FORUM - Web magazin KOMUNISTI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

To nije igra, to je globalna politika !

Ići dole

To nije igra, to je globalna politika ! Empty Re: To nije igra, to je globalna politika !

Počalji  Milan taj Ned Jun 01, 2014 10:49 am

Sirijski predsednik sastao se u Damasku s delegacijom Severne Koreje: "Naše dvie zemlje su zajedno u borbi protiv imperijalizma"
Twisted Evil Twisted Evil Twisted Evil Twisted Evil Twisted Evil Twisted Evil
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

To nije igra, to je globalna politika ! Empty "svi komunisti, nikom ponikose i u crnu zemlju pogledase"

Počalji  Milan taj Pon Jun 02, 2014 10:43 am

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

To nije igra, to je globalna politika ! Empty Ostvareni rezultati rada bivseg ministra,

Počalji  Milan taj Pon Jun 02, 2014 1:00 pm

Policijska oligarhija koja je u sprezi s kriminalom i politikom jednostavno mora da iščezne iz MUP. Ovakvih policajaca ima, i što je najgore - nalaze se na najvišim pozicijama
Goran Radovanović
Traži krivičnu odgovornost... Goran Radovanović
Beograd - Obračun.
Predsednik sindikata Asocijacije policije Srbije Goran Radovanović uputio je premijeru Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i Odboru za bezbednost Narodne skupštine otvoreno pismo u kojem traži da se pošteni deo policijske struke zaštiti od fabrikovanih afera i podmetačina korumpiranih policajaca. Radovanović za Kurir kaže da je, s obzirom na sve intenzivnije afere u policiji poslednjih dana, vreme da se alarmiraju nadležni kako bi se formirala komisija koja će se baviti policijskom mafijom.
Traže odgovor
- Važno je da svi oni koji su u policiji učestvovali u raznim aferama - od prisluškivanja funkcionera, preko presretanja kolone predsednika države, pa do montiranja incidenata s članovima porodice premijera Aleksandra Vučića - treba da snose krivičnu odgovornost. Suština je da se uvede vladavina prava u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ta policijska oligarhija, odnosno mafija koja je u sprezi s krupnim kriminalom i politikom jednostavno mora da iščezne iz MUP.
Ovakvih policajaca ima, i što je najgore - nalaze se na najvišim pozicijama - naglasio je Radovanović i dodao da je i on bio žrtva loših policajaca.
- Znam za veliki broj slučajeva u kojima su profesionalni i školovani policajci i oni koji savesno rade svoj posao bili žrtve samovolje u policijskom vrhu. Stradali su najčešće zbog dodira sa nekim slučajevima bitnim za policijske rukovodioce.
Nezavisna istraga
Naime, reč je o slučajevima koji je trebalo da budu zataškani ili oni koji se ne uklapaju s interesima nekih visoko pozicioniranih policajaca. U takvim slučajevima pošteni policajac bi dobijao krivične prijave, a oni koji žele da ga smene u sprezi sa drugim ministarstvima bi to uspešno uradili. Bilo je primera u kojima su im i tužioci pomagali - uverava Radovanović i upozorava da je reč o policijskoj mafiji najvišeg nivoa. affraid 

(E. k.)
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

To nije igra, to je globalna politika ! Empty Re: To nije igra, to je globalna politika !

Počalji  Milan taj Sub Jun 07, 2014 2:17 pm

Крагујевац – Ни совјетски комунизам, ни западни капитализам... Па шта је, онда, била Брозова Југославија, какав је систем постојао у тој земљи? На ово нимало једноставно питање, које „мучи” и домаће стручњаке, одговор ће покушати да да Немица Улрике Шулт (32), родом из Лајпцига (некадашњи ДДР), која на Универзитету „Фридрих Шилер” у Јени припрема докторски рад на тему: Индустријска производња у условима самоуправног социјализма у СФРЈ од 1960. до 1980.

