FORUM - Web magazin KOMUNISTI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Kojekude Srbijo...?

Ići dole

Kojekude Srbijo...? Empty Kojekude Srbijo...?

Počalji  Milan taj Ned Jun 01, 2014 11:44 pm

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Kojekude Srbijo...? Empty "ZBOR" krisom stigao u Cacak na pet dana pa "vozi misko"

Počalji  Milan taj Uto Jun 03, 2014 9:56 pm

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Kojekude Srbijo...? Empty " Nikolaj mucenik"..?

Počalji  Milan taj Sre Jun 04, 2014 1:55 pm

Kakav je bio stvarni tretman vladike Nikolaja i patrijarha Gavrila u Dahauu?
Da li je bilo "užasa", kako retorički veli Stojimirović, za dvojicu crkvenih velikodostojnika u logoru Dahau?
Na osnovu svih raspoloživih dokumenata autor ove knjige je dokazao da nije. Naime, obojica su bili smešteni u paviljon sa posebnom namenom za visoke političke i verske ličnosti, tzv. počasni bunker. Nisu bili mučeni, maltretirani i izgladnjivani, omalovažavani i vređani kao ostali logoraši, niti su morali da idu na prisilan rad. Oni su uživali status "počasnih zatvorenika", privilegovanih ne samo u odnosu na obične logoraše nego i u odnosu na ostale "počasne" zatvorenike. Nisu morali da nose logorsku odeću, nisu dobijali logoraške brojeve, nisu bili brijani ni šišani, uz svešteničku odeću mogli su da zadrže časovnike i druge lične stvari, dobijali su kvalitetnu hranu iz kuhinje za esesovce, uživali redovnu zdravstvenu zaštitu (ona je u više navrata u samom logoru ukazivana i Gavrilu i Nikolaju!), mogli su da čitaju časopise i knjige, vladika Nikolaj je čak imao vremena i za razmišljanje i pisanje svojih tekstova, mogli su da slobodno šetaju izvan "počasnog bunkera". Održavali su kontakte sa spoljnim svetom preko Srba iz Minhena i od njih dobijali cigarete i druge potrepštine, što im očigledno nije bilo zabranjeno od strane logorskih vlasti.
Zašto su ova dvojica srpskih crkvenih velikodostojnika imala takav tretman?
Nije nepoznato da je episkop Nikolaj pre rata imao velike simpatije za Hitlera i njegovu nacionalsocijalističku partiju, što je u više javnih nastupa obelodanio. Njemu je nemački poslanik u Beogradu svojevremeno uručio jedno od visokih nemačkih odlikovanja, Gvozdeni krst, kao znak zahvalnosti nemačke vlade za razvijanje jugoslovensko-nemačkih odnosa i saradnje. Međutim, Nikolaj će zajedno sa patrijarhom Gavrilom 27. marta 1941. podržati Simovićevu vladu i javno preko radija pohvaliti pučiste što su razvrgli sramni pakt. To im Nemci nisu oprostili i, uprkos ranijim Nikolajevim zaslugama, obojicu konfinirali: patrijarha Gavrila prvo u manastir Rakovica (od 5. maja 1941. godine - uz osmomesečni prekid jer je od novembra 1941. do jula 1942. bio na lečenju u Beogradu - pa do 21. maja 1943), a potom u manastir Vojlovica (od 21. maja 1943. do 14. septembra 1944. kada je upućen u Dahau gde je stigao 25. septembra); episkopa Nikolaja prvo u manastir Ljubostinju (od 12. jula 1941. do 16. decembra 1942), a potom u manastir Vojlovica (od 16. decembra 1942. do 14. septembra 1944. kada je zajedno sa patrijarhom Gavrilom upućen u Dahau gde je stigao 25. septembra).
Iako su bili internirani, obojica su imala potpunu slobodu da se kreću u manastirskom krugu, da primaju crkvene velikodostojnike, predstavnike novoformirane Komesarske uprave i docnije Nedićeve vlade, nedeljom su služili liturgiju, molili se i uopšte održavali puni i nesmetani duhovni život. Dozvoljeno im je primanje hrane i pića, pa čak (Nikolaju kao strasnom pušaču!) i cigareta od strane prijatelja i poštovalaca. Odnos okupacionih nemačkih vlasti bio je više nego tolerantan, Gavrila su redovno posećivali i izveštavali ga o crkvenim stvarima mitropolit Josif i ostale vladike, a obojicu su nesmetano posećivali odmah po internaciji šef Komesarske uprave Milan Aćimović, a docnije i predsednik kvislinške srpske vlade Nedić i njegovi "ministri" Olćan, Velmar-Janković, Velibor Jonić, te vođa "Zbora" i nemački čovek Dimitrije Ljotić, inače najbliži Nikolajev prijatelj, i drugi.
Čak i samo prebacivanje u Dahau nije bilo plod nekakve nemačke želje da se ova dvojica crkvenih velikodostojnika ponize i muče. Naprotiv, tamo su prebačeni kako ne bi pali u ruke Titovim partizanima i boljševičkoj Crvenoj armiji koja je nadirala prema jugoslovenskim granicama. Oni su im bili odlična zaloga za buduće eventualne pregovore sa zapadnim saveznicima. Oslobođeni su krajem oktobra 1944. upravo iz tih razloga i to na predlog nemačkog poslanika za Balkan Hermana Nojbahera i njegovog šefa, ministra spoljnih poslova Rajha, Joakima fon Ribentropa uz punu saglasnost šefova RSHA Hajnriha Himlera, Ernsta Kaltenbrunera i Hajnriha Milera. Na ovakvu odluku svojim neprestanim molbama svakako su uticali i Milan Nedić i Dimitrije Ljotić koji su u svojim usmenim i pismenim zahtevima nemačkoj strani iznosili uverenja da su dvojica duhovnika neophodni kao simboli ujedinjenja kvislinških snaga izbeglih u Sloveniju za "odlučnu borbu protiv partizana i komunizma" koja je trebalo da počne u proleće naredne, 1945. godine.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Kojekude Srbijo...? Empty Re: Kojekude Srbijo...?

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu