš Perić

- Znate, to vam je kao Tito Tončev! Šalim se... Znate, ja imam dva sina, moj brat Ivica ima troje dece. To vam je petoro. Zato sam stavio pet slova T, za našu decu, i ponosno vozim tako. Da znate da me je to koštalo, dao sam državi 800 evra za te tablice - ponosno ističe Tončev, inače rođeni brat Ivice Tončeva, savetnika premijera Dačića i vlasnika firme „Tončev gradnja“. On ne krije ni da je luksuzni automobil platio čak 113.000 evra!

Specijalne tablice za funkcionera SPS-a

- Ja sam ušao u politiku kao bogat čovek i nemam šta da krijem. Mnogo je bogatijih političara od mene, ali ne smeju to da kažu jer ne mogu da objasne kako su pare zaradili. Čak 25 godina sam u privatnom, porodičnom biznisu i tu nema tajni. Svake godine prijavim imovinu i platim porez. Ovaj auto sam kupio za firmu i star je dve godine - ne skriva prvi čovek Surdulice.