То је тек радни наслов, оквир за компликовану причу о унутрашњој организацији предузећа и конфликтима између различитих социјалних група које су имале своје посебне интересе, ма колико се некоме чинило да је у старој Југославији постојала само једна, монолитна „радничка класа”.

Односи у СФРЈ, тврди наша саговорница, били су неупоредиво сложенији него у Источној Немачкој, где је производњу „трабанта” диктирала искључиво владајућа идеологија и на њој заснована „планска привреда”.

– Не бавим се ДДР-ом, али разлике су јасно уочљиве. Ваши најбољи радници, као ковачи у ковачницама или алатничари, могли су да зараде више од својих колега. Тако нешто у Источној Немачкој није било могуће. Ма колико радили, ма колико били добри, примали су исто колико и радници на траци. И морало је да се направи тачно онолико „трабија” колико је било планирано, без обзира да ли се продају или не. Идеологија је и код вас постојала, али она није толико утицала на саму производњу. У вашим предузећима су више владали економски принципи – каже Шултова, која је током претходне две године у више наврата боравила у Крагујевцу и Марибору, где је радио ТАМ (Творница аутомобила Марибор).

У родно место српске аутомобилске индустрије, ова млада историчарка је први пут дошла марта 2012. Тада је, каже, само хтела да провери може ли се уопште бавити овом темом, постоји ли и у каквом је стању архивска грађа која би јој била од помоћи у изради доктората.

– Сазнала сам да је много тога уништено у бомбардовању 1999, а нешто је изгубљено и по доласку „Фијата”, када су се „Заводи Црвена застава” поделили на више предузећа. Нена Анђелковић и Предраг Парезановић, који су радили у заводској информативној служби, одвели су ме у фабрику камиона. У подруму тог предузећа нашла сам архивски материјал који ми је био потребан. Посебно су ми значиле фабричке новине, које су постојале и у мариборском ТАМ-у. Ипак, све је то било доста оштећено, непотпуно, а у Историјском архиву у Крагујевцу су ми рекли да немају ништа. Архивска грађа мора да се чува, а код вас је сада критичан моменат. Мој рад је ситница, зато град који има разлога да се поноси својом индустријском традицијом, архивска служба и Министарство културе морају да се позабаве тим проблемом. У супротном, од „Заставе” ће остати само легенда. Могло би се десити да о томе пишу немачки историчари, а то се вама, можда, неће свидети – опомиње Шултова.

Пробијајући се кроз „шуму” сложене организације предузећа, наишла је и на појмове као што су ОУР и СОУР (Организација и Сложена организација удруженог рада), али је уочила и постојање посебних друштвених група које су се разликовале по својим интересима.

– Млади радници, они су се жалили што само старије колеге добијају станове, чиновници, руководиоци, радници који су дошли са села и они из града, па жене од којих се, уз рад у фабрици и бригу о породици, очекивало да буду и друштвено активне... Иако их је више од идеологије интересовала сама производња, те групе су, ипак, имале и своје посебне интересе. Питање личних доходака код вас је било на првом месту, као у капитализму. Добри радници, који су уз то били дефицитарни на тржишту, организовали су се у посебне групе и претили да ће напустити предузеће уколико не добију веће плате. Имали су свест да вреде више од других и знали су да штрајк може наудити руководиоцима. Њих би политичари, онда, питали зашто су радници обуставили производњу, а то питање је носило и политичке последице. Можда радници у СФРЈ нису имали моћ какву им је у теорији давао самоуправни социјализам, али су далеко више него у ДДР-у могли да се боре за своја права. Нису, дакле, сви припадници југословенске радничке класе били једнаки и нису сви добијали исто, него према раду. То раслојавање, карактеристично и за капитализам, почело је још шездесетих година прошлог века – каже наша саговорница.

Пре неколико дана, после треће посете Крагујевцу, Улрике Шулт се вратила за Немачку. С њом смо разговарали без преводиоца. Ова млада Немица изванредно говори српски. Почела је да га учи 2003, када је студентској размени стигла у Нови Сад, где је годину дана студирала и нашу књижевност.

Докторат мора да заврши до септембра 2015, када јој истиче стипендија. Њена жеља је да направи универзитетску каријеру, али и да преко науке и језика који је научила заувек остане „у вези” са брдовитим Балканом.
Бране Карталовић
објављено: 30/03/2014
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

To nije igra, to je globalna politika ! Empty Za doktorat prote Smiljanica postoje i danas materijalni dok

Počalji  Milan taj Sub Jun 14, 2014 11:50 am

Mislis…“kako prota kaze“….prvi ministar poljoprivrede, ugledni prota u narodu..Milan Smiljanic..za PKB..“rodilo se cedo valja ga ljuljati“..?? Vodeći proizvođač mleka „PKB je vodeći proizvođač i prerađivač mleka u Jugoslaviji. Samo na farmama u Pančevačkom ritu gaji se 24.000 grla stoke od čega je 11.000 muznih krava. Prosečna mlečnost je 6.500 litara po grlu, a godišnja ukupna proizvodnja u preduzeću je 60 miliona litara mleka“, navodi se u izveštajima iz 1994. godine, kada je generalni direktor preduzeća bio Vojislav Simanović. U mlekarskoj industriji PKB-a tada su bili pogoni u Beogradu, Kraljevu, Požarevcu, Petrovcu na Mlavi, Vršcu, Šidu, Čačku, Zelenici, Sokobanji i Kosovu Polju, proizvodilo se više od 60 raznih mlečnih proizvoda. U klaničnu industriju sa farmi ovog preduzeća usmeravano je godišnje hiljade tona kvalitetnog junećeg, svinjskog i ovčijeg mesa. Tako je bilo nekada, ali više ništa nije isto. „Imlek“ je sada posebno preduzeće, izdvojeno iz PKB-a. Tada ga je, prve posleratne godine, prota Smiljanić, kao kum blagoslovio rečima: „Dabogda se uvek peo uz brdo i proizvodio što više baštenskih proizvoda, mleka i živine i snabdevao Beograd“. Na pijace su prvi plodovi sa njiva Poljoprivrednog dobra „Pančevački rit“ počeli da pristižu u jesen 1946. godine. Na poljima i močvarama ovog dobra razvio se gigant za proizvodnju i preradu hrane Poljoprivredni kombinat „Beograd“ – PKB. Preduzeće proizvodi i prerađuje hranu za prestonicu. Od šezdesetih godina rad preduzeća se zasniva na povezanosti poljoprivredne proizvodnje, prerade, trgovine, ugostiteljstva, razvoja nauke, kao i primeni znanja u praksi. Preduzeće je vremenom postalo poznato, kako kod nas, tako i u inostranstvu. Po rečima Miloša Bugarina, sadašnjeg generalnog direktora PKB-a, krajem sedamdesetih ovaj, za naše uslove, poslovni agro-industrijski džin, imao je u posedu 90.000 hektara korisne obradive površine i armiju od 43.000 radnika. U to vreme firma je bila teška 2.000.000.000 američkih dolara. Desetine hiljada kvadrata proizvodnih pogona i poslovnih zgrada širom Jugoslavije bilo je u posedu preduzeća. …"dezurna dobro informisana jajara, Milovan Brkic pise…navodi.. „kомунистички свештеник Милан Смиљанић, издајник Србске Цркве и човек који је комунистима учинио велику услугу у разарању Србске Цркве и који је у том смислу за комунисте заслужнији од Крцуна, Ранковића, Темпа и Ђиласа заједно (иначе, остао је познат као оснивач и доживотни председник комунистичког Удружења свештеника и творац чувене крилатице „Крст носим звездом се поносим, Тита волим, а Богу се молим“, посетио је митрополита и тражио је да се оснује Удружење свештеника. Митрополит Јосиф му је тада одговорио: „Са Вама нећу да разговарам. Ви имате да положите рачун Цркви. Кога сте питали када сте оставили своју парохију и отишли у партизане?“
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

To nije igra, to je globalna politika ! Empty Re: To nije igra, to je globalna politika !

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu